Kraj roka za prijavu projekata

Национални инвестициони план или Први национални развојни план је у сваком случају иницијатива коју треба поздравити јер се њиме унапређује инфраструктура у разним областима. Инфраструктура је у НИП-у доста широко схваћена и ту може бити одређених дилема али је чињеница да оно што преко медија можемо прочитати има подлогу у смислу да је јавност препознала те приоритете и критике појединих пројеката нису превише гласне. Један од разлога може да буде то што се све дешава у кратком временском року, а други да шира стручна јавност није још увек урадила евалуацију пројеката и целог НИП-а јер нису познати сви детаљи. НИП, без обзира на његову артикулацију у виду документа који ће влада усвојити, заслужује посебну пажњу у смислу да морамо колективно да учимо како да следећи НИП, који ће по свему судећи бити петогодишњи, буде боље артикулисан и са прецизније одређеним ефектима. Из тих разлога потребно је детаљно урадити такозвану ex-ante евалуацију програмског документа а када се Први НИП заврши и ex-post евалуацију. Предвиђање независне ревизије ће помоћи да се уверимо да је новац трошен на адекватан начин и уз поштовање законских процедура и уговора. Поред независне ревизије потребна су и тела која ће вршити мониторинг активности у смислу да се представници заинтересованих страна увере да се НИП реализује према плановима. Тела за мониторинг треба формирати на више нивоа (на нивоу НИП-а, на нивоу оперативних програма и на нивоу општина/региона) јер је неопходно да успоставимо структуру која ће користити искуства из Првог НИП-а и која ће моћи ефикасно и ефективно да учествује у креирању другог НИП-а (идуће године). Искуство говори да је значај ових стрктура за мониторинг тешко преценити и да створена партнерства могу да значајно увећају квалитет предложених пројеката.
ЕУ за оцену успеха пројекта или програма користи следеће критеријуме: 1. релевантност; 2. ефикасност; 3. ефективност; 4. утицај; и 5. одрживост. За ревизију пројекта или програма у ЕУ користе се два критеријума: 1. ефикасност (укључујући и економичност); и 2. ефективност. Ову добру праксу у оцени успеха пројеката или програма и за њихову ревизију и ми треба да користимо тим пре што ће то бити један од услова за сарадњу са ЕУ. Дефинитивно шира стручна јавност има озбиљан изазов да да свој допринос конструктивном критиком појединих решења (посебно са становишта квантификовања ефеката и утицаја предложених пројеката) а још више са становишта давања доприноса у дефинисању оквира за наредни НИП.

Национални инвестициони план или Први национални развојни план је у сваком случају иницијатива коју треба поздравити јер се њиме унапређује инфраструктура у разним областима. Инфраструктура је у НИП-у доста широко схваћена и ту може бити одређених дилема али је чињеница да оно што преко медија можемо прочитати има подлогу у смислу да је јавност препознала те приоритете и критике појединих пројеката нису превише гласне. Један од разлога може да буде то што се све дешава у кратком временском року, а други да шира стручна јавност није још увек урадила евалуацију пројеката и целог НИП-а јер нису познати сви детаљи. НИП, без обзира на његову артикулацију у виду документа који ће влада усвојити, заслужује посебну пажњу у смислу да морамо колективно да учимо како да следећи НИП, који ће по свему судећи бити петогодишњи, буде боље артикулисан и са прецизније одређеним ефектима. Из тих разлога потребно је детаљно урадити такозвану ex-ante евалуацију програмског документа а када се Први НИП заврши и ex-post евалуацију. Предвиђање независне ревизије ће помоћи да се уверимо да је новац трошен на адекватан начин и уз поштовање законских процедура и уговора. Поред независне ревизије потребна су и тела која ће вршити мониторинг активности у смислу да се представници заинтересованих страна увере да се НИП реализује према плановима. Тела за мониторинг треба формирати на више нивоа (на нивоу НИП-а, на нивоу оперативних програма и на нивоу општина/региона) јер је неопходно да успоставимо структуру која ће користити искуства из Првог НИП-а и која ће моћи ефикасно и ефективно да учествује у креирању другог НИП-а (идуће године). Искуство говори да је значај ових стрктура за мониторинг тешко преценити и да створена партнерства могу да значајно увећају квалитет предложених пројеката.
ЕУ за оцену успеха пројекта или програма користи следеће критеријуме: 1. релевантност; 2. ефикасност; 3. ефективност; 4. утицај; и 5. одрживост. За ревизију пројекта или програма у ЕУ користе се два критеријума: 1. ефикасност (укључујући и економичност); и 2. ефективност. Ову добру праксу у оцени успеха пројеката или програма и за њихову ревизију и ми треба да користимо тим пре што ће то бити један од услова за сарадњу са ЕУ. Дефинитивно шира стручна јавност има озбиљан изазов да да свој допринос конструктивном критиком појединих решења (посебно са становишта квантификовања ефеката и утицаја предложених пројеката) а још више са становишта давања доприноса у дефинисању оквира за наредни НИП.