Fiksirana sloboda štampe u Rusiji

Gledaoci popularne ruske stanice TVS ostali su u šoku prošle nedelje kada se slika odjednom zamrzla tokom ponoćnog filma. Podešavanje antena nije pomoglo. Ispostavilo se da je "pauzu" pritisnulo – i to zauvek – rusko ministarstvo za medije.

Sledećeg dana, privatna stanica TVS, koja je kritički orijentisana prema vlasti, ali i u ogromnim dugovima, zamenjena je jednim državnim sportskim kanalom, a ministarstvo je izjavilo da je odluka doneta u "interesu televizijskih gledalaca".

Iznenadnim gašenjem TVS, grupa medijskih profesionalaca, na čijem čelu je novinar Yegeny Kiselyov, po treći put ostaje bez tla pod nogama. Pojedini stručnjaci tvrde da gašenje TVS (koja nije mogla da plati račune), zajedno sa preuzimanjem nezavisne mreže NTV pre dve godine i zatvaranjem TV-6 prošle godine, predstavljaju samo rezultat komplikovanih poslovnih sukoba.

Međutim, drugi u ovim potezima vide uznemirujuću šemu po kojoj se događaji odvijaju – uključujući prošle nedelje izglasani zakon koji uvodi znatne restrikcije medijima prilikom praćenja izbora – što navodi na zaključak da Kremlj tiho, ali sigurno ograničava ruske medije, i stišava svoje kritičare.

"Više ne postoji ni jedna privatna TV stanica na nacionalnom nivou, a sličan proces se sprovodi u regionalnim centrima," kaže Boris Nemtsov, parlamentarni lider liberalne Unije desnih snaga. "Sloboda štampe lagano nestaje u Rusiji."

Tim G Kiselyova, koji je pre desetak godina osnovao nezavisnu mrežu NTV, predstavljao je grupu najpopularnijih i najuspešnijih ruskih medijskih profesionalaca sve dok predsednik Vladimir Putin nije došao na vlast pre više od tri godine. Vlasnik NTV, medijski magnat Vladimir Gusinsky, načinio je grešku kada je tokom izbora podržao Putinove protivnike. Nakon što je Putin pobedio na izborima, NTV je nastavio da se kritički odnosi prema osetljivim temama, uključujući rat u Čečeniji, korupciju u vlasti i internu politiku Kremlja. Gusinsky, koji je 2001. optužen da je počinio krivična dela za koja on kaže da su izmišljena, pobegao je u inostranstvo. NTV mrežu je preuzeo njen najveći deoničar, Gazprom koji je pod državnom kontrolom.

Gazprom je zatim otpustio Kiselyova i on je sa desetak bivših novinara NTV izbegao u TV-6, stanicu u vlasništvu biznismena Borisa Berezovskyog, koji je nije bio naklonjen Kremlju. Za razliku od NTV, ta stanica nije bila u dugovima, i ostvarivala je dobar profit. Međutim, Moskovski sud je podržao odluku manjinskog deoničara, delimično državnog naftnog giganta Lukoil, koji je tehnički legalno zatvorio TV-6. Tu odluku je parlament kasnije poništio, ali šteta je ostala.

Prošle godine, grupa velikih biznismena dogovorila se da finansira TVS, uz obrazloženje da žele da obezbede sigurno i trajno utočište kritičkom novinarstvu, oštroj političkoj satiri i zabavnim programima visoke vrednosti, karakterističnim za Kiselyevov tim. Međutim, početkom ove godine, dva glavna finansijera, magnat električne energije Anatoly Chubais i kralj aluminijuma Oleg Deripaska došli su u sukob i tada su počela teška finansijska vremena za TVS.

Glavni član Kiselyevovog tima, anker informativnog programa Marianna Maximova, jedna od najpoznatijih TV ličnosti u Rusiji, kaže da joj je dosta trogodišnjeg seljakanja od stanice do stanice. "Naterani smo da shvatimo da se nalazimo na crnoj listi," kaže ona. "U ovoj zemlji se novinarima događaju tako neverovatne stvari da sve više želim da promenim profesiju."

Mnogi medijski eksperti kažu da je Kremlj orkestrirao događaje iza scene, ne samo da bi uklonio iritantnu grupu opoziciono nastrojenih novinara, već i da bi svim drugima pokazao kako stvari stoje. "Svi shvataju šta se desilo s uvođenjem 'dirigovane demokratije' u Rusiji," kaže Igor Yakovenko, predsednik ruske Unije novinara. Rezultat je "imitacija slobode medija".

Komitet za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku, izjavio je: "Mnogi ruski političari i novinari veruju da je kampanja protiv TVS deo napora države da se kontroliše pristup građana informacijama pred decembarske parlamentarne izbore i februarske (2004) predsedničke izbore."

Putinova rastuća popularnost govori da on u februaru neće imati ozbiljnog rivala, ali stručnjaci smatraju da su parlamentarni izbori neizvesni. Anketa Nezavisnog Fonda za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da opoziciona Komunistička partija trenutno vodi sa 23 odsto odanih glasača, a za njom sa 21 odsto sledi pro-kremljinska Partija jedinstva.

Serijom amandmana na ruski izborni zakon, koji je prošle nedelje izglasala pro-kremljinska većina u Dumi, a gornji dom ratifikovao, novinarima su začepljena usta kada je reč analizama, ličnim stavovima i kolumnama u vezi sa svim aspektima izborne kampanje. Prema novom zakonu, svaki objavljeni ili emitovani komentar mora da bude ili stenografski zapis onoga šta je kandidat rekao ili politički advertajzing.

Sudovi će imati prava da zatvore svaki medij posle dva učinjena prekršaja. "Rezultat ovog zakona je da mediji mogu javnosti da saopšte samo ono što kandidat želi da se saopšti," kaže Lyudmilla Shevchenko, ekspert u nevladinoj organizaciji Institut za razvoj medija. "Ako novinar sazna nešto loše o kandidatu… i to pokuša da saopšti javnosti, njegove novine mogu da budu ugašene."

Pojedini tvrde da su ove restrikcije neophodne da bi se stao na put korumpiranim novinarima. "U ovoj zemlji izbori najviše korumpiraju novinare," kaže Alexei Pankin, urednik njusmagazina Sreda, nezavisnog moskovskog nedeljnika. "Mnogi jaki mediji u regionu pozdravljaju ovaj zakon, jer se nadaju će se na taj način preseći dotok prljavog novca njihovoj konkurenciji."

Ali, dodaje Oleg Panfilov, direktor Centra za žurnalizam u ekstremnim situacijama, grupacije za posmatranje mediija, "Opasnost koju nosi ovaj zakon je u tome što će se on koristiti selektivno, samo protiv onih koji kritikuju zvanični stav."