Srbija bira

Na startnu liniju trke za mesto predsednika Srbije 16. novembra staće šest kandidata i pored sve češćih ocena da ovi izbori, kao i prethodna dva puta, neće uspeti. Predizborne kampanje koje se vode uglavnom su mlake, možda i zbog navedene procene zbog koje niko od aktera trke ne želi da se „zaleće“.

Dragoljub Mićunović, lider Demokratskog centra, kandidat je DOS na predstojećim izborima sa sloganom „Naš predsednik Mićunović“. Mićun, kako ga među sobom zovu lideri DOS, obećava da će učiniti sve da Srbiju učini normalnom, ali i da će je očistiti od onih koji su ogrezli u konfliktima interesa. Rođen 14. jula 1930. godine, što ga čini ujedno i najstarijim predsedničkim kandidatom. Kao četrnaestogodišnjak, uključio se krajem rata u antifašistički pokret.

Sa grupom disidenata i kritičara postojećeg socijalističkog režima, decembra 1989. godine pokreće inicijativu za osnivanje Demokratske stranke, a 3. februara 1990. godine izabran je za predsednika. Nakon sukoba sa strujom koju je predvodio Zoran Đinđić, 1994. godine, podnosi ostavku. Posle razlaza sa DS, 1996. osniva novu političku stranku - Demokratski centar, čiji je i sada predsednik.

Iz redova Nove Srbije u trku se uključio predsednik ove stranke Velimir-Velja Ilić. Obećao da će, pored raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, odmah po stupanju na dužnost uhapsiti Vladimira Popovića, nekadašnjeg šefa Biroa za informisanje Vlade Srbije. Poziva vladajuću koaliciju na otrežnjenje i raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu Srbije, kako ne bi morao da dolazi bagerom u Beograd.

Rođen je 1951. godine, oženjen je i ima petoro dece. Diplomirao na Tehnološkom fakultetu u Beogradu. Prvi politički angažman ga vezuje za Srpski pokret obnove u koji ulazi 1990. godine, da bi 1996. godine pobedio SPS na lokalnim izborima u Čačku i postao gradonačelnik. Dve godine kasnije osniva Novu Srbiju, čiji je lider i danas.

Predsednički kandidat SRS Tomislav Nikolić rođen je na Sretenje 1952. godine. Jedini od kandidata koji ima iskustva u predsedničkoj trci, jer je 2000. godine bio treći po broju osvojenih glasova iza tadašnjeg predsedničkog kandidata DOS Vojislava Koštunice i lidera SPS Slobodana Miloševića. Nikolić „ne obećava kule i gradove“, piše u njegovom programu, ali građane uverava da će sa njim na čelu Srbije osetiti da im je, sam slogan kaže, „radikalno bolje“. Građevinski tehničar po zanimanju. Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju i Beogradu, a jedno vreme bio i direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Zajedno sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem osuđen je na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržao u Gnjilanu. Oženjen je Danicom, ima dva sina Radomira i Branislava.

Radoslav Avlijaš, predsednički kandidat Demokratske stranke Otadžbina, rođen je u Sarajevu. Diplomirao na Tehnološkom fakultetu u Zagrebu. Oženjen je, ima ćerku i sina. Magistarski rad na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu odbranio na temu „Upravljanje rizikom na projektu“, što bi moglo da mu pomogne u slučaju eventualnog izbora na mesto šefa države.

Marjan Rističević, predsednik Narodne seljačke stranke, rođen je 1. marta 1958. godine, a živi u Novim Karlovcima. Završio je Višu školu organizacije rada. Od 1979. do 1985. godine radio je u IMT. Od 1985. bavi se zemljoradnjom na svom i očevom imanju. Od 1996. godine sekretar Koalicije „Vojvodina“. U poslednjem sazivu narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tokom 2000. privođen je dva puta kao aktivista „Otpora“. Iako ne voli da se to ističe, jedno od njegovih obećanja je i da će prvi dan na posao da dođe traktorom, „jer svako treba da dođe na svojoj alatki, a njegova je traktor“, a voleo bi da se u Srbiji „selo pita“.

Dragan S. Tomić, kandidat Socijalističke narodne stranke, rođen je 23. avgusta 1958. u Šapcu. Oženjen je Dankom i otac je Nikole i Nemanje. Tomić je diplomirani pravnik, koji je obavljao dužnost direktora Republičke uprave javnih prihoda u Šapcu. Zamenik je šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, a kao uspeh, u njegovoj biografiji se navodi to što je u Skupštini Srbije „predložio više od stotinu amandmana na predložena zakonska rešenja“. Kako navode u njegovoj biografiji, „široj javnosti je poznat kao jedan od inicijatora promena i modernizacije socijalističke ideje u Srbiji“. Široj javnosti poznat i po tome što je treći Tomić u redovima socijalista.