Da li se vožnja na plin i dalje isplati?

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Cena plina je stigla do 97 dinara na pojedinim pumpama. U odnosu na oko 75 dinara iz 2016. godine, ovakvo poskupljenje mnoge vozače dovodi u dilemu isplati li se uopšte korišćenje plina kao goriva.

Stoga smo ponovo napravili računicu kako bismo videli da li se i dalje isplati ugradnja plina.

Ovih dana gorivo može da se kupi po sledećim cenama:

a) Plin: 96,00 din

b) Benzin: 165,50 din

c) Dizel: 170,50 din

Podsećamo da se cene menjaju iz dana u dan i da mogu drastično da se razlikuju od pumpe do pumpe, čak i u okviru iste "firme". Stoga ove cene uzmite isključivo kao primer.

Tako smo tokom analize cena na pumpama plin nalazili u rasponu od 93 do 97 dinara.

Uglavnom, ukoliko spadate u one koji uglavnom toče za hiljadu dinara, danas za jednu "crvenu" možete da kupite oko:

a) 10,4 litara plina

b) 6,0 litara benzina

c) 5,8 litara dizela

Šta to znači u praksi?

Kao primer uzećemo automobil koji u proseku troši 8 l/100 km benzina.

Kada mu ugradimo TNG uređaj, pretpostavićemo da troši 10 l/100 km plina. Ukoliko bi isti automobil imao dizel motor slične snage, uzimamo pretpostavku da bi trošio oko 6 l/100 km dizela.

To znači da 100 pređenih kilometara košta:

1) na plin: 960 din

2) na benzin: 1.324 din

3) na dizel: 1.023 din

Da napravimo malo "širu sliku" – pogledajte tabelu ispod:

Gorivo	Potrošnja	Cena goriva	1.000 km	10.000 km	100.000 km
Plin	10 l/100 km	96,00 din	9.600 din	96.000 din	960.000 din
Benzin	8 l/100 km	165,50 din	13.240 din	132.400 din	1.324.000 din
Dizel	6 l/100 km	170,50 din	10.230 din	102.300 din	1.023.000 din

Auto "na plin" ipak troši i benzin

Da, automobil sa TNG uređajem ipak troši i određenu količinu benzina, ali tu količinu je teško ili bolje reći, nemoguće proceniti, pošto ta stavka zavisi od brojnih faktora, kao što su:

a) Temperatura, odnosno vremenski uslovi. Zimi pri -10 °C ili -5 °C motor će potrošiti mnogo više benzina da dostigne temperaturu na kojoj se automatski prebacuje na plin nego leti.

b) Način zagrevanja motora. Mnogi vozači vole zimi da ostave auto da radi u mestu i po 10 minuta, a za to vreme dobar broj automobila neće se prebaciti na plin. Drugi krenu posle minut-dva i auto im prebaci na plin posle još minut-dva. Inače, motor se znatno brže zagreva u vožnji nego u leru.

Ali pitanje je koliko goriva auto troši u leru? Prosek je od 0,5 do 1 litar po jednom satu rada u leru (u mestu). Ovaj prosek smo “utvrdili” za motore kubikaže od 1.400 do 2.000 kubika. Naravno da potrošnja u leru takođe zavisi od raznih faktora: temperatura motora, temperatura vazduha, kubikaža, tip/vrsta motora, stanje motora…

Podsetimo ovom prilikom i da se ne može 100% verovati putnom kompjuteru kada vam pokazuje potrošnju u leru, isto kao što ne možete da mu verujete po pitanju potrošnje u vožnji.

c) Podešenost plinskog uređaja. Kada motor, odnosno rashladna tečnost, dostigne određenu temperaturu, doći će do automatskog prebacivanja na plin.

A to zavisi od toga kako je podešen plinski uređaj, odnosno na kojoj temperaturi će "oživeti" i od toga koliko brzo će motor dostići tu temperaturu.

d) Vrsta ubrizgavanja goriva - kod nekih sistema je neophodno da se kroz benzinske dizne ubacuje određena količina benzina kako bi se dizne hladile, tako da se istovremeno sa korišćenjem plina troši i benzin. O tome je bilo reči u posebnom tekstu.

e) Broj startovanja motora. Pošto se motor startuje na benzin, a zatim prebacuje na plin, prilikom svakog startovanja potrošiće se određena količina benzina. Koliko će se nakon startovanja auto voziti na benzin pre nego što pređe na plin, opet zavisi od gore navedenih uslova.

Koliko plina auto više troši u odnosu na benzin?

Razlika u potrošnji zavisi od više faktora, ali najviše od vrste TNG uređaja, odnosno sistema za korišćenje plina. Što je savremeniji i sofisticiraniji sistem, razlika će biti manja.

Kod nekih će potrošnjom plina biti veća za 10%, kod nekih za 15% ili 20%... A kod nekih samo 5%, odnosno gotovo neosetno. Ipak, praksa pokazuje da čak i potpuno novi automobili sa fabrički ugrađenim sistemom pokazuju osetnu razliku u potrošnji između benzina i plina. Ukoliko je sistem loše podešen, potrošnja može da bude ekstremno uvećana u odnosu na benzin.

A šta je sa cenom ugradnje, atesta, reatesta, servisiranja i čišćenja?

To su stavke koje zavise od slučaja do slučaja, tako da ne postoji način da ih ubacimo u računicu koja bi podjednako važila za sve.

Neko kupi “čistog” benzinca pa mu ugradi plin, neko već kupi auto sa plinom ali vrlo brzo mora da obavi reatest i da kupi novi rezervoar (bocu), dok neko nađe auto kojem je upravo stavljena nova boca i urađen reatest.

Podsetimo se da je “rok trajanja” boce za plin 10 godina od dana proizvodnje (ne od dana ugradnje).

Što se tiče troškova održavanja plinske instalacije, tu je sve haotično. Neki vozači ništa ne diraju dok auto drastično ne izgubi snagu, poveća potrošnju ili počne da se guši pri pokušaju oštrijeg ubrzavanja ili pri višim obrtajima, drugi sami menjaju filtere i sređuju isparivač.

Inače, u servisima koji se bave ugradnjom kažu da bi redovni servisi trebalo da se rade na svakih 10.000 ili 15.000 kilometara, kada se obavlja zamena filtera i podešavanje sistema. Cena tih servisa se drastično razlikuje, pa nećemo ni navoditi primere.

Zaključak

Mnogim vozačima se i dalje u velikoj meri isplati da voze na plin, uprkos poskupljenju i svim pratećim troškovima. Ne zaboravimo da često istovremeno poskupljuju i benzin i dizel.

Zato morate da napravite sopstvenu računicu. Jednostavno ne postoji univerzalna formula kome se više isplati da vozi na benzin, dizel ili plin.

U tabeli smo dali okviran primer, a na svakom vozaču je da “na papir” stavi mane i prednosti svakog goriva, troškove, cene i slično, pa da na osnovu toga donese odluku koja njemu najviše odgovara.