Kako do stana za studenta

Evo, neka Dinkich ulozi malo one love shto su tresnuli Norvezani i nek izgradi socijalne stanove za iznajmljivanje studentima, pa nek obori cenu nenormalnim ljudima koji traze 350 evra mesechno za garsonjeru.

Probao sam sve varijante (dom, gazdarica, iznajmljen stan) i mogu reci da je poslednja varijanta najbolja za brzo i uspesno zavrsavanje studija. Dom je odlican zbog cene, super drustva i blizine menze. A suzivot pored BG penzionera/ke nikome ne bih preporucio. Svi su fini i slatki kad im se dolazi u stan, a posle se ponasaju kao da zele da im ljudi placaju, a ne zive u stanu (razna gundjanja oko struje,vode i ostalih komunalija koja bas nikakve veze sa studentima nemaju)...

Kada je dosla nova demokratska vlast racunao sam da ce i tu da se donesu zakoni koji ce da regulisu Stanarske zakupnine. Ja ne znam da li je nekom poznato da kirije odredjuje opsina sa takovanim zakupninskim ogledalom jer ne moze svako da odredjuje zakupnini, zna se sta kosta kvadratni metar i ako vlasnik ide iznad toga moze da bude tuzen i da vrati prekomereno placenu zakupninu a sa druge strane porez na prihod mora da plati.(Izvod iz mog stana u Berlinu Bayerische Platz 5)

U svakom slucaju savet za sve koji traze stan je da ne placaju clanarinu u agencijama, vec da ako koriste agencije izaberu one koje rade po realizaciji. Malo je skuplje ali se tako nadje stan, one uzimaju clanarinu, nemaju stanove koje izdaju, nego kopaju po oglasima, i onda vam posalju spisak stanova koji vam navodno odgovaraju. Uglavnom vam se javljaju stanodavci koji nemaju pojma o toj agenciji, ili vam se ne javi niko na broj telefona koji vam daju.

U svakom slucaju, iz licnog iskustva, treba izbegavati jednu agenciju koja ima kancelariju u trznom centru singidunum, kod studentskog trga.

proslo je deset godina od pocetka mog studiranja ali je jos uvek ziv osecaj jeze od prvih kontakata sa stanodavcima.bila su to dva jeziva penzionera koja su mi odredjivala vreme i dane tusiranja,kada cu jesti,kada cu piti kafu.. dosla sam iz jednog prijatnog porodicnog okruzenja, ne poznajuci grad, tugujuci za roditeljima,sve mi je bilo nepoznato i strano, prevelike obaveze na fakultetu i jos sam morala da trpim dva starca kojima sam placala sobu u visini jedne plate. dom nisam mogla da dobijem jer pored ekspanzije crnogoraca,za decu iz srbije nije bilo mesta. godinama sam se patila po memjivim stanovima strahujucu od svakog prvog u mesecu da ce mi povecati stanarinu ili dati otkaz. studenti iz beograda ne znaju koliko su srecni sto to ne moraju da prolaze.strasno..

To je strašno gde žive beogradski studenti! Za pet godina studiranja u Beogradu posećivala sam svoje kolege i koleginice i po najgorim udžericama, zimi bez grejanja, leti bez ikakve ventilacije, u memljivim suterenima gde bi i se i najzdraviji čovek razboleo posle mesec dana, u stanovima sa poluraspadnutim krevetima i dušecima koji su odavno bili za kontejner, a ne za spavanje, i nameštajem koji je izgledao kao iz filmova strave i užasa s početka veka. A mašina za veš i slično, pa to je naučna fantastika!!! Najgore od svega je da su cene za takve rupetine bile bezobrazno visoke i kako vidim i sada je isto tako (svaka čast izuzecima). Ne znam kako neko može da izdaje poluraspadnuti stan bez osnovnih higijenskih uslova za takve pare. Kada sam došla u Sloveniju, gde sada živim, zabezeknula sam se kada sam prvi put iznajmiljivala stan! Pa to je kao druga planeta! Stan za izdavanje ne može ni da se zamisli bez veš mašine i dobrog grejanja. A da ne govorimo o mašini za pranje sudova, o usisivaču, o televizoru! Prva gazdarica mi je čak ostavila i neraspakovanu novu posteljinu i peškire na krevetu, sa mirišljavim kupkama, tako da sam imala osećaj kao da sam ušla u kakav hotel! Okretala sam se po čistom, novom i toplom stanu u potpunoj neverici i sa osećajem gorčine i tuge, zbog toga što mi je postalo jasno, kako žive studenti u Beogradu i da to uopšte ne mora da bude tako. To je zaista sramota, i to sramota koja traje već godinama i koju hitno treba srediti. Prosto ne mogu da verujem da ne mogu da se propišu osnovni uslovi koje jedan stan mora da ispuni da bi se izdavao! Ovako studenti iz unutrašnjosti zarađuju bronhitise, išijase i skolioze po beogradskim stanovima, a ovi što to izdaju uzimaju masne pare za to. Mislim, lepo je da je konačno makar neko progovorio o tome, ako ništa drugo. I još samo za ilustraciju: jednosoban stan u centru Ljubljane košta 350-400 evra, znači isto kao u Beogradu, a svima nam je poznata razlika između slovenačke i srpske plate!

Pod hitno, treba izmestiti fakultete iz velikih gradova a pogotovo iz Beograda, u manje sredine, kao sto je to ucinjeno u EU (Sorbona nije u Parizu a Kembridz nije u Londonu, kao sto ni Jeil nije u Vasingtonu ili Nju Jorku). Tako bismo rasteretili velike gradove od hiljada novopridoslih stanovnika (studenata), a male sredine bi konacno pocele da se razvijaju i da privlace strucnjake razlicitih profila. Mi danas imamo strucno medicinsko ili npr. osoblje ekonomske struke, iskljucivo u Beogradu, Novom Sadu Nisu i Kragujevcu, dok su ostali gradovi i mesta, osudjeni na izumiranje.

Pa što se od ovoga pravi frka tako je bilo uvek u Beogradu-velik grad skup smeštaj, Pa zar moraju svi da studiraju u Beogradu ima Kragujevac, Novi Sad, Niš itd.

Cene iznajmljivanja stanova u Beogradu su dostigle cene u skupljim nemackim gradovima. A kada se uzme u obzir kako se odrzavaju nemacke a kako beogradske zgrade, ispada da je skuplje ziveti u Beogradu.

Pa studenti su SAMI krivi za sve to. Dodju u BG da studiraju i nikad se ne vrate tj ostanu u BG, cak iako ne zavrse fakultet! Pa ne moze tako vecito! Kada ce ti studenti ukapirati da postoje neki ljudi i zivot u srbiji van BG? Visoke cene stanova su samo prirodni mehanizam odbrane Beograda, a taj mehanizam na svaciju zalost ne uspeva, jer smo lud narod.
Ja sam bio u BG, zavrsio fakultet i jednim delom zbog skupih stanova i nenormalnih "gazdi" pobego. Imao sam ja novac da platim al necu jer cene nisu normalne. Za te pare bilo gde u Srbiji zivim kao CAR.

Uslovi pod kojima se izdaju stanovi, kao i sam kvalitet stana u kome studenti zive treba regulisati zakonom na nivou opstina. Posto je vlast uglavnom zauzeta licnim bogacenjem, a ne brigom o stanovnistvu, to ih ovakvi i slicni problemi ne interesuju jer su njihova deca dobro zbrinuta. Te iste ljude koji su na vlasti biraju upravo oni cija deca se muce po Beogradu i ostalim gradovima za vreme studija. Dakle krivi su roditelji koji to dozvoljavaju. Nije mi cudno sto drzava njih maltretira na razne nacine, vec je cudno to sto ti isti roditelji dozvljavaju da im drzava maltretira i rodjenu decu.

Cena iznajmljivanja stanova je odredjena vrlo jednostavnim ekonomskim pravilom: "zakon ponude i traznje".

Pitanje je da li su stanodavci obavezni da placaju porez na dohodak od kirije i, ako jesu, koliko je to u %.

A evo malo i druga strana medalje. Rodjeni sam Beogradjanin, i priznajem da ne znam kako je bilo ljudima iz unutrasnjosti dok studiraju. Iako sam imao puno kolega iz unutrasnjosti sa kojima sam se druzio mogao sam samo da zamislim njihove muke. ALI, sticajem srecnih okolnosti imao sam dva stana u Bg-u, jedan gde smo ziveli brat i ja sa majkom i ocem, a drugi, manji, jednosoban resili da izdajemo. I dosle su nam "preko preporuke" dve devojke iz Sombora, onako fine, ugladjene, obecavale su da ce biti dobre stanarke. A onda je krenulo... Neplacanje kirije, kasnjenje, nedavanje placenih racuna na uvid, nejavljanje na telefon... Sve u svemu, bukvalno su pobegle kuci, a bilans je bio: dve kirije neplacene, dug za struju i telefon veci nego 5 kirija, zidovi unisteni od pravljenja zurki, a zivele su tamo samo 7 meseci. Da se razumemo, stan je bio izdan vrlo jeftino u to vreme, bio je novogradnja, zivele su same u stanu. I posle ovog iskustva smo mi resili da budemo "lose" gazde, da proveravamo svaki mesec sta se desava u stanu, da trazimo kiriju unapred, i da vrsimo inspekciju stana i placenih racuna redovno. Nisu ni studenti uz unutrasnjosti cvecke, da se razumemo.

Agencije koje raspolazu sa podacima ko iznajmljuje stanove u BG, rade na nezakonskim osnovama. Naime evo o cemu se radi, jos prije nego sto oglas ode u stampu, agencije imaju informacije o tome ko izdaje stanove. Tako da se desava da ljudi posalju oglasu novine, a pojima nemaju da je u sve to agencija upetljala svoje prste.
Bezakonje totalno.

Koliko je meni poznato, prihod od stanarine je isto tako oporeziv, kao i svaki drugi prihod. Naravno, taj porez placa mozda par procenata od ukupnog broja stanodavaca. A i taj mali broj koji placa, ustvari ne placa, vec to cine njihovi stanari, jer im je kirija veca od "realne", upravo za iznos poreza.

zivim preko vec 20 godina kao podstanar i svakakvih sam se stanova nagledao i ziveo u njima - koliko para toliko i muzike!
P.S.- ( 2 stana izdajem u BGD-u i moram da priznam da nisam imao vecih problema sa podstanarima )

gazde bi htele da izdaju stan i uzmu pare, a da bude kao nov posle toga! PA NE MOZE! Ako nekom smeta "unisten" zid nek ga sredi i oprosti se od pola stanarine! Ako ne smeta nek izdaje dalje! Znam ja o cemu pricam jer sam imao stanara u mojoj sobi i sta da mu radim, mora covek da zivi, pa ponekad i zid da okrnji, ali sve je to smesno u odnosu na visinu stanarine! Jos i zurke im zabrani pa bolje da idu u zatvor!
Poludim od ovih "gazdi"!

Ministarstvo odbrane odnosno Vojska Srbije ima visak prostora koji se izmedju ostalog moze upotrebiti za nuzni smestaj studenata Pista za postrojavanje moze da im posluzi za mali futbal kosarku rukomet a poligoni za obuku kao trim staze

u NYC, u brooklynskom getu, sat vremena podzemnom do manhattna, cena garsonjere 2.5 x 5 m2 u podrumu, kosta $900 i vise. Dakle, nije tako strasno......

Evo, neka Dinkich ulozi malo one love shto su tresnuli Norvezani i nek izgradi socijalne stanove za iznajmljivanje studentima, pa nek obori cenu nenormalnim ljudima koji traze 350 evra mesechno za garsonjeru.

Probao sam sve varijante (dom, gazdarica, iznajmljen stan) i mogu reci da je poslednja varijanta najbolja za brzo i uspesno zavrsavanje studija. Dom je odlican zbog cene, super drustva i blizine menze. A suzivot pored BG penzionera/ke nikome ne bih preporucio. Svi su fini i slatki kad im se dolazi u stan, a posle se ponasaju kao da zele da im ljudi placaju, a ne zive u stanu (razna gundjanja oko struje,vode i ostalih komunalija koja bas nikakve veze sa studentima nemaju)...

Kada je dosla nova demokratska vlast racunao sam da ce i tu da se donesu zakoni koji ce da regulisu Stanarske zakupnine. Ja ne znam da li je nekom poznato da kirije odredjuje opsina sa takovanim zakupninskim ogledalom jer ne moze svako da odredjuje zakupnini, zna se sta kosta kvadratni metar i ako vlasnik ide iznad toga moze da bude tuzen i da vrati prekomereno placenu zakupninu a sa druge strane porez na prihod mora da plati.(Izvod iz mog stana u Berlinu Bayerische Platz 5)

U svakom slucaju savet za sve koji traze stan je da ne placaju clanarinu u agencijama, vec da ako koriste agencije izaberu one koje rade po realizaciji. Malo je skuplje ali se tako nadje stan, one uzimaju clanarinu, nemaju stanove koje izdaju, nego kopaju po oglasima, i onda vam posalju spisak stanova koji vam navodno odgovaraju. Uglavnom vam se javljaju stanodavci koji nemaju pojma o toj agenciji, ili vam se ne javi niko na broj telefona koji vam daju.

U svakom slucaju, iz licnog iskustva, treba izbegavati jednu agenciju koja ima kancelariju u trznom centru singidunum, kod studentskog trga.

proslo je deset godina od pocetka mog studiranja ali je jos uvek ziv osecaj jeze od prvih kontakata sa stanodavcima.bila su to dva jeziva penzionera koja su mi odredjivala vreme i dane tusiranja,kada cu jesti,kada cu piti kafu.. dosla sam iz jednog prijatnog porodicnog okruzenja, ne poznajuci grad, tugujuci za roditeljima,sve mi je bilo nepoznato i strano, prevelike obaveze na fakultetu i jos sam morala da trpim dva starca kojima sam placala sobu u visini jedne plate. dom nisam mogla da dobijem jer pored ekspanzije crnogoraca,za decu iz srbije nije bilo mesta. godinama sam se patila po memjivim stanovima strahujucu od svakog prvog u mesecu da ce mi povecati stanarinu ili dati otkaz. studenti iz beograda ne znaju koliko su srecni sto to ne moraju da prolaze.strasno..

To je strašno gde žive beogradski studenti! Za pet godina studiranja u Beogradu posećivala sam svoje kolege i koleginice i po najgorim udžericama, zimi bez grejanja, leti bez ikakve ventilacije, u memljivim suterenima gde bi i se i najzdraviji čovek razboleo posle mesec dana, u stanovima sa poluraspadnutim krevetima i dušecima koji su odavno bili za kontejner, a ne za spavanje, i nameštajem koji je izgledao kao iz filmova strave i užasa s početka veka. A mašina za veš i slično, pa to je naučna fantastika!!! Najgore od svega je da su cene za takve rupetine bile bezobrazno visoke i kako vidim i sada je isto tako (svaka čast izuzecima). Ne znam kako neko može da izdaje poluraspadnuti stan bez osnovnih higijenskih uslova za takve pare. Kada sam došla u Sloveniju, gde sada živim, zabezeknula sam se kada sam prvi put iznajmiljivala stan! Pa to je kao druga planeta! Stan za izdavanje ne može ni da se zamisli bez veš mašine i dobrog grejanja. A da ne govorimo o mašini za pranje sudova, o usisivaču, o televizoru! Prva gazdarica mi je čak ostavila i neraspakovanu novu posteljinu i peškire na krevetu, sa mirišljavim kupkama, tako da sam imala osećaj kao da sam ušla u kakav hotel! Okretala sam se po čistom, novom i toplom stanu u potpunoj neverici i sa osećajem gorčine i tuge, zbog toga što mi je postalo jasno, kako žive studenti u Beogradu i da to uopšte ne mora da bude tako. To je zaista sramota, i to sramota koja traje već godinama i koju hitno treba srediti. Prosto ne mogu da verujem da ne mogu da se propišu osnovni uslovi koje jedan stan mora da ispuni da bi se izdavao! Ovako studenti iz unutrašnjosti zarađuju bronhitise, išijase i skolioze po beogradskim stanovima, a ovi što to izdaju uzimaju masne pare za to. Mislim, lepo je da je konačno makar neko progovorio o tome, ako ništa drugo. I još samo za ilustraciju: jednosoban stan u centru Ljubljane košta 350-400 evra, znači isto kao u Beogradu, a svima nam je poznata razlika između slovenačke i srpske plate!

Pod hitno, treba izmestiti fakultete iz velikih gradova a pogotovo iz Beograda, u manje sredine, kao sto je to ucinjeno u EU (Sorbona nije u Parizu a Kembridz nije u Londonu, kao sto ni Jeil nije u Vasingtonu ili Nju Jorku). Tako bismo rasteretili velike gradove od hiljada novopridoslih stanovnika (studenata), a male sredine bi konacno pocele da se razvijaju i da privlace strucnjake razlicitih profila. Mi danas imamo strucno medicinsko ili npr. osoblje ekonomske struke, iskljucivo u Beogradu, Novom Sadu Nisu i Kragujevcu, dok su ostali gradovi i mesta, osudjeni na izumiranje.

Pa što se od ovoga pravi frka tako je bilo uvek u Beogradu-velik grad skup smeštaj, Pa zar moraju svi da studiraju u Beogradu ima Kragujevac, Novi Sad, Niš itd.

Cene iznajmljivanja stanova u Beogradu su dostigle cene u skupljim nemackim gradovima. A kada se uzme u obzir kako se odrzavaju nemacke a kako beogradske zgrade, ispada da je skuplje ziveti u Beogradu.

Pa studenti su SAMI krivi za sve to. Dodju u BG da studiraju i nikad se ne vrate tj ostanu u BG, cak iako ne zavrse fakultet! Pa ne moze tako vecito! Kada ce ti studenti ukapirati da postoje neki ljudi i zivot u srbiji van BG? Visoke cene stanova su samo prirodni mehanizam odbrane Beograda, a taj mehanizam na svaciju zalost ne uspeva, jer smo lud narod.
Ja sam bio u BG, zavrsio fakultet i jednim delom zbog skupih stanova i nenormalnih "gazdi" pobego. Imao sam ja novac da platim al necu jer cene nisu normalne. Za te pare bilo gde u Srbiji zivim kao CAR.

Uslovi pod kojima se izdaju stanovi, kao i sam kvalitet stana u kome studenti zive treba regulisati zakonom na nivou opstina. Posto je vlast uglavnom zauzeta licnim bogacenjem, a ne brigom o stanovnistvu, to ih ovakvi i slicni problemi ne interesuju jer su njihova deca dobro zbrinuta. Te iste ljude koji su na vlasti biraju upravo oni cija deca se muce po Beogradu i ostalim gradovima za vreme studija. Dakle krivi su roditelji koji to dozvoljavaju. Nije mi cudno sto drzava njih maltretira na razne nacine, vec je cudno to sto ti isti roditelji dozvljavaju da im drzava maltretira i rodjenu decu.

Cena iznajmljivanja stanova je odredjena vrlo jednostavnim ekonomskim pravilom: "zakon ponude i traznje".

Pitanje je da li su stanodavci obavezni da placaju porez na dohodak od kirije i, ako jesu, koliko je to u %.

A evo malo i druga strana medalje. Rodjeni sam Beogradjanin, i priznajem da ne znam kako je bilo ljudima iz unutrasnjosti dok studiraju. Iako sam imao puno kolega iz unutrasnjosti sa kojima sam se druzio mogao sam samo da zamislim njihove muke. ALI, sticajem srecnih okolnosti imao sam dva stana u Bg-u, jedan gde smo ziveli brat i ja sa majkom i ocem, a drugi, manji, jednosoban resili da izdajemo. I dosle su nam "preko preporuke" dve devojke iz Sombora, onako fine, ugladjene, obecavale su da ce biti dobre stanarke. A onda je krenulo... Neplacanje kirije, kasnjenje, nedavanje placenih racuna na uvid, nejavljanje na telefon... Sve u svemu, bukvalno su pobegle kuci, a bilans je bio: dve kirije neplacene, dug za struju i telefon veci nego 5 kirija, zidovi unisteni od pravljenja zurki, a zivele su tamo samo 7 meseci. Da se razumemo, stan je bio izdan vrlo jeftino u to vreme, bio je novogradnja, zivele su same u stanu. I posle ovog iskustva smo mi resili da budemo "lose" gazde, da proveravamo svaki mesec sta se desava u stanu, da trazimo kiriju unapred, i da vrsimo inspekciju stana i placenih racuna redovno. Nisu ni studenti uz unutrasnjosti cvecke, da se razumemo.

Agencije koje raspolazu sa podacima ko iznajmljuje stanove u BG, rade na nezakonskim osnovama. Naime evo o cemu se radi, jos prije nego sto oglas ode u stampu, agencije imaju informacije o tome ko izdaje stanove. Tako da se desava da ljudi posalju oglasu novine, a pojima nemaju da je u sve to agencija upetljala svoje prste.
Bezakonje totalno.

Koliko je meni poznato, prihod od stanarine je isto tako oporeziv, kao i svaki drugi prihod. Naravno, taj porez placa mozda par procenata od ukupnog broja stanodavaca. A i taj mali broj koji placa, ustvari ne placa, vec to cine njihovi stanari, jer im je kirija veca od "realne", upravo za iznos poreza.

zivim preko vec 20 godina kao podstanar i svakakvih sam se stanova nagledao i ziveo u njima - koliko para toliko i muzike!
P.S.- ( 2 stana izdajem u BGD-u i moram da priznam da nisam imao vecih problema sa podstanarima )

gazde bi htele da izdaju stan i uzmu pare, a da bude kao nov posle toga! PA NE MOZE! Ako nekom smeta "unisten" zid nek ga sredi i oprosti se od pola stanarine! Ako ne smeta nek izdaje dalje! Znam ja o cemu pricam jer sam imao stanara u mojoj sobi i sta da mu radim, mora covek da zivi, pa ponekad i zid da okrnji, ali sve je to smesno u odnosu na visinu stanarine! Jos i zurke im zabrani pa bolje da idu u zatvor!
Poludim od ovih "gazdi"!

Ministarstvo odbrane odnosno Vojska Srbije ima visak prostora koji se izmedju ostalog moze upotrebiti za nuzni smestaj studenata Pista za postrojavanje moze da im posluzi za mali futbal kosarku rukomet a poligoni za obuku kao trim staze

u NYC, u brooklynskom getu, sat vremena podzemnom do manhattna, cena garsonjere 2.5 x 5 m2 u podrumu, kosta $900 i vise. Dakle, nije tako strasno......