Krećem u borbu

U sezoni na izmaku u Narodnom pozorištu Beograd je, kako je primećeno, premijerno odigrana „cela školska lektira“. Na scenama ovog pozorišta odigrane su predstave kao što su Geteov „Faust“ i to oba dela, čiji je značaj tim veći ako se zna da se drugi dao „Fausta“ retko izvodi i u Nemačkoj. Potom je premijerno izvedena predstava „Višnjik A. P. Čehova, odigran je na primer i Molijerovov „Uobraženi bolesnik“, potom Goldonijeve „Ribarske svađe“. Upravnik Narodnog pozorišta Ljubivoje Tadić ovu sezonu ocenuje kao „sezonu značajnih i vrlo vrednih ostvarenja“ i još izdvaja operske premijere Gunoovog „Fausta“ i „Salomu“, potom premijeru „Romea i Julije“ na baletskoj sceni. „Ovo su samo centralni naslovi sezone koja se može nazvati sezonom Fausta“, kaže sagovornik Blica Ljubivoje Tadić.

Da li ste zadovoljni prijemom te predstave?

- Prvi put u istoriji ovog pozorišta o nama je pisao jedan takav časopis kao što je „Teatar hojte“. Podatak da će ugledno mariborsko Slovensko mladinsko gledalište otvoriti sezonu sa našim predstavama „Faust“, jedan i dva takođe nešto govori. Igrati danas Getea u Srbiji znači mnogo više od jedne repertoarske jedinice.

Uprkos svemu, pozorište koje vodite bije glas da loše posluje. Da li Narodno pozorište duguje honorare saradnicima?

- Mi imamo problema u radu koji se manje tiču organizacionih probelma a više našeg finansijskog stanja. Iz toga dolaze mnoge situacije koje primam lično a to su i dugovaja prema umetnicima koja se često protežu na duži period. Međutim, nesolidnost u poslovanju potiče od neredovnosti budžeta. Nismo postavili pitanje planiranih budžetskih izdvajanja za 2003. koja su najniža u okruženju, već neredovne isplate. Od nove godine do sada, mi smo odigrali blizu tri stotine predstava dok je novac iz budežeta prema nama krenuo polovinom maja. I šta je trebalo, da zatvorimo pozorište do maja?

Da li je tačno da se uprkos svemu u ovom trenutku sprema sedam novih predstava pod krovom Narodnog pozorišta?

- Ova sezona je imala slogan „sabrano plus odabrano, jednako je vaš izbor“, kojoj smo dodali „izbor plus“. Tačno je da će biti još novih predstava ove sezone. Naime, naš projekat „Nada“ je pred premijerom predstave „Crno mleko“, kada će prvi put kod nas, 6. jula, biti igran poznati ruski pisac Vasilij Sigarov.

Prema nepotpunim podacima ukupna produkcija Narodnog pozorišta u 2002. košta nešto iznad 15. milona dinara, dok je za mesečene plate zaposlenih u januaru 2003. iz budžeta izdvojeno više od 18 miliona? Je li to tačan podatak i da li mislite da je taj odnos u redu?

- Sa Minstarstvom, osim par sitnih nesporazuma od ranije, imamo odličnu saradnju. Mi smo najveća ustanova kulture koja je na programu ministarstva. Ono što se ne zna jeste da ćemo mi novu, 135. sezonu početi sa novom organizacijom. To znači, posle više od dve decenije je usvojen novi Statut Pozorišta, menjaju se svi pravni akti...

Šta to znači iz ugla onih miliona?

- Ne mislim da će pozorište sa novom organizacijom biti jeftinije za državu. Jedan od problema koji smo najbezbolnije preskočili a nismo rešili, tiče se same organizacije rada pozorišta. Pojednostavljena ogranizacija će nositi sa sobom elemenat uštede, ali ne veliki. Od mesečne brojke koju pominjete, međutim, polovina se vraća državi kroz poreze. Što se tiče broja ljudi koji su potrebni zna se da se velika predstava ne može napraviti sa malo ljudi. Za pripremu i izvođenje Gunoovog „Fausta“ je, na primer, bilo angažovano pet stotina pedeset ljudi.

Bili ste ponosni na akt o ranijem penzionisanju baletskih umetnika, koji je bio usvojen najviše vašom zaslugom. On u novoj državnoj zajednici više ne važi, hoćete li ponovo u borbu?

- Sa prelaskom nadležnosti iz penzijskog i invalidskog osiguranja sa saveznog na republički nivo, ponovo su stupile na snagu rešenja protiv kojih sam se borio i izborio. Bio sam vrlo ponosan na taj zakon, ali je tačno i da ću ponovo u borbu. Ovim rešenjem ugroženo je jedno zanimanje. Mi nismo zemlja koja ima desetine baletskih trupa, na hiljade baletskih igrača, pa sad treba da ih teramo da zarađuju do pedesete, odnosno pedeset treće godine života za muškarce.