"Siromaštvo je problem društvene koncepcije"

U fer drustvu siromastvo ne postoji.
Samo sto u drustvu na koje gospodin Djindjic zeli da se ugleda (pre svega SAD/USA) siromastvo je realno i okrutno i iz njega nema izlaza.
Svako ko je jednom bio u USA i obisao neku od centralnih ili juznih drzava shvatio bi koliko u "demokratskom" i kapitalistickom uredjenju skoro sve zavisi od startne tacke - i koliko je tesko probiti se u krugove "vladajuce elite."
Siromastvo koje je posledica kapitalistickog i elitistickog uredjenja umrtvljuje, deskriminira, i onemogucava svaku nadu za prekidanje kruga siromastva.

Pa sad neka neko kaze da Darvin nije bio u pravu sa njegovom Teorijom Evolucije. Kad se jedan pojedinac moze da morfira/transformishe od glave do pete u roku od desetak, godina, kako moze neko da kaze da u roku 100 ak MILIONA godina, jedan majmun ne moze da se izbrusi, ugladi, dotera i postane chovek.
Preskochiti od staljinistichke teze: "MARX‘ kritische Gesellschaftstheorie und Begründungsproblematik" do Dzefersonskog demokrate, predstavljen u gornjoj vesti, to bi vam bilo isto kao da je Hitler napisao jednu knjigu o finalnom reshenju rasa, a potom drugu knjigu o potrebi da jevreji-zionisti vladaju svetom.
Po gornjem citatu, moze lako da se vidi da se radi o kameleonskoj, naiveté transformaciji, a ne istinskom ubedjenju. Djindjic ide iz jedne krajnosti - njegove marksistichke proshlosti u drugu krajnost danashnjice na zapadu - liberalne trzishne ekonomije.
Ni na zapadu nije to kristaklno ukalupljeno u jednu lepu formulu. Postoji Americhko reshenje sa vrlo malo socijalne zashtite i Francusko/Shvedsko reshenje sa preteranim centralizmom i drzavnom socijalnom zashtitom. Chak i u unutar Francuske i unutar SAD postoji stalna borba (sa promenljivim ishodom), koji ce od dva tradicionalna modela da prevagne. U Francuskoj to su - De Tocqueville opcija, prema kojoj pojedinac je iskljuchivo odgovoran za svoje akcije i Sartre opcija, prema kojoj drzava je odgovorna za nas. U SAD te dijametrichno oprechne grupe demokrati - republikanci su mnogo blizi nego njihove kolege u Francuskoj. Ruzveltovi demokrate bi da pomognu malko vishe starim, bolesnim i deci, a Reganovi republikanci (gde ja pripadam) su za Kejnziev "trickle down" ekonomski model, po kome "you should have a right to fail" (treba da imate PRAVO i na NEUSPEH, da ostanete bez posla itd..).
Gornji Djindjicev citat je lep recept za Ameriku. Za Srbiju DANAS, ekonomija se ne moze posmatrati odvojeno od teshkih politichkih problema kao shto je sigurnost, djaci/studenti, izbeglice, bezakonje... Neophodna su hibridna reshenja, koja predstavljaju stalno pomerajuce KLATNO, da se na jednoj strani, u granicama mogucnosti ne ugushe inicijativa i stimulans, da bi se zaustavila seoba pametnih, mladih, a na drugoj strani - ne dozvoliti da se niko ne smrzne ili da umre od gladi.

Ma vama politicarima siromasni samo kvare "koncepciju", zar ne?

Govoriti o uspesnom drustvu i mogucnostima pojedinca u Srbiji gde se bez veze ne ide ni u prodavnicu je totalni apsurd, nase drustvo ima duboko ukorenjen klnaski sistem i sadasnji nivo ekonomije nece omoguciti ono o cemu govori Gospodin Djindjic. Jedno je frazeologija o individualnom drustvu zapadno evropskog tipa a drugo smo mi i nasa sadasnjost. proci ce najmanje dvadeset godina pre nego sto se prevazidje i najmanji deo ovih socijalnih problema i to pod uslovom da iammo neprekidni ekonomski razvoj i pozitivne rezultate

U fer drustvu siromastvo ne postoji.
Samo sto u drustvu na koje gospodin Djindjic zeli da se ugleda (pre svega SAD/USA) siromastvo je realno i okrutno i iz njega nema izlaza.
Svako ko je jednom bio u USA i obisao neku od centralnih ili juznih drzava shvatio bi koliko u "demokratskom" i kapitalistickom uredjenju skoro sve zavisi od startne tacke - i koliko je tesko probiti se u krugove "vladajuce elite."
Siromastvo koje je posledica kapitalistickog i elitistickog uredjenja umrtvljuje, deskriminira, i onemogucava svaku nadu za prekidanje kruga siromastva.

Govoriti o uspesnom drustvu i mogucnostima pojedinca u Srbiji gde se bez veze ne ide ni u prodavnicu je totalni apsurd, nase drustvo ima duboko ukorenjen klnaski sistem i sadasnji nivo ekonomije nece omoguciti ono o cemu govori Gospodin Djindjic. Jedno je frazeologija o individualnom drustvu zapadno evropskog tipa a drugo smo mi i nasa sadasnjost. proci ce najmanje dvadeset godina pre nego sto se prevazidje i najmanji deo ovih socijalnih problema i to pod uslovom da iammo neprekidni ekonomski razvoj i pozitivne rezultate

Pa sad neka neko kaze da Darvin nije bio u pravu sa njegovom Teorijom Evolucije. Kad se jedan pojedinac moze da morfira/transformishe od glave do pete u roku od desetak, godina, kako moze neko da kaze da u roku 100 ak MILIONA godina, jedan majmun ne moze da se izbrusi, ugladi, dotera i postane chovek.
Preskochiti od staljinistichke teze: "MARX‘ kritische Gesellschaftstheorie und Begründungsproblematik" do Dzefersonskog demokrate, predstavljen u gornjoj vesti, to bi vam bilo isto kao da je Hitler napisao jednu knjigu o finalnom reshenju rasa, a potom drugu knjigu o potrebi da jevreji-zionisti vladaju svetom.
Po gornjem citatu, moze lako da se vidi da se radi o kameleonskoj, naiveté transformaciji, a ne istinskom ubedjenju. Djindjic ide iz jedne krajnosti - njegove marksistichke proshlosti u drugu krajnost danashnjice na zapadu - liberalne trzishne ekonomije.
Ni na zapadu nije to kristaklno ukalupljeno u jednu lepu formulu. Postoji Americhko reshenje sa vrlo malo socijalne zashtite i Francusko/Shvedsko reshenje sa preteranim centralizmom i drzavnom socijalnom zashtitom. Chak i u unutar Francuske i unutar SAD postoji stalna borba (sa promenljivim ishodom), koji ce od dva tradicionalna modela da prevagne. U Francuskoj to su - De Tocqueville opcija, prema kojoj pojedinac je iskljuchivo odgovoran za svoje akcije i Sartre opcija, prema kojoj drzava je odgovorna za nas. U SAD te dijametrichno oprechne grupe demokrati - republikanci su mnogo blizi nego njihove kolege u Francuskoj. Ruzveltovi demokrate bi da pomognu malko vishe starim, bolesnim i deci, a Reganovi republikanci (gde ja pripadam) su za Kejnziev "trickle down" ekonomski model, po kome "you should have a right to fail" (treba da imate PRAVO i na NEUSPEH, da ostanete bez posla itd..).
Gornji Djindjicev citat je lep recept za Ameriku. Za Srbiju DANAS, ekonomija se ne moze posmatrati odvojeno od teshkih politichkih problema kao shto je sigurnost, djaci/studenti, izbeglice, bezakonje... Neophodna su hibridna reshenja, koja predstavljaju stalno pomerajuce KLATNO, da se na jednoj strani, u granicama mogucnosti ne ugushe inicijativa i stimulans, da bi se zaustavila seoba pametnih, mladih, a na drugoj strani - ne dozvoliti da se niko ne smrzne ili da umre od gladi.

Ma vama politicarima siromasni samo kvare "koncepciju", zar ne?