Vetrenjače za struju i u Srbiji

Kao neko ko se aktivno bavi zaštitom prirode, ni sam ne mogu da budem protiv elektrana na vetar, ali osećam potrebu da skrenem pažnju javnosti da su se na mnogim mestima u svetu upravo ovakve 'ekološke' elektrane pokazale kao smrtonosna zamka za ptice.

Svetska iskustva pokazuju da takve elektrane ne treba postavljati u blizini gnezdilišta ili migratornih puteva značajnih (tj. ugroženih) vrsta ptica. Ponovo podvlačim, nisam protiv vetrenjača jer će ptice mnogo više stradati od globalne promene klime.

Kao primer lošeg lociranja elektrane može se izdvojiti norveški arhipelag Smola, gde je elektrana na vetar za samo deset meseci uništila 9 mladih orlova belorepana Haliaeetus albicilla, uključujući SVE prošlogodišnje mladunce. Iz najave postavljanja vetrenjača kod Beške nisam uspeo da shvatim da je ijedan prirodnjak bio tim povodom pitan, iako se, recimo, upravo tu gnezdio globalno ugroženi orao krstaš Aquila heliaca, a i orao belorepan je prisutan u istom području.

Nisu samo grabljivice ugrožene vetrenjačama. I druge, uglavnom krupnije ptice, poput roda, su podjednako ugrožene. Bela roda Ciconia ciconia nije retka u Vojvodini, pa ni u okolini Beške, ali joj širom Evrope broj opada.

Ono što je od ključnog značaja je gde se elektrane postavljaju, te da pri izboru mesta moraju biti konsultovani biolozi i zaštitari – od državnih tela poput Zavoda za zaštitu prirode Srbije (www.natureprotection.org.yu) i Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke pa do nevladinih organizacija poput Lige za ornitološku akciju (www.ptica.org), Društva za zaštitu ptica Vojvodine i Fonda za zaštitu ptica grabljivica.

Zaključak: elektrane na vetar su prava stvar, nažalost, prečesto na pogrešnom mestu!

Kao neko ko se aktivno bavi zaštitom prirode, ni sam ne mogu da budem protiv elektrana na vetar, ali osećam potrebu da skrenem pažnju javnosti da su se na mnogim mestima u svetu upravo ovakve 'ekološke' elektrane pokazale kao smrtonosna zamka za ptice.

Svetska iskustva pokazuju da takve elektrane ne treba postavljati u blizini gnezdilišta ili migratornih puteva značajnih (tj. ugroženih) vrsta ptica. Ponovo podvlačim, nisam protiv vetrenjača jer će ptice mnogo više stradati od globalne promene klime.

Kao primer lošeg lociranja elektrane može se izdvojiti norveški arhipelag Smola, gde je elektrana na vetar za samo deset meseci uništila 9 mladih orlova belorepana Haliaeetus albicilla, uključujući SVE prošlogodišnje mladunce. Iz najave postavljanja vetrenjača kod Beške nisam uspeo da shvatim da je ijedan prirodnjak bio tim povodom pitan, iako se, recimo, upravo tu gnezdio globalno ugroženi orao krstaš Aquila heliaca, a i orao belorepan je prisutan u istom području.

Nisu samo grabljivice ugrožene vetrenjačama. I druge, uglavnom krupnije ptice, poput roda, su podjednako ugrožene. Bela roda Ciconia ciconia nije retka u Vojvodini, pa ni u okolini Beške, ali joj širom Evrope broj opada.

Ono što je od ključnog značaja je gde se elektrane postavljaju, te da pri izboru mesta moraju biti konsultovani biolozi i zaštitari – od državnih tela poput Zavoda za zaštitu prirode Srbije (www.natureprotection.org.yu) i Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke pa do nevladinih organizacija poput Lige za ornitološku akciju (www.ptica.org), Društva za zaštitu ptica Vojvodine i Fonda za zaštitu ptica grabljivica.

Zaključak: elektrane na vetar su prava stvar, nažalost, prečesto na pogrešnom mestu!