Dan mrmota

Posotvani, koristim ovu priliku da se zahvalim svima koji su procitali Dan mrmota, izneli svoje misljenje o nekim temama koje taj tekst otvara, te da pokusam odgovoriti na par stvari. U nekim komentara mi se zamera stavlajnje Labusa i Kostunice u isti kos sa ostalim predsednickim kandidatima. U isti kos su se stavili sami, njima samima nije zasmetalo sto se takvima nadmecu za mesto predsednika Srbije. O tome su trebali misliti ove dve, a i predhodnih desetak godina. Receno je i ( parafraziram) :" da uvrstavanje ratnih zlocina u predsednicku kamapnju nije bas uobicajen primer ni u demokratskom svetu kome prema autoru Srbi trebalo da teze". Podsetila bih da u tom istom demokratskom svetu, pre svega, nije praksa da se cine ratni zlocini, a jos manje da se o njima nema ni moralni ni dosledan politicki stav ili adekvatna sudsko-pravna procedura kaznjavanja pocinioca. Izborna trka ne moze biti kos za sve i opravdavati svaku vrstu autizma. Srbija i jeste tu gde jeste zato sto se, kako je kriticar lepo primetio, kandidati koncentrisu da zadovolje ili osvoje ono losije u nama a ne i da edukuju i nametnu neke standarde. A upravo se o tome radi. Da moraju postojati standari vladavine prava i ljudskih prava, koji ne mogu biti spustani zarad ove ili one izborne trke. Moglo bi se, naravno, ici sa jos argumenata. Kako se misli realizovati regionalna saradnja ( koja je neminovna iz vise razloga) ako se kandidati ne odrede prema zlocinima koji su cinjeni upravo prema predstavnicima susednih naroda i pripadnicima manjina u samoj zemlji, a koji zive i u regionalnom okruzenju? U ostalom: sta je alternativa? Precutati, za ovu priliku, zlocine i ne izneti stav o njima? Pa i za iducu? Bojim se da nas takav oportuni pristup svrstava u one koji zlocin relativizuju. I jos nesto: kandidati takvim svojim stavom pokazuju da ne veruju ili znaju da nemaju politicki snagu ( usled nedostatka demokratske kontrole oruzanih snaga) da sprovedu svoje programe. Politika medjunarodne zajednice, a koju je u slucaju sudbine Srbije itekako bitno posmatrati, je neumoljiva: saradnja sa Haskim tribunalom je preduslov svih daljnjih integracija i finasijske pomoci. S tog aspekta, korektno je i jednoj i drugoj grupi biraca, i onima koji su za saradnju i onima koji joj se protive, saopstiti kako stvari stoje i sta kandidati nameravaju uciniti s tim u vezi. Kako misle prevazici probleme koji ce sigurno nastati usled politike uskracivanja pomoci ako saradnja ne bude valjana? Za propust da se to na ovim izborima pojasni odgovorni su i novinar. Oni su morali intenzivnije otvoriti ova pitanja, bez obzira kako su kandidati bili brifovani. Sto se, pak, svrstavanja Djindjica u isti kos sa jos nekima tice. Radilo se o pominjanju relevantnih aktera nase politicke scene koji su u proteklom peridu javno iznosili i vise puta ponavljali pogresne i pravno neutemeljene izjave o komandnoj odgovornosti kao pravnom principu. Premijer Djindjic je pravdao i stito Sretena Lukica, mada je priznao da zna da isti "nije cvecka". Zatim se javno pitao: " Sta znaci komandna odgovornost? Da nismo smeli da imamo trupe Vojske i Policije na Kosovu?" Ne, komandna odgovornost ne znaci to, i niko nije Srbiji/Jugoslaviji to pravo uskracivao sve dok zestoko nije ugrozila ljudska prava-ZIVOTE-mnogih na Kosovu. Ali zabrinjava da to ni Premijer, bar u osnovnim crtama, ne zna. Kao sto ne znaju ni Lazarevic i drugi spomenuti, a obaveza je svakog staba na terenu da imaju publikacije koje o tome govore. A kritickoj javnosti je na teret sto te flagrantne zamene teza nije na vreme suzbila i na taj nacin onemogucila medija da ih permanento prenose i tako otvaraju temu za diskusije o necemu o cemu se ne moze polemisati. Na roditeljima je, pak, da razmisle u cijem je STVARNOM interesu zavodjenje demokratske kontrole nad oruzanim snagama, sto je jos jedna tema koja je tokom ovih izbora precutana.

Mislim da je gos.Jelena sasvim u pravu mozda malo kasnim sa komentarom
a za to ko je kriv za izbore stari zakon ne znam zasto kod nas nema zakona da svako mora da glasa (naravno iznad 18 god)

Da li autor ovog komentara ikad pokusava da vidi i dalje od male napacene Srbije. Da li "komandna odgovornost" i "medjunarodno pravo" vaze i za Bila Klintona, Tonija Blera, Solanu, Sarona, Izetbrgovica, Tacija i mnoge sa dugackog spiska? Samo ne govorite o "ciscenju u sopstvenom dvoristu" jer svi znamo da se ta druga dvorista nikad nece cistiti. Zasto samo Srbija uvek mora da brine o svom. Ne postoji nista idealno na ovom svetu pa ni Srbija nikad nece biti idealna.
Usput, koja je to istraga pokazala da Djindjic i Kostunica treba da su u istom drustvu sa Milosevicem i njegovima?

Tuzno je sto politicari odnosno predsednici kandidati nece ni slucajno da pominju sudjenja za ratne zlocine, saradnju sa Hagom, masovne grobnice u neposrednoj blizini Beograda, potrebu da se Srbija ISTINSKI suoci sa prosloscu, da ulozi ozbiljan trud u to da se uspostavi poverenje medju drzavama u regionu itd., nego ih niko (od novinara) nece ni pitati o tim stvarima! Secam se da je novinar B92 postavio upravo takvo pitanje u cuvenom predsednickom duelu, i sta je sledilo? Kratak odgovor od Labusa da imamo zakon o saradnji, i vec poznate komentare od Kostunice tipa "svega ima u Hagu, samo ne pravde". Izvinite, ali meni se ipak cini da je Hag jedino mesto gde se ozbiljno govori o konkretnim zlocinima (svaka cast i sudjenjima pred domacim sudovima, ali tu se sudi uglavnom obicnim vojnicima za par slucajeva). Dovoljno je da ste pratili sudjenje Slobodanu Milosevicu ove nedelje...

Ova tema ima vise sklopova (bez obzira na skupni imenitelj "duplo golo"(!), da bi zahtevala duzi komentar (nas iz mora "kvazistrucnjaka", kako nas autorka "krstava"). Zato, samo o pocetnoj temi: zasto se nisu kandidati izjasnili po pitanju haskog suda i ratnih zlocina. Moj stav o dvojici kandidata: pretpostavljam da bi g. Labus (kao predsednik Srbije) saradjivao sa Haskim tribunalom, ali nije hteo to da pominje iz pragmaticnih razloga, da se ne bi unapred zamerio dobrom delu "rodoljuba" (setimo se samo zasto je g. Djindjic predlozio g. Kostunicu: samo zato sto je "rodoljubivi" deo Srbije proglasio Djindjica "izdajnikom", ali se pragmaticni Djindjic dosetio da na celo kolacije postavi coveka koji je u tom trenutku mogao da privuce i najtvrdju desnicu i nacionaliste, a napredni su ionako bili za rusenje Miloseviceva). G. Kostunica to nije ucinio, jer je on od samog pocetka dolaska na vlast bio izricito protiv saradnje sa Haskim tribunalom, a kao savezni predsednik nije ni do sada govorio o srpskim zlocinima. I jos po replika: g. Seselj se je sam hvalio "herojskim" delima Srba kojekuda; nekorektno je pominjanje imena g. Djindjica (da nije njega bilo, ne bi bilo nikakve saradnje sa Hagom, to je jasno) u kontekstu komandne odgovornosti i imena Milosevic, Lazarevic, Pavkovic, Kostunica...; to sto su Zivojinovic i Ivkovic "dugo vremena" bili clanovi SPS, cijem se predsedniku sudi u Hagu, nije relevantno: pa Milosevic se upravo "odrekao" njih dvojice, a pomislimo samo koliko je sadasnjih i predsednickih kandidata i vidjenijih politicara (koji se na svakoj procesiji krste i trce u crkvu) bilo clanova komunisticke partije, da ne pominjemo tesna prijateljstva sa bivsim sefovima drzavne bezbednosti. Zalosna je cinjenica da su u Srbiji, osim g. Labusa, svi vazniji kandidati, od g. Kostunice do g. Pelevica, a koji su dobili ogromnu vecinu glasova, u sustini nastavljaci Miloseviceve politike i njegovih pogleda na svet, a sto iskljucuje sustinske promene,razvoj, ekonomiju i evropsku Srbiju. Zato i nije cudno sto ne pominju ni Hag ni srpske ratne zlocine. To je kao kada bi Milosevic sam sebe poslao u Hag.

Osvrt Jelene Milic na protekle izbore je veoma dobar analiticki clanak. Najubedljivija konstatacija se sastoji u jednoj od recenica iz tog teksta, a to je: "Apsurdno ili ne, u jalovom pokusaju da dobije predsednika Srbija je dobila preko potrebne odgovore na pitanja koja je histericno izbegavala da postavi. Njena buducnost uveliko zavisi od toga hoce li umeti da ih pravilno protumaci i na njih reaguje."
Nista vise i nista manje, Milic je u jednoj od mnostva recinica, dala odgovor ili konstatciju nad kojom bismo morali da se ozbiljno zamislimo.
Bravo za Jelenu Milic!!!

Srbija je u dubokoj ekonomskoj i moralnoj krizi, bez demokratskih institucija i sa strasnom korupcijom. Ovakvim clancima, komentarima, polemikama, kritikama, mora javnost nastaviti da koriguje svoje vlastodrsce, mora im neprekidno davati na znanje da je tu i da (ih) posmatra i razmislja. Ali to ima da traje. Jako dugo. Ne ponasaju se nasi politicari tako kako se ponasaju, zato sto imaju neki plan. Na zalost, nemaju nikakav plan, a ponajmanje zajednicki. Njihovo ponasanje proizilazi sasvim spontano iz gorenavedenih okvira duboke i svestrane krize. Da presadite nekog njemackog politicara u Srbiju i da zivi dovoljno dugo, i on bi se poceo ponasati iracionalno. Srbiji za brzi oporavak treba srece i para. Srece da se pojavi neko nov i harizmatican i/ili nesto sto bi dovelo do novog optimizma (stanje nacije poslije 2. svjetskog rata i radne akcije, izgradnja ili poslije 5. oktobra, npr). Posto je tesko zamisliti da ce se nesto takvo dogoditi, a jos je teze zamisliti priliv nekog znacajnijeg novca (a da istovremeno ne nestane), to Srbiji ostaje da ceka, da trpi i da se nada.

Najbolji dokaz da Srbija ne zeli promene i da ne zeli u EU (osim izolovanih gradskih sredina) je i rezultat poslednjih predsednickih izbora. Nedavno sam se muvao po manjim mestima u zapadnoj Srbiji i ljudi, mahom poljoprivrednici, su svesni svih uzasa koji ceka i njih i njihovu proizvodnju ako bi ona ikad potpala pod kontrolu Brisela. Ja ih razumem i pozdravljam njihovu nebrigu za to da li ce deca po BG imati za sokice po kaficima i disco-rolshue. Osluskuju sta kaze otac, predsednik i Bog a ne sta kazu Turci i Ameri. I ne odricu se svoje istorije i ratovanja, ni odbrambenog ni osvajackog. I listom ne citaju VREME, mada listom gledaju B92 zbog sudjenja Milosevicu. Pozdrav B92 i hvala vam sto postojite,

Niko ne spori da je bilo ratnih zlocina pocinjenih od strane Srba. Ali malo je preterano zahtevati/ocekivati od predsednickih kandidata, barem za predsednika Srbije, da ratne zlocine uvrste u svoju predsednicku kampanju. Takvi primeri nisu bas uobicajeni ni u "demokratskom svetu" kome bi prema autoru Srbi trebalo da teze. A pogotovo nije u redu strpati sve navedene ljude u isti kos, sto je u ovom clanku ucinjeno samim implicitnim navodjenjem imena pojedinih predsednickih kandidata i optuzenih (ne i osudjenih) ratnih i poratnih zlocinaca u istom kontekstu nepokajanja.

Clanak g-dje Milic je u najvecem delu moralno istinit, ali nazalost, kako stvari stoje, i "glas vapijuceg u pustinji". Isto tako, nažalost, istoriju nije moguce ubrzati, te "moralno ociscenje" ovog naroda nije realno ocekivati, kao ni pravdu za mnogobrojne zrtve. Medjutim, komentar g. Milojevica je takodje razuman. Stavljati g. Djindjica u isti kos sa Milosevicem, Seseljom i slicnima nije umesno. Što reče M. Kundera: "Sve ce biti zaboravljeno i nista se neće popraviti"

Da li autor ovog komentara ikad pokusava da vidi i dalje od male napacene Srbije. Da li "komandna odgovornost" i "medjunarodno pravo" vaze i za Bila Klintona, Tonija Blera, Solanu, Sarona, Izetbrgovica, Tacija i mnoge sa dugackog spiska? Samo ne govorite o "ciscenju u sopstvenom dvoristu" jer svi znamo da se ta druga dvorista nikad nece cistiti. Zasto samo Srbija uvek mora da brine o svom. Ne postoji nista idealno na ovom svetu pa ni Srbija nikad nece biti idealna.
Usput, koja je to istraga pokazala da Djindjic i Kostunica treba da su u istom drustvu sa Milosevicem i njegovima?

Osvrt Jelene Milic na protekle izbore je veoma dobar analiticki clanak. Najubedljivija konstatacija se sastoji u jednoj od recenica iz tog teksta, a to je: "Apsurdno ili ne, u jalovom pokusaju da dobije predsednika Srbija je dobila preko potrebne odgovore na pitanja koja je histericno izbegavala da postavi. Njena buducnost uveliko zavisi od toga hoce li umeti da ih pravilno protumaci i na njih reaguje."
Nista vise i nista manje, Milic je u jednoj od mnostva recinica, dala odgovor ili konstatciju nad kojom bismo morali da se ozbiljno zamislimo.
Bravo za Jelenu Milic!!!

Najbolji dokaz da Srbija ne zeli promene i da ne zeli u EU (osim izolovanih gradskih sredina) je i rezultat poslednjih predsednickih izbora. Nedavno sam se muvao po manjim mestima u zapadnoj Srbiji i ljudi, mahom poljoprivrednici, su svesni svih uzasa koji ceka i njih i njihovu proizvodnju ako bi ona ikad potpala pod kontrolu Brisela. Ja ih razumem i pozdravljam njihovu nebrigu za to da li ce deca po BG imati za sokice po kaficima i disco-rolshue. Osluskuju sta kaze otac, predsednik i Bog a ne sta kazu Turci i Ameri. I ne odricu se svoje istorije i ratovanja, ni odbrambenog ni osvajackog. I listom ne citaju VREME, mada listom gledaju B92 zbog sudjenja Milosevicu. Pozdrav B92 i hvala vam sto postojite,

Ova tema ima vise sklopova (bez obzira na skupni imenitelj "duplo golo"(!), da bi zahtevala duzi komentar (nas iz mora "kvazistrucnjaka", kako nas autorka "krstava"). Zato, samo o pocetnoj temi: zasto se nisu kandidati izjasnili po pitanju haskog suda i ratnih zlocina. Moj stav o dvojici kandidata: pretpostavljam da bi g. Labus (kao predsednik Srbije) saradjivao sa Haskim tribunalom, ali nije hteo to da pominje iz pragmaticnih razloga, da se ne bi unapred zamerio dobrom delu "rodoljuba" (setimo se samo zasto je g. Djindjic predlozio g. Kostunicu: samo zato sto je "rodoljubivi" deo Srbije proglasio Djindjica "izdajnikom", ali se pragmaticni Djindjic dosetio da na celo kolacije postavi coveka koji je u tom trenutku mogao da privuce i najtvrdju desnicu i nacionaliste, a napredni su ionako bili za rusenje Miloseviceva). G. Kostunica to nije ucinio, jer je on od samog pocetka dolaska na vlast bio izricito protiv saradnje sa Haskim tribunalom, a kao savezni predsednik nije ni do sada govorio o srpskim zlocinima. I jos po replika: g. Seselj se je sam hvalio "herojskim" delima Srba kojekuda; nekorektno je pominjanje imena g. Djindjica (da nije njega bilo, ne bi bilo nikakve saradnje sa Hagom, to je jasno) u kontekstu komandne odgovornosti i imena Milosevic, Lazarevic, Pavkovic, Kostunica...; to sto su Zivojinovic i Ivkovic "dugo vremena" bili clanovi SPS, cijem se predsedniku sudi u Hagu, nije relevantno: pa Milosevic se upravo "odrekao" njih dvojice, a pomislimo samo koliko je sadasnjih i predsednickih kandidata i vidjenijih politicara (koji se na svakoj procesiji krste i trce u crkvu) bilo clanova komunisticke partije, da ne pominjemo tesna prijateljstva sa bivsim sefovima drzavne bezbednosti. Zalosna je cinjenica da su u Srbiji, osim g. Labusa, svi vazniji kandidati, od g. Kostunice do g. Pelevica, a koji su dobili ogromnu vecinu glasova, u sustini nastavljaci Miloseviceve politike i njegovih pogleda na svet, a sto iskljucuje sustinske promene,razvoj, ekonomiju i evropsku Srbiju. Zato i nije cudno sto ne pominju ni Hag ni srpske ratne zlocine. To je kao kada bi Milosevic sam sebe poslao u Hag.

Posotvani, koristim ovu priliku da se zahvalim svima koji su procitali Dan mrmota, izneli svoje misljenje o nekim temama koje taj tekst otvara, te da pokusam odgovoriti na par stvari. U nekim komentara mi se zamera stavlajnje Labusa i Kostunice u isti kos sa ostalim predsednickim kandidatima. U isti kos su se stavili sami, njima samima nije zasmetalo sto se takvima nadmecu za mesto predsednika Srbije. O tome su trebali misliti ove dve, a i predhodnih desetak godina. Receno je i ( parafraziram) :" da uvrstavanje ratnih zlocina u predsednicku kamapnju nije bas uobicajen primer ni u demokratskom svetu kome prema autoru Srbi trebalo da teze". Podsetila bih da u tom istom demokratskom svetu, pre svega, nije praksa da se cine ratni zlocini, a jos manje da se o njima nema ni moralni ni dosledan politicki stav ili adekvatna sudsko-pravna procedura kaznjavanja pocinioca. Izborna trka ne moze biti kos za sve i opravdavati svaku vrstu autizma. Srbija i jeste tu gde jeste zato sto se, kako je kriticar lepo primetio, kandidati koncentrisu da zadovolje ili osvoje ono losije u nama a ne i da edukuju i nametnu neke standarde. A upravo se o tome radi. Da moraju postojati standari vladavine prava i ljudskih prava, koji ne mogu biti spustani zarad ove ili one izborne trke. Moglo bi se, naravno, ici sa jos argumenata. Kako se misli realizovati regionalna saradnja ( koja je neminovna iz vise razloga) ako se kandidati ne odrede prema zlocinima koji su cinjeni upravo prema predstavnicima susednih naroda i pripadnicima manjina u samoj zemlji, a koji zive i u regionalnom okruzenju? U ostalom: sta je alternativa? Precutati, za ovu priliku, zlocine i ne izneti stav o njima? Pa i za iducu? Bojim se da nas takav oportuni pristup svrstava u one koji zlocin relativizuju. I jos nesto: kandidati takvim svojim stavom pokazuju da ne veruju ili znaju da nemaju politicki snagu ( usled nedostatka demokratske kontrole oruzanih snaga) da sprovedu svoje programe. Politika medjunarodne zajednice, a koju je u slucaju sudbine Srbije itekako bitno posmatrati, je neumoljiva: saradnja sa Haskim tribunalom je preduslov svih daljnjih integracija i finasijske pomoci. S tog aspekta, korektno je i jednoj i drugoj grupi biraca, i onima koji su za saradnju i onima koji joj se protive, saopstiti kako stvari stoje i sta kandidati nameravaju uciniti s tim u vezi. Kako misle prevazici probleme koji ce sigurno nastati usled politike uskracivanja pomoci ako saradnja ne bude valjana? Za propust da se to na ovim izborima pojasni odgovorni su i novinar. Oni su morali intenzivnije otvoriti ova pitanja, bez obzira kako su kandidati bili brifovani. Sto se, pak, svrstavanja Djindjica u isti kos sa jos nekima tice. Radilo se o pominjanju relevantnih aktera nase politicke scene koji su u proteklom peridu javno iznosili i vise puta ponavljali pogresne i pravno neutemeljene izjave o komandnoj odgovornosti kao pravnom principu. Premijer Djindjic je pravdao i stito Sretena Lukica, mada je priznao da zna da isti "nije cvecka". Zatim se javno pitao: " Sta znaci komandna odgovornost? Da nismo smeli da imamo trupe Vojske i Policije na Kosovu?" Ne, komandna odgovornost ne znaci to, i niko nije Srbiji/Jugoslaviji to pravo uskracivao sve dok zestoko nije ugrozila ljudska prava-ZIVOTE-mnogih na Kosovu. Ali zabrinjava da to ni Premijer, bar u osnovnim crtama, ne zna. Kao sto ne znaju ni Lazarevic i drugi spomenuti, a obaveza je svakog staba na terenu da imaju publikacije koje o tome govore. A kritickoj javnosti je na teret sto te flagrantne zamene teza nije na vreme suzbila i na taj nacin onemogucila medija da ih permanento prenose i tako otvaraju temu za diskusije o necemu o cemu se ne moze polemisati. Na roditeljima je, pak, da razmisle u cijem je STVARNOM interesu zavodjenje demokratske kontrole nad oruzanim snagama, sto je jos jedna tema koja je tokom ovih izbora precutana.

Tuzno je sto politicari odnosno predsednici kandidati nece ni slucajno da pominju sudjenja za ratne zlocine, saradnju sa Hagom, masovne grobnice u neposrednoj blizini Beograda, potrebu da se Srbija ISTINSKI suoci sa prosloscu, da ulozi ozbiljan trud u to da se uspostavi poverenje medju drzavama u regionu itd., nego ih niko (od novinara) nece ni pitati o tim stvarima! Secam se da je novinar B92 postavio upravo takvo pitanje u cuvenom predsednickom duelu, i sta je sledilo? Kratak odgovor od Labusa da imamo zakon o saradnji, i vec poznate komentare od Kostunice tipa "svega ima u Hagu, samo ne pravde". Izvinite, ali meni se ipak cini da je Hag jedino mesto gde se ozbiljno govori o konkretnim zlocinima (svaka cast i sudjenjima pred domacim sudovima, ali tu se sudi uglavnom obicnim vojnicima za par slucajeva). Dovoljno je da ste pratili sudjenje Slobodanu Milosevicu ove nedelje...

Niko ne spori da je bilo ratnih zlocina pocinjenih od strane Srba. Ali malo je preterano zahtevati/ocekivati od predsednickih kandidata, barem za predsednika Srbije, da ratne zlocine uvrste u svoju predsednicku kampanju. Takvi primeri nisu bas uobicajeni ni u "demokratskom svetu" kome bi prema autoru Srbi trebalo da teze. A pogotovo nije u redu strpati sve navedene ljude u isti kos, sto je u ovom clanku ucinjeno samim implicitnim navodjenjem imena pojedinih predsednickih kandidata i optuzenih (ne i osudjenih) ratnih i poratnih zlocinaca u istom kontekstu nepokajanja.

Clanak g-dje Milic je u najvecem delu moralno istinit, ali nazalost, kako stvari stoje, i "glas vapijuceg u pustinji". Isto tako, nažalost, istoriju nije moguce ubrzati, te "moralno ociscenje" ovog naroda nije realno ocekivati, kao ni pravdu za mnogobrojne zrtve. Medjutim, komentar g. Milojevica je takodje razuman. Stavljati g. Djindjica u isti kos sa Milosevicem, Seseljom i slicnima nije umesno. Što reče M. Kundera: "Sve ce biti zaboravljeno i nista se neće popraviti"

Srbija je u dubokoj ekonomskoj i moralnoj krizi, bez demokratskih institucija i sa strasnom korupcijom. Ovakvim clancima, komentarima, polemikama, kritikama, mora javnost nastaviti da koriguje svoje vlastodrsce, mora im neprekidno davati na znanje da je tu i da (ih) posmatra i razmislja. Ali to ima da traje. Jako dugo. Ne ponasaju se nasi politicari tako kako se ponasaju, zato sto imaju neki plan. Na zalost, nemaju nikakav plan, a ponajmanje zajednicki. Njihovo ponasanje proizilazi sasvim spontano iz gorenavedenih okvira duboke i svestrane krize. Da presadite nekog njemackog politicara u Srbiju i da zivi dovoljno dugo, i on bi se poceo ponasati iracionalno. Srbiji za brzi oporavak treba srece i para. Srece da se pojavi neko nov i harizmatican i/ili nesto sto bi dovelo do novog optimizma (stanje nacije poslije 2. svjetskog rata i radne akcije, izgradnja ili poslije 5. oktobra, npr). Posto je tesko zamisliti da ce se nesto takvo dogoditi, a jos je teze zamisliti priliv nekog znacajnijeg novca (a da istovremeno ne nestane), to Srbiji ostaje da ceka, da trpi i da se nada.

Mislim da je gos.Jelena sasvim u pravu mozda malo kasnim sa komentarom
a za to ko je kriv za izbore stari zakon ne znam zasto kod nas nema zakona da svako mora da glasa (naravno iznad 18 god)