Konkurencija u ponudi stambenih kredita

Posle 15 godina dođe na red i davanje stambenih kredita od strane banaka."Ko čeka taj dočeka".Al ne leži vraže, eto prednost kod stambenih kredita imaju svi, ali ispod 45 godina života: pomoć Države, više godina otplate,manje rate,manje kamate,srećnici nisu nijedan deo svoje plate odvajali za tkzv"stambeni doprinos", te nisu ni "opljačkani", odmah imaju stanove u kojima žive-humano...Da sve nije ružičasto ukazuje stvarnost, te se diskriminacija vrši od strane Države za sve one koji su stariji od 45 godina, kao da su kažnjeni što su "stari", Država rešila da ih se reši tako što nemaju subvenciju Nacionalne korporacije od 20%, imaju manje godina za otplatu kredita, imaju veće rate, imaju veću kamatu, ono što su tokom 20-30 godina svog rada izdvajali za stambenu izgradnju VIŠE NE VAŽI-POJELA MACA (ta sredstva im niko ne uvažava). Sve u svemu nije lako biti "star": bez stana, opljačkan, doživotni podstanar, čovek drugog reda,deca nesrećna.Konstatujem da ti "diskriminisani" iznad 45 godina su radili i nadali se stanovima kad im dođe red, da ih ne bi deca pitala "pitaće te starost gde ti bila mladost!?" Sad kad oni treba da uzmu kredit za stan , da ljudi imaju gde dočekaju snaju i zeta, unučiće, kao da su "KAŽNJENI"!Šta su to pogrešili?

Posle 15 godina dođe na red i davanje stambenih kredita od strane banaka."Ko čeka taj dočeka".Al ne leži vraže, eto prednost kod stambenih kredita imaju svi, ali ispod 45 godina života: pomoć Države, više godina otplate,manje rate,manje kamate,srećnici nisu nijedan deo svoje plate odvajali za tkzv"stambeni doprinos", te nisu ni "opljačkani", odmah imaju stanove u kojima žive-humano...Da sve nije ružičasto ukazuje stvarnost, te se diskriminacija vrši od strane Države za sve one koji su stariji od 45 godina, kao da su kažnjeni što su "stari", Država rešila da ih se reši tako što nemaju subvenciju Nacionalne korporacije od 20%, imaju manje godina za otplatu kredita, imaju veće rate, imaju veću kamatu, ono što su tokom 20-30 godina svog rada izdvajali za stambenu izgradnju VIŠE NE VAŽI-POJELA MACA (ta sredstva im niko ne uvažava). Sve u svemu nije lako biti "star": bez stana, opljačkan, doživotni podstanar, čovek drugog reda,deca nesrećna.Konstatujem da ti "diskriminisani" iznad 45 godina su radili i nadali se stanovima kad im dođe red, da ih ne bi deca pitala "pitaće te starost gde ti bila mladost!?" Sad kad oni treba da uzmu kredit za stan , da ljudi imaju gde dočekaju snaju i zeta, unučiće, kao da su "KAŽNJENI"!Šta su to pogrešili?