U Finskoj se Šveđani osećaju kao kod kuće

U najvećem broju država jezik je obično vatreni problem koji deli društvo; problem koji okreće nemoćne protiv moćnih, male protiv velikih.

Baskijski je u borbi sa španskim. Flamanski je u bici sa valonskim.  Kvebečki prkosi ostatku Kanade. 

Ali, Finska, zemlja sa jakim osećajem za pravdu, nudi protivtežu ovakvom stanju stvari. Ako ništa drugo, Finska ide korak unazad, uz malo neslaganje i velike troškove kako bi se njenih 260,000 stanovnika kojima je maternji jezik švedski, osećalo ugodno.

Još 1917. godine, kada je dobila nezavisnost od Rusije, nova finska država je osigurala da Šveđani koji su i dalje kontrolisali veći deo Finske, po Ustavu dobiju jednaka prava u kulturnom, obrazovnom i društvenom životu kao i ostali građani. To je bio jedan pragmatičan i učtiv gest, koji je prenebregao činjenicu da je Švedska tokom pet vekova kontrolisala Finsku i gušila finski jezik, jezik za koji su Šveđani mislili da je tajanstven i drugorazredan.

Rezultat ovakvog ustavnog poretka, moglo bi se zaključiti, je taj da je Finska dom najrazmaženijoj svetskoj manjini – ugroženom Fincu kome je maternji jezik švedski. Iako njihov uticaj opada – sa 14 odsto stanovništva 1880. godine, na pet odsto, koliko ih ima danas – njihova prava, u najvećoj meri, i dalje cvetaju.

"Nama je dobro ovde", slaže se Henrik Kreuc, finski građanin kome je švedski maternji jezik i koji je u glavnom odboru Švedske narodne stranke; ali, on brzo dodaje i to da gotovo svi oni kojima je švedski prvi jezik, govore i finski, a većina to radi veoma dobro. "Postoji dosta manjina u Evropi, ali oni nemaju puno moći u svojim rukama".

Na pitanje da li smatra da se možda manjini kojoj on pripada za nijansu previše povlađuje, gospodin Kreuc brzo odgovara, i to pitanjem: "Zar neko može imati previše prava?"

Država Finska ima dva zvanična jezika, švedski i finski. Jedan jezik, u zavisnosti od toga da li ste na prostoru koji u većini naseljava stanovništvo kome je maternji švedski ili finski, ima prednost. U najvećem delu, Finska je država sastavljena od zajednica kojima je finski jezik maternji; a za samo oko 4 procenata od 432 zajednice, koliko ih ima u Finskoj, se smatra da su čisto naseljene onima kojima je švedski maternji jezik.

Postoji 10 odsto dvojezičnih, od kojih 21 čine zajednice u kojima se govori finski i 23, sa većinom kojima je maternji švedski jezik – kao što je slučaj sa Ekenom, draguljem na obali gde živi 14,500 ljudi.

Ukoliko lutate po ulicama, kafeima, školama, domovima zdravlja i državnim zgradama u Ekenu, možete da čujete čavrljanja na švedskom jeziku (ustvari, njegovom dijalektu). Više od 80 odsto stanovnika Ekena govori švedski, a kao i u svim drugim dvojezičnim zajednicama, vlasti nude onima kojima je švedski maternji jezik njihove posebne škole, domove zdravlja, novine, televizijske i radio programe. Svi znaci i natpisi su napisani na švedskom, dok se natpis na finskom nalazi ispod.

Govornici švedskog, takođe imaju političke predstavnike u vladi Finske, i dosta kulturnih institucija.

Uđete u sudnicu, ili sigurnu kuću za žene, ili u neki od staračkih domova ili u vladinu instituciju u nekoj dvojezičnoj zajednici, i čućete kako im se osoblje obraća na švedskom – ukoliko to oni zatraže, a po zakonu iz 2004. godine. Sva dokumenta i brošure moraju da budu prevedena na švedski, a kada dođe vreme za službu u vojsci, onda Finci, kojima je maternji jezik švedski, to čine u specijalnim garnizonima finske vojske, u kojima se govori švedski jezik – mada, da bi se izbegla farsičnost ovakve situacije, vojne komande se izgovaraju na finskom.

Država Finska čak ima i reverzibilan sistem kvota i afirmativnih akcija za svoje građane kojima je švedski maternji jezik, na nivou univerziteta – reverzibilan zbog toga što su državljani Finske, kojima je švedski maternji jezik, u većini slučajeva bogatiji i zdraviji od onih kojima je finski maternji (ustvari, švedska manjina kontroliše veliki deo industrije u Finskoj).     

Studenti koji studiraju na švedskom, imaju posebne poslovne škole na univerzitetu u Helsinkiju. Na primer, od 230 studenata prava na ovom univerzitetu, barem 18 mora biti iz redova Finskih državljana kojima je švedski maternji jezik.

U ovoj situaciji, neki od onih kojima je finski jezik maternji, počinju da se bune, sa stavom da članovi švedske manjinske zajednice mogu da na lakši način uđu u ove, inače veoma konkurentne, škole, upravo zbog kvota. Govornici švedskog se ne slažu: oni tvrde da bez kvota, Finska ne bi bila u mogućnosti da, po zakonu, obrazuje ljude, na primer za doktore, advokate i poslovne ljude, koji bi mogli da rade u zajednicama u kojima je Švedski jezik maternji.

Dok je ideja o oduzimanju nekih iz širokog dijapazona prava švedskoj manjini u Finskoj nezamisliva, veliki broj Finaca počinje da preispituje, ili barem da se žali na još neke delove ovog istorijskog zakona o jeziku.

Heiki Tala, predsednik Finske alijanse, koja se bori za to da finski bude jedini govorni jezik u ovoj državi, opisuje trenutno stanje kao trag prošle ere. Finska se ovih pravila drži, kako on tvrdi, jer je i dalje mamurna od dana kada je država bila u neotesanom stanju.

"I dalje postoji osećaj da su ljudi koji govore švedski civilizovani, a da smo mi seljaci" kaže gospodin Tala.

Ono što Fince najviše uznemirava je činjenica da oni moraju da uče švedski jezik u školama (Finci, inače, govore užasan švedski, iako su obavezni da ga uče još od detinjstva). Najradije bi učili neki drugi jezik, kao što je na primer nemački, ili ruski, ili kineski. Većina ih govori engleski.

Prošlog proleća, ljutiti studenti kojima je finski maternji jezik, zadali su prvi udarac obavezi da uče švedski jezik, kada je vlada donela odluku, uprkos agresivnom lobiranju moćnika iz redova švedske manjine, da izbaci švedski jezik iz teškog maturskog ispita koji utiče na upis na univerzitet.

"Ovo je jako veliki korak. Veliko poboljšanje za nas", kaže gospodin Tala.

Rita Uosukaien, bivša predsedavajuća parlamenta Finske, tvrdi da neki od zakona o jeziku, jednostavno prevazilaze svaku meru. "Ljudi u Finskoj ne žele da oduzmu prava švedskoj manjini" ona tvrdi. "To je u našem Ustavu i mi smo jako ponosni na to. Ali, mladi Finci ne žele da im učenje švedskog bude nametnuto. Finski narod takođe ima prava."

Finski državljani kojima je švedski maternji jezik, priznaju da je održanje dvojezičnog sistema iscrpljujuće, naročito zbog činjenice da ih ima jako malo, a njihov broj se smanjuje najviše zbog mešovitih švedsko-finskih brakova.

Ali, ima smisla štititi ova prava, oni kažu.

"Ja sam loš švedski Finac", kaže Jorn Doner, bivši član evropskog parlamenta i čovek kome je švedski maternji, i na to dodaje kako se kulturne veze između dve zemlje smanjuju. "Ali čak i ja insistiram na tome da mogu da pišem i govorim na mom jeziku".