Pariz odustao od spornog zakona

Bravo Francuzi. Dobar primer da narod ne mora podanicki da prihvata sve sto vlasti rade i jos da bude fasciniran drzavnom administeracijom, policijom i upste silom kao takvom (kao u nekim drugim, jelte, zemljama). Uz malo solidarnosti, hrabrosti i slobodnog duha i obican svet moze kao od sale da izadje na kraj cak i sa tako mocnim i do zuba naoruzanim strukturama kao sto je Francuska drzavna sila i neoliberalne korporacije i ideologija koji stoje iza svega toga. Viva!

Očekivano, i možda dobro: očigledno je da nade za nekakvu reformu na razuman način u Francuskoj nema, pa je onda bolje da ostane kako jeste, jer će to ubrzati propast celog sistema i otrežnjenje. Sasvim sigurno mnogo siromašniji Francuzi za desetak-petnaestak godina treba da se sete početka ove decenije kao verovatno poslednje šanse za neophodne promene, i da imaju na umu da su siromaštvo izabrali sami. Inače, srce mi se cepa što su šanse Vilpena da zameni svog patrona u Jelisejskoj palati opale, pošto je naprosto nadljudski zadatak odlučiti se da li je antipatičniji ovaj rasni birokrat sa pesničkim sklonostima i pseudo-patricijskim imidžem celog života kultivisanim isključivo parama poreskih obveznika ili svim demagoškim mastima namazani arivista Sarkozi čija je jedina vizija i princip koji još uvek deli sa odbačenim učiteljem (i, uostalom, većim delom trenutne francuske političke scene) vlast po cenu svakog zamislivog kompromisa. Sada je već sasvim očigledno da će upravo ovakva Francuska, na ovaj ili onaj način povezan sa kolektivnom socijalističkom psihozom i nacionalnom frustracijom svog stanovništva, biti ona sila koja će za koju godinu zadati coup de grâce sadašnjoj polufederalnoj formi posustale, idejno iscrpljene i stagnuirajuće EU.

Eto, kako se to radi! Ovo je prava pobeda demokratije! Sta znaci ideja nedodirljivosti vladajuceg sistema i njegovih pojedinaca. Sve je u rukama naroda.

Bravo Francuzima i ulicnoj demokratiji! Zahvaljujuci tome sto su neinformisani studenti istrajali, nezaposlenost medju mladima ce ostati stabilna (22%), prema vlasti ce isplivati populisticki politicari, a svi drugi pokusaji reformi ce biti potpuno obeshrabreni. Jos jednom svaka im cast, nasi levicari se mogu ugledati na Francuze.

Veci otpor ka promenama od Francuza imaju izgleda mi samo Srbi. Paternalizam, lenjost i arogancija osobine su koje krase ova dva bratska naroda. I da jos jedan obicaj: losa procena sopstvenih interesa. Na referendumu su odbili Evropu zato sto su hteli vise Evrope. Ovim protestom su odbili vecu zaposlenost jer su hteli vecu zaposlenost. Meni nisu jasni Francuzi bas kao ni Srbi. Inat je los zanat!

Divna vest. Cestitam Francuskom slobodarskom narodu. Vec dva veka Francuska je luconosa demokratije u Evropi.
Ova pobeda Francuskog Naroda nije zancajna samo za Francusku. Ona je pobeda nad necim stranim sto se nekriticno ,drsko i sa katastrofalnim efektima namece Evropskiom narodima. Francuzi su jedini imali hrabrosti da dignu glas sto je zalosno za ostale.

Uzas - jos jedna pobeda reakcionarne politike. Ovo nije bila '68, ovo nije bila revolucija, ovo nije bio Beograd 5.10.
Te revolucije su pokretali mladi ljudi koji su zeleli promene, i nisu davali da im matora vlada soli pamet.
Francuzi hoce da im vlada sve obezbedi na tacni, da mogu mirno da se zaposle, pokazu u prvih godinu dana da su sposobni da rade, a da onda sede na rukama do kraja zivota jer zbog sindikata ne mogu da ih otpuste.
Nije im dosta sto im je zakonom skraceno radno vreme na 35 sati nedeljno. Ispravka - zakon im de fakto zabranjuje da rade vise od 35 sati nedeljno.
Ja jesam za promene, ja podrzavam mlade ljude kojima je pun kufer pa izadju na ulice, ali ovo je kmecanje razmazenog deteta koje kuka da mu roditelji promene pelene.

Francuzi ne daju ni jedan zakon da prodje protiv njihove volje, a nas ovi nasi gaze kao i da ne postojimo. A mi samo kao telad blenemo i cutimo, ponekad koju i kazemo, ali nikako da dodjemo sebi i kazemo: "Dosta vise ovoga".

Sumrak Zapada. Najbolje da raspuste parlament, odbace predstavnicku demokratiju i da se sve vrati na 1789. godinu, giljotinu, paljevinu. Od tada Francuska je simbol nesposobnosti da se u principu ok ideje sprovedu u praksu. Najbolje sto postoji u toj zemlji uvek je bezalo iz nje, ne gledajuci preko ramena. Jos malo pa 'Srbija ozbiljnog sveta'.

Interesantno je da se Širakova odluka da povuče sporni zakon iz procedure poklapa sa posetom Koštunice Francusoj, na Širakov zahtev. Biće da ga je Voja posavetovao kako se vešto upravlja državom, eto Širaku je čak i porastao rejting posle toga :)
Šalu na stranu, izgleda da bi tranzicija u Francuskoj tekla još sporije nego u Srbiji... tamo se sa sindikatima mora pregovarati kad se menja otirač za noge pred vratima firme a kamoli zakon o radu. S jedne strane, to pokazuje na kom su stepenu razvoja radnička prava i pre svega radnička solidarnost u Francuskoj a sa druge strane koliko Francuzi ne veruju vladi da radi "za njihovo dobro" na dugoročnom planu. Ne znam šta bih rekao na sve to, ne živim tamo pa se ne usuđujem da dajem neki komentar.

Bravo Francuzi. Dobar primer da narod ne mora podanicki da prihvata sve sto vlasti rade i jos da bude fasciniran drzavnom administeracijom, policijom i upste silom kao takvom (kao u nekim drugim, jelte, zemljama). Uz malo solidarnosti, hrabrosti i slobodnog duha i obican svet moze kao od sale da izadje na kraj cak i sa tako mocnim i do zuba naoruzanim strukturama kao sto je Francuska drzavna sila i neoliberalne korporacije i ideologija koji stoje iza svega toga. Viva!

Očekivano, i možda dobro: očigledno je da nade za nekakvu reformu na razuman način u Francuskoj nema, pa je onda bolje da ostane kako jeste, jer će to ubrzati propast celog sistema i otrežnjenje. Sasvim sigurno mnogo siromašniji Francuzi za desetak-petnaestak godina treba da se sete početka ove decenije kao verovatno poslednje šanse za neophodne promene, i da imaju na umu da su siromaštvo izabrali sami. Inače, srce mi se cepa što su šanse Vilpena da zameni svog patrona u Jelisejskoj palati opale, pošto je naprosto nadljudski zadatak odlučiti se da li je antipatičniji ovaj rasni birokrat sa pesničkim sklonostima i pseudo-patricijskim imidžem celog života kultivisanim isključivo parama poreskih obveznika ili svim demagoškim mastima namazani arivista Sarkozi čija je jedina vizija i princip koji još uvek deli sa odbačenim učiteljem (i, uostalom, većim delom trenutne francuske političke scene) vlast po cenu svakog zamislivog kompromisa. Sada je već sasvim očigledno da će upravo ovakva Francuska, na ovaj ili onaj način povezan sa kolektivnom socijalističkom psihozom i nacionalnom frustracijom svog stanovništva, biti ona sila koja će za koju godinu zadati coup de grâce sadašnjoj polufederalnoj formi posustale, idejno iscrpljene i stagnuirajuće EU.

Eto, kako se to radi! Ovo je prava pobeda demokratije! Sta znaci ideja nedodirljivosti vladajuceg sistema i njegovih pojedinaca. Sve je u rukama naroda.

Bravo Francuzima i ulicnoj demokratiji! Zahvaljujuci tome sto su neinformisani studenti istrajali, nezaposlenost medju mladima ce ostati stabilna (22%), prema vlasti ce isplivati populisticki politicari, a svi drugi pokusaji reformi ce biti potpuno obeshrabreni. Jos jednom svaka im cast, nasi levicari se mogu ugledati na Francuze.

Veci otpor ka promenama od Francuza imaju izgleda mi samo Srbi. Paternalizam, lenjost i arogancija osobine su koje krase ova dva bratska naroda. I da jos jedan obicaj: losa procena sopstvenih interesa. Na referendumu su odbili Evropu zato sto su hteli vise Evrope. Ovim protestom su odbili vecu zaposlenost jer su hteli vecu zaposlenost. Meni nisu jasni Francuzi bas kao ni Srbi. Inat je los zanat!

Divna vest. Cestitam Francuskom slobodarskom narodu. Vec dva veka Francuska je luconosa demokratije u Evropi.
Ova pobeda Francuskog Naroda nije zancajna samo za Francusku. Ona je pobeda nad necim stranim sto se nekriticno ,drsko i sa katastrofalnim efektima namece Evropskiom narodima. Francuzi su jedini imali hrabrosti da dignu glas sto je zalosno za ostale.

Uzas - jos jedna pobeda reakcionarne politike. Ovo nije bila '68, ovo nije bila revolucija, ovo nije bio Beograd 5.10.
Te revolucije su pokretali mladi ljudi koji su zeleli promene, i nisu davali da im matora vlada soli pamet.
Francuzi hoce da im vlada sve obezbedi na tacni, da mogu mirno da se zaposle, pokazu u prvih godinu dana da su sposobni da rade, a da onda sede na rukama do kraja zivota jer zbog sindikata ne mogu da ih otpuste.
Nije im dosta sto im je zakonom skraceno radno vreme na 35 sati nedeljno. Ispravka - zakon im de fakto zabranjuje da rade vise od 35 sati nedeljno.
Ja jesam za promene, ja podrzavam mlade ljude kojima je pun kufer pa izadju na ulice, ali ovo je kmecanje razmazenog deteta koje kuka da mu roditelji promene pelene.

Francuzi ne daju ni jedan zakon da prodje protiv njihove volje, a nas ovi nasi gaze kao i da ne postojimo. A mi samo kao telad blenemo i cutimo, ponekad koju i kazemo, ali nikako da dodjemo sebi i kazemo: "Dosta vise ovoga".

Sumrak Zapada. Najbolje da raspuste parlament, odbace predstavnicku demokratiju i da se sve vrati na 1789. godinu, giljotinu, paljevinu. Od tada Francuska je simbol nesposobnosti da se u principu ok ideje sprovedu u praksu. Najbolje sto postoji u toj zemlji uvek je bezalo iz nje, ne gledajuci preko ramena. Jos malo pa 'Srbija ozbiljnog sveta'.

Interesantno je da se Širakova odluka da povuče sporni zakon iz procedure poklapa sa posetom Koštunice Francusoj, na Širakov zahtev. Biće da ga je Voja posavetovao kako se vešto upravlja državom, eto Širaku je čak i porastao rejting posle toga :)
Šalu na stranu, izgleda da bi tranzicija u Francuskoj tekla još sporije nego u Srbiji... tamo se sa sindikatima mora pregovarati kad se menja otirač za noge pred vratima firme a kamoli zakon o radu. S jedne strane, to pokazuje na kom su stepenu razvoja radnička prava i pre svega radnička solidarnost u Francuskoj a sa druge strane koliko Francuzi ne veruju vladi da radi "za njihovo dobro" na dugoročnom planu. Ne znam šta bih rekao na sve to, ne živim tamo pa se ne usuđujem da dajem neki komentar.