Skup neonacista, privedeni levičari

Е, то је један од многих недостатака демократије. Не можете целом свету да продајете демократију, а да у својој кући не дозвољавате политичке скупове, па макар они били и неонацистички. Ово је логична реакција полиције, она у нормалним земљама служи да чува ред и мир, а не да се политички сврстава на уличним скуповима.

Zar u Nemackoj nije zabranjeno ikakvo referenciranje na Hitlera i nacisticki pokret? To sto ekstremni levicari (anarhisti i slicni) zasluzuju merdelj ne znaci da to ne zasluzuju i nacisti. Doduse, nacisti zasluzuju i gore od toga...

Potpuno je besmisleno da neko danas uopste dozvoljava bilo kakav skup neo, kvazi, stagod-nacista, a tek je lose ako se stekne utisak da ih brani od bilo koga, makar i levicara.

Najpre bi u mardelj trebali ici oni koji makar i pasivno podrzavaju neonacizam, nikako oni koji se aktivno suceljavaju sa njim, jer nacizam i fazisam mogu biti pobedjeni na vreme jedino ako se saseku u korenu, sto se na svu srecu ipak trude da urade demonstranti levicari.

Demokratija je, da i neonacisti (koji se ne pozivaju direkno na Hitlera) smeju da demonstriraju.
Demokratije je i da levica demonstrira protiv njih.
Demokratija je i ako policija (mora da) sprečava nasilje. Sa bilo koje strane.

Nije demokratija pustiti neonaciste da protestuju, zato sto njihovi stavovi ugrozavaju druge ljude. Demokratija je da radite sta hocete dokle god to nikoga ne ugrozava.

Nema slobode za neprijatelje slobode, to jest smisao demokratije uopšte nije dozvoljavati svakom ekstremisti i ludaku, bilo levom ili desnom da javno ispoljava i propagira svoje bolesne stavove. To više nije stvar apstraktne slobode govora ili političkog izražavanja (koje su, uostalom, u istim tim zemljama mnogo ograničenije nego što bi trebalo da budu) niti nekakvih teorijskih primedbi na stavove tih ekstremista, jer smo u minulom stoleću nažalost imali prilike da sasvim nesumnjivo utvrdimo do čega takve političke platforme u praksi dovode, i moje lično mišljenje je da, posle dvesta miliona žrtava komunizma, fašizma, a, mestimično, i anarhizma, tim ljudima nije mesto na ulici već u zatvorima, što češće i što duže. Naravno, ni to se u demokratiji ne može raditi arbitrarno, potrebno je da ti ekstremisti verbalno ili vizuelno prekrše zakon, ali su u većini evropskih zemalja ti kriterijumi, kao uostalom i kada se radi o običnim kriminalcima i zločincima, bolesno blagi i poprilično deformisani. Dobro je što se u Nemačkoj, koja je - doduše iz relativno razumljivih istorijskih razloga, ali ipak to nije bilo nimalo dobro - doskora imala nesravnjeno blaži stav prema levim nego prema desnim ekstremistima izgleda uspostavlja nekakva ravnoteža, ali nije dobro što ovi ljudi treba da počnu da pale tuđa kola i uništavaju tuđu imovinu da bi policija reagovala: što se mene tiče, jedan kukasti krst, srp i čekić, "zighajlovanje" ili znak za anarhiju trebalo bi da bude sasvim dovoljan razlog za barem godinu dana zatvora, a bilo kakav javni poziv na rasni, klasni ili etnički progon za stavljanje iza rešetaka na mnogo duže vreme. Takve mere bi sigurno smanjile trenutno katastrofalno visok stepen ekstremizma u Evropi, ali pravo rešenje je negde drugde: u približavanju američkom modelu i reformi zaostalog socijalističkog sistema "države blagostanja" koji funkcioniše u većini evropskih zemalja koje imaju problema sa levim i desnim ekstremizmom, to jest, s jedne strane, restriktivnom socijalnom politikom naterati te mlade ljude da mnogo više rade i stvaraju umesto da se bave ekstremističkim budalaštinama, a s druge strane dati im pravu šansu da svojim radom izbore mnogo bolju životnu perspektivu i mogućnost istinske socijalne i finansijske emancipacije, što u relativnoj primitivnoj Evropi (čast izuzecima poput Ujedinjenog kraljevstva ili nekih skandinavskih zemalja, ali ostatak je zaista prilično tragičan), opterećenoj rasnim, klasnim i etničkim predrasudama vrlo često predstavlja veliki problem.

Neonacizam je veliko zlo, ali u demokratiji svako treba da ima mogucnost da iskaze svoje politicko opredeljenje. Demonstriranje je jedan od tih osnovnih demokratskih prava.
E sad sto se ovde radi o neonacizmu u Nemackoj, sve to moze da se gleda iz razlicitih perspektiva.

Е, то је један од многих недостатака демократије. Не можете целом свету да продајете демократију, а да у својој кући не дозвољавате политичке скупове, па макар они били и неонацистички. Ово је логична реакција полиције, она у нормалним земљама служи да чува ред и мир, а не да се политички сврстава на уличним скуповима.

Zar u Nemackoj nije zabranjeno ikakvo referenciranje na Hitlera i nacisticki pokret? To sto ekstremni levicari (anarhisti i slicni) zasluzuju merdelj ne znaci da to ne zasluzuju i nacisti. Doduse, nacisti zasluzuju i gore od toga...

Potpuno je besmisleno da neko danas uopste dozvoljava bilo kakav skup neo, kvazi, stagod-nacista, a tek je lose ako se stekne utisak da ih brani od bilo koga, makar i levicara.

Najpre bi u mardelj trebali ici oni koji makar i pasivno podrzavaju neonacizam, nikako oni koji se aktivno suceljavaju sa njim, jer nacizam i fazisam mogu biti pobedjeni na vreme jedino ako se saseku u korenu, sto se na svu srecu ipak trude da urade demonstranti levicari.

Demokratija je, da i neonacisti (koji se ne pozivaju direkno na Hitlera) smeju da demonstriraju.
Demokratije je i da levica demonstrira protiv njih.
Demokratija je i ako policija (mora da) sprečava nasilje. Sa bilo koje strane.

Nije demokratija pustiti neonaciste da protestuju, zato sto njihovi stavovi ugrozavaju druge ljude. Demokratija je da radite sta hocete dokle god to nikoga ne ugrozava.

Nema slobode za neprijatelje slobode, to jest smisao demokratije uopšte nije dozvoljavati svakom ekstremisti i ludaku, bilo levom ili desnom da javno ispoljava i propagira svoje bolesne stavove. To više nije stvar apstraktne slobode govora ili političkog izražavanja (koje su, uostalom, u istim tim zemljama mnogo ograničenije nego što bi trebalo da budu) niti nekakvih teorijskih primedbi na stavove tih ekstremista, jer smo u minulom stoleću nažalost imali prilike da sasvim nesumnjivo utvrdimo do čega takve političke platforme u praksi dovode, i moje lično mišljenje je da, posle dvesta miliona žrtava komunizma, fašizma, a, mestimično, i anarhizma, tim ljudima nije mesto na ulici već u zatvorima, što češće i što duže. Naravno, ni to se u demokratiji ne može raditi arbitrarno, potrebno je da ti ekstremisti verbalno ili vizuelno prekrše zakon, ali su u većini evropskih zemalja ti kriterijumi, kao uostalom i kada se radi o običnim kriminalcima i zločincima, bolesno blagi i poprilično deformisani. Dobro je što se u Nemačkoj, koja je - doduše iz relativno razumljivih istorijskih razloga, ali ipak to nije bilo nimalo dobro - doskora imala nesravnjeno blaži stav prema levim nego prema desnim ekstremistima izgleda uspostavlja nekakva ravnoteža, ali nije dobro što ovi ljudi treba da počnu da pale tuđa kola i uništavaju tuđu imovinu da bi policija reagovala: što se mene tiče, jedan kukasti krst, srp i čekić, "zighajlovanje" ili znak za anarhiju trebalo bi da bude sasvim dovoljan razlog za barem godinu dana zatvora, a bilo kakav javni poziv na rasni, klasni ili etnički progon za stavljanje iza rešetaka na mnogo duže vreme. Takve mere bi sigurno smanjile trenutno katastrofalno visok stepen ekstremizma u Evropi, ali pravo rešenje je negde drugde: u približavanju američkom modelu i reformi zaostalog socijalističkog sistema "države blagostanja" koji funkcioniše u većini evropskih zemalja koje imaju problema sa levim i desnim ekstremizmom, to jest, s jedne strane, restriktivnom socijalnom politikom naterati te mlade ljude da mnogo više rade i stvaraju umesto da se bave ekstremističkim budalaštinama, a s druge strane dati im pravu šansu da svojim radom izbore mnogo bolju životnu perspektivu i mogućnost istinske socijalne i finansijske emancipacije, što u relativnoj primitivnoj Evropi (čast izuzecima poput Ujedinjenog kraljevstva ili nekih skandinavskih zemalja, ali ostatak je zaista prilično tragičan), opterećenoj rasnim, klasnim i etničkim predrasudama vrlo često predstavlja veliki problem.

Neonacizam je veliko zlo, ali u demokratiji svako treba da ima mogucnost da iskaze svoje politicko opredeljenje. Demonstriranje je jedan od tih osnovnih demokratskih prava.
E sad sto se ovde radi o neonacizmu u Nemackoj, sve to moze da se gleda iz razlicitih perspektiva.