Otvorene privatne osnovne škole

Ja bih samo da reagujem na deo teksta koji se odnosi na to da ucenici privatnih skola jedini imaju mogucnost upisa stranog univerziteta. To zaista mislim da nije istina. Iz mog iskustva i iskustva mojih prijatelja (istina sa poslediplomskih studija), nije se desilo da neko ko je hteo da upise bilo koji univerzitet nije bio prihvacen. Sta vise, mislim da (bar u mom slucaju) ni sama diploma nije predstavljala nikakav problem, a samo skolovanje, na univerzitetima u evropi je cak jeftinije nego u beogradu, dok je najskuplje skolovanje na najprestiznijim ustanovama (opet u mom slucaju) isto koliko i u toj jednoj privatnoj osnovnoj skoli u beogradu. (e sad, da li je isplatijvije eventualno stedeti pa poslati dete na najvise mouce obrazovanje ili vec potrositi novac na samom startu....to je na roditeljima da odluce. Jos jedna stvar, ono sto sam video u Moskvi ( a to je upravo taj prinicp koji na zapadu nije toliko ocigledan) jeste to docekivanje dece gde najskuplji automobili stoje ispred skola i to je jedan neverovatan kontrast u o odnosu na okruzenje. taj trend postoji i u meksiku i u indiji i ostalim ekonomski jos nerazvijenim zemljama ali na zapadu nije toliko ocigledan cini mi se. Sve u svemu, hocu da istaknem razliku izmedju smislenog ulaganja u svoje dete i onog sto je cista tastina. jer ipak postoji razlika kad se uporede oxford ili slicne institucije i osnovne skole u Bg-u. Naravno, ko god ima para da svoje dete od prvog dana skoluje u skupoj ustanovi, iskreno, mislim da to dete definitivno i nema potrebe da se zaista obrazuje vec samo da nauci da kasnije ne potrosi uludo novac svojih prebogatih roditelja, ali cilj tih skola zaista nije da stvara prave intelektualce i strucnjake, jer se oni stvaraju teskim radom i voljom, vec da osigura ulaz svoje dece u krugove koji zaista ne znaju sta ce s novcem. Para na paru ide, sto bi se reklo, i to je odrzavanje tog principa pre svega. Ovaj komentar se pre svega odnosi na Srbiju koja jos uvek nije blizu da se meri sa zaista prestiznim skolama, gde uostalom rad i nije tako lak vec naprotiv, zahtevi su ogromni, a prijem ne zavisi samo od dubine dzepa. Ali posto oterasmo svu aristokratiju, sad imamo problema da uspostavimo temelj koji je potreban da se dostigne potreba za takvom diferencijacijom klasa pa nam je prvo merilo...cena. Drugim recima, razlika je u pojmovima elita i kvazi elita ali naravno sa druge strane pozdravljam zelju da se elita i desi, ali mislim da je suvise rano tek tako proglasiti da je neka skola prestizna samo zato sto je skupa i bio bih izuzetno oprezan u uspostavljanju tih kriterijuma, jer osnovno obrazovanje pre svega mora da stvori radne navike i stoga je pedagoski mnogo tezi i bitniji zadatak.

Privatne skole cvateju tamo gde je lose drzavno skolstvo. Za lose drzavno skolstvo kriva je drzava.
Postoji i drugi aspekt cinjenice da u jednoj siromasnoj zemlji bujaju privatne skole. Stvaranjem sloja novih bogatasa zelja im je da svoju decu upute na mesta gde ce biti zajedno i da medjusovna poznanstva i veze uspostave sto ranije jer su onda i najtrajnija. Na taj nacin sutra kada pocnu da upravljau porodicnom imovinom svrseni skolarci iz privatnih skola ce biti u poslovanju orijentisani na svoje stare prijatelje. Time se klasa novih bogatasa ucvrscuje i jos vise homogenizuje.

Prošle nedelje sam bio kod prijatelja u Poljskoj. Njihova ćerka ide u privatnu osnovnu školu i na njenom primeru sam se uverio koliko je to dobro. Dete napreduje mnogo brže od svojih vršnjaka iz državne škole, svaki dan ima deo nastave na Engleskom, a da ne govorim o svim mogućim van nastavnim aktivnostima. I sve to za 150, da stopedeset evra mesečno i to samo za mesece kada se ide u školu- za vreme raspusta se ne plaća. U tu cenu su uračunati i udžbenici, 2 obroka dnevno, produženi boravak posle škole za vreme koga dete uradi i domaći, prevoz od i do škole, odlasci na bazen jednom nedeljno i mnogo izleta i poseta kulturnim institucijama u Krakowu i okolini. Za ekskurzije se dodatno doplaćuje. Ovo je neverovatno, naročito kada se uzme u obzir da Poljaci imaju znatno viši standard od nas... Tužno.

Ovo ce biti malo poduzi komentar, ali mislim da treba objasniti ljudima edukaciju i iz druge perspektive.

To da ovi 'domaci' malko preteruju obzirom na situaciju, to je opste poznato, ali to je skroz druga tema. Medjutim tu se zaboravlja nesto. Naime, ovde kao da ljudi dozivljavaju edukaciju nuznim zlom, a ne investicijom u buducnost. Covek sa dobrom edukacijom (podrazumeva se i naravno odgovarajuci mentalni sklop) moze cenu celog svog skolovanja da otplati za godinu-dve profesionalnog bavljenja onim sto je naucio. A retke su investicije koje se otplacuju za tako kratak period. Profesionalni programer na primer moze relativno lako doci do plate od 70000-80000 evra godisnje, a nije tesko ni otici preko toga, i sto je najbolje, doticna profesija uopste ne zahteva fizicku prisutnost bilo gde tako da doticnu platu moze imati i u Bangladesu. Pa zar je velika pocetna investicija od 100-150k za odlicnu edukaciju, kad ce on te pare 'vratiti' bas zahvaljujuci steknutim znanjima i iskustvima za manje od dve godine (ili ajd' 4 ako uzmemo pripravnicki staz i 'bildovanje' CV-a). Edukacija u tom pogledu je jedna od lukrativnijih investicija.
S druge strane, da uzmemo cene edukacije. One zaista deluju na prvu loptu prevelike (i jesu za ovu zemlju ali ko moze kriviti vlasnike privatnih skola sto hoce da zarade nudeci nesto sto jos uvek nema konkurenciju?) medjutim te cene nisu male ni za prosecnog Amerikanca, Engleza, Francuza, Nemca... Ali ono sto tamo ljudi rade je - ostavljanje novca za edukaciju dece pre nego sto i pocnu da ih 'prave'. Da tako razmisljaju i ljudi ovde, doticne skole uopste ne bi delovale tako nedostizne. Recimo da je prosecna plata 'situiranijih' ljudi u Srbiji 600€ (a mislim da je i vise, uostalom oni sa 'prosecnom' platom na zapadu i ne salju svoju decu u prestizne skole), dakle porodica ima income od oko 1200€. To jeste jako malo para, ali takvi su uslovi. Ta porodica, ako joj je do edukacije svog deteta (sa vise dece postaje malo komplikovanije), mora da ostavlja nesto od toga za istu. I ako bi ostavljali 400€ mesecno, dok dete dodje do godina u kojima moze da ide u skolu, a to je 7, oni ce vec imati 'u steku' 33600€, a ako se uracunaju kamate na orocenu stednju, oni ce imati kompletno za osnovnu skolu po ceni od 4500€ godisnje. Dalje, posto se to placa na godisnjem nivou, njima ce i dalje ostajati veliki deo novca koji ce 'zaradjivati' na kamati. A oni ce imati jos 8 godina sa istim rezimom stednje sakupe jos 38400€. Sa kamatama to bi naraslo na vise od 40000€. Eto para i za privatnu gimnaziju. Kako se i tu gradualno placa po godini (i to cak na rate) opet ce dobar deo ostajati iza za zaradu na kamatama na orocenu stednju. Naravno, tu nije kraj, ako se nastavi sa istim rezimom, ustedece se jos 19200€ + kamate do kraja skolovanja i eto para za prestizni privatni fakultet. Da ne pominjemo da tu nema nikakvih skrivenih troskova oko edukacije - privatne skole, gimnazije i fakulteti obezbedjuju literaturu, repromaterijale, ekskurzije itd. same. A dete koje prodje kroz sve to ce imati daleko bolji 'kick-start' od dece koja su se edukovala po zastarelim programima, sa dzangrizavim profesorima i 40 druge dece u odeljenju. Naravno da sve zavisi i od samog deteta, ali deca koja prodju kroz sve to imaju dobre sanse da sav taj novac vrlo brzo 'vrate'. Cak i da se ne stedi toliko, postoje sanse da se preko kredita izfinansira dobar deo profesionalnog skolovanja deteta a taj kredit ce se posle brzo otplatiti kad 'investicija' pocne da vraca nazad novac... Umesto da uzimate kredit za stan 'da dete ima krov nad glavom kad poraste', uzmite za edukaciju istog pa neka `dete` samo kupi stan... Naravno da je na zapadu to nesto lakse nego ovde, ali i tamo se ljudi moraju odricati dosta toga da bi pruzili kvalitetnu edukaciju svojoj deci. A ne znam za vas, ja znam jako veliki broj 'obicnih' ljudi koji nisu doktori nauka i sta vec a koji cak i u ovoj zemlji, kakva je - takva je, zaradjuju primetno vise od 600€ mesecno.

Zelim da odgovorim na komentar "Diplomcu" u kojem je naveo da privatne skole cvetaju u drzavama gde je lose skolstvo. NETACNO!! Zivim u Nemackoj i najbolje skole su privatne. Tu idu deca diplomata cak i nasih ljudi koji mogu svom detetu da obezbede 18.000eura za jednu skolsku godinu. Moje drugarice decak ide u internacionalnu americku skolu i mali prica engleski sa akcentom, na ulici nemacki a kuci srpski sa samo 7,5 god. Takva skola postoji u Srbiji u Beogradu u Temisvarskoj ulici i to je jedna jedina skola cije su diplome priznate ovde na zapadu. Ja sam svom detetu obezbedila privatan vrtic i sa 3 god.vec peva pesmice i na nemackom i na engleskom. Toliko za neupucene!

Zasto ne kazete ko je iz sadasnje (ili jos bolje, iz bivse) vlasti u uskoj (porodicnoj ili direktnoj) vezi sa "privatnim skolstvom" (fakultetima, srednjim skolama, etc.)? Mogu jako lepo da se sloze kockice zasto "preporod" iz 5-X-2000 nije uspeo - mislim zbog kakvih ljudi koji su dosli na kakva mesta... Ovako, terminologija vam je politicka: "neki" tamo imaju "neke" tamo skole gde je skupo toliko i toliko, i bla-bla truc-truc. Kazite, "ko", "odakle", "cime", "zasto" ... pa ako carsija prica, valjda i novinari mogu da napisu, zar ne?

Ma ne radi se o tome da li ljudi smatraju obrazovanje nuznim zlom ili mudrom investicijom, vec o klasicnom prodavanju magle!

Hoce li konacno neko od medija zamoliti uprave spomenutih skola da obrazloze tvrdnju (kojom pravdaju sulude cene svojih usluga) da njihovi djaci "jedini iz Srbije mogu da konkurišu na bilo koji univerzitet u inostranstvu", i da to konkretno obrazloze u kontekstu hiljada i hiljada sprskih djaka koji su u poslednjih 20 godina otisli iz drzavnih skola na strane fakultete!?!

Da je lakse upisati strani fakultet iz privatne skole je neistina. Tu ne postoji nikakva razlika. Zavrsio sam srednju skolu po 'socijalistickom' sistemu, a fakultet i postdiplomske u Britaniji. Drugi studenti su bili mesavina privatno i drzavno obrazovanih. Naravno, poslacu svoju decu u privatnu skolu, najvise zbog toga sto tamo imaju bolje drustvo i sigurnija su.

I u Bagdadu ima privatnih skola u koje lokalna mala burzoazija salje svoju celjad. I da se razumemo, to su drugacije skole od onih privatnih internacionalnih skola za koje mi znamo na zapadu formirane prvenstveno za skolovanje dece diplomata i poslovnih stranaca. Naivno je misliti da ce ako je neka gimnazija skupa dete iz nje imati direktnu perspektivu. Ono sto ce (ne samo) deca u Srbiji jos morati da nauce je da se za uspeh mora boriti, mora se imati ambicija i misljenje.

Privatne skole cvateju tamo gde je lose drzavno skolstvo. Za lose drzavno skolstvo kriva je drzava.
Postoji i drugi aspekt cinjenice da u jednoj siromasnoj zemlji bujaju privatne skole. Stvaranjem sloja novih bogatasa zelja im je da svoju decu upute na mesta gde ce biti zajedno i da medjusovna poznanstva i veze uspostave sto ranije jer su onda i najtrajnija. Na taj nacin sutra kada pocnu da upravljau porodicnom imovinom svrseni skolarci iz privatnih skola ce biti u poslovanju orijentisani na svoje stare prijatelje. Time se klasa novih bogatasa ucvrscuje i jos vise homogenizuje.

Ovo ce biti malo poduzi komentar, ali mislim da treba objasniti ljudima edukaciju i iz druge perspektive.

To da ovi 'domaci' malko preteruju obzirom na situaciju, to je opste poznato, ali to je skroz druga tema. Medjutim tu se zaboravlja nesto. Naime, ovde kao da ljudi dozivljavaju edukaciju nuznim zlom, a ne investicijom u buducnost. Covek sa dobrom edukacijom (podrazumeva se i naravno odgovarajuci mentalni sklop) moze cenu celog svog skolovanja da otplati za godinu-dve profesionalnog bavljenja onim sto je naucio. A retke su investicije koje se otplacuju za tako kratak period. Profesionalni programer na primer moze relativno lako doci do plate od 70000-80000 evra godisnje, a nije tesko ni otici preko toga, i sto je najbolje, doticna profesija uopste ne zahteva fizicku prisutnost bilo gde tako da doticnu platu moze imati i u Bangladesu. Pa zar je velika pocetna investicija od 100-150k za odlicnu edukaciju, kad ce on te pare 'vratiti' bas zahvaljujuci steknutim znanjima i iskustvima za manje od dve godine (ili ajd' 4 ako uzmemo pripravnicki staz i 'bildovanje' CV-a). Edukacija u tom pogledu je jedna od lukrativnijih investicija.
S druge strane, da uzmemo cene edukacije. One zaista deluju na prvu loptu prevelike (i jesu za ovu zemlju ali ko moze kriviti vlasnike privatnih skola sto hoce da zarade nudeci nesto sto jos uvek nema konkurenciju?) medjutim te cene nisu male ni za prosecnog Amerikanca, Engleza, Francuza, Nemca... Ali ono sto tamo ljudi rade je - ostavljanje novca za edukaciju dece pre nego sto i pocnu da ih 'prave'. Da tako razmisljaju i ljudi ovde, doticne skole uopste ne bi delovale tako nedostizne. Recimo da je prosecna plata 'situiranijih' ljudi u Srbiji 600€ (a mislim da je i vise, uostalom oni sa 'prosecnom' platom na zapadu i ne salju svoju decu u prestizne skole), dakle porodica ima income od oko 1200€. To jeste jako malo para, ali takvi su uslovi. Ta porodica, ako joj je do edukacije svog deteta (sa vise dece postaje malo komplikovanije), mora da ostavlja nesto od toga za istu. I ako bi ostavljali 400€ mesecno, dok dete dodje do godina u kojima moze da ide u skolu, a to je 7, oni ce vec imati 'u steku' 33600€, a ako se uracunaju kamate na orocenu stednju, oni ce imati kompletno za osnovnu skolu po ceni od 4500€ godisnje. Dalje, posto se to placa na godisnjem nivou, njima ce i dalje ostajati veliki deo novca koji ce 'zaradjivati' na kamati. A oni ce imati jos 8 godina sa istim rezimom stednje sakupe jos 38400€. Sa kamatama to bi naraslo na vise od 40000€. Eto para i za privatnu gimnaziju. Kako se i tu gradualno placa po godini (i to cak na rate) opet ce dobar deo ostajati iza za zaradu na kamatama na orocenu stednju. Naravno, tu nije kraj, ako se nastavi sa istim rezimom, ustedece se jos 19200€ + kamate do kraja skolovanja i eto para za prestizni privatni fakultet. Da ne pominjemo da tu nema nikakvih skrivenih troskova oko edukacije - privatne skole, gimnazije i fakulteti obezbedjuju literaturu, repromaterijale, ekskurzije itd. same. A dete koje prodje kroz sve to ce imati daleko bolji 'kick-start' od dece koja su se edukovala po zastarelim programima, sa dzangrizavim profesorima i 40 druge dece u odeljenju. Naravno da sve zavisi i od samog deteta, ali deca koja prodju kroz sve to imaju dobre sanse da sav taj novac vrlo brzo 'vrate'. Cak i da se ne stedi toliko, postoje sanse da se preko kredita izfinansira dobar deo profesionalnog skolovanja deteta a taj kredit ce se posle brzo otplatiti kad 'investicija' pocne da vraca nazad novac... Umesto da uzimate kredit za stan 'da dete ima krov nad glavom kad poraste', uzmite za edukaciju istog pa neka `dete` samo kupi stan... Naravno da je na zapadu to nesto lakse nego ovde, ali i tamo se ljudi moraju odricati dosta toga da bi pruzili kvalitetnu edukaciju svojoj deci. A ne znam za vas, ja znam jako veliki broj 'obicnih' ljudi koji nisu doktori nauka i sta vec a koji cak i u ovoj zemlji, kakva je - takva je, zaradjuju primetno vise od 600€ mesecno.

Zelim da odgovorim na komentar "Diplomcu" u kojem je naveo da privatne skole cvetaju u drzavama gde je lose skolstvo. NETACNO!! Zivim u Nemackoj i najbolje skole su privatne. Tu idu deca diplomata cak i nasih ljudi koji mogu svom detetu da obezbede 18.000eura za jednu skolsku godinu. Moje drugarice decak ide u internacionalnu americku skolu i mali prica engleski sa akcentom, na ulici nemacki a kuci srpski sa samo 7,5 god. Takva skola postoji u Srbiji u Beogradu u Temisvarskoj ulici i to je jedna jedina skola cije su diplome priznate ovde na zapadu. Ja sam svom detetu obezbedila privatan vrtic i sa 3 god.vec peva pesmice i na nemackom i na engleskom. Toliko za neupucene!

Ma ne radi se o tome da li ljudi smatraju obrazovanje nuznim zlom ili mudrom investicijom, vec o klasicnom prodavanju magle!

Hoce li konacno neko od medija zamoliti uprave spomenutih skola da obrazloze tvrdnju (kojom pravdaju sulude cene svojih usluga) da njihovi djaci "jedini iz Srbije mogu da konkurišu na bilo koji univerzitet u inostranstvu", i da to konkretno obrazloze u kontekstu hiljada i hiljada sprskih djaka koji su u poslednjih 20 godina otisli iz drzavnih skola na strane fakultete!?!

Prošle nedelje sam bio kod prijatelja u Poljskoj. Njihova ćerka ide u privatnu osnovnu školu i na njenom primeru sam se uverio koliko je to dobro. Dete napreduje mnogo brže od svojih vršnjaka iz državne škole, svaki dan ima deo nastave na Engleskom, a da ne govorim o svim mogućim van nastavnim aktivnostima. I sve to za 150, da stopedeset evra mesečno i to samo za mesece kada se ide u školu- za vreme raspusta se ne plaća. U tu cenu su uračunati i udžbenici, 2 obroka dnevno, produženi boravak posle škole za vreme koga dete uradi i domaći, prevoz od i do škole, odlasci na bazen jednom nedeljno i mnogo izleta i poseta kulturnim institucijama u Krakowu i okolini. Za ekskurzije se dodatno doplaćuje. Ovo je neverovatno, naročito kada se uzme u obzir da Poljaci imaju znatno viši standard od nas... Tužno.

Ja bih samo da reagujem na deo teksta koji se odnosi na to da ucenici privatnih skola jedini imaju mogucnost upisa stranog univerziteta. To zaista mislim da nije istina. Iz mog iskustva i iskustva mojih prijatelja (istina sa poslediplomskih studija), nije se desilo da neko ko je hteo da upise bilo koji univerzitet nije bio prihvacen. Sta vise, mislim da (bar u mom slucaju) ni sama diploma nije predstavljala nikakav problem, a samo skolovanje, na univerzitetima u evropi je cak jeftinije nego u beogradu, dok je najskuplje skolovanje na najprestiznijim ustanovama (opet u mom slucaju) isto koliko i u toj jednoj privatnoj osnovnoj skoli u beogradu. (e sad, da li je isplatijvije eventualno stedeti pa poslati dete na najvise mouce obrazovanje ili vec potrositi novac na samom startu....to je na roditeljima da odluce. Jos jedna stvar, ono sto sam video u Moskvi ( a to je upravo taj prinicp koji na zapadu nije toliko ocigledan) jeste to docekivanje dece gde najskuplji automobili stoje ispred skola i to je jedan neverovatan kontrast u o odnosu na okruzenje. taj trend postoji i u meksiku i u indiji i ostalim ekonomski jos nerazvijenim zemljama ali na zapadu nije toliko ocigledan cini mi se. Sve u svemu, hocu da istaknem razliku izmedju smislenog ulaganja u svoje dete i onog sto je cista tastina. jer ipak postoji razlika kad se uporede oxford ili slicne institucije i osnovne skole u Bg-u. Naravno, ko god ima para da svoje dete od prvog dana skoluje u skupoj ustanovi, iskreno, mislim da to dete definitivno i nema potrebe da se zaista obrazuje vec samo da nauci da kasnije ne potrosi uludo novac svojih prebogatih roditelja, ali cilj tih skola zaista nije da stvara prave intelektualce i strucnjake, jer se oni stvaraju teskim radom i voljom, vec da osigura ulaz svoje dece u krugove koji zaista ne znaju sta ce s novcem. Para na paru ide, sto bi se reklo, i to je odrzavanje tog principa pre svega. Ovaj komentar se pre svega odnosi na Srbiju koja jos uvek nije blizu da se meri sa zaista prestiznim skolama, gde uostalom rad i nije tako lak vec naprotiv, zahtevi su ogromni, a prijem ne zavisi samo od dubine dzepa. Ali posto oterasmo svu aristokratiju, sad imamo problema da uspostavimo temelj koji je potreban da se dostigne potreba za takvom diferencijacijom klasa pa nam je prvo merilo...cena. Drugim recima, razlika je u pojmovima elita i kvazi elita ali naravno sa druge strane pozdravljam zelju da se elita i desi, ali mislim da je suvise rano tek tako proglasiti da je neka skola prestizna samo zato sto je skupa i bio bih izuzetno oprezan u uspostavljanju tih kriterijuma, jer osnovno obrazovanje pre svega mora da stvori radne navike i stoga je pedagoski mnogo tezi i bitniji zadatak.

Zasto ne kazete ko je iz sadasnje (ili jos bolje, iz bivse) vlasti u uskoj (porodicnoj ili direktnoj) vezi sa "privatnim skolstvom" (fakultetima, srednjim skolama, etc.)? Mogu jako lepo da se sloze kockice zasto "preporod" iz 5-X-2000 nije uspeo - mislim zbog kakvih ljudi koji su dosli na kakva mesta... Ovako, terminologija vam je politicka: "neki" tamo imaju "neke" tamo skole gde je skupo toliko i toliko, i bla-bla truc-truc. Kazite, "ko", "odakle", "cime", "zasto" ... pa ako carsija prica, valjda i novinari mogu da napisu, zar ne?

Da je lakse upisati strani fakultet iz privatne skole je neistina. Tu ne postoji nikakva razlika. Zavrsio sam srednju skolu po 'socijalistickom' sistemu, a fakultet i postdiplomske u Britaniji. Drugi studenti su bili mesavina privatno i drzavno obrazovanih. Naravno, poslacu svoju decu u privatnu skolu, najvise zbog toga sto tamo imaju bolje drustvo i sigurnija su.

I u Bagdadu ima privatnih skola u koje lokalna mala burzoazija salje svoju celjad. I da se razumemo, to su drugacije skole od onih privatnih internacionalnih skola za koje mi znamo na zapadu formirane prvenstveno za skolovanje dece diplomata i poslovnih stranaca. Naivno je misliti da ce ako je neka gimnazija skupa dete iz nje imati direktnu perspektivu. Ono sto ce (ne samo) deca u Srbiji jos morati da nauce je da se za uspeh mora boriti, mora se imati ambicija i misljenje.