Mamine maze ili taoci?

Ekonomska zavisnost?!
U potpunosti se slažem sa anketom. Evo i mog ličnog primera:
pre šest godina kada sam se udala, počeli smo živeti kod roditelja mog muža. Nakon manje od 4 meseca bili smo pred razvodom. Mogli smo birati:
- ili podstanarstvo u bračnoj zajednici
- ili razvod sa mogućnošću priuštenja sitnih luksuza
Mi smo prvo izabrali. Jako je teško bilo, jer je kirija u odnosu na platu užasno visoka, da o troškovima režije i ne pričam. Međuvremenu smo dobili dvoje dece, a sada živimo od čuda. Čudimo se kako to, da još imamo šta jesti.
Posle šest godina podstanarstva, ponovo stižemo na početak:
moraćemo se vratiti u roditeljsku kuću. Sada je samo pitanje, da li da se vratimo kod njegovih, gde smo već jednom bili ili da probamo kod mojih...
Razmišljali smo, i dalje aktivno razmišljamo i o stambenim kreditima, koje su stvarno super stvar,(rata je kao kirija, pa što ne bi otplatili nešto svoje), ali ko garantuje da ćemo imati stalan posao narednih 30 godina (muž je već tehnološki višak i na 60% je...)
Ali još uvek se nadamo, da ćemo ipak opstati i ostati nezavisni, iako opšte ekonomsko stanje u državi sve više nas sprečava u tome...

Fakultet se ne zavrsava na vreme zbog lenjosti i zato sto su fakulteti teski, ni jedan moj kolega nije radio dok smo studirali ali je prosek studija bio oko 7 godina za 4-godisnji fakultet.
Sta znaci to nema iskustva u predbracnom zivotu sa partnerom? Da li je to ranije postojalo, cini mi se da ne pa opet nije bilo razvoda. Pre ce ipak biti "mamine maze" ili konkretnije ljudi su postali egoisti pa je mozda, nazalost, brak prevazidjen jer su ljudi de-evoluirali pa vise niko nece da se zrtvuje. Eto, sad sam im rekao!

Ovaj podatak je za malo širu diskusiju. Kakvo je to društvo koje se stvara za budućnost i kakve će osobine imati deca iz tih razvedenih brakova. Istraživanje je sprovedeno za mlade do 25 godina. Ja sam blizu tridesete i situacija je identična.

Jesu mamine maze ali silom prilika. Ja MORAM da budem na poslu najkasnije u 8.00 ( a i to se smatra za zakasnjenje jer tad treba d pocnem da RADIM. Znaci,izlazim,s obzirom na guzvu kod Ade najkasnije u 7.00. Moj sin od 18.5(brucos) i kcerka od 14.5 "knjavaju"jer zive nocu, gledajuci TV do o2,o3,o4 ujutro, ako ne izlaze napolje. Opste takmicenje-sto kasnije to bolje. Ja ne mogu da pratim niti budim jer SVA DECA SPAVAJU, SVA DECA IZLAZE...uopste to ne odobravam, ali RODITELJI SVIH ZEMALJA, UDRUZITE SE I UCITE DECU RADU!

Zaposlen sam i zaradjujem oko 36000. Mnogi moji drugovi su nezaposleni a imaju bolji standard od mene. Pitate se kako, pitam se i ja!? Izdaju stanove, roditelji im pomazu i sl. S druge strane penzioneri su bogatasi u odnosu na mlade. Imaju stanove i siguran izvor prihoda. Zivim sa porodicom kod roditelja i trpim pretnje tipa "Leteces ti odavde" ili "trazi sebi stan".

Totalno ste u pravu!
Evo kako se zivi napolje: Od 14. godine imam neka radna iskustva, uvek za vreme raspusta. Sa 19 godina sam zavrsio maturu, i upisao sam se na fakultet. Radio sam pored faksa razne poslove (taksi itd.) i mogao sam sebi da iznajmim mali stancic, da vozim neki mali auto (golf) i svake godine najmanje tri nedelje da provedem na moru. Faks sam zavrsio i sad uspesno samostalno radim. Deca moja nece morati da rade za vreme skole ili fakulteta ali vam garantujem da cu kao otac voditi racuna da ipak na vreme steknu radne navike i iskustva.
Zivot je jos uvek najbolja skola!

Jesu okolnosti uzasne, i jeste da smo imali uzasne 90-e, pune ratova i stvari koje se tesko prezivljavaju...ALI!!!
Moramo da radimo BRE. Najlaksi je izgovor, vidi kakva nam je zemlja, jese me privatnik, mala mi je plata. Pitam se sta treba da se desi da ljudi koji tako razmisljaju, krenu da rade. Setimo se Nemaca, a narocito Japanaca posle II Sv. rata. Zive na zemljistu gde i korov raste uz pomoc tehnologije, bacene im dve atomske bombe, posramljeni su kao gubitnici...a gde su sada. Isto i nemci. Gledao sam dokumentarac gde matori Nemac prica kako su on i ortaci posle rata jurili pakete sa hranom koji padaju padobranom kako bi se prehranili. A posle petnaestak godina, mi pobednici idemo da radimo kod njih. Ne zeleci da opravdavam okolnosti , a narocito politicare ipak mislim - MI SMO LENJI. A to nam je ostalo od samoupravljanja...Cija je fabrika? Pa nasa. E, onda cemo lako...

Odlicna clanak, napokon da neko uradi istrazivanje na tu temu, nemotivisanost je najveci problem u Srbiji po misljenju ovog komentatora. Ali, kakve veze imaju predbracne zajednice i razvodi? isti procenat razvoda je i u drugim Evropskim zemljama sa vec skoro tradicijom u predbracnim zajednicama...

Anketa nije validna po pitanjima, a uzorak i ne znamo. Ali i ovakvi rezultati teraju na razmisljanje. Mladi su lakmus papir citavog drustva. Na njima se vide sve promene najupecatljivije.
Njihovi roditelji su z r t v e socijalistickog eksperimenta koji je predugo trajao i davao laznu sigurnost za starost, a deca su zrtva zemlje u tranziciji.
Ni Nediceva Srbija, ni FNRJ,SFRJ i SRJ - nisu imale definisan vrednosni sistem i moralne norme, jer je gradjansko-patrijarhalni vrednosni sistem srusen zajedno sa gradjanskom klasom u gradu i patrijarhalnim zemljoradnikom na selu. Novi socijalisticki nikada nije izgradjen - tako da je to bio galimatijas komunistickih floskula, navika iz proslosti i nekritickog preuzimanja svega sa Zapada. Jedino sto je trajalo bila je PORODICA kao nesto sto gaji, okuplja,voli, stiti, prikriva, prasta, pati i zbog toga su i danasnje generacije pupcanom vrpcom vezane za porodicu. Jos kada dodamo da NE MOGU DA NADJU posao za svoja zanimanja bez debelih veza ili cak ucena ispod licnog dostojanstva - onda ne cudi sto su ekonomski zavisni. Novi rezim u Srbiji posle 5.oktobra nista nije mogao vise da uradi nego sto je. Za mlade situacija je tragicna i kada to nezadovoljstvo dostigne kriticnu masu nece biti dobro po rezim, bilo ko tada bude na vlasti.
Razvode se i sto niko vise nece nikoga da trpi, sto ne zele da budu verni, sto vise vole kafice nego vrtice ...
Studiraju duze ne zato sto rade (gde?sta?) nego sto nisu motivisani da zavrsavaju fakultet jer svoj posao ionako nece dobiti, kao i zato sto se na fakultet upisuju i oni mladi kojima bi vise lezala druga zanimanja bez tog mucenja na fakultetima.
Veliku nepravdu neko izrece u svom ogorcenju da su penzioneri bogatasi jer imaju stanove i siguran prihod! Pa oni su 40 godina radili za tak neki stan koji su dobili ili isu dobili i za tu penziju koju stalno smanjuju i od koje , mozda, i mladi zive. Bas nepravedno. Hajde da ih pobijemo idamo mladima njihove stanove i penzije!
Resenje da se mladi sto od rane mladosti uce radu, da ne ostaju predugo u porodici, da ne ocekuju da roditelji moraju da im obezbede stan, da se zene kada vole ozbiljno itd...itd... Imam sina koji na Pravnom ima sve desetke ali, nazalost, vec ga vidim kako smerno sva svoja znanja stavlja u sluzbu nekog manje inteligentnog ali preduzetnijeg Dzona, Alberta ili Franca. Placem od nemoci.

Pa najbolje u celoj prichi je za sve one koji ne zele da su ni "mamine maze" ni "taoci", da se ne venchavaju do 25-te, jer su ionako zeleni za tako neshto u tim godinama.
Ako ostanu single, vece su shanse da nadju neki posao, da dele stan sa nekim ortacima i slichno. U tom sluchaju nece morati da slushaju caleta kako tetura u 6 ujutro da bi se razgalamio u 7 i zajedno sa solidnom kolichinom isto takvih pravdoljubivih primata zabushio se negde u traffic jamu, jer svi imaju fenomen zvani "radno vreme".
Kad chovek ima svoju gajbu, moze da knjava kad mu odgovara, a ne kad mu drugi prepisuju.
A onda moze i da radi neshto iz sive ekonomije, gde po pravilu moze da se nabavi i neki posao nevezan za "radno vreme", a zaradjuju se pare, ako vec ne i staz.
Uglavnom, bezite iz kuce, jer i kad ste gladni bolje je nego da vam neko soli pamet "kako sam ja nekad radio, kad sam bio tvojih godina".

Mladi u Srbiji su divni, gde su i kako odrastali! Koliko njih ima PASOŠ, koliko puta su prešli granicu i videli druga društva, kakvo im je školovanje bilo sa onolikim štrajkovima, odrastali su gledajući roditelje kako dobijaju otkaze i bore se da ih prehrane,doživljavali razvode i gubitke roditelja, imali su bombardovanje i ratove, gledali plač i nepravdu...? Naravno da nisu lenji, BOLJI su od prethodnih generacija u svakom pogledu i treba im pružiti šansu za život i ostanak u zemlji, a ne da ih kritikujemo i grdimo, kao što su to činile "starije" generacije danas već srednjoj generaciji, pa je i iz tih razloga postala frustrirana i nedovoljno sposobna da donosi dobre odluke!!!
Budimo kao društvo DOBRI prema mladima, pomažimo im u svakom pogledu, dajmo im što više ljubavi i imaćemo BUDUĆNOST!

U Srbiji postoji mnogo faktora koji uticu na to da "deca" ostaju sa roditeljima u kuci.
Medjutim, isto tako je i vreme da se osvrnu i da ne kukaju tipa, jaaooo pa malo se zaradjuje od cega cemo mi jadni. A takvih je mnogo, cast izuzetcima koji su stvarno shvatili sta je bolje za njih i poceli da rade.
Dolazi do zenidbe ili udaje i do prvih svadja, a da ne spominjem onaj odnos svekrva-snaja,"mamin sin",koji je tek za posebnu temu.
Ja radim, suprug radi, dete je u skolici, tesko je kao i svakome na ovome svetu. Ali imamo svoj raj, mozemo da otputujemo i niko nam ne visi nad glavom, sta sam kuvala, jela, ili koliko sam struje potrosila. Prece mi je nase zdravlje i cista glava, nego zvocanje o tome kako bi mi ustvari trebali da zivimo.
Kada nekome:" Ali dete ima vec 26 godina" ? pravi odgovor na to je, pa neka imaju vremena ljubi ih majka....Dokle, jel zive vecno? Katastrofa!

Totalno interesantna tema. Posto sam vec zavrsio fakultet (na vreme) u Srbiji a na domaku sam i jos jedne diplome van Srbije, imam neku uporednu sliku. Cinjenica je da kod nas fali motivacija. Student ne vidi jasno koja je svrha onoga sto radi, a ni nastavnici se ne trude previse da im to objasne, dok u velikom broju ni oni sami ne znaju odgovor na to pitanje. Dodao bih i prisutnost lenjosti, sebicnosti, sujete i neinformisanosti na univerzitetima u Srbiji. Onaj ko u tim uslovima uspe da se motivise, u nekoj organizovanoj sredini sa lakocom postize sjajne rezultate. Sto se mladih uopste tice, mislim da jos uvek nerad, bahatost i paraziti predstavljaju ideale. Znaci, ako ustajes u 7, imas isplaniran uredan dan i nemas vremena za blejanje uz dorucak i kaficu u sredu u 15h nisi bas svoj. Posledice vidimo u statistici.

Slazem se da je tako u vecini slucajeva, ali ima i izuzetaka. Recimo ja sam cim sam zavrsila srednju skolu pocela da radim iako sam i studirala istovremeno, sav novac sam davala majci jer smo zivele same i pod koriju. Naravno plata mi je bila taman tolika da platim kiriju i nista vise. Ali ono sto me je najvise nerviralo je podsmeh mojih kolega sa faxa koji nikada ne bi radili u kaficu i td. Naravno svi su dolazili u taj isti kafic da bi ih castila pice i ogrebali se za cigarete. Sada zivim u inostranstvu i naravno jos uvek izdrzavam moju majku. Ali ono sto je na mene ostavilo utisak ovog leta bilo je kada su nam u goste dosli jedan par iz Nemacke, koji zive u potkrovlju u kuci njegovih roditelja i placaju im kiriju 320 euro, on daje 200, a ona 120 euro i presrecni su zbog toga jer da zive drugde morali bi placati najmnje 600 euro.

Za to su krivi i mladi, ali i stari. Broj starih je ogroman. Najgore je što oni i dalje vode glavnu reč. Mladi više gledaju kako da izađu, nađu sponzora, ili dobiju u kladionici. A svi žive pod istim krovom!
Moji roditelji su se od svojih roditelja preselili tek posle tridesete, a bio je komunizam, i mogli su da uzmu stan. Sad smo se silom prilika vratili kod dede, i u kući je pravi pakao! On je vojni penzioner sa penzijom od 300€! Nikada barut nije omirisao, a celog veka je bio na budžetu. Ja sam, srećom našao posao, i faks privodim kraju. Plata je mizerna, ali do nove godine će biti veća, a posle ću već moći da živim sa budućom ženom. Sve se može kad se hoće, ali je neophodno uništiti gerijatrično društvo!

Slazem se da su mladi lenji i nemotivisani, pola mojih drugara nece da radi jer "nisam lud da ustajem za 250 evra, a cale ne moze da me zaposli u nekoj dobroj banci" i lakse mu je da knjava ceo dan i ceka da mu banka padne s neba i da mu tih istih 200 evra da cale. Slazem se da su protekle godine za ovu zemlju bile jako teske i da treba da se oporavimo od sankcija, ratova... ali to mora iskljucivo nasim radom. Iz iskustva znam, da leti ne mogu da nadjem nikoga ko ce meni i ocu pomagati na njivi, iako placamo dnevnicu od 25-30 evra i hranu u toku dana. Da li razumete, niko nece, ni mladi, ni bez ljudi bez posla.

Ovo je jako smesna tema.. Mi danas razgovaramo da su studenti "maze".. Hajde da budemo realni.. Ko danas zaposlajva studente? Koji je to posao u pitanju? Zahtevaju od nas da budemo u 07:ooh sati na poslu pa dok ne zavrsimo... Drugo, ja sam student ali radim i govorim iz svog iskustva. Kada god bih poslao cv traze mi radno iskustvo.. Ali.. gde da nabavim to radno iskustvo? Tako sto vucem dzakove?? Mislim da pogresno shvatate rec mladi i studenti...??

Nisu deca kriva nego roditelji. Jedino sto smo ih naucili to je da srbuju i da se bave svetskom politikom. Zbog nas i naseg idiotizma ili kukavicluka da mu se suprotstavimo, nasa deca su izolovana od normalnog sveta i zive bolasno, kao i mi. Klincima treba pomoci da nauce da se bore u zivotu, da se osamostale, da nadju neki posao, da iznajme gajbu zajdno s vrsnjacima vec od 18-te, a ne da se drze mami za suknju do 35-te, i najvaznije - da ne prestaju da uce. Tako njihovi vrsnjaci zive u normalnim drustvima.

Trebalo bi o ovoj temi više pisati. Salzem se da je glavni problem motivacija. Ja sam zavrsila tezak fakultet, TMF, a da pojma nisam imala za vreme studiranja gde bih posle mogla da radim, niti se neko tamo potrudio da nas odvede u neke firme, da vidimo gde cemo i kako da primenimo svoje znanje. A kad sam krenula sa trazenjem konkursa za posao...Uzas! Konkursa za tehnologe NIJE BILO! Eventualno, sa iskustvom...ha...Danas mislim da skoro niko od mojih kolega ne radi ovde u struci. Mahom su u inostranstvu ili rade neke sasvim desete poslove, kao i ja sama.
A sad da odem na totalno drugu stranu ove teme...Razvod, brak u 20toj itd. Mislim da su ljudi neodgovorni prema sebi. Ne kapiram kako je moguće da toj deci još nije stiglo u glavu da npr. je kontracep. metoda plodnih dana iz srednjeg veka. Alo, pola brakova u 20-toj je tako sklpoljeno. UPS...desilo se...sta cu moram da se udam, zenim...A od cega i gde da zivimo...kod mamice i tatice, a onda..."harmonija".
KONDOM glavu cuva!

Radio sam na faksu u Beogradu, radio sam na faksu na zapadu, i mogu da kazem da se u Srbiji dugo studira jer ne valjaju ni fakulteti ni skole. Losi programi, losi profesori, lose plate, sve lose. Inace imam brata koji kao studira u Beogradu vec deset godina, a u stvari se non-stop zeza. Kad mu kazem da nije u redu to sto radi, ispadne ja hocu da upropastim njegovu karijeru tako sto cu ga naterati da napusti studije i da se zaposli. I sad ovde citam da 90% klinaca u Srbiji tako razmislja. Srbija je jedna velika spavaonica, svi su na desetostrukim dozama pilula za spavanje. Poneko se probudi i pobegne, kao u Matrixu. Zao mi je ljudi tamo, prolazi im zivot uludo. A nama ovde prolazi u tudjini. Ne zna covek sta je gore.

Slicna situacija je i u Italiji. Veliki procenat mladih italijana zivi sa roditeljima do 30-te g. U EU ih nazivaju "Mamoni". U Nemackoj u poslednje vreme, sve uocljivije ekonomske krize i recesije, takodje veliki procenat mldih zivi sa roditeljima duze nego predhodne generacije. Mladi u nemackoj sve redje upisuju fakultete tehnickih nauka i na fakultetima ima puno slobodnih mesta a na nekima se cak ni prijemni ispit ne polaze. Situacija slicna svugde u EU samo sto na zapadu se mladi manje bave sivom ekonomijom u smislu te reci sa nasih prostora. Dugi niz godina sam boravio u Slovackoj i Ceskoj a sada sam na radu u Nemackoj, i mogu da primetim da je situacija u ovim zemljama sto se tice ove teme slicna nasoj. Razlika je u tome sto na zapadu postoje firme koje uposljavaju mlade na razne pomocne poslove i studenti i srednjoskolci imaju opciju da rade ako zele da zarade koji dinar. Tako da izmedju sive ekonomije i pomocnog rada biraju rad. Kod nas mladi jos nemaju te opcije jer nemaju gde ili ne znaju kako da zarade dinar a jedino sto su navikli proteklih godina jeste upravo siva ekonomija.

Najveci problem sto se tice skoljovanja je motivacija - u vecini slucajeva ne vidi se jasno cemu to skolovanje/fakulteti vode, a ono sto se vidi i nije tako privlacno: prospekti za posao/platu nisu sjajni (osim ako se ne misli na paljenje preko crte), a do toga treba doci preko minimum 4-5 godina na univerzitetu i smaranja sa raznim asistentima, jurenja kolokvijuma i ko zna jos kakvih gluposti. Tome svemu je suprotstavljena pop kultura - sve u stilu "lako cemo", doci ce vec nesto, prevrtanje preko planova da se preproda sleper cigareta ili tako nesto. U Srbiji vecina ljudi vidi da najvise pali muljanje, ako se za to ima stomaka.
Kao neko ko je probao fakultete sa obe strane granice (i jedan od najzvucnijih na svetu) mogu da kazem da bi u Srbiji fakulteti mogli biti organizovani mnogo bolje za pocetak, uz jasnu kampanju regrutovanja (uz stipendisanje) studenata od strane potencijalnih poslodavaca. Kampanja mora biti prisutna u medijima, ali ponajvise na samim fakultetima, pa i u srednjim skolama. Nedavni zakoni koji favorizuju zaposljavanje mladih su dobri, ali bi mogli biti jos bolji, npr. ako bi nudili poreske olaksice za one koji svoje buduce radnike stipendiraju, isl. (ima mnogo toga, ali ne zelim da duzim). Sa druge strane, fakulteti bi mogli da se skrate vremenski - uradio sam sasvim lep kurs u Engleskoj, za tri godine, a za koji bi mi bilo potrebno 4 i po u Srbiji (minimum, a 7-8 u proseku) i posto je kurs bio dovoljno fleksibilan da mi dozvoli usmaravanje u zeljenom smeru dobio sam ono sto mi je neophodno za zaposljavanje - ni vise ni manje.
Sto se tice braka (oblast u kojoj takodje imam iskustva) mogu reci da je najveci problem zavisnost partnera, kako od okoline (posla, prijatelja, porodice, itd.) tako i jednog od drugoga. Za dobru vezu potrebno je dvoje stabilnih, nezavisnih ljudi, a to je jako tesko u Srbiji - ali i drugde u svetu.
Srecno!

Kad se ovo iskombinuje sa podatkom da preko 70% visokoobrazovane omladine u Srbiji NIKADA nije preslo granicu i bilo u nekoj drugoj drzavi, divno nam se pise.Zamislite onda koliki je procenat mladih koji nisu na fakultetu. "Moderna" ekonomija i evropski/svetski tokovi ZAHTEVAJU razmenu znanja, stalno usavrsavanje, otvorenost uma za nove stvari i ako se ovakva tendencija nastavi divno nam se pise.
Kada o tome bilo ko pokusava da razgovara sa premijerom, ministarstvima, nadleznima nista se ne desava jer...oni PROSTO NE ZELE DA RAZGOVORAJU!! -> ako ne verujete meni pitajte premijera sta je se mlade uradilo dok je on u kabinetu!? Nista.Eto to!

Prvo, nije mi uopste jasno zasto se stalno spominje taj prelazak granice? Da li je to potreban i dovoljan uslov da neko pocne da radi? Ako je neko vredan njemu je to dovoljno, ako nije onda mu ni tri Zapada nece pomoci. Drugo, dosta mojih kolega sa fakulteta mi se smejalo kada sam zavrsio faks i poceo da radim u drustvenoj firmi za 100DM. Po njima, nisam trebao ni da se budim za te pare. Kako su dosle investicije, vise posla, plate pocele da rastu oni su jos pricali o 200 Evra za koje nece da ustaju iz kreveta. Kada sam dobio poziv da idem u inostranstvo onda sam postao p... sa zapada i naravno meni je lako da radim za tolike pare. Ni danas ne mogu da im objasnim da postoji put u zivotu i da nista nisam dobio na lepe oci vec teskim i krvavim radom. Ja danas imam dosta godina iskustva, super posao na zapadu, a oni... U trideset i nekoj pocinju da traze posao i naravno da zive kod roditelja.

Prvo i osnovno - vencanja sa 25 i manje godina su nepotrebna. Ljudi su mladi nezreli i ne znaju sta hoce.
Naravano propaganda tera na mlade brakove, jer boze moj zene preko 30 su nepotrebne krpe koje nemogu da radjaju.
Treba da upoznate sami sebe pre nego sto pocnete da zivite u zajednici sa nekim drugim.
Drugo - nasi fakulteti ne valjaju, nema strukture uce se nepotrebne stvari na dugacko i na siroko. U moje vreme su to bili razni marksizmi, odbrane, 6 matematika na fakultetu za primenjenu nauku (jedna od grana fizike)Ucenje je iz udjbenika-bubanje dok ne pozelenis. Dok posetis sva predavanja prodje ti dan, koji bi bilo bolje da provedes uceci. N aprimer ja sam na prvoj godini imal apredavanja od 7 ujutro do 9 uvece. U 7 je naravno bila odbrana na koju smo SVI morali da dodjemo je r je bila obavezna. Pauze su bile po pola sata, nedovolje da se covek odmori. A vezbe iz najvaznjeg predmeta za struku su bile ofd 7do 9 uvece. Dodjes kuci mrtav umoran i odmah na spavanje ili do prijatelja da se ispricas i sutra dan Jovo nanovo...
Na zapadu fakulteti funkcionisu slicno nasim skolama, svakih 5-6 nedelja mali rad koji treba da se prezentira ispred ostalih studenata sagodine. Da bi ga napisali i uradili morate da razumete materijal, pa shodno tome i da prociatate mnogo vise knjiga nego na BU.
Ovo pricam iz licnog iskustva.
Sa 27 sam bila isuvise nezrela za brak, hvala bogu te nije bilo dece. Kada sam malo porasla i umela da shvatim ko sam i sta od coveka zelim, bolje sam odabrala.
Skolu sam kod nas ucila i ucila i ucila i potrosila vreme(godine) na nista. Otisla u insotranstvo i upisala faks tamo i zavrsila u roku sa dobrim ocenama isti predmet a usput i radila da bi se izdrzavala.
Ima i toga da po odlasku u inostranstvo sam bila sama sa sobom a ne sa roditeljima i mogla sam da se posvetim ucenju bez konstantnog zvocanja o ovome ili onome.

Jedna stvar hrani drugu.
Da sam ostao u Srbiji, teško da bih završio eletrotehnički fakultet sa 23 godine (kao što jesam u Americi). Teško da bih danas imao 11 godina radnog iskustva sa 34 godine (plus prakse tokom studija).
Kod nas je sve neusklađemo i "nenormalno". Škole su preteške i neusmerene ka glavnom cilju - osposobljavljanju za posao u struci. A onda je pitanje - šta je to struka i kakav to posao, kad toga ima veoma malo i za kakve pare?
Konačno, deca rođena u univerzitetskim centrima (Beograd, Novi Sad, Niš i sl) su dodatno lišena životnih iskustava, jer ostaju na hrani i spavanju kod roditelja dok se studenti iz unutrašnjosti koliko toliko osamostale... zato su mnogi od njih sposobniji i prodorniji. Itd i sl, sve u svemu, Srbija i region su i dalje u ofsajdu...

U sustini je sve ovo istina. Ali istina je i da deca nisu lenjivci i neradnici i da im je komforno u roditeljskom domu, vec da ne dobijaju sansu. Ja sam bila student iz unutrsanjosti. U roku sam zavrsila fakultet, sa prosekom iznad 8.5 i godina dana sam u Srbiji trazila posao, i nisam ga nasla. Jednostavno se na svakom razgovoru na kome sam bila tvidelo da se trazi nesto vise od znanja i zelje, tj. "veza". veza i korupcija unistavaju nase drustvo. Na kraju sam se obrela ovde u USA. Dakle, na svom primeru mogu da potvrdim da nije u pitanju lenjost, nego sansa, koju mladi ljudi nemaju.

Nisu nam krivi za ovakvu situaciju ni 90-te, ni strani placenici.
Zimus, dok sam bio u Beogradu, na slavi kod prijatelja, rece mi jedan od gostiju: "Tamo kod vas se dosta radi!", a ja se pitam, od cega se zivi u zivotu?!
Ili, kod naseg naroda je uobicajena fraza za nekoga ko je uspeo u zivotu, da se kaze: "Snasao se!" Ja ne mislim tako, moras da se oznojis, zapnes da bi se uzivalo u zivotu! Ja sam u nasoj zemlji radio vise nego ovde na zapadu, tako da za mene nije bio nikakav problem da se uklopim.
Jos nesto (to govorim cesto mojim sinovima): mi smo imali surov zivot, a tek nastaje surovo za nase potomke, bilo gde da se nalaze.

???Veoma cudna anketa,ali veoma loshe odradjena!Naravno da svi zive kod roditelja,jel recimo moja plata kao meteoroloskog tehnicara bi bila 12 hiljada dinara,a za te pare ni stan ne mogu da iznajmim,a kamoli da zivim!?A tek fakultet?Pa nasi faksovi su ubedljivo najtezi,i najduze traju jer ucimo kojekave banalne predmete koji nikome ne trebaju!Ja recimo studiram geologiju,i faks je mnogo tezak,a ucim nekakvu socijologiju koja mi nikad nece trebati?!Profesori iskompleksirani,itd.A za to vreme moj kum u Australiji ide na faks koji traje 3 godine,vec je zavrsio 1,5 godinu na fakultetu za tehniku,a uci veoma malo,tj. samo ono shto treba!!!

Hm, matorci hteli da ratuju, gurali nas mlade u ratove, a sada se cude.Samo se vi cudite, ja sam otisao preko jos pre 4 godine i nemam ni najmanju ideju da se vracam, a zivim sasvim normalno, nista previse. I zena i ja radimo, stan i kola su sasvim normalna stvar, niti smo lenji niti smo pcelice a imamo dovoljno, a ni zena ni ja nismo zavrsili fakultete. A one zablude tipa ' ma kod nas je najlepse, E NIJE TACNO!!!!! Ako si ljakse tako je, ali ako si normalan bilo gde na planeti moze da ti bude super. Izadjite iz ruznog sna, i krenite da gradite svoj zivot, opcija ima i previse samo treba napraviti plan, I NE KUKAJTE VISE!!!!

Fakultet se ne zavrsava na vreme zbog lenjosti i zato sto su fakulteti teski, ni jedan moj kolega nije radio dok smo studirali ali je prosek studija bio oko 7 godina za 4-godisnji fakultet.
Sta znaci to nema iskustva u predbracnom zivotu sa partnerom? Da li je to ranije postojalo, cini mi se da ne pa opet nije bilo razvoda. Pre ce ipak biti "mamine maze" ili konkretnije ljudi su postali egoisti pa je mozda, nazalost, brak prevazidjen jer su ljudi de-evoluirali pa vise niko nece da se zrtvuje. Eto, sad sam im rekao!

Ovaj podatak je za malo širu diskusiju. Kakvo je to društvo koje se stvara za budućnost i kakve će osobine imati deca iz tih razvedenih brakova. Istraživanje je sprovedeno za mlade do 25 godina. Ja sam blizu tridesete i situacija je identična.

Ekonomska zavisnost?!
U potpunosti se slažem sa anketom. Evo i mog ličnog primera:
pre šest godina kada sam se udala, počeli smo živeti kod roditelja mog muža. Nakon manje od 4 meseca bili smo pred razvodom. Mogli smo birati:
- ili podstanarstvo u bračnoj zajednici
- ili razvod sa mogućnošću priuštenja sitnih luksuza
Mi smo prvo izabrali. Jako je teško bilo, jer je kirija u odnosu na platu užasno visoka, da o troškovima režije i ne pričam. Međuvremenu smo dobili dvoje dece, a sada živimo od čuda. Čudimo se kako to, da još imamo šta jesti.
Posle šest godina podstanarstva, ponovo stižemo na početak:
moraćemo se vratiti u roditeljsku kuću. Sada je samo pitanje, da li da se vratimo kod njegovih, gde smo već jednom bili ili da probamo kod mojih...
Razmišljali smo, i dalje aktivno razmišljamo i o stambenim kreditima, koje su stvarno super stvar,(rata je kao kirija, pa što ne bi otplatili nešto svoje), ali ko garantuje da ćemo imati stalan posao narednih 30 godina (muž je već tehnološki višak i na 60% je...)
Ali još uvek se nadamo, da ćemo ipak opstati i ostati nezavisni, iako opšte ekonomsko stanje u državi sve više nas sprečava u tome...

Jesu mamine maze ali silom prilika. Ja MORAM da budem na poslu najkasnije u 8.00 ( a i to se smatra za zakasnjenje jer tad treba d pocnem da RADIM. Znaci,izlazim,s obzirom na guzvu kod Ade najkasnije u 7.00. Moj sin od 18.5(brucos) i kcerka od 14.5 "knjavaju"jer zive nocu, gledajuci TV do o2,o3,o4 ujutro, ako ne izlaze napolje. Opste takmicenje-sto kasnije to bolje. Ja ne mogu da pratim niti budim jer SVA DECA SPAVAJU, SVA DECA IZLAZE...uopste to ne odobravam, ali RODITELJI SVIH ZEMALJA, UDRUZITE SE I UCITE DECU RADU!

Zaposlen sam i zaradjujem oko 36000. Mnogi moji drugovi su nezaposleni a imaju bolji standard od mene. Pitate se kako, pitam se i ja!? Izdaju stanove, roditelji im pomazu i sl. S druge strane penzioneri su bogatasi u odnosu na mlade. Imaju stanove i siguran izvor prihoda. Zivim sa porodicom kod roditelja i trpim pretnje tipa "Leteces ti odavde" ili "trazi sebi stan".

Totalno ste u pravu!
Evo kako se zivi napolje: Od 14. godine imam neka radna iskustva, uvek za vreme raspusta. Sa 19 godina sam zavrsio maturu, i upisao sam se na fakultet. Radio sam pored faksa razne poslove (taksi itd.) i mogao sam sebi da iznajmim mali stancic, da vozim neki mali auto (golf) i svake godine najmanje tri nedelje da provedem na moru. Faks sam zavrsio i sad uspesno samostalno radim. Deca moja nece morati da rade za vreme skole ili fakulteta ali vam garantujem da cu kao otac voditi racuna da ipak na vreme steknu radne navike i iskustva.
Zivot je jos uvek najbolja skola!

Jesu okolnosti uzasne, i jeste da smo imali uzasne 90-e, pune ratova i stvari koje se tesko prezivljavaju...ALI!!!
Moramo da radimo BRE. Najlaksi je izgovor, vidi kakva nam je zemlja, jese me privatnik, mala mi je plata. Pitam se sta treba da se desi da ljudi koji tako razmisljaju, krenu da rade. Setimo se Nemaca, a narocito Japanaca posle II Sv. rata. Zive na zemljistu gde i korov raste uz pomoc tehnologije, bacene im dve atomske bombe, posramljeni su kao gubitnici...a gde su sada. Isto i nemci. Gledao sam dokumentarac gde matori Nemac prica kako su on i ortaci posle rata jurili pakete sa hranom koji padaju padobranom kako bi se prehranili. A posle petnaestak godina, mi pobednici idemo da radimo kod njih. Ne zeleci da opravdavam okolnosti , a narocito politicare ipak mislim - MI SMO LENJI. A to nam je ostalo od samoupravljanja...Cija je fabrika? Pa nasa. E, onda cemo lako...

Odlicna clanak, napokon da neko uradi istrazivanje na tu temu, nemotivisanost je najveci problem u Srbiji po misljenju ovog komentatora. Ali, kakve veze imaju predbracne zajednice i razvodi? isti procenat razvoda je i u drugim Evropskim zemljama sa vec skoro tradicijom u predbracnim zajednicama...

Anketa nije validna po pitanjima, a uzorak i ne znamo. Ali i ovakvi rezultati teraju na razmisljanje. Mladi su lakmus papir citavog drustva. Na njima se vide sve promene najupecatljivije.
Njihovi roditelji su z r t v e socijalistickog eksperimenta koji je predugo trajao i davao laznu sigurnost za starost, a deca su zrtva zemlje u tranziciji.
Ni Nediceva Srbija, ni FNRJ,SFRJ i SRJ - nisu imale definisan vrednosni sistem i moralne norme, jer je gradjansko-patrijarhalni vrednosni sistem srusen zajedno sa gradjanskom klasom u gradu i patrijarhalnim zemljoradnikom na selu. Novi socijalisticki nikada nije izgradjen - tako da je to bio galimatijas komunistickih floskula, navika iz proslosti i nekritickog preuzimanja svega sa Zapada. Jedino sto je trajalo bila je PORODICA kao nesto sto gaji, okuplja,voli, stiti, prikriva, prasta, pati i zbog toga su i danasnje generacije pupcanom vrpcom vezane za porodicu. Jos kada dodamo da NE MOGU DA NADJU posao za svoja zanimanja bez debelih veza ili cak ucena ispod licnog dostojanstva - onda ne cudi sto su ekonomski zavisni. Novi rezim u Srbiji posle 5.oktobra nista nije mogao vise da uradi nego sto je. Za mlade situacija je tragicna i kada to nezadovoljstvo dostigne kriticnu masu nece biti dobro po rezim, bilo ko tada bude na vlasti.
Razvode se i sto niko vise nece nikoga da trpi, sto ne zele da budu verni, sto vise vole kafice nego vrtice ...
Studiraju duze ne zato sto rade (gde?sta?) nego sto nisu motivisani da zavrsavaju fakultet jer svoj posao ionako nece dobiti, kao i zato sto se na fakultet upisuju i oni mladi kojima bi vise lezala druga zanimanja bez tog mucenja na fakultetima.
Veliku nepravdu neko izrece u svom ogorcenju da su penzioneri bogatasi jer imaju stanove i siguran prihod! Pa oni su 40 godina radili za tak neki stan koji su dobili ili isu dobili i za tu penziju koju stalno smanjuju i od koje , mozda, i mladi zive. Bas nepravedno. Hajde da ih pobijemo idamo mladima njihove stanove i penzije!
Resenje da se mladi sto od rane mladosti uce radu, da ne ostaju predugo u porodici, da ne ocekuju da roditelji moraju da im obezbede stan, da se zene kada vole ozbiljno itd...itd... Imam sina koji na Pravnom ima sve desetke ali, nazalost, vec ga vidim kako smerno sva svoja znanja stavlja u sluzbu nekog manje inteligentnog ali preduzetnijeg Dzona, Alberta ili Franca. Placem od nemoci.

Pa najbolje u celoj prichi je za sve one koji ne zele da su ni "mamine maze" ni "taoci", da se ne venchavaju do 25-te, jer su ionako zeleni za tako neshto u tim godinama.
Ako ostanu single, vece su shanse da nadju neki posao, da dele stan sa nekim ortacima i slichno. U tom sluchaju nece morati da slushaju caleta kako tetura u 6 ujutro da bi se razgalamio u 7 i zajedno sa solidnom kolichinom isto takvih pravdoljubivih primata zabushio se negde u traffic jamu, jer svi imaju fenomen zvani "radno vreme".
Kad chovek ima svoju gajbu, moze da knjava kad mu odgovara, a ne kad mu drugi prepisuju.
A onda moze i da radi neshto iz sive ekonomije, gde po pravilu moze da se nabavi i neki posao nevezan za "radno vreme", a zaradjuju se pare, ako vec ne i staz.
Uglavnom, bezite iz kuce, jer i kad ste gladni bolje je nego da vam neko soli pamet "kako sam ja nekad radio, kad sam bio tvojih godina".

Mladi u Srbiji su divni, gde su i kako odrastali! Koliko njih ima PASOŠ, koliko puta su prešli granicu i videli druga društva, kakvo im je školovanje bilo sa onolikim štrajkovima, odrastali su gledajući roditelje kako dobijaju otkaze i bore se da ih prehrane,doživljavali razvode i gubitke roditelja, imali su bombardovanje i ratove, gledali plač i nepravdu...? Naravno da nisu lenji, BOLJI su od prethodnih generacija u svakom pogledu i treba im pružiti šansu za život i ostanak u zemlji, a ne da ih kritikujemo i grdimo, kao što su to činile "starije" generacije danas već srednjoj generaciji, pa je i iz tih razloga postala frustrirana i nedovoljno sposobna da donosi dobre odluke!!!
Budimo kao društvo DOBRI prema mladima, pomažimo im u svakom pogledu, dajmo im što više ljubavi i imaćemo BUDUĆNOST!

U Srbiji postoji mnogo faktora koji uticu na to da "deca" ostaju sa roditeljima u kuci.
Medjutim, isto tako je i vreme da se osvrnu i da ne kukaju tipa, jaaooo pa malo se zaradjuje od cega cemo mi jadni. A takvih je mnogo, cast izuzetcima koji su stvarno shvatili sta je bolje za njih i poceli da rade.
Dolazi do zenidbe ili udaje i do prvih svadja, a da ne spominjem onaj odnos svekrva-snaja,"mamin sin",koji je tek za posebnu temu.
Ja radim, suprug radi, dete je u skolici, tesko je kao i svakome na ovome svetu. Ali imamo svoj raj, mozemo da otputujemo i niko nam ne visi nad glavom, sta sam kuvala, jela, ili koliko sam struje potrosila. Prece mi je nase zdravlje i cista glava, nego zvocanje o tome kako bi mi ustvari trebali da zivimo.
Kada nekome:" Ali dete ima vec 26 godina" ? pravi odgovor na to je, pa neka imaju vremena ljubi ih majka....Dokle, jel zive vecno? Katastrofa!

Totalno interesantna tema. Posto sam vec zavrsio fakultet (na vreme) u Srbiji a na domaku sam i jos jedne diplome van Srbije, imam neku uporednu sliku. Cinjenica je da kod nas fali motivacija. Student ne vidi jasno koja je svrha onoga sto radi, a ni nastavnici se ne trude previse da im to objasne, dok u velikom broju ni oni sami ne znaju odgovor na to pitanje. Dodao bih i prisutnost lenjosti, sebicnosti, sujete i neinformisanosti na univerzitetima u Srbiji. Onaj ko u tim uslovima uspe da se motivise, u nekoj organizovanoj sredini sa lakocom postize sjajne rezultate. Sto se mladih uopste tice, mislim da jos uvek nerad, bahatost i paraziti predstavljaju ideale. Znaci, ako ustajes u 7, imas isplaniran uredan dan i nemas vremena za blejanje uz dorucak i kaficu u sredu u 15h nisi bas svoj. Posledice vidimo u statistici.

Slazem se da je tako u vecini slucajeva, ali ima i izuzetaka. Recimo ja sam cim sam zavrsila srednju skolu pocela da radim iako sam i studirala istovremeno, sav novac sam davala majci jer smo zivele same i pod koriju. Naravno plata mi je bila taman tolika da platim kiriju i nista vise. Ali ono sto me je najvise nerviralo je podsmeh mojih kolega sa faxa koji nikada ne bi radili u kaficu i td. Naravno svi su dolazili u taj isti kafic da bi ih castila pice i ogrebali se za cigarete. Sada zivim u inostranstvu i naravno jos uvek izdrzavam moju majku. Ali ono sto je na mene ostavilo utisak ovog leta bilo je kada su nam u goste dosli jedan par iz Nemacke, koji zive u potkrovlju u kuci njegovih roditelja i placaju im kiriju 320 euro, on daje 200, a ona 120 euro i presrecni su zbog toga jer da zive drugde morali bi placati najmnje 600 euro.

Za to su krivi i mladi, ali i stari. Broj starih je ogroman. Najgore je što oni i dalje vode glavnu reč. Mladi više gledaju kako da izađu, nađu sponzora, ili dobiju u kladionici. A svi žive pod istim krovom!
Moji roditelji su se od svojih roditelja preselili tek posle tridesete, a bio je komunizam, i mogli su da uzmu stan. Sad smo se silom prilika vratili kod dede, i u kući je pravi pakao! On je vojni penzioner sa penzijom od 300€! Nikada barut nije omirisao, a celog veka je bio na budžetu. Ja sam, srećom našao posao, i faks privodim kraju. Plata je mizerna, ali do nove godine će biti veća, a posle ću već moći da živim sa budućom ženom. Sve se može kad se hoće, ali je neophodno uništiti gerijatrično društvo!

Slazem se da su mladi lenji i nemotivisani, pola mojih drugara nece da radi jer "nisam lud da ustajem za 250 evra, a cale ne moze da me zaposli u nekoj dobroj banci" i lakse mu je da knjava ceo dan i ceka da mu banka padne s neba i da mu tih istih 200 evra da cale. Slazem se da su protekle godine za ovu zemlju bile jako teske i da treba da se oporavimo od sankcija, ratova... ali to mora iskljucivo nasim radom. Iz iskustva znam, da leti ne mogu da nadjem nikoga ko ce meni i ocu pomagati na njivi, iako placamo dnevnicu od 25-30 evra i hranu u toku dana. Da li razumete, niko nece, ni mladi, ni bez ljudi bez posla.

Ovo je jako smesna tema.. Mi danas razgovaramo da su studenti "maze".. Hajde da budemo realni.. Ko danas zaposlajva studente? Koji je to posao u pitanju? Zahtevaju od nas da budemo u 07:ooh sati na poslu pa dok ne zavrsimo... Drugo, ja sam student ali radim i govorim iz svog iskustva. Kada god bih poslao cv traze mi radno iskustvo.. Ali.. gde da nabavim to radno iskustvo? Tako sto vucem dzakove?? Mislim da pogresno shvatate rec mladi i studenti...??

Nisu deca kriva nego roditelji. Jedino sto smo ih naucili to je da srbuju i da se bave svetskom politikom. Zbog nas i naseg idiotizma ili kukavicluka da mu se suprotstavimo, nasa deca su izolovana od normalnog sveta i zive bolasno, kao i mi. Klincima treba pomoci da nauce da se bore u zivotu, da se osamostale, da nadju neki posao, da iznajme gajbu zajdno s vrsnjacima vec od 18-te, a ne da se drze mami za suknju do 35-te, i najvaznije - da ne prestaju da uce. Tako njihovi vrsnjaci zive u normalnim drustvima.

Trebalo bi o ovoj temi više pisati. Salzem se da je glavni problem motivacija. Ja sam zavrsila tezak fakultet, TMF, a da pojma nisam imala za vreme studiranja gde bih posle mogla da radim, niti se neko tamo potrudio da nas odvede u neke firme, da vidimo gde cemo i kako da primenimo svoje znanje. A kad sam krenula sa trazenjem konkursa za posao...Uzas! Konkursa za tehnologe NIJE BILO! Eventualno, sa iskustvom...ha...Danas mislim da skoro niko od mojih kolega ne radi ovde u struci. Mahom su u inostranstvu ili rade neke sasvim desete poslove, kao i ja sama.
A sad da odem na totalno drugu stranu ove teme...Razvod, brak u 20toj itd. Mislim da su ljudi neodgovorni prema sebi. Ne kapiram kako je moguće da toj deci još nije stiglo u glavu da npr. je kontracep. metoda plodnih dana iz srednjeg veka. Alo, pola brakova u 20-toj je tako sklpoljeno. UPS...desilo se...sta cu moram da se udam, zenim...A od cega i gde da zivimo...kod mamice i tatice, a onda..."harmonija".
KONDOM glavu cuva!

Radio sam na faksu u Beogradu, radio sam na faksu na zapadu, i mogu da kazem da se u Srbiji dugo studira jer ne valjaju ni fakulteti ni skole. Losi programi, losi profesori, lose plate, sve lose. Inace imam brata koji kao studira u Beogradu vec deset godina, a u stvari se non-stop zeza. Kad mu kazem da nije u redu to sto radi, ispadne ja hocu da upropastim njegovu karijeru tako sto cu ga naterati da napusti studije i da se zaposli. I sad ovde citam da 90% klinaca u Srbiji tako razmislja. Srbija je jedna velika spavaonica, svi su na desetostrukim dozama pilula za spavanje. Poneko se probudi i pobegne, kao u Matrixu. Zao mi je ljudi tamo, prolazi im zivot uludo. A nama ovde prolazi u tudjini. Ne zna covek sta je gore.

Slicna situacija je i u Italiji. Veliki procenat mladih italijana zivi sa roditeljima do 30-te g. U EU ih nazivaju "Mamoni". U Nemackoj u poslednje vreme, sve uocljivije ekonomske krize i recesije, takodje veliki procenat mldih zivi sa roditeljima duze nego predhodne generacije. Mladi u nemackoj sve redje upisuju fakultete tehnickih nauka i na fakultetima ima puno slobodnih mesta a na nekima se cak ni prijemni ispit ne polaze. Situacija slicna svugde u EU samo sto na zapadu se mladi manje bave sivom ekonomijom u smislu te reci sa nasih prostora. Dugi niz godina sam boravio u Slovackoj i Ceskoj a sada sam na radu u Nemackoj, i mogu da primetim da je situacija u ovim zemljama sto se tice ove teme slicna nasoj. Razlika je u tome sto na zapadu postoje firme koje uposljavaju mlade na razne pomocne poslove i studenti i srednjoskolci imaju opciju da rade ako zele da zarade koji dinar. Tako da izmedju sive ekonomije i pomocnog rada biraju rad. Kod nas mladi jos nemaju te opcije jer nemaju gde ili ne znaju kako da zarade dinar a jedino sto su navikli proteklih godina jeste upravo siva ekonomija.

Najveci problem sto se tice skoljovanja je motivacija - u vecini slucajeva ne vidi se jasno cemu to skolovanje/fakulteti vode, a ono sto se vidi i nije tako privlacno: prospekti za posao/platu nisu sjajni (osim ako se ne misli na paljenje preko crte), a do toga treba doci preko minimum 4-5 godina na univerzitetu i smaranja sa raznim asistentima, jurenja kolokvijuma i ko zna jos kakvih gluposti. Tome svemu je suprotstavljena pop kultura - sve u stilu "lako cemo", doci ce vec nesto, prevrtanje preko planova da se preproda sleper cigareta ili tako nesto. U Srbiji vecina ljudi vidi da najvise pali muljanje, ako se za to ima stomaka.
Kao neko ko je probao fakultete sa obe strane granice (i jedan od najzvucnijih na svetu) mogu da kazem da bi u Srbiji fakulteti mogli biti organizovani mnogo bolje za pocetak, uz jasnu kampanju regrutovanja (uz stipendisanje) studenata od strane potencijalnih poslodavaca. Kampanja mora biti prisutna u medijima, ali ponajvise na samim fakultetima, pa i u srednjim skolama. Nedavni zakoni koji favorizuju zaposljavanje mladih su dobri, ali bi mogli biti jos bolji, npr. ako bi nudili poreske olaksice za one koji svoje buduce radnike stipendiraju, isl. (ima mnogo toga, ali ne zelim da duzim). Sa druge strane, fakulteti bi mogli da se skrate vremenski - uradio sam sasvim lep kurs u Engleskoj, za tri godine, a za koji bi mi bilo potrebno 4 i po u Srbiji (minimum, a 7-8 u proseku) i posto je kurs bio dovoljno fleksibilan da mi dozvoli usmaravanje u zeljenom smeru dobio sam ono sto mi je neophodno za zaposljavanje - ni vise ni manje.
Sto se tice braka (oblast u kojoj takodje imam iskustva) mogu reci da je najveci problem zavisnost partnera, kako od okoline (posla, prijatelja, porodice, itd.) tako i jednog od drugoga. Za dobru vezu potrebno je dvoje stabilnih, nezavisnih ljudi, a to je jako tesko u Srbiji - ali i drugde u svetu.
Srecno!

Kad se ovo iskombinuje sa podatkom da preko 70% visokoobrazovane omladine u Srbiji NIKADA nije preslo granicu i bilo u nekoj drugoj drzavi, divno nam se pise.Zamislite onda koliki je procenat mladih koji nisu na fakultetu. "Moderna" ekonomija i evropski/svetski tokovi ZAHTEVAJU razmenu znanja, stalno usavrsavanje, otvorenost uma za nove stvari i ako se ovakva tendencija nastavi divno nam se pise.
Kada o tome bilo ko pokusava da razgovara sa premijerom, ministarstvima, nadleznima nista se ne desava jer...oni PROSTO NE ZELE DA RAZGOVORAJU!! -> ako ne verujete meni pitajte premijera sta je se mlade uradilo dok je on u kabinetu!? Nista.Eto to!

Prvo, nije mi uopste jasno zasto se stalno spominje taj prelazak granice? Da li je to potreban i dovoljan uslov da neko pocne da radi? Ako je neko vredan njemu je to dovoljno, ako nije onda mu ni tri Zapada nece pomoci. Drugo, dosta mojih kolega sa fakulteta mi se smejalo kada sam zavrsio faks i poceo da radim u drustvenoj firmi za 100DM. Po njima, nisam trebao ni da se budim za te pare. Kako su dosle investicije, vise posla, plate pocele da rastu oni su jos pricali o 200 Evra za koje nece da ustaju iz kreveta. Kada sam dobio poziv da idem u inostranstvo onda sam postao p... sa zapada i naravno meni je lako da radim za tolike pare. Ni danas ne mogu da im objasnim da postoji put u zivotu i da nista nisam dobio na lepe oci vec teskim i krvavim radom. Ja danas imam dosta godina iskustva, super posao na zapadu, a oni... U trideset i nekoj pocinju da traze posao i naravno da zive kod roditelja.

Prvo i osnovno - vencanja sa 25 i manje godina su nepotrebna. Ljudi su mladi nezreli i ne znaju sta hoce.
Naravano propaganda tera na mlade brakove, jer boze moj zene preko 30 su nepotrebne krpe koje nemogu da radjaju.
Treba da upoznate sami sebe pre nego sto pocnete da zivite u zajednici sa nekim drugim.
Drugo - nasi fakulteti ne valjaju, nema strukture uce se nepotrebne stvari na dugacko i na siroko. U moje vreme su to bili razni marksizmi, odbrane, 6 matematika na fakultetu za primenjenu nauku (jedna od grana fizike)Ucenje je iz udjbenika-bubanje dok ne pozelenis. Dok posetis sva predavanja prodje ti dan, koji bi bilo bolje da provedes uceci. N aprimer ja sam na prvoj godini imal apredavanja od 7 ujutro do 9 uvece. U 7 je naravno bila odbrana na koju smo SVI morali da dodjemo je r je bila obavezna. Pauze su bile po pola sata, nedovolje da se covek odmori. A vezbe iz najvaznjeg predmeta za struku su bile ofd 7do 9 uvece. Dodjes kuci mrtav umoran i odmah na spavanje ili do prijatelja da se ispricas i sutra dan Jovo nanovo...
Na zapadu fakulteti funkcionisu slicno nasim skolama, svakih 5-6 nedelja mali rad koji treba da se prezentira ispred ostalih studenata sagodine. Da bi ga napisali i uradili morate da razumete materijal, pa shodno tome i da prociatate mnogo vise knjiga nego na BU.
Ovo pricam iz licnog iskustva.
Sa 27 sam bila isuvise nezrela za brak, hvala bogu te nije bilo dece. Kada sam malo porasla i umela da shvatim ko sam i sta od coveka zelim, bolje sam odabrala.
Skolu sam kod nas ucila i ucila i ucila i potrosila vreme(godine) na nista. Otisla u insotranstvo i upisala faks tamo i zavrsila u roku sa dobrim ocenama isti predmet a usput i radila da bi se izdrzavala.
Ima i toga da po odlasku u inostranstvo sam bila sama sa sobom a ne sa roditeljima i mogla sam da se posvetim ucenju bez konstantnog zvocanja o ovome ili onome.

Jedna stvar hrani drugu.
Da sam ostao u Srbiji, teško da bih završio eletrotehnički fakultet sa 23 godine (kao što jesam u Americi). Teško da bih danas imao 11 godina radnog iskustva sa 34 godine (plus prakse tokom studija).
Kod nas je sve neusklađemo i "nenormalno". Škole su preteške i neusmerene ka glavnom cilju - osposobljavljanju za posao u struci. A onda je pitanje - šta je to struka i kakav to posao, kad toga ima veoma malo i za kakve pare?
Konačno, deca rođena u univerzitetskim centrima (Beograd, Novi Sad, Niš i sl) su dodatno lišena životnih iskustava, jer ostaju na hrani i spavanju kod roditelja dok se studenti iz unutrašnjosti koliko toliko osamostale... zato su mnogi od njih sposobniji i prodorniji. Itd i sl, sve u svemu, Srbija i region su i dalje u ofsajdu...

U sustini je sve ovo istina. Ali istina je i da deca nisu lenjivci i neradnici i da im je komforno u roditeljskom domu, vec da ne dobijaju sansu. Ja sam bila student iz unutrsanjosti. U roku sam zavrsila fakultet, sa prosekom iznad 8.5 i godina dana sam u Srbiji trazila posao, i nisam ga nasla. Jednostavno se na svakom razgovoru na kome sam bila tvidelo da se trazi nesto vise od znanja i zelje, tj. "veza". veza i korupcija unistavaju nase drustvo. Na kraju sam se obrela ovde u USA. Dakle, na svom primeru mogu da potvrdim da nije u pitanju lenjost, nego sansa, koju mladi ljudi nemaju.

Nisu nam krivi za ovakvu situaciju ni 90-te, ni strani placenici.
Zimus, dok sam bio u Beogradu, na slavi kod prijatelja, rece mi jedan od gostiju: "Tamo kod vas se dosta radi!", a ja se pitam, od cega se zivi u zivotu?!
Ili, kod naseg naroda je uobicajena fraza za nekoga ko je uspeo u zivotu, da se kaze: "Snasao se!" Ja ne mislim tako, moras da se oznojis, zapnes da bi se uzivalo u zivotu! Ja sam u nasoj zemlji radio vise nego ovde na zapadu, tako da za mene nije bio nikakav problem da se uklopim.
Jos nesto (to govorim cesto mojim sinovima): mi smo imali surov zivot, a tek nastaje surovo za nase potomke, bilo gde da se nalaze.

???Veoma cudna anketa,ali veoma loshe odradjena!Naravno da svi zive kod roditelja,jel recimo moja plata kao meteoroloskog tehnicara bi bila 12 hiljada dinara,a za te pare ni stan ne mogu da iznajmim,a kamoli da zivim!?A tek fakultet?Pa nasi faksovi su ubedljivo najtezi,i najduze traju jer ucimo kojekave banalne predmete koji nikome ne trebaju!Ja recimo studiram geologiju,i faks je mnogo tezak,a ucim nekakvu socijologiju koja mi nikad nece trebati?!Profesori iskompleksirani,itd.A za to vreme moj kum u Australiji ide na faks koji traje 3 godine,vec je zavrsio 1,5 godinu na fakultetu za tehniku,a uci veoma malo,tj. samo ono shto treba!!!

Hm, matorci hteli da ratuju, gurali nas mlade u ratove, a sada se cude.Samo se vi cudite, ja sam otisao preko jos pre 4 godine i nemam ni najmanju ideju da se vracam, a zivim sasvim normalno, nista previse. I zena i ja radimo, stan i kola su sasvim normalna stvar, niti smo lenji niti smo pcelice a imamo dovoljno, a ni zena ni ja nismo zavrsili fakultete. A one zablude tipa ' ma kod nas je najlepse, E NIJE TACNO!!!!! Ako si ljakse tako je, ali ako si normalan bilo gde na planeti moze da ti bude super. Izadjite iz ruznog sna, i krenite da gradite svoj zivot, opcija ima i previse samo treba napraviti plan, I NE KUKAJTE VISE!!!!