Krvi nema, odlažu se operacije

Kao dobrovoljni davalac krvi mogu samo reci da sam skroz razocaran radom zavoda za transfuziju krvi i vlade republike Srbije. Nikada nisam iskoristio ni jednu povlasticu, niti pokusao da je iskoristim. Ali kada sam cuo za onaj zakon koji je i one male povlastice smanjio, bio sam moralno obeshrabljen. Podrazumeva se da nisam odustao od dobrovoljnog davanja krvi zbog glupiranja nase vlade. A sto se tice nestasice krvi, da su uzeli brojeve telefona svih nas davaoca i da su pozvali kada dodje do nestasice odredjene krvne grupe, iskreno verujem da bi nestasica prosla za par dana. Jedino sto ne sumnjam u ovoj drzavi je da je jedina stvar koja pokrece dobrovoljne davalace krvi humanost, rec koju bi mnogi politicari trebali da ponovo nauce sta znaci.

Davaoci krvi treba da budu cenjeni i postovani, ali i pomagani od strane drzave kao sto su i oni pomagali, i to svojevoljno. Oduzimanjem i onih bednih preostalih povlastica davaocima krvi (koje znace cisto postovanje a ne motiv, jer niko na daje krv zbog povlastica, ali mu je drago da ih ima kao znak postovanja), drzava im je uputila poruku da ih smatra budalama, a ostale jasno naucila da ni slucajno ne daju krv. Posle se cude sto nema krvi.

A zasto ne bi Vlada malo ulozila u opremu i tehnologiju beskrvnog lecenja, ili lecenja koje drasticno smanjuje upotrebu krvi, posto je krv pored toga sto je skupa i veoma rizicna, tako da na Zapadu krv primate na svoju odgovornost, uz obavezu da necete tuziti bolnicu ukoliko u krvi bude neka nedetektovana bolest. Para ima, a ovo stalno kukumavcenje vec je dosadno.

Kad se bude placalo za davanje krvi, bez obzira na cenu, nikad vise nece biti nestasica. Nigde u svetu nema ovakvih vesti.

U ovoj zemlji se definitivno ne isplati biti posten i plemenit jer sto si posteniji i plemenitiji prave te vecom budalom. Vazno je da crkva dobija silne pare od drzave i gradjana koji nisu vernici i nemaju nikakve veze sa tom crkvom a to sto se ne vodi racuna o npr. ovako bitnim stvarima - ma nema veze. Jadno.

Sticajem nesretnih okolnosti bio sam u mogućnosti da se upoznam sa radom ovih ustanova. Moja majka je umrla od leukemije, ali je pre smrti morala da prima tzv. pulirane trombocite, tj. trombocite koji se dobijaju specijalnim postupkom: potrebno je da se kod davaoca, pored krvne grupe, poklapa eritrocitni fenotip i još neke sitnice. Sve davaoce sam morao ja lično da koordiniram, jer ljudi u Zavodu zaista imaju malo resursa za takve stvari.
Nakon što davaoc sat i po - do dva sata leži i tom prilikom mu se izvadi određena količina krvi, specijalna centrifuga odvaja trombocite koje ja lično nosim tamo gde bolesnik leži.
E sad, dolazimo do najbitnije stvari. U Srbiji postoje ukupno 3 takva aparata i kako Zavod za hematologiju (pri kliničkom centru Srbije) ima potrebe za tim aparatima, SVAKI DAN se ti aparati nose od Zavoda za transfuziju, do Zavoda za hematologiju.
Pritom za jednu separaciju je potrebno otprilike 2. sata, pa vi vidite koji je kapacitet tih preko potrebnih trombocita.

Kad bi nas Zavod smanjio kolicine krvi koje prodaju privatnim klinikama, i kada bi manje krvi odlazilo preko granice u vidu preradjenih supstanci - bilo bi je i vise za ove operacije... a onda bi mozda bilo vise i dobrovoljnih davalaca, koji ne zele da neko iza kulisa zaradjuje na njihovoj humanosti i datoj krvi...

Zivim u inostranstvu, ali namestam da ako mogu dam krv kod kuce, u Srbiji. A sve je pocelo u srednjoj skoli, gde je za davanje krvi dat slobodan dan... Ne treba niko da pada na kolena, ali potreban je minimum postovanja i razumevanja da motivise. Isto tako, politicari bi trebali da daju primer, i listom daju krv. Mada ne znam kakvog je kvaliteta jer vecina je redovno na prasicima, uz koje naravno ide pivo. Za davanje krvi se nema vremena.

Od pocetka 90' a verovatno i ranije, Zavod za Transfuziju (u ulici Svetog Save, Beograd) izvozi plazmu i krvne elemente (celije) poreklom od dobrovoljnih davalaca. U prevodu - visak besplatne krvi koju su davalli gradjani je prodavana za devize umesto da je skladistena za buduce potrebe. Posto je Zavod i danas u teskoj (skoro katastrofalnoj) situaciji sa opremom i materijalom, nekako nisam siguran da su pare od izvoza koriscene za obnovu Zavoda...

Davaoci krvi treba da budu cenjeni i postovani, ali i pomagani od strane drzave kao sto su i oni pomagali, i to svojevoljno. Oduzimanjem i onih bednih preostalih povlastica davaocima krvi (koje znace cisto postovanje a ne motiv, jer niko na daje krv zbog povlastica, ali mu je drago da ih ima kao znak postovanja), drzava im je uputila poruku da ih smatra budalama, a ostale jasno naucila da ni slucajno ne daju krv. Posle se cude sto nema krvi.

A zasto ne bi Vlada malo ulozila u opremu i tehnologiju beskrvnog lecenja, ili lecenja koje drasticno smanjuje upotrebu krvi, posto je krv pored toga sto je skupa i veoma rizicna, tako da na Zapadu krv primate na svoju odgovornost, uz obavezu da necete tuziti bolnicu ukoliko u krvi bude neka nedetektovana bolest. Para ima, a ovo stalno kukumavcenje vec je dosadno.

Kad se bude placalo za davanje krvi, bez obzira na cenu, nikad vise nece biti nestasica. Nigde u svetu nema ovakvih vesti.

U ovoj zemlji se definitivno ne isplati biti posten i plemenit jer sto si posteniji i plemenitiji prave te vecom budalom. Vazno je da crkva dobija silne pare od drzave i gradjana koji nisu vernici i nemaju nikakve veze sa tom crkvom a to sto se ne vodi racuna o npr. ovako bitnim stvarima - ma nema veze. Jadno.

Kao dobrovoljni davalac krvi mogu samo reci da sam skroz razocaran radom zavoda za transfuziju krvi i vlade republike Srbije. Nikada nisam iskoristio ni jednu povlasticu, niti pokusao da je iskoristim. Ali kada sam cuo za onaj zakon koji je i one male povlastice smanjio, bio sam moralno obeshrabljen. Podrazumeva se da nisam odustao od dobrovoljnog davanja krvi zbog glupiranja nase vlade. A sto se tice nestasice krvi, da su uzeli brojeve telefona svih nas davaoca i da su pozvali kada dodje do nestasice odredjene krvne grupe, iskreno verujem da bi nestasica prosla za par dana. Jedino sto ne sumnjam u ovoj drzavi je da je jedina stvar koja pokrece dobrovoljne davalace krvi humanost, rec koju bi mnogi politicari trebali da ponovo nauce sta znaci.

Sticajem nesretnih okolnosti bio sam u mogućnosti da se upoznam sa radom ovih ustanova. Moja majka je umrla od leukemije, ali je pre smrti morala da prima tzv. pulirane trombocite, tj. trombocite koji se dobijaju specijalnim postupkom: potrebno je da se kod davaoca, pored krvne grupe, poklapa eritrocitni fenotip i još neke sitnice. Sve davaoce sam morao ja lično da koordiniram, jer ljudi u Zavodu zaista imaju malo resursa za takve stvari.
Nakon što davaoc sat i po - do dva sata leži i tom prilikom mu se izvadi određena količina krvi, specijalna centrifuga odvaja trombocite koje ja lično nosim tamo gde bolesnik leži.
E sad, dolazimo do najbitnije stvari. U Srbiji postoje ukupno 3 takva aparata i kako Zavod za hematologiju (pri kliničkom centru Srbije) ima potrebe za tim aparatima, SVAKI DAN se ti aparati nose od Zavoda za transfuziju, do Zavoda za hematologiju.
Pritom za jednu separaciju je potrebno otprilike 2. sata, pa vi vidite koji je kapacitet tih preko potrebnih trombocita.

Kad bi nas Zavod smanjio kolicine krvi koje prodaju privatnim klinikama, i kada bi manje krvi odlazilo preko granice u vidu preradjenih supstanci - bilo bi je i vise za ove operacije... a onda bi mozda bilo vise i dobrovoljnih davalaca, koji ne zele da neko iza kulisa zaradjuje na njihovoj humanosti i datoj krvi...

Zivim u inostranstvu, ali namestam da ako mogu dam krv kod kuce, u Srbiji. A sve je pocelo u srednjoj skoli, gde je za davanje krvi dat slobodan dan... Ne treba niko da pada na kolena, ali potreban je minimum postovanja i razumevanja da motivise. Isto tako, politicari bi trebali da daju primer, i listom daju krv. Mada ne znam kakvog je kvaliteta jer vecina je redovno na prasicima, uz koje naravno ide pivo. Za davanje krvi se nema vremena.

Od pocetka 90' a verovatno i ranije, Zavod za Transfuziju (u ulici Svetog Save, Beograd) izvozi plazmu i krvne elemente (celije) poreklom od dobrovoljnih davalaca. U prevodu - visak besplatne krvi koju su davalli gradjani je prodavana za devize umesto da je skladistena za buduce potrebe. Posto je Zavod i danas u teskoj (skoro katastrofalnoj) situaciji sa opremom i materijalom, nekako nisam siguran da su pare od izvoza koriscene za obnovu Zavoda...