Razno
Na današnji dan, 18. mart
1229 - Rimsko-nemački car Fridrih II krunisao se za kralja Jerusalima, tokom Šestog krstaškog rata.
0:00
18.3.2025.
4 h
Sreda, 25.06.2003.
09:46
Korak van Evrope
Dosad smo u analizi dometa tranzicije u već bivšoj SRJ lamentirali nad nedovoljno postignutim diskontinuitetom u odnosu na režim Slobodana Miloševića, ali sada se čini da se postavlja drugačije pitanje, naime, da li se u najnovijoj politici Srbije i Crne Gore rehabilituju predstavnici bivšeg režima?
Na ovo me navode dve, za događaje 5. oktobra neshvatljive i neprihvatljive odluke: 1) odluka predsednika SCG Svetozara Marovića da za svoje ekonomske savetnike imenuje najeksponiranije osobe iz režima, koji smo smatrali da je srušen 5. oktobra, legalizujući na taj način ne samo ilegalno stečeno bogatstvo, već i sve ono zlo koje je raniji režim počinio ovom narodu uz njihovu pomoć, i 2) odluka da se haškim zatvorenicima, koji su se dobrovoljno predali, isplaćuje iznos koji premaša prosečnu platu u zemlji, a da i ne govorimo o masi stanovnika koji žive na ivici egzistencije - čime se, hteli ne hteli, daje određena podrška optuženima za ratne zločine, među kojima su i oni koji su upropastili ovu zemlju i doveli je do "prosjačkog štapa", a ta zemlja hoće da im se od svoje sirotinje za to oduži.
Pitam se nije li to ozbiljan zaokret na putu kojim je ova zemlja kročila u postoktobarskom periodu, jer se ovi slučajevi ne mogu shvatiti kao proste epizode? Pogotovu ako tome dodamo sa koliko se muka i neodlučnosti došlo do jednog ublaženog zakona o lustraciji. Ili kako se lako odlučuje da se legalizuje bespravna gradnja Karićima, Mitrovićima i sličnima među "novopečenim bogatašima", odnosno da se o pitanju konfiskacije nelegalno stečene imovine samo oprezno šapuće, itd.
Da li je država SCG rešila da rehabilituje stari režim preko njegovih najizrazitijih predstavnika?
Znači li to da se odustaje od projekta demokratske tranzicije s obzirom na oživljavanje nasleđa prošlog režima, umesto da se mnogo odlučnije nego dosad sa njim definitivno raščisti i da se mnogo hrabrije suočimo sa prošlošću, sa kojom se ne možemo ponositi, a koju, korak po korak revitalizujemo ovakvom politikom.
SMATAM, STOGA, DA JE UMESNO JOŠ JEDNOM, IZNOVA, POSTAVITI PITANJE:
Kuda ide SCG?
Smatram i da je neophodno da to pitanje odlučno postave i građani, koji su svoje živote stavljali na kocku da bi srušili bivši režim i da se pobune protiv njegovog oživljavanja, jer ćemo idući tim putem konačno ostati usamljeni, izvan Evrope.
Na ovo me navode dve, za događaje 5. oktobra neshvatljive i neprihvatljive odluke: 1) odluka predsednika SCG Svetozara Marovića da za svoje ekonomske savetnike imenuje najeksponiranije osobe iz režima, koji smo smatrali da je srušen 5. oktobra, legalizujući na taj način ne samo ilegalno stečeno bogatstvo, već i sve ono zlo koje je raniji režim počinio ovom narodu uz njihovu pomoć, i 2) odluka da se haškim zatvorenicima, koji su se dobrovoljno predali, isplaćuje iznos koji premaša prosečnu platu u zemlji, a da i ne govorimo o masi stanovnika koji žive na ivici egzistencije - čime se, hteli ne hteli, daje određena podrška optuženima za ratne zločine, među kojima su i oni koji su upropastili ovu zemlju i doveli je do "prosjačkog štapa", a ta zemlja hoće da im se od svoje sirotinje za to oduži.
Pitam se nije li to ozbiljan zaokret na putu kojim je ova zemlja kročila u postoktobarskom periodu, jer se ovi slučajevi ne mogu shvatiti kao proste epizode? Pogotovu ako tome dodamo sa koliko se muka i neodlučnosti došlo do jednog ublaženog zakona o lustraciji. Ili kako se lako odlučuje da se legalizuje bespravna gradnja Karićima, Mitrovićima i sličnima među "novopečenim bogatašima", odnosno da se o pitanju konfiskacije nelegalno stečene imovine samo oprezno šapuće, itd.
Da li je država SCG rešila da rehabilituje stari režim preko njegovih najizrazitijih predstavnika?
Znači li to da se odustaje od projekta demokratske tranzicije s obzirom na oživljavanje nasleđa prošlog režima, umesto da se mnogo odlučnije nego dosad sa njim definitivno raščisti i da se mnogo hrabrije suočimo sa prošlošću, sa kojom se ne možemo ponositi, a koju, korak po korak revitalizujemo ovakvom politikom.
SMATAM, STOGA, DA JE UMESNO JOŠ JEDNOM, IZNOVA, POSTAVITI PITANJE:
Kuda ide SCG?
Smatram i da je neophodno da to pitanje odlučno postave i građani, koji su svoje živote stavljali na kocku da bi srušili bivši režim i da se pobune protiv njegovog oživljavanja, jer ćemo idući tim putem konačno ostati usamljeni, izvan Evrope.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 5
Pogledaj komentare