Rešavanje sudbina kosovskih žrtava

Ne cudi me da smo pred ovakvim vestima svi nemi. Ne ponosim se ovim neslavnim brojkama. Ruanda u Srbiji. Najstrasnije je to sto su to uglavnom civili, zaustavljeni u svojoj svakodnevnici na polju ili u centru sela, deca dok igraju klikere, lekar na viziti, radnici u autobusu na putu ka fabrici...Trenutak u kome prestaje sadasnjost zbog necijeg ludila.
Istovremeno cestitam i pozdravljam sve koji su ulozili toliko sati rada na identifikaciji.
Nadam se da ce neko jednog dana sakupiti sve podatke o nesrecnicima iz masovnih grobnica i dati im lice. Ta bi kjiga od hiljade stranica trebala da bude osnovna literatura za sve nas. Mozda napokom nesto naucimo o zivotu...

Neka pocivaju u miru, najzad...Slava im. Iskreno se nadam da ce i zlocinci izaci na videlo. Sta mi sve nosimo u nasledje iz prethodne decenije...I zaista jesam ostala bez reci, jer mi je i zalost i sramota, da je to moja drzava svojim gradjanima radila. Po hiljaditi put, pitam se gde mi zivimo, i s kim, i kako mogu svi ti "heroji" i dalje da postoje, da se busanje u grudi nastavlja i da se sve one njuske iz najkrvavijih dana bliske nam proslosti i dalje sire naokolo, i da imaju za to i dalje podrsku...

Ne cudi me da smo pred ovakvim vestima svi nemi. Ne ponosim se ovim neslavnim brojkama. Ruanda u Srbiji. Najstrasnije je to sto su to uglavnom civili, zaustavljeni u svojoj svakodnevnici na polju ili u centru sela, deca dok igraju klikere, lekar na viziti, radnici u autobusu na putu ka fabrici...Trenutak u kome prestaje sadasnjost zbog necijeg ludila.
Istovremeno cestitam i pozdravljam sve koji su ulozili toliko sati rada na identifikaciji.
Nadam se da ce neko jednog dana sakupiti sve podatke o nesrecnicima iz masovnih grobnica i dati im lice. Ta bi kjiga od hiljade stranica trebala da bude osnovna literatura za sve nas. Mozda napokom nesto naucimo o zivotu...

Neka pocivaju u miru, najzad...Slava im. Iskreno se nadam da ce i zlocinci izaci na videlo. Sta mi sve nosimo u nasledje iz prethodne decenije...I zaista jesam ostala bez reci, jer mi je i zalost i sramota, da je to moja drzava svojim gradjanima radila. Po hiljaditi put, pitam se gde mi zivimo, i s kim, i kako mogu svi ti "heroji" i dalje da postoje, da se busanje u grudi nastavlja i da se sve one njuske iz najkrvavijih dana bliske nam proslosti i dalje sire naokolo, i da imaju za to i dalje podrsku...