Neiskorišćeni fondovi EU

eee... ako im je to najvazniji problem u drzavi... mora da im je dosadno tamo!

Glupo je da pare stoje ne iskoriscene. Neka ih daju nama, znacemo sigurno sta da uradimo.

Jes, djavola! Nisu iskorisceni zato sto su namenjeni za probleme koje ili Cesi (a ni vecina drugih ukljucujuci tu i Srbe) ne zele da rese (integracija Roma u drustvo) ili koji nisu znacajni (Ceska ekonomija je sada jaka i fali joj strucnih ljudi, koje tesko mogu da stvore iz niskokvalifikovanih nezaposlenih koje imaju, makar i imali pare za to).

Fondovi su neiskorišćeni jer su takve propozicije davaoca novca da se obećanje ne realizuje. Kada je novac obećavan propozicije za pristup su bile takve da se je prema njima realno moguće iskoristi 20%. Realno je iskorišćeno i više nego što je planirano.
Mehanizmi su veoma prosti:
operativna i finansijska sposobnost podnosioca zahteva za sredstvima (protok para u prethodnom periodu, broj zapošljenih i njihove kvalifikacije) sa takvim pragovima da potencijalni aplikanti ne mogu da ih prođu (prag milon evra prometa a većina firmi ima ispod), pitanje održivosti projekta (pilot projekat koji ima svrhu samo jednom da se radi a oni traže kako da se isti projekat nastavi).
Primer u Srbiji je program RSEDP u Srbiji (projekat Regionalnog socioekonomskog razvoja koji se realizuje u tri regiona). Ispostavilo se da su sredstva iskorišćena 80% po regionu i to skoro u istom iznosu što statistički nije moguće, odnosno, rezultati ovog tendera su bili naštelovani da se u tri regiona novac podjednako iskoristi manje od planiranog budžeta jer su naše institucije nesposobne. Koliko su kriterijumi EU proizvoljni govori i činjenica da su neki dobitnici bili i finansijski i kadrovski slabiji od nekih koji su eliminisani zbog nedovoljnih finansijskih i operativnih kapciteta (drugim rečima pobednici su se znali pre raspisivanja tendera).
Posebna je priča eliminacija organizacija koje se nekome ne sviđaju ali imaju apsolutno kvalitetan projekat i koje nije moguće eliminsati na navedene načine . Tada na scenu stupa klauzula o konfliktu interesa (dovoljno je da član evaluacionog komiteta izjavi da nekoga iz te organizacije poznaje i onda se ta organizacija eliminiše).
Postoji još jedan način eliminacije organizacija a to je kašnjenje sa raspisivanjem tendera, zatim kašnjenje sa selekcijom projekata (izjave da se odluke donose u roku od tri meseca a onda se ispostavi da odluka nije poznata ni posle šest meseci što dovodi do toga da neki dobitnici odustanu od potpisivanja ugovora o donaciji, EAR sada ne objavljuje listu dobitnika donacija dok nisu potpisani ugovori jer ima dosta onih koji su dobili donaciju pa su odustali).
Kada se pogledaju svi elementi može se zaključiti da sredstva koja EU obeća realno će se realizovati do 30%. Na bazi rečenog svako obećanje EU u vidu pomoći je realno samo do 30% sve pre preko toga nije realno.
Pa ko voli neka izvoli.

eee... ako im je to najvazniji problem u drzavi... mora da im je dosadno tamo!

Glupo je da pare stoje ne iskoriscene. Neka ih daju nama, znacemo sigurno sta da uradimo.

Jes, djavola! Nisu iskorisceni zato sto su namenjeni za probleme koje ili Cesi (a ni vecina drugih ukljucujuci tu i Srbe) ne zele da rese (integracija Roma u drustvo) ili koji nisu znacajni (Ceska ekonomija je sada jaka i fali joj strucnih ljudi, koje tesko mogu da stvore iz niskokvalifikovanih nezaposlenih koje imaju, makar i imali pare za to).

Fondovi su neiskorišćeni jer su takve propozicije davaoca novca da se obećanje ne realizuje. Kada je novac obećavan propozicije za pristup su bile takve da se je prema njima realno moguće iskoristi 20%. Realno je iskorišćeno i više nego što je planirano.
Mehanizmi su veoma prosti:
operativna i finansijska sposobnost podnosioca zahteva za sredstvima (protok para u prethodnom periodu, broj zapošljenih i njihove kvalifikacije) sa takvim pragovima da potencijalni aplikanti ne mogu da ih prođu (prag milon evra prometa a većina firmi ima ispod), pitanje održivosti projekta (pilot projekat koji ima svrhu samo jednom da se radi a oni traže kako da se isti projekat nastavi).
Primer u Srbiji je program RSEDP u Srbiji (projekat Regionalnog socioekonomskog razvoja koji se realizuje u tri regiona). Ispostavilo se da su sredstva iskorišćena 80% po regionu i to skoro u istom iznosu što statistički nije moguće, odnosno, rezultati ovog tendera su bili naštelovani da se u tri regiona novac podjednako iskoristi manje od planiranog budžeta jer su naše institucije nesposobne. Koliko su kriterijumi EU proizvoljni govori i činjenica da su neki dobitnici bili i finansijski i kadrovski slabiji od nekih koji su eliminisani zbog nedovoljnih finansijskih i operativnih kapciteta (drugim rečima pobednici su se znali pre raspisivanja tendera).
Posebna je priča eliminacija organizacija koje se nekome ne sviđaju ali imaju apsolutno kvalitetan projekat i koje nije moguće eliminsati na navedene načine . Tada na scenu stupa klauzula o konfliktu interesa (dovoljno je da član evaluacionog komiteta izjavi da nekoga iz te organizacije poznaje i onda se ta organizacija eliminiše).
Postoji još jedan način eliminacije organizacija a to je kašnjenje sa raspisivanjem tendera, zatim kašnjenje sa selekcijom projekata (izjave da se odluke donose u roku od tri meseca a onda se ispostavi da odluka nije poznata ni posle šest meseci što dovodi do toga da neki dobitnici odustanu od potpisivanja ugovora o donaciji, EAR sada ne objavljuje listu dobitnika donacija dok nisu potpisani ugovori jer ima dosta onih koji su dobili donaciju pa su odustali).
Kada se pogledaju svi elementi može se zaključiti da sredstva koja EU obeća realno će se realizovati do 30%. Na bazi rečenog svako obećanje EU u vidu pomoći je realno samo do 30% sve pre preko toga nije realno.
Pa ko voli neka izvoli.