Automobili nove vrste

Automobil je najrasprostranjenije sredstvo ličnog prevoza. On je simbol slobode i luksuza savremenog čoveka i današnja civilizacija je naprosto nezamisliva bez njega. Automobil je sastavni deo naših života i teško da bi smo se njega odrekli sopstvenom voljom. No, da li ste se ikada zapitali da li je automobil kakvog danas poznajemo najbolje rešenje za svrhu u koju je projektovan?

Gotovo svako ko je u saobraćajnoj gužvi proveo više od pola sata po mislima je provukao ovu dilemu u jednoj od njenih mnogobrojnih formi. Česti zastoji u drumskom saobraćaju, problemi vezani za parkiranje i ozbiljno narušavanje životne sredine ukazuju da je odgovor negativan. Napori koji su u prošlosti načinjeni da se ovi problemi prevaziđu samo su njihovu akutnost pomerali u budućnost. Stoga, postaje očigledno da je potrebno promeniti nešto u osnovnim postavkama.

Ovim problemom su se bavili istraživački timovi elitnog MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) u okviru projekta futurističkog "Pametni gradovi". Zaključak do kojeg su došli jeste da je današnja organizacija ličnog prevoza u gradovima definitivno prevaziđena i da je njena reorganizacija neophodna.

Velike kompanije pokušale su da ponude odgovor na izazove velikih gradova. No, istraživačka grupa stoji na stanovištu da su čak i mikro vozila poput Smart-a promašila suštinu. "Gradske automobile ne treba da shvatimo kao vozila malih dimenzija koja su sposobna da se uguraju u skučene prostore, već kao mašine koje mogu da međusobno sarađuju i budu poput parazita koji se kače na sisteme masovnog transporta" objašnjava Rajan Čin jedan od inžinjera na projektu.

Stogovi vozila

Smart, zajednièki projekat Swatch-a i Mercedes-a, nije doživeo masovnu afirmaciju

Iako je Smart uspeo da donese novu dimenziju u shvatanja ljudi kada su dimenzije i parkiranje u pitanju, on nije široko prihvaćen, te su problemi gužvi i zagađenja ostali podjednako prisutni. Analizirajući razloge ograničenog uspeha mikro vozila, tim MIT-a je razvio svoju studiju gradskih vozila koja imaju dva sedišta, elektro pogon i sazdana su oko potpuno nove koncepcije.

Profesor Vilijam Mičel, vođa grupe arhitekata i inžinjera, očekuje da će osnovne karakteristike nove generacije vozila za metropole biti lakoća upravljanja, potpuna ekologičnost i visoka fleksibilnost.

"Zamislite motorizovana kolica iz supermarketa – vozila koja se mogu međusobno uklapati u stogove. Jednostavno, uzmete prvo vozilo iz stoga i krenete sa njim na odredište." kaže Čin. "Stogovi vozila bili bi smešteni na lokacijama širom grada. Pogodna mesta su na izlazima iz metroa ili aerodroma, na autobuskim stanicama, mestima gde se ukrštaju transportne linije i gde cirkuliše mnogo ljudi".

Šering (share – deliti) sistemi u kojima ljudi rezervišu vozila za broj sati u kojima će ih koristiti, već su dokazali svoju efikasnost. Dobri primeri su šeme "zajedničkih" bicikala u gradovima Evrope, te projekti ZipCar (www.zipcar.com) i FlexCar (www.flexcar.com) koji su realizovani na istočnoj i zapadnoj obali Severnoameričkog kontinenta.

Robotski točak

Zipcar je najveæi lanac šering vozila na svetu - u ponudi su vozila Mini, VW, Mazda, Toyota...

Za ostvarivanje gore iznatih zamisli nephodno je bilo redefinisati današnju tehnologiju. Koncept vozilo razvijeno u laboratorijama MIT-a nema motor, bar ne u klasičnom smislu. U svrhu pogona razvijen je uređaj nazvan Robotski točak. "U pitanju su pogonske jedinice u obliku točka koje u sebi sadrže elektromotor. Interesantna stvar je da se ovaj uređaj može zaokrenuti za pun krug, pa vozilu pruža mogućnost kretanja u svim pravcima. Možete rotirati vozilo dok se kreće, pa svaki pravac može biti ispred ili iza vas – savršeno za kretanje i parkiranje. To je nešto poput vožnje kompjuterizovane stolice". Reči su koje je upotrebio Čin kako bi dočarao njihovo postignuće. Robotski točkovi, koji inače sadrže i kompletan sistem oslanjanja, otklanjaju potrebu za pogonskim vratilom, pa čak i masivnim komponentama poput bloka i kućišta motora. To pruža mogućnost dizajnerima da ovaj prostor stave na raspolaganje putnicima.

Sigurnosni prsti

Stručnjaci MIT su posebnu pažnju posvetili izgradnji novog sistem bezbednosti i u tu svrhu su opet pribegli radikalnim idejama. Centralna uloga u čuvanju putnika prilikom nesreća je poverena sedištima koja kao da su pozajmljena iz nekog naučno-fantastičnog filma. Naslon sedišta se fomira tako da prati oblik kičme kako bi najbolje podupreo leđa putnika. U trenutku kada vozilo detektuje koliziju, ono aktivira posebno projektovane "prste" koji su zaduženi da putnika održe na mestu. Pored toga, zahvaljujući naprednim materijalima, kabina ima pojačanu moć absorpcije udara. "Načinjen je značajan prodor na polju fluida koji smo želeli da iskoristimo. Zamislite tečnost koja usled dejstva magneta prelazi u čvrsto stanje u nanosekundi. Ova tehnologija stvara efikasan mehanizam za absorpciju energije udara."

U narednih nekoliko meseci razvojni tim MIT-a će radove na projektovanju privesti kraju i svoje dostignuće potom prezentovati General Motors-u koji će izraditi prototip. Nakon toga, u planu su testovi na Dalekom Istoku, u Hong Kongu ili u Singapuru koji su idealni test poligoni zbog njihove guste naseljenosti i velikim potrebama za mobilnošću stanovnika.

gradski automobil buduænosti æe biti veoma fleksibilan, tih i ekološki èist

Veoma raduje saznanje da se u svetu ozbiljne institucije intezivno bave rešavanjem saobraćajnih problema koji svakog dana postaju sve veći. Sa dobrom organizacijom naselja i efikasnim sistemom ličnog transporta gužve i aerozagađenje u gradovima mogu da postanu stvar prošlosti. Do pre 2 ili 3 decenije bilo je veoma teško ubediti modernog čoveka da promeni svoj odnos prema automobilu. Nakon što je on proveo godine u saobraćajnim kolapsima, ovo bi trebao da bude daleko lakši poduhvat.