Šta "zida" cenu automobilima?

Znate šta je zanimljivo?
Luksuzni mobilni telefon košta recimo 500 evra. Za godinu dana isti taj telefon košta 250 evra i to ne polovan nego nov! Ako pogledamo cene tehnike i elektronike, one konstantno padaju jer se stalno pojavljuju novi aparati sa više funkcija i mogućnosti, koji su pri tome manji i inteligentniji. Postavljam pitanje: Zašto to nije moguće u auto industriji? Zašto recimo cena doplate za servo upravljač ili klimu ne opada?

"...život čine male stvari, pa tako i pomeranje prozora na pritisak dugmeta, zvučni signal da je svetlo ostalo uključeno, dejstvo tempomata koji vozaču omogućava da odmori nogu ili jednostavnost navigacije uz pomoć elektronskih sistema."
E, ako to cini ZIVOT, mozda smo svi otisli u...
Verovatno je zivot pre tih 20-ak godina bio jednostavniji i smisleniji. Proci ce valjda i ovaj "srednji vek" - mracno doba potrosacke gluposti.

Šta zida cenu automobila? Čitao sam komentare i teško bih mogao reći da u svakom nema nešto sa čim bi bio saglasan. Razni su razlozi navedeni. Ulaganje u razvoj, inovacije, marketing, poboljšanjue kvaliteta, sigurnosni testovi, design i ko zna šta sve još. Sve je to tačno, ali ....

Postavljam pitanje: zar to nije slučaj sa SVIM tehnikalijama (u šta ubrajam i autoimobile)? Da li znate da je prvi IBM-PC računar (karakteristika neuporedivih sa ovim današnjim) pre dvadesetak godina koštao 25.000$? Šta mislite koliko vredi današnji računarski biznis u svetu? A cene računara su danas neuporedivo niže od onih od pre samo deceniju. Da li ste se zapitali koliko košta jedan "board" computer u nekom prosečnom autu koji ga ima (a danas ga skoro svi imaju)? Par puta više od PC-a sa sve TFT monitorom. Slabiji od vašeg na radnom stolu, bez display-a, a par puta skuplji! Zašto? Zato što će malo kontrolisati rad automobila, digitalne klime i automatskih brisača? Ne pije vodu. I ovaj moj na stolu što-šta kontroliše pa ne košta toliko.

Dalje, pre dvadesetak godina čuveni su se zapadni automobili pravili isključivo na zapadu. Šta to znači? Da "zapadni" radnik nije smeo da bude plaćen ispod 20$/h zbog jakih sindikata automobilske industrije. I, onda, unazad 15-20 godina zapadni se utomobili sele na istok i u treće zemlje. I dalje su zapadni, a cena rada je daleko ispod 20$/h. Sva bi logika bila jevtiniji automobili! Ali nisu. Uostalom, zašto su selili proizvodnju? Odgovor se sam nameće - radi veće zarade.

Logično bi bilo da se povećanjem prometa snižavaju cene. U poslednjih deceniju i po svedoci smo otvaranja novog ogromnog tržista (Kina i Indija) što bez malo čini polovinu svetskog stanovništva, i skoka prodaje automobila na tom tržištu. Ali, to ne utiče na sniženje cene automobila. Zašto?

Nedavno sam pročitao podatak da u okviru EU postoje ogromne razlike u ceni automobila - kao primer naveden je dzip Volvo koji u Nemačkoj košta oko 50.000€ a za isti model finac mora da izdvoji skoro 120.000€! U čemu je ta drastična razlika? U procentu kojim se država ugradi u cenu automobila. U jednoj prebogatoj Finskoj država je drastično oporezovala luksuz (dotični dzip jeste luksuz i tamo). Dugoročno gledano, u interesu države treba biti smanjenje prosečne starosti putničkog voznog parka koja je kod nas sada 18 godina. Oporezivanjem stopom od bez malo 50% od vrednosti automobila se to zasigurno neće postići (cena vozila opterećena carinom od 20%, pa sve zajedno opterećeno sa 18%PDV-a, plus manipulativni troškovi izađe skoro 50%).

I za kraj, do pre tri-četiri godine barel nafte je vredeo nešto preko 12$. Danas? Ne smem ni da napišem. Logično bi bilo (bar meni) da ako imam "problema" (a problem jeste Amerikancu što mu je galon sa 45c skočio na skoro 1,5$) oko snabdevanja hranom svog ljubimca da mu, ako bar ne padne cena, bar opadne popularnost. A nije.

Mislim da je osnovni razlog ovakve cene automobila vrlo trivijalan motiv: iskonska želja i mogućnost mnogih da uzmu deo koji misle da im pripada. Hvala na prostoru.

Zanimljiva tema, solidan tekst. Ono sto je meni ovde najzanimljvije je to sto je u svim delatnostima 1€ = 2DEM. Samo u auto industriji je odnos 1:1. Secate se kada je bila ta zamena evra u marke, marka je bila 60 din, a evro 30. I tako je svuda racunato. Medjutim cene automobila su ostale "iste". Auto koji je kostao 12.000 maraka, ostao je na 12.000 evra. Cudno, zar ne?

Коментар на први пасус:
Није избор био ограничен само на домаће моделе и неке од источноевропских. Такође, могао је да се пазари западни модел склопљен у нашој земљи (тзв. шрафцигер индустрија). Ренаулт из Словеније, Голф из Добоја, Опел из Кикинде...
Мој отац је још давне '69. пазарио Ренаулт 10 Литострој...

Поздрав.

Sa svakim detaljem se slažem, ali moram da postavim jedno pitanje. Pitanje za koje sam skoro siguran da neću dobiti odgovor. Gde je u celoj priči o mogućnostima potencijalnih kupaca priča o marži naših trgovaca?
Kolike su zapravo marže kod nas a kolike u pomenutim zemljama sa daleko bogatijim stanovništvom?

Dosta dobar tekst... Tehnoloska revolucija zadesila je svaku granu privrede, industrije; jednom recju- sve. Tako da ni auto industrija nije zaobidjena.. Jednostavno, smatra se prirodno da svakodnevno napredujemo, tj. da se navikavamo na razne novotarije. Pogledajte samo primere mobijnih telefona, video uredjaja, racunara.. Danas je to toliko normalno, da se tesko mozemo i setiti kako smo ranije ziveli bez svega toga. E sad... Cinjenica je da se i standard obicnih ljudi (u razvijenim zemljama) dosta povecao; Sistem placanja, kreditiranja, zarade, dozvoljava da ljudi uzivaju u stvarima i uslugama koje, prakticno, i nisu njihove... Sto se tice cena automobila, to je dosta relativno, kao i sve ostalo, jel... Npr: Mercedes, koji je u TITO-voj floti, jedan on unikatnih, placen je 600 000 DEM! Ja mislim da danas ne postoji mercedes sa takvom cifrom (naravno, prevedeno u evre). Ali i ako postoji, on je za taj stari model, ne jedan, nego 3 svemiraka broda. I ranije su za luksuz drali po usima. Verovatno da i ovo moje vidjenje nije Bogom dano, te da se moze osporavati, ali u tome i jeste car...

@Б. Golf je dolazio iz Vogošća.

Interesantna tema. Kada se pogleda Golf I iz sedamdesetih godina koji je koštao oko 8.000 DEM (ako se dobro secam) i Golf V koji košta oko 17.000€ ~ 34.000 DEM jasno je. Porastao je u svim dimenzijama, količina upotrebljene tehnologije je značajno veća i skuplja, bezbednost je povećana višestruko, materijali koji se koriste su mnogo skuplji, a cena je više od 4 puta veća... Možda je bolje uporediti Golf I i današnji Polo jer su po veličini bliži, mada je Polo čak veći... Cena Pola je oko 2.5 puta veća... Značajno su u međuvremenu porasla ulaganja u marketing i izgradnju branda, koji nekada nisu bili toliki.

Šta je tu je - cene su takve kakve su i ostaje nam da sa setom razmišljamo o vremenu kada se za 4.000 € mogao kupiti nov auto - ili da kupimo Geely ili Shlogana za nešto više para...

Sve ovo govori i o tome, da je zivotni standard na Zapadu dosta porastao, cim mogu da tako zidaju cene kolima. Inace, niko ta kola ne bi kupovao, tj. sa toliko opreme, pa bi cene padale. To je jednsotavno tako.
Neki delovi dodatne opreme su stvarno nepotrebni i preterani, kao npr, odvojena klima za sva 4 putnika u automobilu .. pa to kao da je 4-o sobni stan, a ne povrsina koja se ohladi/zagreje za 5 minuta.
I bas me zanima, kako to izgleda kad vozac namesti klimu na npr + 28 C, a suvozac na + 23 C? Ma cista glupost.
Generalno klima je super stvar, ABS, elektro podizaci takodje, ali, ima stvarno i totalno nepotrebnih stvari (memorija podesivosenog sedista itd) koje samo poskupljuju cene kolima

Na žalost, tekst je veoma realan. 100 puta sam razmišljao koji auto da kupim, shodno mogućnostima poslednji na koji sam mislio je grande punto. Naravno da je mazda i honda bolji izbor, ali to košta. S druge strane, osnovni model punta je prilično jeftin, ali bi mi trebao dizel motor, bolja sedišta, radio, klima, kožni volan... i da ne nabrajam. Sve u svemu, uz blagu perverziju pri izboru opreme, stigao sam do osnovnog modela mazde3. Ali i tamo mi treba još malo dodatne opreme. Tako bih završio kod aston martina ili nečeg sličnog. Sve u svemu, ma koliko se trudio da realno agledam činjenice, marketing nas sve dotiče i sve je teže jasno razlučiti između potrebe i želje. Na svu sreću (ili nesreću) mogućnosti me drže veoma blizu realnih potreba, a sanjarenje je odlična relaksacija nakon napornog radnog dana.

@nenad (i pitanje marže):
Obzirom da sam upoznat sa radom domaćih zastupništava stranih proizvođača automibila moram da prokomentarišem. Naime domaći prodavci uopšte ne utiču na maržu. Znam, zvuči čudno. Krajnja cena automobila je propisana od strane dobavljača kao i udeo dilera u toj ceni. Štaviše, diler ima jako mali prostor za manevrisanje jer ne sme da samoinicijativno daje popuste (van granica dopuštenog, što je jako malo) bez dogovora sa centralom.
Verovatno je druga priča sa uvoznicima polovnih vozila ali čini mi se da polovona vozila nisu bila deo ove teme.

Nije na Zapadu porastao standard u poslednjih 20 godina, posebno u Nemackoj, Francuskoj i sl, nego je opao, posebno nezaposlenost, koja je dvocifrena.

...Mislim, nezaposlenost je dramaticno porasla u velikim ekonomijama EU (osim u Engleskoj), koje su i najveca automobilska trzista. Zarade su veoma malo povecane.

Činjenica je da se danas mnogo više radi pri konstrukciji novih modela, njihovoj sigurnosti i pozdanosti stotina sklopova koji su nekada bili čist SF - sve to ima cenu.
Mene kao i ostale zanima kolike su marže naših uvoznika, jer mi se čini da dok uporedjujem cene vozila na raznim tržištima naši uvoznici žele "leba preko pogače".

Navešću primer jarisa koji u USA (po onome što sam pročita na američkim sajtovima) košta manje preko bare nego ovde. Zašto???

Uz duzno postovanje prema autoru, upada mi u oci recenica: ...I dok smo pre tmurnih 90-ih godina za 12 hiljada nemačkih maraka imali prilično širok izbor automobila pred sobom.

Ko god ima kod kuce bar par primeraka casopisa od pre 16-17 godina moze lako da vidi da za 12.000 DM nije mogao da se kupi pristojan auto, osim ako u pristojan auto ne uracunate Samaru koja je tada toliko kostala. Ako se secate Golf II 1.3 iz TAS-a je 90-tih kostao oko 26.000 DM, sto je danasnjih 13.000 evra. Ali gospodo, kako autor, a tako i svi ostali koji su poslali komentare, zaboravili ste da i u Nemackoj postoji stvar koja se zove inflacija, koja je doduse nekad bila 2-3% a danas je cesto i manja ali je ima. Procenat po procenat i posle 15 godina vrednost valute ne moze biti ista. Nije DM neka konstanta i treba stvari posmatrati iz vise uglova. Danas automobili uopste nisu skupi posebno ako imate u vidu koliko su teski i sigurni. Ne mozete uporedjivati auto od 900 kg iz 90-tih sa danasnjim modernim modelima koji imaju 1.300 kg i sofisticiranu opremu. Budimo malo realni. Bez tacnih podataka analize su bezvredne ili su jos i stetne.

Odavno mi se vrzma u glavi pitanje: cemu, zapravo, sluzi automobil? Kako stvari stoje, najmanje je je namenjen putovanju, prevaljivanju prostora u nekoj jedinici vremena! Za svaku pohvalu su sva ta nova tehnoloska dostignuca (ABS, EPS, servoi razni, asistenti za parkiranje, automatski brisaci...) ali – sluzi li to necemu zaista? Necu se pozivati na stara "dobra" vremena kada smo ficama prevalivali hiljade kilometara krstareci po Jadranu i Evropi, necu da demagogiju ukljucujem u ovaj komentar, samo zelim da pitam, najpre ove nove klince (jer njih najcesce i vidjam za volanima savremenih automobila) – koliko ste zaista iskoristili svoja kola za: PUTOVANJE? Bojim se da automobil sve manje biva PUTNICKI a sve vise STATUSNi simbol. To je otprilike kao: "vidi sta bih ja MOGAO kada bih HTEO" - a u stvari, samo se premesti od garaze do kafica, eventualno jos par km, do tetke u predgradju...
Spacek, Dijana, Reno 4, Fica, Mini, Buba... iako nemaju air-begove, i cesto bas ni jedan od tih savremenih "standardnih" uredjaja, i danas mnogim putnicima sluze za odlaske na razna udaljena mesta. Uostalom, bezbednost voznje nije u kvalitetu vaseg vozila, vec u vasoj sposobnosti, znanju, vestini stecenoj za volanom. Sistemi za "asistenciju" manje su zahtevni prema toj, virtuelnoj kategoriji pa samim tim i losim vozacima daju privid da i oni "dobro" voze.
Pitam se; da se u obuku, i dalje usavrsavanje vozaca, ulagalo samo 10% onog sto je ulozeno u sisteme bezbednosti na automobilima, i da se insistiralo vise na disciplini i postovanju pravila - kako bi danas izgledala statistika beznednosti saobacaja?
Za kraj, ako je moje misljenje uopste vazno, 10.000 evra cu potrositi tako sto cu kupiti novog zastavinog Yuga (za 4.000) a za 6.000 cu putovati na razna mesta, letovati, razgedalti i puno uzivati u stvarima koje nisu namenjene DA IH DRUGI VIDE! Pozdrav!

"...život čine male stvari, pa tako i pomeranje prozora na pritisak dugmeta, zvučni signal da je svetlo ostalo uključeno, dejstvo tempomata koji vozaču omogućava da odmori nogu ili jednostavnost navigacije uz pomoć elektronskih sistema."

Kakva banalna recenica. Autor je to mogao i bolje...

Kod nas cenu prvenstveno zida velika carina kao i veciti "porez na porez", nas neverovatni domaci (zastavin) izum jos iz komunistickog doba. Znaci PDV od 18% se placa na zbirnu cenu koju cine eksportna cena auta i carina od 20%. Kada konacno pukne Zastava mozemo da se nadamo i jeftinijim automobilima.

Hm, pa ne slazem se bas potpuno. Pouzdanost je i dalje jako bitna osobina, ne bi ni Tojota bila toliko uspesna da se na pouzdanost i potrosnju ne gleda. A i vi ste pisali o istrazivanju koju su radili u Engleskoj o "Brand Satisfaction", tu se vidi da coveka upravo najvise iznervira ako se auto pokvari. E sad cinjenica je da se ne ocekuje da ga sluzi 20 godina, ali kako barem 5 - 6 godina treba da sluzi besprekorno, i sad bi trebao da bez problema izgura 10 - 15 godina.

Kao sto neko rece u prvom komentaru razlog broj 1 je prelazak sa Marke na Evro. Nije slucajno sto je za odnos odredjen 2:1. Cene industrijskih proizvoda su uglavnom samo prevedene u odnosu 1:1 dok se sve ostalo racunalo u odnosu 2:1. Osnovni razlog tome je kao i uvek teznja za bogacenjem pa je tako elegantno i po zakonu ustvari izveden skok cena koji drugacije nije mogao da se izvede (npr. poskupljenjem za 100% ili divljanjem kao cena nafte). Samo kada se setimo koliko je vredelo 100 maraka, a koliko malo vredi 50 evra (doduse na zapadu je 50 evra ipak znacajna suma).
Jos jedna vazna stvar na koju treba obratiti paznju je preseljenje proizvodnje u zemlje u kojima je radna snaga mnogo jeftinija. Opet naravno u cilju bogacenja i veceg profita a na ustrb desetina hiljada radnika iz maticnih zemalja koji ostaju bez posla. Tako se znacajno smanjuju troskovi proizvodnje a cene i dalje skacu sto je potpuno nerazumno. Takodje, koliko god nove tehnologije dizu cenu automobilu, pre bih rekao da su one tu samo da bi poravdale vecu cenu jer ne mozes tek tako neopravdano dizati cenu automobilu. Ali eto sa novim tehnologijama kojih ima na pretek tu je i opravdanje za vece cene. I na kraju, velika konkurencija u auto-industriji trebalo bi da utice na konstantno smanjivanje cena ili makar na njihovu stagnaciju. Proizvidjaci bi trebalo da po istim cenama nude sve bolje automobile, a oni ih svi redom dizu. Kako se koji novi automobil pojavi u nekoj klasi, on obicno i prednjaci u ceni, a ostali proizvodjaci slede taj primer. Po meni tema za tekst je razumna ali autor pokusava da nadje razlog za to analizirajuci mnoge relevantne cinjenice, i na kraju zakljucuje da je to sve ipak realno. Ja ne mislim tako, mislim da je i za prosecnog Evropljanina nov automobil velika investicija i sigurno je da se ni oni vise ne odlucuju tako lako za kupovinu novog automobila.

Vrlo dobro! Ali treba uporediti i plate radnika, menadžmenta i pratećih službi koje su porasle draaastično! Sama tehnologija izrade automobila drastično se promenila (u korist smanjenja cene dakako) i stvarno, cena opreme, koje u iole prosečnom vozilu ima više nego u kolima visoke klase pre par godina sigurno povećava cenu vozila, ali....
Sve je od više nego " tankih" materijala, i sveukupno je projektovano da traje dok se ne pokvari sat u kabini ili nešto slično. Nema više vozila kao što su bili stari mercedesi, volvoi, opeli. Totalno se promenila filozofija i mentalitet potrošača (kod nas još ne, nažalost) tako da sve to ima i svoj pojavni oblik u visokoj ceni. Vidimo da vozila tipa logan i najava novih kineza i indijaca po ceni od par hiljada eur malo kvare račune velikima, ali treba znati da proizvodjačka cena i ona koje je u prodaji nisu baš u velikoj saglasnosti. Čitao sam pre par godina da je razlika u ceni proizvodnje audija a6 i a8 svega 2.500 eur i da je prozvodjačka cena negde oko 25.000 eur. U konačnoj prodaji znate i sami. Trgovci uzimaju i do ?? % pa sad izračunajte (mislim na kolegu Nenada).
A AUTOKRTICA je u pravu što se tiče poredjenja ali samo po dimenzijama. U svoje vreme golf I bio je mnogo više nego polo danas (ali dodaj na tu cenu ( golfa I ) ABS, ASR, podizače, centralnu, radio/cd, vazdušne jastuke, zatezače pojaseva... E sad digitron u šake i računaj). Napredak je velika stvar, a kao poredjenje-vremeplov poslužiće naša zastava i legendarni kec. Njegova cena je skoro ista, bez obzira na sve.

@Merano
Xe xe xe, probaj odvojenu klimu ili jos neka druga sokoćala što ih pominju pa se posle "žali"!!! Kad ti žena par puta nedeljno seda u auto koji si namestio za sebe i sve ti ispomera, ali na najneverovatniji način, a pored ima i svoj auto ali tvoj je slađi, posle da te pitam da li ti dugme sa, obično, tri memorisana položaja ničemu ne služi :) Malo mi se ne sviđa to za kožu šta je autor napisao, daleko je prijatnija na dodir u odnosu na tkaninu, leti se sve zagreje pa i nema neke razlike, a a ko smeta tu je opcija sa hlađenim ili zagrevanim sedištima... I Nije ni malo loše, verujte!
Pozdrav!

Kao prvo : inflacija. U proseku inflacija je 2-3% na godisnjem nivou na zapadu i jednostavno je izracunati da bilo koji proizvod sa ukalkulisanom inflacijom za dve decenije poskupi skoro duplo. Kao drugo, autor je analizirao cene automobila u absolutnom iznosu pre 10-20 godina i danas, ali se nije osvrnuo na rast (ili pad) kupovne moci prosecnog radnika na zapadu, tj. bilo bi interesantno videti u relativnom odnosu koliko je automobila odredjene klase jedna porodica mogla kupiti pre 20 godina za svoj ukupni godisnji kucni prihod, a koliko danas. Jos interesantnije i malo slozenije bi bilo izracunati opsti indeks kupovne moci nekada i danas (cenu "zivota" : cenu potrosacke korpe, stanovanja, skolovanja, lecenja, itd.), pa onda uproseciti cenu automobila na tako dobijeni indeks. Nisam ekonomista/statisticar/aktuator, ali znam da se slicne analize rada npr. u oblasti trzista nekretnina na zapadu. Kao trece, troskovi R&D-ja. I autor je spomenuo bezbednost, ali to je samo vrh ledenog brega koji se zove R&D i danasnja situacija u auto-industriji me podseca na industriju lekova.
Evo jedan primer: proizvodna cena jedne ampule odredjenog leka za kolorektalni kancer iznosi 2 dolara. Tu istu ampulu pacijent placa 350 dolara. Razlog su troskovi razvoja tog leka koji su ukalkulisani u cenu, a cesto su uracunati i projektovani troskovi buducih istrazivanja za nove lekove. Tako je i u auto-industriji: proizvodjaci moraju pokriti rastuce troskove istrazivanja, a s druge strane samo stalnim unapredjenjima mogu ostati u igri jer konkurencija je velika, kod kupovine presudjuju finese i sitnice jer svi automobili slice jedan drugome i vizuelno i tehnoloski, da tako kazem vise nema sta novo da se izmisli. A i kad se nesto "izmisli" onda i najjednostavnija izmena u konstrukciji, koju je nekada mozda potpisom odobravao nadzornik druge smene, danas mora proci rigirozna i skupocena testiranja i analize. Proslo je vreme kad su se u garazi ili podrumu radjale velike ideje i izumi, danas iza svega stoje timovi naucnika i godine napornih i skupih istrazivanja.
Neko je spomenuo Kineze. Oni trenutno upravo koriste pogodnost cinjenice da niti ulazu u R&D, niti imaju troskove radne snage kao sto su na zapadu. Medjutim nakon inicijalne ekspanzije kada zauzmu odredjeni deo trzista, morat ce uraditi nesto i na polju kvaliteta i inovacija jer u potrosackom drustvu bilo kakva stagnacija znaci sigurnu propast. Takodje za ocekivati je da cena radne snage raste srazmerno troskovima zivota i rasta standarda sto je vec slucaj u vecim gradovima kao sto su Shangai i Beijing gde se vec javlja sloj drustva koji po svojim zahtevima i mogucnostima nije nista razlicit od zapadnih porodica. Naravno problem Kine, a i drugih zemalja u nagloj ekspanziji (Indija) je ogroman ekonomski, socijalni i svaki drugi kontrast izmedju sela i grada, ali to je vec druga tema.
I na kraju, ne znam da li sam vec pre spomenuo, ali ovo se uklapa u ovu otvorenu temu: nedavne studije su pokazale da su procesi u ljudskom mozgu koji se odvijaju prilikom kupovine jako slicni porocesima koji se desavaju prilikom sexa - naucnici su registrovali iste elektricne aktivnosti u kori velikog mozga kao i prilikom koitusa iz cega se da zakljuciti da je proces kupovine manje racionalna aktivnost a vise nagonski impuls. A jos kad je u pitanju kupovina automobila, moguce je da je uzitak za mnoge i veci nego u krevetu. Ovu cinjenicu verovatno obilato koriste marketinski timovi prilikom pravljenja marketinskih kampanja za odredjeni automobil, koji vise nije "the thing", vec "reliable partner", "thrilling experience", "funny companion", itd., dakle personifikacije zivih bica. Imajuci sve to u vidu mene cudi da cene automobila nisu jos i vece jer posedovanje necega je od "nacina funkcionisanja", postalo "nacin zivota" tj. imperativ i smisao samom sebi.
A posebna prica (i verovatno tema za poseban tekst) jesu trgovacke marze na automobile u Srbiji kao i carinski sistem koji kao da je prepisan iz nekog srednjevekovnog upustva o prikupljanju haraca.
P.S. Nije vezno za temu ali je velika novost: Honda je upravo objavila da pocinje proizvoditi avione. Prema najavi rukovodstva, cilj im je da u oblasti malih poslovnih aviona naprave ono sto su sa Hondom Civic napravili u oblasti automobila: male (3-10 putnika), pouzdane, stedljive letelice za svaciji (poslovni) dzep.

Neko je gore spomenuo zarade nasih prodavaca. Za novu Octaviju, Auto Cacak zaracunava marzu prema dileru oko 1.200e kao i diler. Znaci ukupna zarada za auto koji u prodaji kosta oko 2.0000e prodavca je oko 2.400e. Mozda je malo a mozda nije.

Ja se izvinjavam ali moram dati profesionalni komentar autokrtici. Cena automobila je nominalno "duplo veca" ali u realnim (risk adjusted/NPV) vrednostima novca niza nego ranije. Primer. Zadnjih 30 godina usled inflacije je u EU prosecna godisnja deprecijacija vrednosti novca bila oko 6%. Stoga uzmete golfica is '76 od 8.000 DEM, pretvorite u EUR approx. EUR 4.000, uradite NPV (K x ((1+ir)^yyyy) i dobijete like-for-like cenu od EUR 22,973.96 EUR sto ce reci da cinjenicno je cena pala. Problem je sto plate u YU nisu kao u EU kompenzovale derecijaciju novca negu su jos vise padale.

I pisac i komentatori zaboravljaju inflaciju kao faktor. Automobili, sve uzeto u obzir, danas koštaju MANJE nego pre 20 godina, sa otprilike istom opremom i detaljima.

Veoma dobar tekst. Zivim u Kanadi, radim u auto industriji duze godina tako da na svom primeru kao potrosaca i kao proizvodjaca automobila to mogu da potvrdim. Potpuno se slazem. Redovno pratim tekstove o automobilima na Vasem sajtu i zeleo bih da Vas pohvalim. Tekstovi su dobri, mozda bi trebalo da budu jos aktuelniji. Srdacan Pozdrav, Dejan

Tema je odlicna, ali autor ju je obradio sa stanovista proizvodjaca i trgovaca automobila. Ispada da svi potrosaci izgorese od zelje da imaju vrhunska dostignuca i luksuz u automobilu pa je eto industrija prinudjena da proizvodi sve skuplja vozila. A inace im nije stalo do maksimiziranja profita? Postoji i nesto sto se zove proizvodnja potreba od strane industrije. Da li ce biti da bas vecina potrosaca ne haje za trajnost automobila i rukovodi se dizajnom i kerefekama? Verujem da milioni potrosaca i u bogatim zenljama (da i ne pominjem nasu) zele pouzdan, nekomplikovan i trajan auto koji moze lako da se kupi i odrzava.
Stoga je interesantnija tema "Zasto ne postoji veci izbor jeftinih automobila?" Ocigledno je moguce prozvesti vrlo solidan auto koji ce kostati 7-8 hiljada evra. Pitanje koje je interesantno nama koji nemamo i ne zelimo da damo 15 hiljada evra za mali auto jeste zasto je industrija ubila jeftine automobile?

@B.
Ренаулт... A kako se to cita na cirilici?

Globalisticka udruzivanja omgucavaju monopolsko diktiranje cena. Postoji samo nekoliko koncerna - VW, Renault, GM, Daimler-Chrysler, (koji sam zaboravio?), i... diktiranje cena vise ne pada na pojedinacne proizvodjace vec je odredjeno poslovnom politikom koncerna. Chicha micha,...

Ljudi, pravo pitanje je ZASTO MI NEMAMO VISE PARA!

Nitko me ne može uvjeriti da distributeri nemaju svoje prste u krajnjoj cijeni. Zašto bi inače nova Honda Civic 1.8 koštala u Mađarskoj 114 a u Hrvatskoj 182 tisuće kuna (15,6 odnosno 25 tisuća EUR)? Razlika je prevelika i za opremu i za carinu i za porez.

@ Zoran, moguce je proizvesti automobil za 7 do 8.ooo evra, ali on mora biti tehnoloski zaostao bar desetak godina! Npr u Logana Renault nije ulozio veliki novac. Fabrika u Rumuniji bazira se na jevtinom manuelnom radu (ima samo dva robota). Dalje, veoma malo novca je potroseno za dizajnovanje kompletnog vozila, jer su koriscena postojeca tehnicka resenja, koja su razvijana za proizvodnju prethodnih modela. Platforma je postojala unutar kompanije, samo je prilagodjena losijim putevima. Ni centa nije potroseno za razvoj pogonskog agregata; benzinski motor, zapremine 1.400 ccm, star 30-tak godina, jevtino se proizvodi u Turskoj, na starim masinama preseljenim iz Francuske. Menjach je od Klia, sto ne znachi da je razvijen bas za Klio, vec je uzet jedan iz fabricke game i pametno adaptiran. Slicno je i sa sistemom za kocenje. Na veoma inteligentan nacin dobijeno je vozilo za ljude sa plicim dzepom, a takvih je, nazalost, najvise na planeti Zemlji. Razvoj potpuno novog modela kosta 5 do 6 milijardi, a to se obavezno reflektuje u prodajnoj ceni.

Vrlo dobro napisan tekst. Sasvim je tačno da cene automobila zidaju tehnološki napredak, ali i razmaženost kupaca. Životni nivo u Evropi je porastao i ljudi sada rado plaćaju za stvari koje su im se ranije činile nepotrebne. Ostalo je stvar marketinga i ubeđivanja kupca.
Međutim, dodao bih sledeće: siguran sam da ima veoma mnogo ljudi koji bi kupili jeftin auto tipa nekadašnjeg spačeka 2CV, renoa R4 ili VW bube, ne zato što nemaju novca za skuplji, nego kao svestan i nameran izbor jer smatraju da je besmisleno potrošiti više od, na primer, 5.000 evra za auto, a ne žele polovni. Zašto onda nema takvih automobila? Nije valjda da autoindustrija više nije u stanju da napravi novog spačeka ili R4?
Razlog što nema takvih modela jeste to što se proizvođačima ne isplati da prave previše jeftine automobile. Fiksni troškovi (plate radnika, održavanje mašina, čišćenje, grejanje, rasveta zgrade itd.) po satu rada proizvodnog pogona jednaki su (ili neznatno veći), bez obzira na to da li se u pogonu proizvodi jeftin ili skup model. U tom slučaju skuplji model donosi veću zaradu po komadu. Drugo rešenje je ono što je uradio Reno, a to je premeštanje proizvodnje u okruženje gde su fiksni troškovi niži. Tako je nastao Logan.

1988. mi je otac kupio novog sarajevskog golfa dizela. Kostao je sa porezom 24.000 DEM. Tadasnji golf je velicine danasnjeg polo-a. Uzmite polo diesel prakticno bez ikakve dodatne opreme kakav je bio ondasnji golf i stici cete do cene koja je naravno nesto visa od 12.000 EUR. Uzmite u obzir inflaciju kao i to da danasnji polo ima vise elemenata komfora, sigurnosti i sl. i eto resenja. Lepo je sve to autor u tekstu napisao.

@pogled sa strane:
Slazem se sa ocenom da je i deprecijacija vrednosti novca uticala na cenu i da se mora uzeti u obzir, ali mislim da bi sustina ustvari bila poredjenje izmedju broja prosecnih plata potrebnih da se kupi prosecan automobil pre 30 godina, i broja potrebnih plata za danasnji prosecan automobil, i na kraju poredjenje prosecnog automobila pre 30 godina i danas. Onda bismo mogli da izvucemo zakljucak u kom pravcu idemo. Naravno, ovo bas i nije realno raditi na nasem trzistu...

I ja mislim da su automobili skuplji samo u apsolutnom iznosu, ali u realnom, sad ih je lakše kupiti nego pre 20g. Dakle i ovde i u svetu, automobili su jeftiniji. A i ona teza 1e=1dem nije tačna, jer je poređenja radi Clio 2001. koštao 19.500 maraka, a sad je ispod 10.000evra, a Punto je koštao 19.000maraka , a sad je 10-10.500evra. Dakle, jedino je u auto industriji ostao odnos 1e=2dem.

@Kolega Panta, hvala na objasnjenju. Stvar je u tome da bih ja bio sasvim zadovoljan novim autom koji je zaostao 10 godina u tehnoloskom razvoju jer sad vozim polovan star 12 godina. Citava automobilska tehnologija je u sustini stara, dostigla je zrelost i sve sto se pojavljuje kao rezultat aktualnog razvoja vidim kao finese koje me uopste ne interesuju. Proizvodi u mladjim tehnologijama kao sto su kompjuteri, digitalna fotografija zaista donose velike pomake, tako bi me u automobilskoj tehnologiji istinski zainteresovao auto koji ide na alternativni pogon, tj trosi neku jeftiniju i cistu energiju zbog koje ne moraju da se vode ratovi. Sto se mene tice, nuzno je smesta preorijentisati silne fondove u proizvodnju takvih vozila, jer stvarno ne osecam da moj status zavisi od toga da li ce vozilo 'odgovarati mojoj licnosti' niti zelim da sebi trazim 'partnera' putem prevoznog sredstva. Bio bih sasvim srecan da se na mom staromodnom autu iz daljine vidi da nj vlasnik nema ukusa i sluha za nova dostignuca i da 'thrilling experience' trazi u nekim drugim oblastima.
Cini mi se da smo svi zrtve tog razvoja, jer ocigledno kompanije ne zele da imaju u ponudi automobile za mase da ne bi ugrozili prodaju najnovijih skupljih modela. Negde je to otislo pogresnim putem, barem sa stanovista nas koji ne zivimo u 20 najbogatijih drzava. A ipak ne mozemo da odolimo lukavom bombardovanju marketinske industrije.

Pre nekih godinu dana na Discovery Channel-u je isla emisija o tome kako je BMW stvarao neku novu luksuznu limuzinu, te sta je sve bilo ukljuceno u R&D. Cena svega toga je bas breath-taking, narocito imajuci u vidu da kao platforma koja ce parirati luksuznim Lexus, Mercedes i Audi limuzinama ista nece bas biti 'auto za narod' te nece biti napravljena u milionskom tirazu. I sad kad se podeli samo cena istrazivanja, testiranja i inovacija u istom sa brojem napravljenih i prodatih vozila, dodje se do toga da to podize cenu po modelu za bar 10k€ (ili 15-ak procenata). Dakle, sve te inovacije, tehnicka unapredjenja, etc. zahtevaju vremena i novca te je iluzorno porediti Golf I s pocetka 80-ih i danasnjeg Golfa (s tim sto je meni to odvajkada bio odrvratan automobil koji ni za 'dzaba' ne bih uzeo). Dakle, samo tehnicka dostignuca i povecanje sigurnosti i komfora opravdavaju razlike u ceni nekadasnjih i danasnjih modela - ono sto su 80-ih imale najluksuznije limuzine koje su kostale slicno kao i danasnje luksuzne limuzine, danas ima i najmanji auto. ABS, ESP, klima, servo, profesionalni automatski menjaci, OBC, ksenonski farovi, elektro podizaci, automatski brisaci... Pa naravno da to kosta! A kosta daleko manje nego sto je kostalo tada jer se tada na cenu svega toga dodavala i cena research-a. Tako ce i za 10-ak godina GPS, automatsko-parkiranje, crash avoidance system i ostale za danasnje vreme spacey dzidzamidze kostati daleko manje pa ce se nalaziti i u najjeftinijim automobilima. Tako da sa te strane - automobili su cak pojeftinili. Ista oprema pre 20 godina bi i bogatase izula iz cipela, a kamo li 'obican svet'. S druge strane, nema velike veze prelazak sa DM na EUR, jer ako izuzmemo Evropu, ostatak sveta je uglavnom vezan za USD. Ako pogledate cene automobila tad, i cene danas, videcete da savrseno odgovaraju tadasnjoj ceni + naravno inflacija. Ako je solidan japanski automobil 80-e godine kostao $10.000 a danas kosta $20.000, nije to duplirano zato sto je Amerika presla sa marke na evro, niti sto su Japanci presli na evro, vec zato sto u razvijenim drzavama inflacija iznosi oko 2-3% na godisnjem nivou. Pa sa stopom inflacije od 3% za 26 godina, doticni autmobil ispade da kosta $21.566. A sta ste realno tada mogli da kupite za $10.000, a sta mozete danas za $21.566... I na kraju, kad na sva ta kretanja dodate carine & porez-na-porez (serbian trademark) & kriminalne marze dilera, logicno da vam na prvi pogled deluju precenjeno autmobili. Medjutim, kao sto objasnih u prethodnim primerima, to je stvar subjektivnog utiska i nostalgicnih secanja - automobili su u realnom skoru cak primerno pojeftinili.

Cudi me da niko ne pominje stravicno skupe reklamne kampanje koje proizvodjaci i dileri vode. Bog sveti zna koje se tu pare potrose... A zna se ko to placa na kraju, kupac kola. Dakle ne placamo samo auto i dodatnu opremu nego i sve reklame koje se vrte. I to nisu samo reklame nego i razno-razne promocije, prestavljanja, promotivni filmovi, promotivni materijal tipa brosura, kataloga, i ko zna sta sve jos. A onda dileri: svi smo imali prilike da vidimo kakve salone u kakvim zdanjima oni koriste. Koliko li to kosta, koliki li su njima troskovi i u kolikoj to mjeri to utice na krajnju cijenu. Naravno da ti troskovi ne mogu biti izbjegnuti, ali kad vec o tome govorimo treba i njih pomenuti.

U reklamnoj brosuri od renoa sam procitao da su inzinjeri smanjili troskove razvoja za 20%, a sam reno klio je oko 20% skuplji od prethodnika. Kupac bi ocekivao jeftinije vozilo, ali dobiva jos skuplje od prethodnog modela. Ovo se dogadja kod svih modela i firmi. Kapitalisti se udruzuju da bi smanjili troskove razvoja i proizvodnje, posledica toga je veci PROFIT, a ne jeftiniji auto! Dosta mi je tih prica o dodatnoj opremi koja poskupljuje auto, sve su to sitnice.

Svako ko misli da su automobili (neopravdano) skupi mora da vjeruje da proizvodjaci automobila plivaju u novcu. Ali, gle cuda, vecina proizvodjaca automobila radi na granici malog profita ili uz gubitke. Prodavci moraju od necega da zive, takodje. Drzava zavlaci ruku u dzepove sviju nas ali je automobil samo jedno od podrucja gdje se to desava i nije mnogo drzava koje se mogu nazvati bogatim (USA je u groznim dugovima napr.) pri cemu se te drzave nisu obogatile na nametanju marzi na automobile. Drzavni budzet koji se puni visokim doprinosima na automobile uzima mnogo i na drugim stranama, jedino mozda manje upadljivo.

Cijena automobila je, dakle, visoka iz perspektive kupca i niska iz perspektive proizvodjaca. Tehnicki noviteti, dzidze i ukrasi su tu da primame kupca i opravdaju povecanu cijenu u odnosu na osnovni model. Osnovni model je tu da svojom cijenom privuce ili zadrzi kupca ali na njemu se ne prave nego gube pare. U ovoj diskusiji je navedeno mnogo faktora koji utjecu na cijenu automobila, ja ne zelim da ponavljam sta su drugi rekli, ali cijena razvoja novog modela je visoka i prije nego prodje nekoliko godina u proizvodnji, velika je nepoznanica koliko ce to ulaganje da se vrati. Nekoliko mjeseci unazad na ovim stranicam je bio komentar da materijal ugradjen u automobil vrijedi 2.000 eura (dolara, svejedno) a sve ostalo je zarada. Tja, volio bih da oni koji tako razmisljaju dobiju tonu sirovog celika i 300 kg plastike, stakla i sagrade taj svoj auto.

Zapad ne mazi previse svoje proizvodjace automobila, to je skupa, intenzivna potrosnja resursa i energije. Bilo bi lijepo prebaciti Kinezima da se oni bakcu s tim. Jednog dana ce to i da se desi, uz transfer tehnologije Kinezi ce biti u stanju da dignu i preuzmu svu proizvodnju automobila od ostatka svijeta. U pocetku ce biti jeftini (nisu li japanski automobili bili vrlo, vrlo jeftini u pocetku, korejski...), a kada sva prozivodnja bude dolazila odatle onda ce lagano da poskupe... pa poskupe... pa poskupe... Pitam se kako ce ostatak svijeta da privrijedi da bi mogao platiti za robu made in China. Bice proizvodnjom hrane, valjda.

Kao zakljucak, da automibile je tesko kupiti, velikoj vecini ljudi na ovom svijetu. Negdje lakse, negdje teze, ali se moze reci da su cijene automobila opravdane. Ekskluzivni auti koji kostaju bogatstvo su neka vrsta iznimke, ali ni njihovim prozivodjacima ne cvjetaju ruze cijelo vrijeme.

U SAD su cene znatno povoljnije. Za lokalne prilike pristojan, a za Srbiju fantastican automobil moze da se kupi za ekvivalent 10-12.000 Evra. I to sa garancijom od minimum 4-5 godina.

Carsdirect.com, pa birajte.

Nista novo, ovakve ponude mozete dobiti i u Francuskoj. Potpuno novi auto u prosjeku za 10% pa sve do 25% jeftiniji auto.

Tema koja mi je privukla paznju, ali nije objasnila OGROMNU razliku u cenovnicima u Srbiji i ostatku sveta. Konkretno, uzecu Toyotu, Hyndai i Renault za primer: cene u Australiji (brojevi) su iste kao one u Evropi, ali su valute druge, tako da dolazimo do razlike u kostanju za 40%, u Evropi su cene vece. Renault ovde nema fabriku, ali su mu cene u Australiji nize za 40% od onih u Francuskoj. Ko ne veruje, moze da proveri na njihovom sajtu www.renault.com.au. Kada govorimo o ulaganjima u brend, nasi proizvodjaci su na tom polju totalno zakazali i zbog toga nasi ljudi i ne znaju da oni postoje, a kada se posete njihove internet prezentacije (u danasnje vreme prvi kontakta sa potencijalnim kupcom), covek se prenerazi koliko malo se ulaze u marketing tih proizvoda, a cude se sto im prodaja slabo ide i stalno se obracaju drzavi za nekakve socijalne programe koji bi ih "stavili" na noge.

Gospodin koji govori o razlici cena na razlicitim trzistima je u pravu. Takve razlike postoje, ali se medjusobno kompenzuju. Zar nas prokleti Jugo, nije sa sve prevozom bio jeftiniji u Americi nego ovde. A jos su i pomalo gledali kako ga sklapaju. Veoma grese nasi ljudi kad misle da na zapadu samo cvetaju ruze. U Italiji je prosecna neto zarada od 800 do 1000e! Nikakve ogromne plate od 2- 3000e u srednjem sloju, koji je i najbrojniji. I njima je vrlo tesko da placaju kredite, kamate i dazbine za svoja vozila, a i zivot. Prema tome, vise nigde ne postoji kategorija nize donje klase kao sto su bili fiat 500 (topolino), Peglica (Italijanska), Reno 4 i 5, Spaja, dijana... Citava kategorija narodnog auta je ubijena. Ljudi nemaju izbora, moraju da kupe ono sto je ponudjeno jer jednostavno nema jeftinijeg. Cak i Kinezi nisu ludi da ne zarade ako mogu.
Rusi su pokusali da svetu skuplje prodaju svoja vozila nego svojim gradjanima, pa im nije uspelo. Steta je sto imamo Zastavu automobile. Nikad nisu uspeli nista pametno da urade, a legende o Fici su mi na vrh glave, kao i prica o tome kako je bilo, sta bi bilo, al` bi bilo lepo. Zastava pravi vrhunsko oruzje, jos da nauci i zavrsnu obradu, i bog da ih vidi. Parirali bi Remingtonu ili Vincesteru, ali da se manu automobila jer mi ispastamo zbog nasilnog odrzavanja fabrike. Isto kao sto od raspada SFRJ nemamo fabriku motorcikala, na snazi je zastitnicka carina kao da je Tomos Kopar odmah pored Zastave u Kragujevcu. Najveci neprijatelj naroda (i narodnosti) je drzava. Otima, vara, laze, namece, krade. Ne samo nasa, svaka drzava je takva ovako ili onako.

Dobar dan svima iz Svedske! Da, zanimljiva tema za komentarisanje i ja ovde rado dodajem komentar da sto se cene automobila tice one se strateski ne formiraju napamet vec uz analizu trzisne situacije, planirane prodaje, transparentnosti produktne oblasti=trzista na kome se plasiraju, proizvodnim troskovima, garantnim zahtevima itd itd.

Ja radim u menadzmentu kompanije AUTOLIV dobavljaca poluproizvoda za sve svetske auto kompanije i firme koja ima patent na air-bag a radio sam i u kompaniji HALDEX proizvodjacu kocnica i four wheel drive sistema poznatih iz VAG asortimana. Bilo kako bilo veoma dobro znam proizvodnu cenu automobila i ona se izracunava u zavisnosti od mnogo faktora prosto po tezini. Samo najekskluzivniji modeli kostaju 2,5$ po vozilu. Ovde u Svedkoj se prave hladnjaci za Ferrari i ja znam da nimalo nisu skupi, medjutim, kupiti ih kao rezervni deo e to je biznis od 1.900 eura i tu se krije najveca zarada proizvodjaca, u servisu naime.

Danasnji automobili se ne prave na zalost tako prakticno za servis kod komsije iza coska. Samo da zamenite lampu u faru u danasnjim modelima audija to morate uraditi u servisu, a to je stravicno a uz to i kosta mnogo vise. Sve normalne stvari za redovni servis kod dobrih starih majsora nisu tako moguce u novijim auromobilima. Nemojte ni pomisliti sami da menjate kocnice na automobilima sa kontrolom stabilnosti = dopunjena funkcija abs-a,itd.

S druge strane moramo znati da su automobili danas produkti siroke potrosnje i da se proizvode u ogromnim milionskim kolicinama godisnje. Oko 80% delova auta bez obzira na segment proizvodi se van kuce to jest dobavlja od specijalizovanih firmi koje proizvode te delove kao npr PILKONGTON staklo, BOSCH kocnice i ABS+injection, menjaci GETRAG npr, kocnice HALDEX, plastika GISLAVEDSFOLIE, pojasevi AUTOLIV, VARTA baterije, itd, itd. Znaci kad kupite auto gledajte da bude sto tezi a sto jeftiniji jer prosecna proizvodna cena po kilogramu automobila je danas 1,25 eura tj, auto 1.000 kg kosta da se napravi 1.250 eura.

Sto se tice troskova razvoja oni su veliki ali mnogo manji nego sto mnogi pomisljaju. Jedan parametar koji i upucuje na to je i skracivanje vremena za kompletan razvoj generacije platforme od 80%. Tome su doprinela nova tehnoloska resenja i informacione tehnologije kao i globalizacija. Uglavnom su automobili jeftiniji nego nekad i bice jos vise ali kompanije i dalje dobro zaradjuju. Primer za to je poslednja generacija 2 Porsche Boxter koji se u cabriolet verziji pravi u bivsoj i sadasnjoj fabrici traktora u Finskoj. Taj automobil je sada bolji, jaci, veci, moderniji ali jeftiniji nego stari boxter.

I opet smo na pocetku, zasto to? Zato sto ima milion razloga a pre svega procena da trziste hoce da plati taj boxter samo toliko i ne vise ukoliko porsche zeli da racuna sa planiranom proizvodnjom i prodajom u isto vreme. Ne treba zaboraviti na kraju i na razlike u onome sto se kod nas naziva danas PDV i koji se razlikuje od zemlje do zemlje bez obzira na clanstvo u EU ili slicno. Evo primera i za to pa da zavrsim. Danska je do pre neku godinu imala "PDV" od oko 150% od vrednosti nabavne cene automobila. Prodajne cene su bile astronomske. Svedska ima "PDV" od 25% i situacija je bila otprilike takva da ko kupi VOLVO za 20.000€ u Svedkoj mora za isti auto da plati 40.000 u Danskoj. Ali kao sto skoro u svakom grmu lezi zec, Svedjanin koji kupi lepo isti volvo u Danskoj bez njihovog "PDV"a dodje u Svedsku i plati na osnovnu cenu sad onih 25% prodje jeftinije najmanje 20% a to nije malo para. Pa sad dragi moji prijatelji racunajte sami. To mu dodje onako po srpski negde oni uzmu vise jer mogu a negde ne. Dok nekom ne smrkne drugom ne svane. Puno pozdrava svima!
S postovanjem: Dimitrije

Čuo sam da Auto Čačak ima 24% na Škodina vozila. Na to dodajte 20% carine, pa preko toga 18% PDV i dobijete sadašnje stanje.

@ Vlada
Pravo pitanje Vlado care! Zasto mi vise nemamo para?

@DINI, bez uvrede, ali da li ti u toj firmi radis kao cistac ili portir? Toliko lupetanja skoro nisam procitao. 1.25€ po kilogramu automobila? Dakle, oni sa carbon-fiber sasijom su jeftiniji za proizvesti od celicnih Lada? Molim te, sledeci put trazi posao u Mercedes-Benz-u pa se tamo raspitaj kolika je PROIZVODNA cena boljeg automatskog menjaca - hint: samo sirovi materijali koji se koriste kostaju daleko, daleko vise od 1.25€ po kilogramu - sam proces proizvodnje i da ne racunamo. Ako cemo do toga, kilogram obicnog celika kosta 0.45€, kilogram aluminijuma 2.4€ a kilogram bakra 7.6€, a to su tri materijala koji se najvise koriste u automobilima i predstavljaju sigurno 70-ak procenata tezine istog. Na to dodati cenu obrade, cenu sklapanja, cenu proizvodne kontrole i ostale administrativne troskove pa ces videti koliko je tih tvojih 1.25€ / kg automobila smesno. I naravno da proizvodnja jednog, recimo, laganog Ferarija kosta daleko vise nego proizvodnja nekog mini-van-a koji je cetiri puta tezi...

Zdravo svima, evo ja sam prinudjen da odgovorim Alexandru ovako iz naseg Autoliv Headquartersa u Stokholmu i to u toku radnog vremena. Alexandre ja mislim da sam se predatavio u mom ”komentaru” ko sam i sta sam. Dalje da ne bi vodili polemiku ja cu samo da iznesem jednu stvar, Moja kompanuija vodi jednu vrstu inicijalnih pregovora sa kompanijom ”SETRAB” iz Limhamna u Svedskoj o preuzimanju. Ova mala kompanija sa 97 zaposlenih je eskluzivni proizvodjac hladnjaka za Lamborghini, Ferrari, Maserati, HD, Scania itd. Naravno da cu ja izneti informacije koje su dostupne javnosti a i indicije koje su poslovna tajna DRAGI ALEXANDRE!
OK npr. ugovor sa VAG za rucnu proizvodnju hladnjaka za Lamborghini Gallardo u toku 6 godina ,14.000 jedinica gde je vrednost ugovora 16 miliona SEK a prodajna cena po jedinici u zavisnosti od kursa valuta izmedju 1.000 i 1.050 SEK ili 108-112EURA. Isti hladnjak u servisnoj mrezi prodaje se za 2.200EURA dragi ALEXANDRE, izvini sto sam iritiran tvojim uskogrudim lupetanjem. Proizvodna cena istog hladnjaka za koji je potrebno 18 sati rucnog rada u proizvodnji je ispod 50% od prodajne iz ugovora sa VAG/Lamborghini.
Hvala jos jednom na razumevanju.
Sto se tice cena sirovina one se u auto industriji regulisu specijalnim ugovorima koje ne prate cenu sirovina na berzi. A da preciziram moje navode, da, 1,25EURA je cena koja je cena vrednosti kilograma materijala ugradjenog u jednu jedinicu vozila dok ostali troskovi ali svi, nikada ne prelaze 20% extra bez obzira jel to Skoda ili Maserati. U bransi su ti extra troskovi u platama, logistici, r&d, investicijama izmedju 10 i 20% na cenu materijala pa onda racunaj Alexandre!
Pozdrav svima dobronamernima iz suncane Svedske.

Tema je aktuelna, ali i dileme u vezi nje verovatno stare koliko i automobili. Na autorove konstatacije, generalno nema zamerki. Naravno da bi se o nekim stavkama moglo polemisati, ali u skoru je to otprilike to.

Pokušajmo da tržište automobila gde se od vajkada obrtao veliki novac shvatimo kao nestatičko stanje. Tu je i velika uloga kupca, položaja države itd. Ali nešto se ne sekiram mnogo oko inflacije na Zapadu (ostatku sveta). Kako je stanje kod nas? Mislim poražavajuće. Carine i marže dilera najveće na svetu, kvalitet novih automobila sigurno nije kao za Nemačko tržište, kvalitet održavanja nizak, oprema koju dobijate za uloženo vrlo limitirana, garantni uslovi nepovoljniji nego u ustatku sveta, gorivo loše, putevi loši, maziva falsifikati, majstori nekvalifikovani - naravno svi drže u rukama auto kompjutere i gistro nešto proveravaju, standard nizak, kreditna politika vrlo nepovoljna i destimulišuća, inflacija.

Pored ovih stvari, mislim da priče oko R&D, zarade po jedinici i sličnih finesa nisu adekvatne na ovom prostoru. Zašto se ne pozabavimo time da "skrešemo" nepotrebni i opterečujući harač u ovoj zemlji koji nas guši. Jer ovde je kupiti novi (ili bilo kakav) normalan automobil postao "mission imposible", kao i putovanje npr. u Grčku na odmor automobilom. Npr. tek od skoro je Škoda otvorila (posle 10 godina prisutnosti na tržištu) servisni centar i salon na Evropskom nivou. Do tada održavajte kola u kojekakvim garažama. A u salonu Octavia tdi, sa elegans paketom opreme(oko 19.000 evra) sa Matador gumama (made in Slovakia). Ili Fordov nazovi servis na Novom Bgd-u.Ili zamena motora na Fiestama starim godinu dana. Ili česti kvarovi na novim Pežo-ima (307,407). Znači to su samo neki od naših problema...

Tvrditi da je cena auta 1.25 eura po kilogramu tezine je isto kao tvrditi da je cena jedne kuce npr. 10 eura po toni gline od koje se pravi cigla za tu istu kucu. Ne bih dalje...

Probao sam da procitam sve komentare i stvarno ih je bilo previse, pa se nadam da ovo niko nije poslao slican komentar. Govorimo o visokim cenama zbog dodatne i sigurnosne opreme, a nikome ne pada na kraj pameti koliko svaki delic opreme pojeftini pre nego sto sidje medju sirotinju raju, posebno elektronika. Osamdesetih se za commodore 64 koji se stekao u TV i kacio mu se kasetofon u nemackoj placao 1.000 DM, a sta sad moze da se kupi za te pare?
Elektronika je pojeftinila drasticno, ali nije jedina. Jos ce neko da mi kaze da vazdusni jastuk ili servo kostaju koliko su kostali '79? Pa ako ne kostaju, gde odose tolike pare?
Jos jedan primer je Dacia: Kada je sa Rumunijom uvedena bescarinska zona, glavonje u Daciji su jednostavno za nase trziste podigli cenu svojih kola za vrednost carine!!!
Btw, dodajte zastavi 10 carinu i dobicete cenu daleko opremljenijeg i veceg Grande Punta, dok cete od svake od marki za malo jaci motor dobiti daleko veci racun (npr. golf 1.4 17.000 E, 1.6 19.000 E, 1.6 FSI 21.000 E, svi sa najnizim, najosnovnijim paketom opreme, mozda im se jedino tockovi malo razlikuju).

Ljudi,treba da se pomirimo sa cenama, jer ovaj nas forum nece nista promeniti (mada je tema zanimljiva). Auto-industrija je jedna od najprofitabilnijih na svetu, ljudi ulazu ogromne pare u razvoj novih tehnologija, pa moraju nekako i da ih vrate,u zaradu, naravno... Vise ni "narodni auto" ne moze da kupi 70% Srba!!! (ako je neko pisao nesto ovako, izvinjavam se, al procitao sam samo par komentara)
pozdrav svima

Mislim da je jako naivno objašnjenje da su automobili skuplji zato što se usavršavaju. Sve ima svoj razvoj i bilo bi neprirodno da nema, ali to kod druge vrste roba ne dovodi do takvog poskupljivanja. Recimo televizori su danas i zdraviji za oči, i manje zrače, i imaju kvalitetniju sliku a jeftiniji su nego ikada...
Mislim da "evro prevara" ključni razlog.

Ljudi, nov jaris u Kanadi je 11.000 kanadskih dolara, a kod nas barem toliko evra.. A i plate su nam tu negde kao i njima...

Prevara i otimacina je u pitanju. Nov auto koji sam platio 11.000 DM par meseci posle prelaska na evro kostao je 12.000 evra. Ljudi bre gde ode jos duplo para.
Price oko toga dodaci, klime, abs, stabilazatori i ostalo su ciste gluposti. Proizvodnja auta je nikad jeftinija, dizajn kompjuterski podrzan; novi model se dizajnira sa par klikova misem, u proizvodnji se masovno koristi plastika i plastika i plastika i skaj i reciklirani elementi i ostali tresh (pogledajte pezoe i citroene). U montazi skoro potpuno su montazne linije robotozovane, nisu li valjda uvodili robote da bi bi skuplji od ljudi. Sva elektronika u kolima ne vredi vise od par stotina evra. Elektronika obicnog PC racunara danas je vise nego dovoljna za bilo koji automobil.

Sada Automobile pocinju da prave Kinezi i odrzace lekciju o ceni i kvalitetu svim naduvanim firmama i brendovima. Indija takodje sprema vozilo za svetsko trziste. Zar mislite da ce milijarde ljudi placati naduvane cene od par desetina hiljada evra za tresh automobile koje danas kupujemo i vozimo.

Ljudi, danasnja proizvodnja automobila nije serijska vec MASOVNA. Realna cena industrijski proizvedenog auta je 2-3 hiljade evra bez obzira na kategoriju (ovde ne spadaju rucno radjena vozila i Zastavina vozila).

Prevara i otimacina je u pitanju. Nov auto koji sam platio 11.000 DM par meseci posle prelaska na evro kostao je 12.000 evra. Ljudi bre gde ode jos duplo para.
Price oko toga dodaci, klime, abs, stabilazatori i ostalo su ciste gluposti. Proizvodnja auta je nikad jeftinija, dizajn kompjuterski podrzan; novi model se dizajnira sa par klikova misem, u proizvodnji se masovno koristi plastika i plastika i plastika i skaj i reciklirani elementi i ostali tresh (pogledajte pezoe i citroene). U montazi skoro potpuno su montazne linije robotozovane, nisu li valjda uvodili robote da bi bi skuplji od ljudi. Sva elektronika u kolima ne vredi vise od par stotina evra. Elektronika obicnog PC racunara danas je vise nego dovoljna za bilo koji automobil.

Sada Automobile pocinju da prave Kinezi i odrzace lekciju o ceni i kvalitetu svim naduvanim firmama i brendovima. Indija takodje sprema vozilo za svetsko trziste. Zar mislite da ce milijarde ljudi placati naduvane cene od par desetina hiljada evra za tresh automobile koje danas kupujemo i vozimo.

Ljudi, danasnja proizvodnja automobila nije serijska vec MASOVNA. Realna cena industrijski proizvedenog auta je 2-3 hiljade evra bez obzira na kategoriju (ovde ne spadaju rucno radjena vozila i Zastavina vozila).

Zanimljiva tema, solidan tekst. Ono sto je meni ovde najzanimljvije je to sto je u svim delatnostima 1€ = 2DEM. Samo u auto industriji je odnos 1:1. Secate se kada je bila ta zamena evra u marke, marka je bila 60 din, a evro 30. I tako je svuda racunato. Medjutim cene automobila su ostale "iste". Auto koji je kostao 12.000 maraka, ostao je na 12.000 evra. Cudno, zar ne?

Коментар на први пасус:
Није избор био ограничен само на домаће моделе и неке од источноевропских. Такође, могао је да се пазари западни модел склопљен у нашој земљи (тзв. шрафцигер индустрија). Ренаулт из Словеније, Голф из Добоја, Опел из Кикинде...
Мој отац је још давне '69. пазарио Ренаулт 10 Литострој...

Поздрав.

Sa svakim detaljem se slažem, ali moram da postavim jedno pitanje. Pitanje za koje sam skoro siguran da neću dobiti odgovor. Gde je u celoj priči o mogućnostima potencijalnih kupaca priča o marži naših trgovaca?
Kolike su zapravo marže kod nas a kolike u pomenutim zemljama sa daleko bogatijim stanovništvom?

"...život čine male stvari, pa tako i pomeranje prozora na pritisak dugmeta, zvučni signal da je svetlo ostalo uključeno, dejstvo tempomata koji vozaču omogućava da odmori nogu ili jednostavnost navigacije uz pomoć elektronskih sistema."
E, ako to cini ZIVOT, mozda smo svi otisli u...
Verovatno je zivot pre tih 20-ak godina bio jednostavniji i smisleniji. Proci ce valjda i ovaj "srednji vek" - mracno doba potrosacke gluposti.

Dosta dobar tekst... Tehnoloska revolucija zadesila je svaku granu privrede, industrije; jednom recju- sve. Tako da ni auto industrija nije zaobidjena.. Jednostavno, smatra se prirodno da svakodnevno napredujemo, tj. da se navikavamo na razne novotarije. Pogledajte samo primere mobijnih telefona, video uredjaja, racunara.. Danas je to toliko normalno, da se tesko mozemo i setiti kako smo ranije ziveli bez svega toga. E sad... Cinjenica je da se i standard obicnih ljudi (u razvijenim zemljama) dosta povecao; Sistem placanja, kreditiranja, zarade, dozvoljava da ljudi uzivaju u stvarima i uslugama koje, prakticno, i nisu njihove... Sto se tice cena automobila, to je dosta relativno, kao i sve ostalo, jel... Npr: Mercedes, koji je u TITO-voj floti, jedan on unikatnih, placen je 600 000 DEM! Ja mislim da danas ne postoji mercedes sa takvom cifrom (naravno, prevedeno u evre). Ali i ako postoji, on je za taj stari model, ne jedan, nego 3 svemiraka broda. I ranije su za luksuz drali po usima. Verovatno da i ovo moje vidjenje nije Bogom dano, te da se moze osporavati, ali u tome i jeste car...

@Б. Golf je dolazio iz Vogošća.

Interesantna tema. Kada se pogleda Golf I iz sedamdesetih godina koji je koštao oko 8.000 DEM (ako se dobro secam) i Golf V koji košta oko 17.000€ ~ 34.000 DEM jasno je. Porastao je u svim dimenzijama, količina upotrebljene tehnologije je značajno veća i skuplja, bezbednost je povećana višestruko, materijali koji se koriste su mnogo skuplji, a cena je više od 4 puta veća... Možda je bolje uporediti Golf I i današnji Polo jer su po veličini bliži, mada je Polo čak veći... Cena Pola je oko 2.5 puta veća... Značajno su u međuvremenu porasla ulaganja u marketing i izgradnju branda, koji nekada nisu bili toliki.

Šta je tu je - cene su takve kakve su i ostaje nam da sa setom razmišljamo o vremenu kada se za 4.000 € mogao kupiti nov auto - ili da kupimo Geely ili Shlogana za nešto više para...

Sve ovo govori i o tome, da je zivotni standard na Zapadu dosta porastao, cim mogu da tako zidaju cene kolima. Inace, niko ta kola ne bi kupovao, tj. sa toliko opreme, pa bi cene padale. To je jednsotavno tako.
Neki delovi dodatne opreme su stvarno nepotrebni i preterani, kao npr, odvojena klima za sva 4 putnika u automobilu .. pa to kao da je 4-o sobni stan, a ne povrsina koja se ohladi/zagreje za 5 minuta.
I bas me zanima, kako to izgleda kad vozac namesti klimu na npr + 28 C, a suvozac na + 23 C? Ma cista glupost.
Generalno klima je super stvar, ABS, elektro podizaci takodje, ali, ima stvarno i totalno nepotrebnih stvari (memorija podesivosenog sedista itd) koje samo poskupljuju cene kolima

Na žalost, tekst je veoma realan. 100 puta sam razmišljao koji auto da kupim, shodno mogućnostima poslednji na koji sam mislio je grande punto. Naravno da je mazda i honda bolji izbor, ali to košta. S druge strane, osnovni model punta je prilično jeftin, ali bi mi trebao dizel motor, bolja sedišta, radio, klima, kožni volan... i da ne nabrajam. Sve u svemu, uz blagu perverziju pri izboru opreme, stigao sam do osnovnog modela mazde3. Ali i tamo mi treba još malo dodatne opreme. Tako bih završio kod aston martina ili nečeg sličnog. Sve u svemu, ma koliko se trudio da realno agledam činjenice, marketing nas sve dotiče i sve je teže jasno razlučiti između potrebe i želje. Na svu sreću (ili nesreću) mogućnosti me drže veoma blizu realnih potreba, a sanjarenje je odlična relaksacija nakon napornog radnog dana.

@nenad (i pitanje marže):
Obzirom da sam upoznat sa radom domaćih zastupništava stranih proizvođača automibila moram da prokomentarišem. Naime domaći prodavci uopšte ne utiču na maržu. Znam, zvuči čudno. Krajnja cena automobila je propisana od strane dobavljača kao i udeo dilera u toj ceni. Štaviše, diler ima jako mali prostor za manevrisanje jer ne sme da samoinicijativno daje popuste (van granica dopuštenog, što je jako malo) bez dogovora sa centralom.
Verovatno je druga priča sa uvoznicima polovnih vozila ali čini mi se da polovona vozila nisu bila deo ove teme.

Nije na Zapadu porastao standard u poslednjih 20 godina, posebno u Nemackoj, Francuskoj i sl, nego je opao, posebno nezaposlenost, koja je dvocifrena.

...Mislim, nezaposlenost je dramaticno porasla u velikim ekonomijama EU (osim u Engleskoj), koje su i najveca automobilska trzista. Zarade su veoma malo povecane.

Činjenica je da se danas mnogo više radi pri konstrukciji novih modela, njihovoj sigurnosti i pozdanosti stotina sklopova koji su nekada bili čist SF - sve to ima cenu.
Mene kao i ostale zanima kolike su marže naših uvoznika, jer mi se čini da dok uporedjujem cene vozila na raznim tržištima naši uvoznici žele "leba preko pogače".

Navešću primer jarisa koji u USA (po onome što sam pročita na američkim sajtovima) košta manje preko bare nego ovde. Zašto???

Uz duzno postovanje prema autoru, upada mi u oci recenica: ...I dok smo pre tmurnih 90-ih godina za 12 hiljada nemačkih maraka imali prilično širok izbor automobila pred sobom.

Ko god ima kod kuce bar par primeraka casopisa od pre 16-17 godina moze lako da vidi da za 12.000 DM nije mogao da se kupi pristojan auto, osim ako u pristojan auto ne uracunate Samaru koja je tada toliko kostala. Ako se secate Golf II 1.3 iz TAS-a je 90-tih kostao oko 26.000 DM, sto je danasnjih 13.000 evra. Ali gospodo, kako autor, a tako i svi ostali koji su poslali komentare, zaboravili ste da i u Nemackoj postoji stvar koja se zove inflacija, koja je doduse nekad bila 2-3% a danas je cesto i manja ali je ima. Procenat po procenat i posle 15 godina vrednost valute ne moze biti ista. Nije DM neka konstanta i treba stvari posmatrati iz vise uglova. Danas automobili uopste nisu skupi posebno ako imate u vidu koliko su teski i sigurni. Ne mozete uporedjivati auto od 900 kg iz 90-tih sa danasnjim modernim modelima koji imaju 1.300 kg i sofisticiranu opremu. Budimo malo realni. Bez tacnih podataka analize su bezvredne ili su jos i stetne.

Odavno mi se vrzma u glavi pitanje: cemu, zapravo, sluzi automobil? Kako stvari stoje, najmanje je je namenjen putovanju, prevaljivanju prostora u nekoj jedinici vremena! Za svaku pohvalu su sva ta nova tehnoloska dostignuca (ABS, EPS, servoi razni, asistenti za parkiranje, automatski brisaci...) ali – sluzi li to necemu zaista? Necu se pozivati na stara "dobra" vremena kada smo ficama prevalivali hiljade kilometara krstareci po Jadranu i Evropi, necu da demagogiju ukljucujem u ovaj komentar, samo zelim da pitam, najpre ove nove klince (jer njih najcesce i vidjam za volanima savremenih automobila) – koliko ste zaista iskoristili svoja kola za: PUTOVANJE? Bojim se da automobil sve manje biva PUTNICKI a sve vise STATUSNi simbol. To je otprilike kao: "vidi sta bih ja MOGAO kada bih HTEO" - a u stvari, samo se premesti od garaze do kafica, eventualno jos par km, do tetke u predgradju...
Spacek, Dijana, Reno 4, Fica, Mini, Buba... iako nemaju air-begove, i cesto bas ni jedan od tih savremenih "standardnih" uredjaja, i danas mnogim putnicima sluze za odlaske na razna udaljena mesta. Uostalom, bezbednost voznje nije u kvalitetu vaseg vozila, vec u vasoj sposobnosti, znanju, vestini stecenoj za volanom. Sistemi za "asistenciju" manje su zahtevni prema toj, virtuelnoj kategoriji pa samim tim i losim vozacima daju privid da i oni "dobro" voze.
Pitam se; da se u obuku, i dalje usavrsavanje vozaca, ulagalo samo 10% onog sto je ulozeno u sisteme bezbednosti na automobilima, i da se insistiralo vise na disciplini i postovanju pravila - kako bi danas izgledala statistika beznednosti saobacaja?
Za kraj, ako je moje misljenje uopste vazno, 10.000 evra cu potrositi tako sto cu kupiti novog zastavinog Yuga (za 4.000) a za 6.000 cu putovati na razna mesta, letovati, razgedalti i puno uzivati u stvarima koje nisu namenjene DA IH DRUGI VIDE! Pozdrav!

"...život čine male stvari, pa tako i pomeranje prozora na pritisak dugmeta, zvučni signal da je svetlo ostalo uključeno, dejstvo tempomata koji vozaču omogućava da odmori nogu ili jednostavnost navigacije uz pomoć elektronskih sistema."

Kakva banalna recenica. Autor je to mogao i bolje...

Kod nas cenu prvenstveno zida velika carina kao i veciti "porez na porez", nas neverovatni domaci (zastavin) izum jos iz komunistickog doba. Znaci PDV od 18% se placa na zbirnu cenu koju cine eksportna cena auta i carina od 20%. Kada konacno pukne Zastava mozemo da se nadamo i jeftinijim automobilima.

Hm, pa ne slazem se bas potpuno. Pouzdanost je i dalje jako bitna osobina, ne bi ni Tojota bila toliko uspesna da se na pouzdanost i potrosnju ne gleda. A i vi ste pisali o istrazivanju koju su radili u Engleskoj o "Brand Satisfaction", tu se vidi da coveka upravo najvise iznervira ako se auto pokvari. E sad cinjenica je da se ne ocekuje da ga sluzi 20 godina, ali kako barem 5 - 6 godina treba da sluzi besprekorno, i sad bi trebao da bez problema izgura 10 - 15 godina.

Kao sto neko rece u prvom komentaru razlog broj 1 je prelazak sa Marke na Evro. Nije slucajno sto je za odnos odredjen 2:1. Cene industrijskih proizvoda su uglavnom samo prevedene u odnosu 1:1 dok se sve ostalo racunalo u odnosu 2:1. Osnovni razlog tome je kao i uvek teznja za bogacenjem pa je tako elegantno i po zakonu ustvari izveden skok cena koji drugacije nije mogao da se izvede (npr. poskupljenjem za 100% ili divljanjem kao cena nafte). Samo kada se setimo koliko je vredelo 100 maraka, a koliko malo vredi 50 evra (doduse na zapadu je 50 evra ipak znacajna suma).
Jos jedna vazna stvar na koju treba obratiti paznju je preseljenje proizvodnje u zemlje u kojima je radna snaga mnogo jeftinija. Opet naravno u cilju bogacenja i veceg profita a na ustrb desetina hiljada radnika iz maticnih zemalja koji ostaju bez posla. Tako se znacajno smanjuju troskovi proizvodnje a cene i dalje skacu sto je potpuno nerazumno. Takodje, koliko god nove tehnologije dizu cenu automobilu, pre bih rekao da su one tu samo da bi poravdale vecu cenu jer ne mozes tek tako neopravdano dizati cenu automobilu. Ali eto sa novim tehnologijama kojih ima na pretek tu je i opravdanje za vece cene. I na kraju, velika konkurencija u auto-industriji trebalo bi da utice na konstantno smanjivanje cena ili makar na njihovu stagnaciju. Proizvidjaci bi trebalo da po istim cenama nude sve bolje automobile, a oni ih svi redom dizu. Kako se koji novi automobil pojavi u nekoj klasi, on obicno i prednjaci u ceni, a ostali proizvodjaci slede taj primer. Po meni tema za tekst je razumna ali autor pokusava da nadje razlog za to analizirajuci mnoge relevantne cinjenice, i na kraju zakljucuje da je to sve ipak realno. Ja ne mislim tako, mislim da je i za prosecnog Evropljanina nov automobil velika investicija i sigurno je da se ni oni vise ne odlucuju tako lako za kupovinu novog automobila.

Vrlo dobro! Ali treba uporediti i plate radnika, menadžmenta i pratećih službi koje su porasle draaastično! Sama tehnologija izrade automobila drastično se promenila (u korist smanjenja cene dakako) i stvarno, cena opreme, koje u iole prosečnom vozilu ima više nego u kolima visoke klase pre par godina sigurno povećava cenu vozila, ali....
Sve je od više nego " tankih" materijala, i sveukupno je projektovano da traje dok se ne pokvari sat u kabini ili nešto slično. Nema više vozila kao što su bili stari mercedesi, volvoi, opeli. Totalno se promenila filozofija i mentalitet potrošača (kod nas još ne, nažalost) tako da sve to ima i svoj pojavni oblik u visokoj ceni. Vidimo da vozila tipa logan i najava novih kineza i indijaca po ceni od par hiljada eur malo kvare račune velikima, ali treba znati da proizvodjačka cena i ona koje je u prodaji nisu baš u velikoj saglasnosti. Čitao sam pre par godina da je razlika u ceni proizvodnje audija a6 i a8 svega 2.500 eur i da je prozvodjačka cena negde oko 25.000 eur. U konačnoj prodaji znate i sami. Trgovci uzimaju i do ?? % pa sad izračunajte (mislim na kolegu Nenada).
A AUTOKRTICA je u pravu što se tiče poredjenja ali samo po dimenzijama. U svoje vreme golf I bio je mnogo više nego polo danas (ali dodaj na tu cenu ( golfa I ) ABS, ASR, podizače, centralnu, radio/cd, vazdušne jastuke, zatezače pojaseva... E sad digitron u šake i računaj). Napredak je velika stvar, a kao poredjenje-vremeplov poslužiće naša zastava i legendarni kec. Njegova cena je skoro ista, bez obzira na sve.

@Merano
Xe xe xe, probaj odvojenu klimu ili jos neka druga sokoćala što ih pominju pa se posle "žali"!!! Kad ti žena par puta nedeljno seda u auto koji si namestio za sebe i sve ti ispomera, ali na najneverovatniji način, a pored ima i svoj auto ali tvoj je slađi, posle da te pitam da li ti dugme sa, obično, tri memorisana položaja ničemu ne služi :) Malo mi se ne sviđa to za kožu šta je autor napisao, daleko je prijatnija na dodir u odnosu na tkaninu, leti se sve zagreje pa i nema neke razlike, a a ko smeta tu je opcija sa hlađenim ili zagrevanim sedištima... I Nije ni malo loše, verujte!
Pozdrav!

Kao prvo : inflacija. U proseku inflacija je 2-3% na godisnjem nivou na zapadu i jednostavno je izracunati da bilo koji proizvod sa ukalkulisanom inflacijom za dve decenije poskupi skoro duplo. Kao drugo, autor je analizirao cene automobila u absolutnom iznosu pre 10-20 godina i danas, ali se nije osvrnuo na rast (ili pad) kupovne moci prosecnog radnika na zapadu, tj. bilo bi interesantno videti u relativnom odnosu koliko je automobila odredjene klase jedna porodica mogla kupiti pre 20 godina za svoj ukupni godisnji kucni prihod, a koliko danas. Jos interesantnije i malo slozenije bi bilo izracunati opsti indeks kupovne moci nekada i danas (cenu "zivota" : cenu potrosacke korpe, stanovanja, skolovanja, lecenja, itd.), pa onda uproseciti cenu automobila na tako dobijeni indeks. Nisam ekonomista/statisticar/aktuator, ali znam da se slicne analize rada npr. u oblasti trzista nekretnina na zapadu. Kao trece, troskovi R&D-ja. I autor je spomenuo bezbednost, ali to je samo vrh ledenog brega koji se zove R&D i danasnja situacija u auto-industriji me podseca na industriju lekova.
Evo jedan primer: proizvodna cena jedne ampule odredjenog leka za kolorektalni kancer iznosi 2 dolara. Tu istu ampulu pacijent placa 350 dolara. Razlog su troskovi razvoja tog leka koji su ukalkulisani u cenu, a cesto su uracunati i projektovani troskovi buducih istrazivanja za nove lekove. Tako je i u auto-industriji: proizvodjaci moraju pokriti rastuce troskove istrazivanja, a s druge strane samo stalnim unapredjenjima mogu ostati u igri jer konkurencija je velika, kod kupovine presudjuju finese i sitnice jer svi automobili slice jedan drugome i vizuelno i tehnoloski, da tako kazem vise nema sta novo da se izmisli. A i kad se nesto "izmisli" onda i najjednostavnija izmena u konstrukciji, koju je nekada mozda potpisom odobravao nadzornik druge smene, danas mora proci rigirozna i skupocena testiranja i analize. Proslo je vreme kad su se u garazi ili podrumu radjale velike ideje i izumi, danas iza svega stoje timovi naucnika i godine napornih i skupih istrazivanja.
Neko je spomenuo Kineze. Oni trenutno upravo koriste pogodnost cinjenice da niti ulazu u R&D, niti imaju troskove radne snage kao sto su na zapadu. Medjutim nakon inicijalne ekspanzije kada zauzmu odredjeni deo trzista, morat ce uraditi nesto i na polju kvaliteta i inovacija jer u potrosackom drustvu bilo kakva stagnacija znaci sigurnu propast. Takodje za ocekivati je da cena radne snage raste srazmerno troskovima zivota i rasta standarda sto je vec slucaj u vecim gradovima kao sto su Shangai i Beijing gde se vec javlja sloj drustva koji po svojim zahtevima i mogucnostima nije nista razlicit od zapadnih porodica. Naravno problem Kine, a i drugih zemalja u nagloj ekspanziji (Indija) je ogroman ekonomski, socijalni i svaki drugi kontrast izmedju sela i grada, ali to je vec druga tema.
I na kraju, ne znam da li sam vec pre spomenuo, ali ovo se uklapa u ovu otvorenu temu: nedavne studije su pokazale da su procesi u ljudskom mozgu koji se odvijaju prilikom kupovine jako slicni porocesima koji se desavaju prilikom sexa - naucnici su registrovali iste elektricne aktivnosti u kori velikog mozga kao i prilikom koitusa iz cega se da zakljuciti da je proces kupovine manje racionalna aktivnost a vise nagonski impuls. A jos kad je u pitanju kupovina automobila, moguce je da je uzitak za mnoge i veci nego u krevetu. Ovu cinjenicu verovatno obilato koriste marketinski timovi prilikom pravljenja marketinskih kampanja za odredjeni automobil, koji vise nije "the thing", vec "reliable partner", "thrilling experience", "funny companion", itd., dakle personifikacije zivih bica. Imajuci sve to u vidu mene cudi da cene automobila nisu jos i vece jer posedovanje necega je od "nacina funkcionisanja", postalo "nacin zivota" tj. imperativ i smisao samom sebi.
A posebna prica (i verovatno tema za poseban tekst) jesu trgovacke marze na automobile u Srbiji kao i carinski sistem koji kao da je prepisan iz nekog srednjevekovnog upustva o prikupljanju haraca.
P.S. Nije vezno za temu ali je velika novost: Honda je upravo objavila da pocinje proizvoditi avione. Prema najavi rukovodstva, cilj im je da u oblasti malih poslovnih aviona naprave ono sto su sa Hondom Civic napravili u oblasti automobila: male (3-10 putnika), pouzdane, stedljive letelice za svaciji (poslovni) dzep.

Neko je gore spomenuo zarade nasih prodavaca. Za novu Octaviju, Auto Cacak zaracunava marzu prema dileru oko 1.200e kao i diler. Znaci ukupna zarada za auto koji u prodaji kosta oko 2.0000e prodavca je oko 2.400e. Mozda je malo a mozda nije.

Ja se izvinjavam ali moram dati profesionalni komentar autokrtici. Cena automobila je nominalno "duplo veca" ali u realnim (risk adjusted/NPV) vrednostima novca niza nego ranije. Primer. Zadnjih 30 godina usled inflacije je u EU prosecna godisnja deprecijacija vrednosti novca bila oko 6%. Stoga uzmete golfica is '76 od 8.000 DEM, pretvorite u EUR approx. EUR 4.000, uradite NPV (K x ((1+ir)^yyyy) i dobijete like-for-like cenu od EUR 22,973.96 EUR sto ce reci da cinjenicno je cena pala. Problem je sto plate u YU nisu kao u EU kompenzovale derecijaciju novca negu su jos vise padale.

I pisac i komentatori zaboravljaju inflaciju kao faktor. Automobili, sve uzeto u obzir, danas koštaju MANJE nego pre 20 godina, sa otprilike istom opremom i detaljima.

Veoma dobar tekst. Zivim u Kanadi, radim u auto industriji duze godina tako da na svom primeru kao potrosaca i kao proizvodjaca automobila to mogu da potvrdim. Potpuno se slazem. Redovno pratim tekstove o automobilima na Vasem sajtu i zeleo bih da Vas pohvalim. Tekstovi su dobri, mozda bi trebalo da budu jos aktuelniji. Srdacan Pozdrav, Dejan

Tema je odlicna, ali autor ju je obradio sa stanovista proizvodjaca i trgovaca automobila. Ispada da svi potrosaci izgorese od zelje da imaju vrhunska dostignuca i luksuz u automobilu pa je eto industrija prinudjena da proizvodi sve skuplja vozila. A inace im nije stalo do maksimiziranja profita? Postoji i nesto sto se zove proizvodnja potreba od strane industrije. Da li ce biti da bas vecina potrosaca ne haje za trajnost automobila i rukovodi se dizajnom i kerefekama? Verujem da milioni potrosaca i u bogatim zenljama (da i ne pominjem nasu) zele pouzdan, nekomplikovan i trajan auto koji moze lako da se kupi i odrzava.
Stoga je interesantnija tema "Zasto ne postoji veci izbor jeftinih automobila?" Ocigledno je moguce prozvesti vrlo solidan auto koji ce kostati 7-8 hiljada evra. Pitanje koje je interesantno nama koji nemamo i ne zelimo da damo 15 hiljada evra za mali auto jeste zasto je industrija ubila jeftine automobile?

@B.
Ренаулт... A kako se to cita na cirilici?

Globalisticka udruzivanja omgucavaju monopolsko diktiranje cena. Postoji samo nekoliko koncerna - VW, Renault, GM, Daimler-Chrysler, (koji sam zaboravio?), i... diktiranje cena vise ne pada na pojedinacne proizvodjace vec je odredjeno poslovnom politikom koncerna. Chicha micha,...

Ljudi, pravo pitanje je ZASTO MI NEMAMO VISE PARA!

Nitko me ne može uvjeriti da distributeri nemaju svoje prste u krajnjoj cijeni. Zašto bi inače nova Honda Civic 1.8 koštala u Mađarskoj 114 a u Hrvatskoj 182 tisuće kuna (15,6 odnosno 25 tisuća EUR)? Razlika je prevelika i za opremu i za carinu i za porez.

@ Zoran, moguce je proizvesti automobil za 7 do 8.ooo evra, ali on mora biti tehnoloski zaostao bar desetak godina! Npr u Logana Renault nije ulozio veliki novac. Fabrika u Rumuniji bazira se na jevtinom manuelnom radu (ima samo dva robota). Dalje, veoma malo novca je potroseno za dizajnovanje kompletnog vozila, jer su koriscena postojeca tehnicka resenja, koja su razvijana za proizvodnju prethodnih modela. Platforma je postojala unutar kompanije, samo je prilagodjena losijim putevima. Ni centa nije potroseno za razvoj pogonskog agregata; benzinski motor, zapremine 1.400 ccm, star 30-tak godina, jevtino se proizvodi u Turskoj, na starim masinama preseljenim iz Francuske. Menjach je od Klia, sto ne znachi da je razvijen bas za Klio, vec je uzet jedan iz fabricke game i pametno adaptiran. Slicno je i sa sistemom za kocenje. Na veoma inteligentan nacin dobijeno je vozilo za ljude sa plicim dzepom, a takvih je, nazalost, najvise na planeti Zemlji. Razvoj potpuno novog modela kosta 5 do 6 milijardi, a to se obavezno reflektuje u prodajnoj ceni.

Vrlo dobro napisan tekst. Sasvim je tačno da cene automobila zidaju tehnološki napredak, ali i razmaženost kupaca. Životni nivo u Evropi je porastao i ljudi sada rado plaćaju za stvari koje su im se ranije činile nepotrebne. Ostalo je stvar marketinga i ubeđivanja kupca.
Međutim, dodao bih sledeće: siguran sam da ima veoma mnogo ljudi koji bi kupili jeftin auto tipa nekadašnjeg spačeka 2CV, renoa R4 ili VW bube, ne zato što nemaju novca za skuplji, nego kao svestan i nameran izbor jer smatraju da je besmisleno potrošiti više od, na primer, 5.000 evra za auto, a ne žele polovni. Zašto onda nema takvih automobila? Nije valjda da autoindustrija više nije u stanju da napravi novog spačeka ili R4?
Razlog što nema takvih modela jeste to što se proizvođačima ne isplati da prave previše jeftine automobile. Fiksni troškovi (plate radnika, održavanje mašina, čišćenje, grejanje, rasveta zgrade itd.) po satu rada proizvodnog pogona jednaki su (ili neznatno veći), bez obzira na to da li se u pogonu proizvodi jeftin ili skup model. U tom slučaju skuplji model donosi veću zaradu po komadu. Drugo rešenje je ono što je uradio Reno, a to je premeštanje proizvodnje u okruženje gde su fiksni troškovi niži. Tako je nastao Logan.

1988. mi je otac kupio novog sarajevskog golfa dizela. Kostao je sa porezom 24.000 DEM. Tadasnji golf je velicine danasnjeg polo-a. Uzmite polo diesel prakticno bez ikakve dodatne opreme kakav je bio ondasnji golf i stici cete do cene koja je naravno nesto visa od 12.000 EUR. Uzmite u obzir inflaciju kao i to da danasnji polo ima vise elemenata komfora, sigurnosti i sl. i eto resenja. Lepo je sve to autor u tekstu napisao.

@pogled sa strane:
Slazem se sa ocenom da je i deprecijacija vrednosti novca uticala na cenu i da se mora uzeti u obzir, ali mislim da bi sustina ustvari bila poredjenje izmedju broja prosecnih plata potrebnih da se kupi prosecan automobil pre 30 godina, i broja potrebnih plata za danasnji prosecan automobil, i na kraju poredjenje prosecnog automobila pre 30 godina i danas. Onda bismo mogli da izvucemo zakljucak u kom pravcu idemo. Naravno, ovo bas i nije realno raditi na nasem trzistu...

I ja mislim da su automobili skuplji samo u apsolutnom iznosu, ali u realnom, sad ih je lakše kupiti nego pre 20g. Dakle i ovde i u svetu, automobili su jeftiniji. A i ona teza 1e=1dem nije tačna, jer je poređenja radi Clio 2001. koštao 19.500 maraka, a sad je ispod 10.000evra, a Punto je koštao 19.000maraka , a sad je 10-10.500evra. Dakle, jedino je u auto industriji ostao odnos 1e=2dem.

@Kolega Panta, hvala na objasnjenju. Stvar je u tome da bih ja bio sasvim zadovoljan novim autom koji je zaostao 10 godina u tehnoloskom razvoju jer sad vozim polovan star 12 godina. Citava automobilska tehnologija je u sustini stara, dostigla je zrelost i sve sto se pojavljuje kao rezultat aktualnog razvoja vidim kao finese koje me uopste ne interesuju. Proizvodi u mladjim tehnologijama kao sto su kompjuteri, digitalna fotografija zaista donose velike pomake, tako bi me u automobilskoj tehnologiji istinski zainteresovao auto koji ide na alternativni pogon, tj trosi neku jeftiniju i cistu energiju zbog koje ne moraju da se vode ratovi. Sto se mene tice, nuzno je smesta preorijentisati silne fondove u proizvodnju takvih vozila, jer stvarno ne osecam da moj status zavisi od toga da li ce vozilo 'odgovarati mojoj licnosti' niti zelim da sebi trazim 'partnera' putem prevoznog sredstva. Bio bih sasvim srecan da se na mom staromodnom autu iz daljine vidi da nj vlasnik nema ukusa i sluha za nova dostignuca i da 'thrilling experience' trazi u nekim drugim oblastima.
Cini mi se da smo svi zrtve tog razvoja, jer ocigledno kompanije ne zele da imaju u ponudi automobile za mase da ne bi ugrozili prodaju najnovijih skupljih modela. Negde je to otislo pogresnim putem, barem sa stanovista nas koji ne zivimo u 20 najbogatijih drzava. A ipak ne mozemo da odolimo lukavom bombardovanju marketinske industrije.

Pre nekih godinu dana na Discovery Channel-u je isla emisija o tome kako je BMW stvarao neku novu luksuznu limuzinu, te sta je sve bilo ukljuceno u R&D. Cena svega toga je bas breath-taking, narocito imajuci u vidu da kao platforma koja ce parirati luksuznim Lexus, Mercedes i Audi limuzinama ista nece bas biti 'auto za narod' te nece biti napravljena u milionskom tirazu. I sad kad se podeli samo cena istrazivanja, testiranja i inovacija u istom sa brojem napravljenih i prodatih vozila, dodje se do toga da to podize cenu po modelu za bar 10k€ (ili 15-ak procenata). Dakle, sve te inovacije, tehnicka unapredjenja, etc. zahtevaju vremena i novca te je iluzorno porediti Golf I s pocetka 80-ih i danasnjeg Golfa (s tim sto je meni to odvajkada bio odrvratan automobil koji ni za 'dzaba' ne bih uzeo). Dakle, samo tehnicka dostignuca i povecanje sigurnosti i komfora opravdavaju razlike u ceni nekadasnjih i danasnjih modela - ono sto su 80-ih imale najluksuznije limuzine koje su kostale slicno kao i danasnje luksuzne limuzine, danas ima i najmanji auto. ABS, ESP, klima, servo, profesionalni automatski menjaci, OBC, ksenonski farovi, elektro podizaci, automatski brisaci... Pa naravno da to kosta! A kosta daleko manje nego sto je kostalo tada jer se tada na cenu svega toga dodavala i cena research-a. Tako ce i za 10-ak godina GPS, automatsko-parkiranje, crash avoidance system i ostale za danasnje vreme spacey dzidzamidze kostati daleko manje pa ce se nalaziti i u najjeftinijim automobilima. Tako da sa te strane - automobili su cak pojeftinili. Ista oprema pre 20 godina bi i bogatase izula iz cipela, a kamo li 'obican svet'. S druge strane, nema velike veze prelazak sa DM na EUR, jer ako izuzmemo Evropu, ostatak sveta je uglavnom vezan za USD. Ako pogledate cene automobila tad, i cene danas, videcete da savrseno odgovaraju tadasnjoj ceni + naravno inflacija. Ako je solidan japanski automobil 80-e godine kostao $10.000 a danas kosta $20.000, nije to duplirano zato sto je Amerika presla sa marke na evro, niti sto su Japanci presli na evro, vec zato sto u razvijenim drzavama inflacija iznosi oko 2-3% na godisnjem nivou. Pa sa stopom inflacije od 3% za 26 godina, doticni autmobil ispade da kosta $21.566. A sta ste realno tada mogli da kupite za $10.000, a sta mozete danas za $21.566... I na kraju, kad na sva ta kretanja dodate carine & porez-na-porez (serbian trademark) & kriminalne marze dilera, logicno da vam na prvi pogled deluju precenjeno autmobili. Medjutim, kao sto objasnih u prethodnim primerima, to je stvar subjektivnog utiska i nostalgicnih secanja - automobili su u realnom skoru cak primerno pojeftinili.

Cudi me da niko ne pominje stravicno skupe reklamne kampanje koje proizvodjaci i dileri vode. Bog sveti zna koje se tu pare potrose... A zna se ko to placa na kraju, kupac kola. Dakle ne placamo samo auto i dodatnu opremu nego i sve reklame koje se vrte. I to nisu samo reklame nego i razno-razne promocije, prestavljanja, promotivni filmovi, promotivni materijal tipa brosura, kataloga, i ko zna sta sve jos. A onda dileri: svi smo imali prilike da vidimo kakve salone u kakvim zdanjima oni koriste. Koliko li to kosta, koliki li su njima troskovi i u kolikoj to mjeri to utice na krajnju cijenu. Naravno da ti troskovi ne mogu biti izbjegnuti, ali kad vec o tome govorimo treba i njih pomenuti.

U reklamnoj brosuri od renoa sam procitao da su inzinjeri smanjili troskove razvoja za 20%, a sam reno klio je oko 20% skuplji od prethodnika. Kupac bi ocekivao jeftinije vozilo, ali dobiva jos skuplje od prethodnog modela. Ovo se dogadja kod svih modela i firmi. Kapitalisti se udruzuju da bi smanjili troskove razvoja i proizvodnje, posledica toga je veci PROFIT, a ne jeftiniji auto! Dosta mi je tih prica o dodatnoj opremi koja poskupljuje auto, sve su to sitnice.

Svako ko misli da su automobili (neopravdano) skupi mora da vjeruje da proizvodjaci automobila plivaju u novcu. Ali, gle cuda, vecina proizvodjaca automobila radi na granici malog profita ili uz gubitke. Prodavci moraju od necega da zive, takodje. Drzava zavlaci ruku u dzepove sviju nas ali je automobil samo jedno od podrucja gdje se to desava i nije mnogo drzava koje se mogu nazvati bogatim (USA je u groznim dugovima napr.) pri cemu se te drzave nisu obogatile na nametanju marzi na automobile. Drzavni budzet koji se puni visokim doprinosima na automobile uzima mnogo i na drugim stranama, jedino mozda manje upadljivo.

Cijena automobila je, dakle, visoka iz perspektive kupca i niska iz perspektive proizvodjaca. Tehnicki noviteti, dzidze i ukrasi su tu da primame kupca i opravdaju povecanu cijenu u odnosu na osnovni model. Osnovni model je tu da svojom cijenom privuce ili zadrzi kupca ali na njemu se ne prave nego gube pare. U ovoj diskusiji je navedeno mnogo faktora koji utjecu na cijenu automobila, ja ne zelim da ponavljam sta su drugi rekli, ali cijena razvoja novog modela je visoka i prije nego prodje nekoliko godina u proizvodnji, velika je nepoznanica koliko ce to ulaganje da se vrati. Nekoliko mjeseci unazad na ovim stranicam je bio komentar da materijal ugradjen u automobil vrijedi 2.000 eura (dolara, svejedno) a sve ostalo je zarada. Tja, volio bih da oni koji tako razmisljaju dobiju tonu sirovog celika i 300 kg plastike, stakla i sagrade taj svoj auto.

Zapad ne mazi previse svoje proizvodjace automobila, to je skupa, intenzivna potrosnja resursa i energije. Bilo bi lijepo prebaciti Kinezima da se oni bakcu s tim. Jednog dana ce to i da se desi, uz transfer tehnologije Kinezi ce biti u stanju da dignu i preuzmu svu proizvodnju automobila od ostatka svijeta. U pocetku ce biti jeftini (nisu li japanski automobili bili vrlo, vrlo jeftini u pocetku, korejski...), a kada sva prozivodnja bude dolazila odatle onda ce lagano da poskupe... pa poskupe... pa poskupe... Pitam se kako ce ostatak svijeta da privrijedi da bi mogao platiti za robu made in China. Bice proizvodnjom hrane, valjda.

Kao zakljucak, da automibile je tesko kupiti, velikoj vecini ljudi na ovom svijetu. Negdje lakse, negdje teze, ali se moze reci da su cijene automobila opravdane. Ekskluzivni auti koji kostaju bogatstvo su neka vrsta iznimke, ali ni njihovim prozivodjacima ne cvjetaju ruze cijelo vrijeme.

U SAD su cene znatno povoljnije. Za lokalne prilike pristojan, a za Srbiju fantastican automobil moze da se kupi za ekvivalent 10-12.000 Evra. I to sa garancijom od minimum 4-5 godina.

Carsdirect.com, pa birajte.

Nista novo, ovakve ponude mozete dobiti i u Francuskoj. Potpuno novi auto u prosjeku za 10% pa sve do 25% jeftiniji auto.

Tema koja mi je privukla paznju, ali nije objasnila OGROMNU razliku u cenovnicima u Srbiji i ostatku sveta. Konkretno, uzecu Toyotu, Hyndai i Renault za primer: cene u Australiji (brojevi) su iste kao one u Evropi, ali su valute druge, tako da dolazimo do razlike u kostanju za 40%, u Evropi su cene vece. Renault ovde nema fabriku, ali su mu cene u Australiji nize za 40% od onih u Francuskoj. Ko ne veruje, moze da proveri na njihovom sajtu www.renault.com.au. Kada govorimo o ulaganjima u brend, nasi proizvodjaci su na tom polju totalno zakazali i zbog toga nasi ljudi i ne znaju da oni postoje, a kada se posete njihove internet prezentacije (u danasnje vreme prvi kontakta sa potencijalnim kupcom), covek se prenerazi koliko malo se ulaze u marketing tih proizvoda, a cude se sto im prodaja slabo ide i stalno se obracaju drzavi za nekakve socijalne programe koji bi ih "stavili" na noge.

Gospodin koji govori o razlici cena na razlicitim trzistima je u pravu. Takve razlike postoje, ali se medjusobno kompenzuju. Zar nas prokleti Jugo, nije sa sve prevozom bio jeftiniji u Americi nego ovde. A jos su i pomalo gledali kako ga sklapaju. Veoma grese nasi ljudi kad misle da na zapadu samo cvetaju ruze. U Italiji je prosecna neto zarada od 800 do 1000e! Nikakve ogromne plate od 2- 3000e u srednjem sloju, koji je i najbrojniji. I njima je vrlo tesko da placaju kredite, kamate i dazbine za svoja vozila, a i zivot. Prema tome, vise nigde ne postoji kategorija nize donje klase kao sto su bili fiat 500 (topolino), Peglica (Italijanska), Reno 4 i 5, Spaja, dijana... Citava kategorija narodnog auta je ubijena. Ljudi nemaju izbora, moraju da kupe ono sto je ponudjeno jer jednostavno nema jeftinijeg. Cak i Kinezi nisu ludi da ne zarade ako mogu.
Rusi su pokusali da svetu skuplje prodaju svoja vozila nego svojim gradjanima, pa im nije uspelo. Steta je sto imamo Zastavu automobile. Nikad nisu uspeli nista pametno da urade, a legende o Fici su mi na vrh glave, kao i prica o tome kako je bilo, sta bi bilo, al` bi bilo lepo. Zastava pravi vrhunsko oruzje, jos da nauci i zavrsnu obradu, i bog da ih vidi. Parirali bi Remingtonu ili Vincesteru, ali da se manu automobila jer mi ispastamo zbog nasilnog odrzavanja fabrike. Isto kao sto od raspada SFRJ nemamo fabriku motorcikala, na snazi je zastitnicka carina kao da je Tomos Kopar odmah pored Zastave u Kragujevcu. Najveci neprijatelj naroda (i narodnosti) je drzava. Otima, vara, laze, namece, krade. Ne samo nasa, svaka drzava je takva ovako ili onako.

Dobar dan svima iz Svedske! Da, zanimljiva tema za komentarisanje i ja ovde rado dodajem komentar da sto se cene automobila tice one se strateski ne formiraju napamet vec uz analizu trzisne situacije, planirane prodaje, transparentnosti produktne oblasti=trzista na kome se plasiraju, proizvodnim troskovima, garantnim zahtevima itd itd.

Ja radim u menadzmentu kompanije AUTOLIV dobavljaca poluproizvoda za sve svetske auto kompanije i firme koja ima patent na air-bag a radio sam i u kompaniji HALDEX proizvodjacu kocnica i four wheel drive sistema poznatih iz VAG asortimana. Bilo kako bilo veoma dobro znam proizvodnu cenu automobila i ona se izracunava u zavisnosti od mnogo faktora prosto po tezini. Samo najekskluzivniji modeli kostaju 2,5$ po vozilu. Ovde u Svedkoj se prave hladnjaci za Ferrari i ja znam da nimalo nisu skupi, medjutim, kupiti ih kao rezervni deo e to je biznis od 1.900 eura i tu se krije najveca zarada proizvodjaca, u servisu naime.

Danasnji automobili se ne prave na zalost tako prakticno za servis kod komsije iza coska. Samo da zamenite lampu u faru u danasnjim modelima audija to morate uraditi u servisu, a to je stravicno a uz to i kosta mnogo vise. Sve normalne stvari za redovni servis kod dobrih starih majsora nisu tako moguce u novijim auromobilima. Nemojte ni pomisliti sami da menjate kocnice na automobilima sa kontrolom stabilnosti = dopunjena funkcija abs-a,itd.

S druge strane moramo znati da su automobili danas produkti siroke potrosnje i da se proizvode u ogromnim milionskim kolicinama godisnje. Oko 80% delova auta bez obzira na segment proizvodi se van kuce to jest dobavlja od specijalizovanih firmi koje proizvode te delove kao npr PILKONGTON staklo, BOSCH kocnice i ABS+injection, menjaci GETRAG npr, kocnice HALDEX, plastika GISLAVEDSFOLIE, pojasevi AUTOLIV, VARTA baterije, itd, itd. Znaci kad kupite auto gledajte da bude sto tezi a sto jeftiniji jer prosecna proizvodna cena po kilogramu automobila je danas 1,25 eura tj, auto 1.000 kg kosta da se napravi 1.250 eura.

Sto se tice troskova razvoja oni su veliki ali mnogo manji nego sto mnogi pomisljaju. Jedan parametar koji i upucuje na to je i skracivanje vremena za kompletan razvoj generacije platforme od 80%. Tome su doprinela nova tehnoloska resenja i informacione tehnologije kao i globalizacija. Uglavnom su automobili jeftiniji nego nekad i bice jos vise ali kompanije i dalje dobro zaradjuju. Primer za to je poslednja generacija 2 Porsche Boxter koji se u cabriolet verziji pravi u bivsoj i sadasnjoj fabrici traktora u Finskoj. Taj automobil je sada bolji, jaci, veci, moderniji ali jeftiniji nego stari boxter.

I opet smo na pocetku, zasto to? Zato sto ima milion razloga a pre svega procena da trziste hoce da plati taj boxter samo toliko i ne vise ukoliko porsche zeli da racuna sa planiranom proizvodnjom i prodajom u isto vreme. Ne treba zaboraviti na kraju i na razlike u onome sto se kod nas naziva danas PDV i koji se razlikuje od zemlje do zemlje bez obzira na clanstvo u EU ili slicno. Evo primera i za to pa da zavrsim. Danska je do pre neku godinu imala "PDV" od oko 150% od vrednosti nabavne cene automobila. Prodajne cene su bile astronomske. Svedska ima "PDV" od 25% i situacija je bila otprilike takva da ko kupi VOLVO za 20.000€ u Svedkoj mora za isti auto da plati 40.000 u Danskoj. Ali kao sto skoro u svakom grmu lezi zec, Svedjanin koji kupi lepo isti volvo u Danskoj bez njihovog "PDV"a dodje u Svedsku i plati na osnovnu cenu sad onih 25% prodje jeftinije najmanje 20% a to nije malo para. Pa sad dragi moji prijatelji racunajte sami. To mu dodje onako po srpski negde oni uzmu vise jer mogu a negde ne. Dok nekom ne smrkne drugom ne svane. Puno pozdrava svima!
S postovanjem: Dimitrije

Čuo sam da Auto Čačak ima 24% na Škodina vozila. Na to dodajte 20% carine, pa preko toga 18% PDV i dobijete sadašnje stanje.

@ Vlada
Pravo pitanje Vlado care! Zasto mi vise nemamo para?

@DINI, bez uvrede, ali da li ti u toj firmi radis kao cistac ili portir? Toliko lupetanja skoro nisam procitao. 1.25€ po kilogramu automobila? Dakle, oni sa carbon-fiber sasijom su jeftiniji za proizvesti od celicnih Lada? Molim te, sledeci put trazi posao u Mercedes-Benz-u pa se tamo raspitaj kolika je PROIZVODNA cena boljeg automatskog menjaca - hint: samo sirovi materijali koji se koriste kostaju daleko, daleko vise od 1.25€ po kilogramu - sam proces proizvodnje i da ne racunamo. Ako cemo do toga, kilogram obicnog celika kosta 0.45€, kilogram aluminijuma 2.4€ a kilogram bakra 7.6€, a to su tri materijala koji se najvise koriste u automobilima i predstavljaju sigurno 70-ak procenata tezine istog. Na to dodati cenu obrade, cenu sklapanja, cenu proizvodne kontrole i ostale administrativne troskove pa ces videti koliko je tih tvojih 1.25€ / kg automobila smesno. I naravno da proizvodnja jednog, recimo, laganog Ferarija kosta daleko vise nego proizvodnja nekog mini-van-a koji je cetiri puta tezi...

Zdravo svima, evo ja sam prinudjen da odgovorim Alexandru ovako iz naseg Autoliv Headquartersa u Stokholmu i to u toku radnog vremena. Alexandre ja mislim da sam se predatavio u mom ”komentaru” ko sam i sta sam. Dalje da ne bi vodili polemiku ja cu samo da iznesem jednu stvar, Moja kompanuija vodi jednu vrstu inicijalnih pregovora sa kompanijom ”SETRAB” iz Limhamna u Svedskoj o preuzimanju. Ova mala kompanija sa 97 zaposlenih je eskluzivni proizvodjac hladnjaka za Lamborghini, Ferrari, Maserati, HD, Scania itd. Naravno da cu ja izneti informacije koje su dostupne javnosti a i indicije koje su poslovna tajna DRAGI ALEXANDRE!
OK npr. ugovor sa VAG za rucnu proizvodnju hladnjaka za Lamborghini Gallardo u toku 6 godina ,14.000 jedinica gde je vrednost ugovora 16 miliona SEK a prodajna cena po jedinici u zavisnosti od kursa valuta izmedju 1.000 i 1.050 SEK ili 108-112EURA. Isti hladnjak u servisnoj mrezi prodaje se za 2.200EURA dragi ALEXANDRE, izvini sto sam iritiran tvojim uskogrudim lupetanjem. Proizvodna cena istog hladnjaka za koji je potrebno 18 sati rucnog rada u proizvodnji je ispod 50% od prodajne iz ugovora sa VAG/Lamborghini.
Hvala jos jednom na razumevanju.
Sto se tice cena sirovina one se u auto industriji regulisu specijalnim ugovorima koje ne prate cenu sirovina na berzi. A da preciziram moje navode, da, 1,25EURA je cena koja je cena vrednosti kilograma materijala ugradjenog u jednu jedinicu vozila dok ostali troskovi ali svi, nikada ne prelaze 20% extra bez obzira jel to Skoda ili Maserati. U bransi su ti extra troskovi u platama, logistici, r&d, investicijama izmedju 10 i 20% na cenu materijala pa onda racunaj Alexandre!
Pozdrav svima dobronamernima iz suncane Svedske.

Tema je aktuelna, ali i dileme u vezi nje verovatno stare koliko i automobili. Na autorove konstatacije, generalno nema zamerki. Naravno da bi se o nekim stavkama moglo polemisati, ali u skoru je to otprilike to.

Pokušajmo da tržište automobila gde se od vajkada obrtao veliki novac shvatimo kao nestatičko stanje. Tu je i velika uloga kupca, položaja države itd. Ali nešto se ne sekiram mnogo oko inflacije na Zapadu (ostatku sveta). Kako je stanje kod nas? Mislim poražavajuće. Carine i marže dilera najveće na svetu, kvalitet novih automobila sigurno nije kao za Nemačko tržište, kvalitet održavanja nizak, oprema koju dobijate za uloženo vrlo limitirana, garantni uslovi nepovoljniji nego u ustatku sveta, gorivo loše, putevi loši, maziva falsifikati, majstori nekvalifikovani - naravno svi drže u rukama auto kompjutere i gistro nešto proveravaju, standard nizak, kreditna politika vrlo nepovoljna i destimulišuća, inflacija.

Pored ovih stvari, mislim da priče oko R&D, zarade po jedinici i sličnih finesa nisu adekvatne na ovom prostoru. Zašto se ne pozabavimo time da "skrešemo" nepotrebni i opterečujući harač u ovoj zemlji koji nas guši. Jer ovde je kupiti novi (ili bilo kakav) normalan automobil postao "mission imposible", kao i putovanje npr. u Grčku na odmor automobilom. Npr. tek od skoro je Škoda otvorila (posle 10 godina prisutnosti na tržištu) servisni centar i salon na Evropskom nivou. Do tada održavajte kola u kojekakvim garažama. A u salonu Octavia tdi, sa elegans paketom opreme(oko 19.000 evra) sa Matador gumama (made in Slovakia). Ili Fordov nazovi servis na Novom Bgd-u.Ili zamena motora na Fiestama starim godinu dana. Ili česti kvarovi na novim Pežo-ima (307,407). Znači to su samo neki od naših problema...

Tvrditi da je cena auta 1.25 eura po kilogramu tezine je isto kao tvrditi da je cena jedne kuce npr. 10 eura po toni gline od koje se pravi cigla za tu istu kucu. Ne bih dalje...

Probao sam da procitam sve komentare i stvarno ih je bilo previse, pa se nadam da ovo niko nije poslao slican komentar. Govorimo o visokim cenama zbog dodatne i sigurnosne opreme, a nikome ne pada na kraj pameti koliko svaki delic opreme pojeftini pre nego sto sidje medju sirotinju raju, posebno elektronika. Osamdesetih se za commodore 64 koji se stekao u TV i kacio mu se kasetofon u nemackoj placao 1.000 DM, a sta sad moze da se kupi za te pare?
Elektronika je pojeftinila drasticno, ali nije jedina. Jos ce neko da mi kaze da vazdusni jastuk ili servo kostaju koliko su kostali '79? Pa ako ne kostaju, gde odose tolike pare?
Jos jedan primer je Dacia: Kada je sa Rumunijom uvedena bescarinska zona, glavonje u Daciji su jednostavno za nase trziste podigli cenu svojih kola za vrednost carine!!!
Btw, dodajte zastavi 10 carinu i dobicete cenu daleko opremljenijeg i veceg Grande Punta, dok cete od svake od marki za malo jaci motor dobiti daleko veci racun (npr. golf 1.4 17.000 E, 1.6 19.000 E, 1.6 FSI 21.000 E, svi sa najnizim, najosnovnijim paketom opreme, mozda im se jedino tockovi malo razlikuju).

Ljudi,treba da se pomirimo sa cenama, jer ovaj nas forum nece nista promeniti (mada je tema zanimljiva). Auto-industrija je jedna od najprofitabilnijih na svetu, ljudi ulazu ogromne pare u razvoj novih tehnologija, pa moraju nekako i da ih vrate,u zaradu, naravno... Vise ni "narodni auto" ne moze da kupi 70% Srba!!! (ako je neko pisao nesto ovako, izvinjavam se, al procitao sam samo par komentara)
pozdrav svima

Mislim da je jako naivno objašnjenje da su automobili skuplji zato što se usavršavaju. Sve ima svoj razvoj i bilo bi neprirodno da nema, ali to kod druge vrste roba ne dovodi do takvog poskupljivanja. Recimo televizori su danas i zdraviji za oči, i manje zrače, i imaju kvalitetniju sliku a jeftiniji su nego ikada...
Mislim da "evro prevara" ključni razlog.

Šta zida cenu automobila? Čitao sam komentare i teško bih mogao reći da u svakom nema nešto sa čim bi bio saglasan. Razni su razlozi navedeni. Ulaganje u razvoj, inovacije, marketing, poboljšanjue kvaliteta, sigurnosni testovi, design i ko zna šta sve još. Sve je to tačno, ali ....

Postavljam pitanje: zar to nije slučaj sa SVIM tehnikalijama (u šta ubrajam i autoimobile)? Da li znate da je prvi IBM-PC računar (karakteristika neuporedivih sa ovim današnjim) pre dvadesetak godina koštao 25.000$? Šta mislite koliko vredi današnji računarski biznis u svetu? A cene računara su danas neuporedivo niže od onih od pre samo deceniju. Da li ste se zapitali koliko košta jedan "board" computer u nekom prosečnom autu koji ga ima (a danas ga skoro svi imaju)? Par puta više od PC-a sa sve TFT monitorom. Slabiji od vašeg na radnom stolu, bez display-a, a par puta skuplji! Zašto? Zato što će malo kontrolisati rad automobila, digitalne klime i automatskih brisača? Ne pije vodu. I ovaj moj na stolu što-šta kontroliše pa ne košta toliko.

Dalje, pre dvadesetak godina čuveni su se zapadni automobili pravili isključivo na zapadu. Šta to znači? Da "zapadni" radnik nije smeo da bude plaćen ispod 20$/h zbog jakih sindikata automobilske industrije. I, onda, unazad 15-20 godina zapadni se utomobili sele na istok i u treće zemlje. I dalje su zapadni, a cena rada je daleko ispod 20$/h. Sva bi logika bila jevtiniji automobili! Ali nisu. Uostalom, zašto su selili proizvodnju? Odgovor se sam nameće - radi veće zarade.

Logično bi bilo da se povećanjem prometa snižavaju cene. U poslednjih deceniju i po svedoci smo otvaranja novog ogromnog tržista (Kina i Indija) što bez malo čini polovinu svetskog stanovništva, i skoka prodaje automobila na tom tržištu. Ali, to ne utiče na sniženje cene automobila. Zašto?

Nedavno sam pročitao podatak da u okviru EU postoje ogromne razlike u ceni automobila - kao primer naveden je dzip Volvo koji u Nemačkoj košta oko 50.000€ a za isti model finac mora da izdvoji skoro 120.000€! U čemu je ta drastična razlika? U procentu kojim se država ugradi u cenu automobila. U jednoj prebogatoj Finskoj država je drastično oporezovala luksuz (dotični dzip jeste luksuz i tamo). Dugoročno gledano, u interesu države treba biti smanjenje prosečne starosti putničkog voznog parka koja je kod nas sada 18 godina. Oporezivanjem stopom od bez malo 50% od vrednosti automobila se to zasigurno neće postići (cena vozila opterećena carinom od 20%, pa sve zajedno opterećeno sa 18%PDV-a, plus manipulativni troškovi izađe skoro 50%).

I za kraj, do pre tri-četiri godine barel nafte je vredeo nešto preko 12$. Danas? Ne smem ni da napišem. Logično bi bilo (bar meni) da ako imam "problema" (a problem jeste Amerikancu što mu je galon sa 45c skočio na skoro 1,5$) oko snabdevanja hranom svog ljubimca da mu, ako bar ne padne cena, bar opadne popularnost. A nije.

Mislim da je osnovni razlog ovakve cene automobila vrlo trivijalan motiv: iskonska želja i mogućnost mnogih da uzmu deo koji misle da im pripada. Hvala na prostoru.

Ljudi, nov jaris u Kanadi je 11.000 kanadskih dolara, a kod nas barem toliko evra.. A i plate su nam tu negde kao i njima...

Znate šta je zanimljivo?
Luksuzni mobilni telefon košta recimo 500 evra. Za godinu dana isti taj telefon košta 250 evra i to ne polovan nego nov! Ako pogledamo cene tehnike i elektronike, one konstantno padaju jer se stalno pojavljuju novi aparati sa više funkcija i mogućnosti, koji su pri tome manji i inteligentniji. Postavljam pitanje: Zašto to nije moguće u auto industriji? Zašto recimo cena doplate za servo upravljač ili klimu ne opada?