Tender za RTB Bor krajem maja?

RTB iz Bora je najbolji primer dugorocnog Organizovanog kriminala u Srbiji, pri cemu su celni ljudi iz Zemunskog klana pravi amateri i diletanti u odnosu na Beogradsko-borski mafijaski klan po pitanju RTB-a. Odluka o privatizaciji i obezvredjivanju RTB-a je donesena jos u vreme Tita, tacnije 1977. godine. Tadasnji gen. dir. RTB-a Bozin Jovanovic (kasnije, preds. Privredne komore SFRJ) je insistirao da se prekine sa investicijama u Jami i da se otvore novi kopovi u Novom Krivelju i Cerovu, uz investicije od oko 500 miliona dolara. To su nalazista sa malim sadrzajem sulfidnog bakra u rudi (ispod 0,6%), pa je RTB sledece tri decenije na tim kopovima radio sa gubitkom pri ceni manjoj od 2.500 dolara po toni bakra. Tacno su znali (na osnovu ranijih ispitivanja Francuza i satelitskih snimaka) da se svega 200 metara ispod 18. horizonta u Jami nalazi najbogatije nalaziste bakra u Evropi, sa oko 3-5% bakra, mnogo plemenitih metala i veoma vaznih legirajucih elemenata, koji bi pokrili sve troskove u proizvodnji bakra (u ukupnoj vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara). Na to treba dodati i detaljno istrazene rezerve bakra, plemenitih metala i legirajucih elemenata na Crnom vrhu, u vrednosti od oko 20 milijardi dolara. U vreme sankcija, RTB je “zaturio” oko 1,5 MILIJARDU dolara i zaduzio se skoro 500 miliona dolara (Glenkor, Trafigura, Debis, Mitilineos, Vanja Bokan, Zoran Drakulic i domaci dugovi) i pored visoke cene bakra i solidne proizvodnje.
Posle Petog oktobra, doslo je do brzopotezne smene kadrova u RTB-u, koju je uradio Strajkacki odbor, na celu sa Krstom S. Kalcicem (prvim DOS-ovim preds. SO Bor) i Dragoljubom Janesem (prvim nezvanicnim DOS-ovim preds. UO RTB-a), i ako obojica u tom momentu nisu bili clanovi DOS-a, vec bivsi clanovi SPO-a?! Pridruzio im se i prof. dr Vlasta Trujic, koji je postao dir. Instituta, a na njihov predlog, prof. dr Ceda Knezevic (bivsi dir. Instituta) postao je 2001. godine prvi zvanicni preds. UO RTB-a. Ubrzo se proneo glas da se RTB mora zatvoriti u roku od 5-8 godina zbog nedostatka bakra u rudi, i sto je najzalosnije, u to su ubedili i g. Djindjica, koji je to javno izjavio u Boru. Krajem 2001. godine, Vlada je postavila Boru Stojadinovica (bivseg potpreds. OO SPS) za v.d. gen. dir. RTB-a, gde se i sada nalazi. Pripremljen je teren za rasprodaju RTB-a za “saku dolara” mafijasu Mark Ricu (Glenkor, Trafigura, Rivijera, Vest point itd), KGB-ovim mafijasima i Mirinim udbaskim tajkunima (Zoran Drakulic, vlasnik firme Ist Point, Milan Beko, vlasnik “cuvene” firme Debis itd.). Cak je i bivsi ministar Vlahovic javno izjavio da “ceo RTB treba pokloniti za jedan dolar, a da drzava prvo vrati dugove” (Glas javnosti ; cela 9. strana).
Pre nekoliko dana je potpisan ugovor sa “cuvenom” kanadskom geoloskom firmom Dandi o davanju koncesije Crni vrh. Bor ce narednih 25 godina dobijati svega po 2 eura po aru povrsine zemljista za istrazivanje i eksploataciju godisnje, a drzava Srbija jos 8 eura (koje smesne pare). Prirodno bogatstvo, vredno 20 MILIJARDI dolara, dajemo za nekoliko stotina hiljada dolara, a pravimo direktnu ekolosku stetu u milionima dolara (o, Sveti Petre, gde je kraj srpskoj propasti). Vi ste objavili moj detaljan komentar 16. marta, pa sam ocekivao “da ce se uzeti u pamet” i prekinuti dalje razgovore, ali nisu?!
Raspisivanje tendera za rasprodaju baznog dela RTB-a se odlaze za kraj maja. Prethodno se vracaju svi dugovi poveriocima koje sam nabrojao (oko 140 miliona dolara, zajedno sa kamatama), pa se drzava nece ofajditi od prodaje RTB-a. Najavljeno je i otpustanje preko 3.500 zaposlenih jadnika (zajedno sa pogonima prerade i FOD-om), sa po 10-ak vidljivih i nevidljivih bolesti, koji imaju vecu sansu da ih pregazi prekookeanski brod u Boru i Majdanpeku, nego da nadju novi posao.
Vi ste 27. marta objavili moj komentar da licno znam 20-ak bivsih i sadasnjih Borana, koji su milioneri (u dolarima). Neki od njih su se obogatili jos u vreme Tita i Milosevica, a neki u poslednjih pet godina. Na to treba dodati “citav puk” ljudi iz Beograda, koji su takodje “omastili brkove” u rasprodaji najveceg rudnog bogatstva Evrope. Nemam nista protiv toga da bilo ko iz Vlade Srbije, Ministarstva privrede, Ministarstva energetike i rudarstva, Upravnog i Poslovodnog odbora RTB-a i Agencije za privatizaciju, proda svoj svoj stan za svega 100 dolara, odnosno po ceni koja je hiljadu puta manja od trzisne vrednosti. Medjutim, svim snagama cu se boriti da to ne uradi i sa RTB-om.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora.

RTB iz Bora je najbolji primer dugorocnog Organizovanog kriminala u Srbiji, pri cemu su celni ljudi iz Zemunskog klana pravi amateri i diletanti u odnosu na Beogradsko-borski mafijaski klan po pitanju RTB-a. Odluka o privatizaciji i obezvredjivanju RTB-a je donesena jos u vreme Tita, tacnije 1977. godine. Tadasnji gen. dir. RTB-a Bozin Jovanovic (kasnije, preds. Privredne komore SFRJ) je insistirao da se prekine sa investicijama u Jami i da se otvore novi kopovi u Novom Krivelju i Cerovu, uz investicije od oko 500 miliona dolara. To su nalazista sa malim sadrzajem sulfidnog bakra u rudi (ispod 0,6%), pa je RTB sledece tri decenije na tim kopovima radio sa gubitkom pri ceni manjoj od 2.500 dolara po toni bakra. Tacno su znali (na osnovu ranijih ispitivanja Francuza i satelitskih snimaka) da se svega 200 metara ispod 18. horizonta u Jami nalazi najbogatije nalaziste bakra u Evropi, sa oko 3-5% bakra, mnogo plemenitih metala i veoma vaznih legirajucih elemenata, koji bi pokrili sve troskove u proizvodnji bakra (u ukupnoj vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara). Na to treba dodati i detaljno istrazene rezerve bakra, plemenitih metala i legirajucih elemenata na Crnom vrhu, u vrednosti od oko 20 milijardi dolara. U vreme sankcija, RTB je “zaturio” oko 1,5 MILIJARDU dolara i zaduzio se skoro 500 miliona dolara (Glenkor, Trafigura, Debis, Mitilineos, Vanja Bokan, Zoran Drakulic i domaci dugovi) i pored visoke cene bakra i solidne proizvodnje.
Posle Petog oktobra, doslo je do brzopotezne smene kadrova u RTB-u, koju je uradio Strajkacki odbor, na celu sa Krstom S. Kalcicem (prvim DOS-ovim preds. SO Bor) i Dragoljubom Janesem (prvim nezvanicnim DOS-ovim preds. UO RTB-a), i ako obojica u tom momentu nisu bili clanovi DOS-a, vec bivsi clanovi SPO-a?! Pridruzio im se i prof. dr Vlasta Trujic, koji je postao dir. Instituta, a na njihov predlog, prof. dr Ceda Knezevic (bivsi dir. Instituta) postao je 2001. godine prvi zvanicni preds. UO RTB-a. Ubrzo se proneo glas da se RTB mora zatvoriti u roku od 5-8 godina zbog nedostatka bakra u rudi, i sto je najzalosnije, u to su ubedili i g. Djindjica, koji je to javno izjavio u Boru. Krajem 2001. godine, Vlada je postavila Boru Stojadinovica (bivseg potpreds. OO SPS) za v.d. gen. dir. RTB-a, gde se i sada nalazi. Pripremljen je teren za rasprodaju RTB-a za “saku dolara” mafijasu Mark Ricu (Glenkor, Trafigura, Rivijera, Vest point itd), KGB-ovim mafijasima i Mirinim udbaskim tajkunima (Zoran Drakulic, vlasnik firme Ist Point, Milan Beko, vlasnik “cuvene” firme Debis itd.). Cak je i bivsi ministar Vlahovic javno izjavio da “ceo RTB treba pokloniti za jedan dolar, a da drzava prvo vrati dugove” (Glas javnosti ; cela 9. strana).
Pre nekoliko dana je potpisan ugovor sa “cuvenom” kanadskom geoloskom firmom Dandi o davanju koncesije Crni vrh. Bor ce narednih 25 godina dobijati svega po 2 eura po aru povrsine zemljista za istrazivanje i eksploataciju godisnje, a drzava Srbija jos 8 eura (koje smesne pare). Prirodno bogatstvo, vredno 20 MILIJARDI dolara, dajemo za nekoliko stotina hiljada dolara, a pravimo direktnu ekolosku stetu u milionima dolara (o, Sveti Petre, gde je kraj srpskoj propasti). Vi ste objavili moj detaljan komentar 16. marta, pa sam ocekivao “da ce se uzeti u pamet” i prekinuti dalje razgovore, ali nisu?!
Raspisivanje tendera za rasprodaju baznog dela RTB-a se odlaze za kraj maja. Prethodno se vracaju svi dugovi poveriocima koje sam nabrojao (oko 140 miliona dolara, zajedno sa kamatama), pa se drzava nece ofajditi od prodaje RTB-a. Najavljeno je i otpustanje preko 3.500 zaposlenih jadnika (zajedno sa pogonima prerade i FOD-om), sa po 10-ak vidljivih i nevidljivih bolesti, koji imaju vecu sansu da ih pregazi prekookeanski brod u Boru i Majdanpeku, nego da nadju novi posao.
Vi ste 27. marta objavili moj komentar da licno znam 20-ak bivsih i sadasnjih Borana, koji su milioneri (u dolarima). Neki od njih su se obogatili jos u vreme Tita i Milosevica, a neki u poslednjih pet godina. Na to treba dodati “citav puk” ljudi iz Beograda, koji su takodje “omastili brkove” u rasprodaji najveceg rudnog bogatstva Evrope. Nemam nista protiv toga da bilo ko iz Vlade Srbije, Ministarstva privrede, Ministarstva energetike i rudarstva, Upravnog i Poslovodnog odbora RTB-a i Agencije za privatizaciju, proda svoj svoj stan za svega 100 dolara, odnosno po ceni koja je hiljadu puta manja od trzisne vrednosti. Medjutim, svim snagama cu se boriti da to ne uradi i sa RTB-om.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora.