Gastronauti

bio u srcu slowfood-a. U malom gradiću BRA, već desetak godina se odžava slowfood festival, a važan deo festivala je i festival dokumentarnog filma. Ove godine je bili prikazano preko 300 dokumentarnih i kratkih filmova na temu hrane. Eto mogu malo i da se pohvalim da je moj kratki film WE ARE WHAT WE LOST osvojio specijalnu nagradu žirija.
http://www.slowfoodonfilm.it/
Inače,gospodin Karlo Pertini je jedna od najzanimljivijih osoba koje sam upoznao u životu. A što se tamo tek jede.... to je za posebnu priču

Odlican tekst! Italijani su napravili nevidjen biznis od hrane, vina, kafe i sve je stvarno odlicno, pocevsi od hleba sa crnim maslinama (mislim da se kaze: pane con le olive), preko prsute, bocconcini-a, gargonzola-e, Illy café, Genova salame, rizota, morske hrane kao sto je frutti di mare, slatkisa kao Tiramisu, biscotti… Stvarno su genijalci za klopu i dizajn.

Interesantna stvar sto se nas Srba tice je da i mi imamo neke specijalitete koji bi mogli da se izvoze, ali se na tome jako malo radi. U Kanadi mozete da nadjete jako puno “slovenackog” AJVARA, pindzura, poljskih salata od pecenih paprika (roasted peppers), kiselih krastavcica, bosanskog dzema, hrvatske Vegete, Bajadera, Sheri bombona, grckih kora za pitu, makedonskog feta sira, i (ovo je vrhunac) “jevrejske kosher” – sljivovice!!. Ja probala i nije losa.;-)

Gde su tu proizvodi iz Srbije [i Crne Gore:-)]? Izvozi li Srbija jos nesto osim LJUDI?

Bas mi se dopada tekst, pogotovu sto je autor dao link na interesantan slowfood sajt!
U Holandiji, gde trenutno zivim, na supermarketima i pijacama se prodaje voce i povrce koje je veliko i lepo izgleda, ali je puno vode i nije ukusno. Biolosko voce i povrce je malo, izgleda uvelo, ali je mnogo ukusnije. I duplo skuplje.
Cini mi se da se i u Srbiji, cak i na pijaci, sve teze nalazi ukusno voce i povrce.

Alesandro Bariko je fenomen. Trenutno najaktuelniji italijanski pisac. Kad on gostuje na nekoj televiziji i na pr. prica o svojoj ili tudjoj knjizi, vec suitradan ta knjiga u knjizarama biva rasprodata. Njegove knjige su prevedene i na nas jezik i OBAVEZNO ih procitajte. Rodjen u Torinu 1958. godine. Objavio je tri romana: Zamkovi gneva (1991), Okean more (1993), Svila (1996), za koje je dobio cetiri najuglednije knjizevne nagrade u Italiji, te pozorisni monolog Dvadeseti vek (1994).Isto tako vredi pomenuti ''Pijanistu'' monodramu, kao i roman ''City''.

"Šta je to što Italijane čini svetskim prvacima u gastronomiji?"
Nista, jer su Francuzi u tom domenu neprikosnoveni.Nemojmo se zavaravati.

Pametno, tek kad procita ovaj tekst vecina svati kako im je zivot siromasan.Predlazem da se ovakvi tekstovi pojavljuju sve cesce i sa vise znacenja ih istaci u vestima.
Filip

bio u srcu slowfood-a. U malom gradiću BRA, već desetak godina se odžava slowfood festival, a važan deo festivala je i festival dokumentarnog filma. Ove godine je bili prikazano preko 300 dokumentarnih i kratkih filmova na temu hrane. Eto mogu malo i da se pohvalim da je moj kratki film WE ARE WHAT WE LOST osvojio specijalnu nagradu žirija.
http://www.slowfoodonfilm.it/
Inače,gospodin Karlo Pertini je jedna od najzanimljivijih osoba koje sam upoznao u životu. A što se tamo tek jede.... to je za posebnu priču

Odlican tekst! Italijani su napravili nevidjen biznis od hrane, vina, kafe i sve je stvarno odlicno, pocevsi od hleba sa crnim maslinama (mislim da se kaze: pane con le olive), preko prsute, bocconcini-a, gargonzola-e, Illy café, Genova salame, rizota, morske hrane kao sto je frutti di mare, slatkisa kao Tiramisu, biscotti… Stvarno su genijalci za klopu i dizajn.

Interesantna stvar sto se nas Srba tice je da i mi imamo neke specijalitete koji bi mogli da se izvoze, ali se na tome jako malo radi. U Kanadi mozete da nadjete jako puno “slovenackog” AJVARA, pindzura, poljskih salata od pecenih paprika (roasted peppers), kiselih krastavcica, bosanskog dzema, hrvatske Vegete, Bajadera, Sheri bombona, grckih kora za pitu, makedonskog feta sira, i (ovo je vrhunac) “jevrejske kosher” – sljivovice!!. Ja probala i nije losa.;-)

Gde su tu proizvodi iz Srbije [i Crne Gore:-)]? Izvozi li Srbija jos nesto osim LJUDI?

Bas mi se dopada tekst, pogotovu sto je autor dao link na interesantan slowfood sajt!
U Holandiji, gde trenutno zivim, na supermarketima i pijacama se prodaje voce i povrce koje je veliko i lepo izgleda, ali je puno vode i nije ukusno. Biolosko voce i povrce je malo, izgleda uvelo, ali je mnogo ukusnije. I duplo skuplje.
Cini mi se da se i u Srbiji, cak i na pijaci, sve teze nalazi ukusno voce i povrce.

Alesandro Bariko je fenomen. Trenutno najaktuelniji italijanski pisac. Kad on gostuje na nekoj televiziji i na pr. prica o svojoj ili tudjoj knjizi, vec suitradan ta knjiga u knjizarama biva rasprodata. Njegove knjige su prevedene i na nas jezik i OBAVEZNO ih procitajte. Rodjen u Torinu 1958. godine. Objavio je tri romana: Zamkovi gneva (1991), Okean more (1993), Svila (1996), za koje je dobio cetiri najuglednije knjizevne nagrade u Italiji, te pozorisni monolog Dvadeseti vek (1994).Isto tako vredi pomenuti ''Pijanistu'' monodramu, kao i roman ''City''.

"Šta je to što Italijane čini svetskim prvacima u gastronomiji?"
Nista, jer su Francuzi u tom domenu neprikosnoveni.Nemojmo se zavaravati.

Pametno, tek kad procita ovaj tekst vecina svati kako im je zivot siromasan.Predlazem da se ovakvi tekstovi pojavljuju sve cesce i sa vise znacenja ih istaci u vestima.
Filip