"Naredni meseci ključni"

Nazalost ljucni meseci za Srbiju u pogledu Kosova odavno su prosli. Vadjene kestenja iz vatre nigde se ne karakterise kao kljucni dogadjaj.

Ma koliko situacija o Kosovu i u vezi te Pokrajine izgledala kao greska Srba i Srbije ona se mora gledati kao rezultat intervencije "svemocnih" to jest onih kljucnih clanova NATO vojne formacije ciji su interesi bili ne da, toboze, zastite kosovske Albance nego za svoje strateske ciljeve. Da li je uopste potrebno da se ti faktori ispituju ako je njihova ociglednost vise nego stoprocentno providna i logicna. Oni sada kao tkzv. "kontact grupa" traze od Srbije i srpskog naroda da priznaju njihovu agresiju ( NATO) kao dobronamjernu i da se odreknu znacajnog dijela svoje zemlje koja se karakterise kao "nezavisnost" Kosova.Prije svega kosovski Albanci imaju na svome pragu maticnu zemlju i mnogo logicnije bi bilo da se prikljuce Albaniji. Medjutim taj koncept ne odgovora onima koji cine srz organizacije NATO i ciji su planovi manje vise individualni ali pod tim okriljem.U situaciji stvorenoj od strane gore pomenutih, Srbija i srpski narod samo gube vrijeme i izlazu sami sebe komprovitanju u kombinaciji sa Haskim tribunalom.Srbija nije Njemacka ili Japan koji su svoje agresije pretvorili u posleratnu korist zahvaljujuci svojoj industriskoj moci. Srbija ce vremenom prihvatati sve zahtjeve "svemocnih" i padati u sopstveni (iskopani)grob. Jedina alternativa svemu tome jeste protest i politicka kreativnost koji se mogu ostvariti bez oruzja. Zasto ne, traziti individualne kontakte sa Albancima i odbaciti advokatsko (neprijateljsko) posredovanje NATO i Zapada.Rezultati, mozda, nece biti razliciti ali ce u poslednjem slucaju sacuvati bar koliko minimum nacionalnog ponosa i ugleda.

Nazalost ljucni meseci za Srbiju u pogledu Kosova odavno su prosli. Vadjene kestenja iz vatre nigde se ne karakterise kao kljucni dogadjaj.

Ma koliko situacija o Kosovu i u vezi te Pokrajine izgledala kao greska Srba i Srbije ona se mora gledati kao rezultat intervencije "svemocnih" to jest onih kljucnih clanova NATO vojne formacije ciji su interesi bili ne da, toboze, zastite kosovske Albance nego za svoje strateske ciljeve. Da li je uopste potrebno da se ti faktori ispituju ako je njihova ociglednost vise nego stoprocentno providna i logicna. Oni sada kao tkzv. "kontact grupa" traze od Srbije i srpskog naroda da priznaju njihovu agresiju ( NATO) kao dobronamjernu i da se odreknu znacajnog dijela svoje zemlje koja se karakterise kao "nezavisnost" Kosova.Prije svega kosovski Albanci imaju na svome pragu maticnu zemlju i mnogo logicnije bi bilo da se prikljuce Albaniji. Medjutim taj koncept ne odgovora onima koji cine srz organizacije NATO i ciji su planovi manje vise individualni ali pod tim okriljem.U situaciji stvorenoj od strane gore pomenutih, Srbija i srpski narod samo gube vrijeme i izlazu sami sebe komprovitanju u kombinaciji sa Haskim tribunalom.Srbija nije Njemacka ili Japan koji su svoje agresije pretvorili u posleratnu korist zahvaljujuci svojoj industriskoj moci. Srbija ce vremenom prihvatati sve zahtjeve "svemocnih" i padati u sopstveni (iskopani)grob. Jedina alternativa svemu tome jeste protest i politicka kreativnost koji se mogu ostvariti bez oruzja. Zasto ne, traziti individualne kontakte sa Albancima i odbaciti advokatsko (neprijateljsko) posredovanje NATO i Zapada.Rezultati, mozda, nece biti razliciti ali ce u poslednjem slucaju sacuvati bar koliko minimum nacionalnog ponosa i ugleda.