61. rođendan SD Crvena zvezda

Danas nam je divan dan, divan dan, našoj Zvezdi rođendan ... Živela ...

Srecan rodjendan Zvezdo!!!

Eh, moj Tomo, mnogo je to malo za tolike godine sto sedis u klubu, tri igraca?...

Ko kaze da nije bilo trofeja u poslednjih godinu dana kada je Zvezda pre par nedelja osvojila Kup.

Zvezda, Srbija nikad Jugoslavija. Srecan Rodjendan Zvezdo!!!!

ocekujem milion komenara koji ce hvaliti crvenu kao “jedino srpsko sportsko drustvo” pa da malo obrazujem drugove ganere…
crvena je osnovana u vreme kada je na prostorima (tada jos) kraljevine jugoslavije besneo rat. cilj njenog osnivanja nema nikakve veze sa srpstvom, bio je to jedan od brojnih (nazalost uspelih) pokusaja “partije” da sto vise ljudi privoli komunizmu. otuda i naziv- “crvena zvezda”, jasna asocijacija na ideologiju koju danas pamtimo samo po zlu…
a kada su sile trojnog pakta konacno bile porazene, doslo je vreme da se hrabri vojnici vrate svojim domovima. tada je osnovano jos jedno sportsko drustvo cije nas ime potseca na sve one koji su dali svoj zivot za slobodu- PARTIZAN!
i eto, proslo je citavih sest decenija. mnogo se toga promenilo, ali su neke stvari do danas ostale iste… navijaci crvene smatraju svoj klub samo srpskim i otvoreno govore da samo srbi mogu da ga podrzavaju. sa druge strane, PARTIZAN je uvek imao i imace otvoreno srce za sve, bez obzira na naciju, rasu ili veru…
srecan rodjendan, komsije, i zelim vam jos mnogo, mnogo rodjendana jer bez postojanja vaseg kluba nikada ne bih znao koliko sam ponosan sto VOLIM PARTIZAN!

KOGA TO ZANIMA, KAO DA JE PRICA O REALU ILI BARCELONI.

Mislite reci 'JUBILARNI' sezdeset prvi?

E pa ZVEZDO nek je sa srecom i tebi i nama s tobom.
SAMO NAPRED, U NOVE POBEDE!DELIJE SEVER

Srecan ti rodendan Zvezdo, moj voljeni klubu! I zelim ti puno uspeha i jos mnogo,mnogo vise Trofeja i nadam se da ove godine napokon udjemo u Ligu Sampiona!

PEJA, lepo receno. A crvenima zelim da se vesele dok jos mogu...Sretno!

Dragi mo Pejo
O tome ko je i zasto navijao za Zvezdu ili groblje najbolje ces da vidis u filmu Bal na vodi. Nekako mi ovaj tvoj upad strasno lici na scenu kad grobarski veslaci upadaju ne pozvani na rodjendan. Kad se vec pozivas na istoriju (to jest povjest da ti prevedem), znas li kako je partizan od zarobljenih igraca NK Gradjanski-Zagreb oformio svoj tim, koji je predstavljao obavezu za sve poltrone u i oko titove jna. Igraci koji su pre rata igrali u FK Jugoslavija , Bask i u ostalim beogradskim klubovima (znaci ljudi odavde)okupljeni su u Zvezdi. Boje (crno i belo nisu boja al ajd' sad kad ste zapei) kojima se dicite, partizan nosi od dicnog vremena Franje Tudjmana i vi ih ljubomorno cuvate kao i uspomenu na vaseg dicnog ideologa. I na kraju, na ovom svetu postoje samo dve grupacije koje me u pezurativnom smislu nazivaju ciganinom a to ste vi i ustase. Toliko o vasoj sirini prema svima. Ja ne znam da li ce moderatori pustiti ovaj tekst a ja se polomi da ne vredjam. Vredjaju cinjenice. Voli ti samo tvoj parizan sa celom njegovom prljavom istorijom ako mozes, ali ne pricaj gluposti bar ovde gde se proslavlja rodjendan NAJVECEG KLUBA, ispadas glup u drustvu.

ZVEZDO (Z)GAZI IH SVE !!!!!

Zvezdo, zivela nam jos toliko i koju godinu manje!

Pa Zigicu dali trofej zato sto se plase da ne ode. HAHA
Jadno i pateticno.
Nema se para-to je jedino sto mogu da kazem.
Partizan ima pare ali i par kriminalaca u upravi.
Srecan rodjendan komunistickoj Zvezdi

Pejo jesi mozda ljubomoran sto te nisu pozvali na tortu?

Srećan nam...

Prvo da cestitam Crvenoj Zvezdi na jubilarni 61 rodendan .Dobro je sto Crvena Zvezda kao Sportsko Drustvo postoji i time 6 decenija bude ''veciti rival'' mom dragom Partizanu za koga navijam i volim ga iz detinjstva! To je prava istina da kad je jedan od ova 2 giganata -slab, isuvise je lako onom drugom, pa ne moze da se plasi jednog Rada,Cukarickog,Jedinstva itd. Ali poslednjih 15 godina ''veciti rivali'' su u mnogim sportovima samo na papiru, i da nije novca od drzave, Crvena Zvezda bi bilo u jos losijem polozaju-sto je dovelo do toga da joj mnogi pravedni navijaci- okrenu leda, jer Tokio je bilo jednom i ne znam kad ce se to opet dogoditi.Mateja Kezman je najskuplji igrac sa ovih prostora koji je ikad otisao u inostranstvo, a ne Dejan Stankovic-32 mil. maraka u odnosu na 24 ili 26 mil. za Stankovica. Taj isti Stankovic je poslednji put dao gol za reprezentaciju kad se zvala--Jugoslavija!!! Zigic nije puno doprineo reprezentacji da se kvalifise za SP-izuzimajuci asistenciju Kezmanu za pobedu protiv Bosne i cini mi se da je dao 1 gol u kvalifikacijama.U kvalifikacijama- 5 golova je dao Vukic, 5 Kezman, 1 Milosevic(nek me neko koriguje ,ako sam pogresio).Kada je bilo najtezi Crvenoj Zvezdi- u Strazburu, nije pobedio Golijat (CZ), vec mali i mladi David (Strazbur) sa svojim omladincem od 17.5 godina i 170cm koji je dao 2 gola glavom koliko se secam(nek me neko koriguje, jer nisam gledao utakmicu jer zivim u inostranstvu)i ne gorostasni Zigic sa svojih 204 ili 205 cm.Bjekovic je pogresio pre 5-6 godina (kada je mogao da proda italijanima Ivica, Ilica i Duljaja za oko 100 mil. maraka - pa ida ih je sva troje prodao za ''samo 70 mil. maraka'' Partizan bi danas imao i jos vise novca!!! ali i Stojkovic je pre 2 meseca ponovio istu gresku-nije pustio Zigica kad je najtrazenji i- sad se Zigic pokaje i vise nije isti zar u njemu. Nemojte se tuci pre derbija jer Bog ne voli nasilje i mrznju, vec nek svako voli svoj klub na svoj nacin.Bog je sve i ja sam nista i ja sam nista i Bog je sve,ali mrznja i raspad su od davola i ljubav i prastanje su -od Boga!!! I ove godine .............. Bog je dao titulu Partizanu! Od Zvezdinih igraca poziv u reprezentaciju zasluzuje Jankovic, a ne Basta, Mladenovic .........itd. Molio sam se Bogu iskreno da se mladi Kovacevic izleci i izlecio ga je Bog-- nek mu se Kovacevic zahvaljuje!!! Molio sam se Bogu kada je Zvezda igrala sa PSV-om u Holandiju ovako-- ako je Crvena Zvezda uzela titulu na cisto neka i Zvezda ude u KS kao Partizan, i ako nije-- Boze zgromi ih!!!!!! Neki partizanovci bi mogli da se ugledaju na zvezdase ,jer su bili odanji svom klubu.

Prica

Od samog osnivanja Sportskog društva Crvena Zvezda gradio se profil pravog Zvezdaša. Vec 1948. osnovana je sekcija "Clanovi - prijatelji" koja je brojala 120 upisanih. Zvezda je sebi privukla i intelektualce i bivše trgovce, ali i mangupe i ubrzo je postala simbol beogradskog duha. Za razliku od pedesetih i šezdesetih godina, kad je tribine Marakane krasila tek po neka zastava, sedamdesete su donele nove navijacke trendove - zastave su se nosile masovno, pojavljuju se prvi transparenti, šalovi, kape... Redovnije se putuje na gostovanja i u zemlji i u inostranstvu, najverniji pocinju medusobno da se druže i danima kada nije bilo utakmica i tada polako pocinje da se stvara jezgro najvatrenijih Zvezdinih fanova.

Pocetak osamdesetih doneo je Severu nešto zaista novo - zabranjeno je unošenje na tribine zastava na koplju, ali se povecao broj ljudi koji su nosili šalove, sve je više bilo transparenata i navijacke pesme su bile sve raznovrsnije i melodicnije. Ipak, prava revolucija dogodila se 1986. - tada su osnovani Ultras i Red Devils - dve grupe koje ce uz godinu dana kasnije nastale Zulu Warriors predstavljati jezgro i avangardu na Severu i u celoj bivšoj Jugoslaviji.

Crvena Zvezda je tokom svog postojanja stekla oreol jednog od stubova srpstva tako da su utakmice sa klubovima iz ostalih republika uvek bile pune naboja i tenzija. Više od 200 Zvezdinih navijaca je 1986. bilo prisutno na gostovanju atinskom Panatinaikosu, a transparent Ultras je bilo nemoguce ne primetiti.

Tada je i rodeno jedino pravo prijateljstvo izmedu Delija i navijaca Olimpijakosa. Ove prijateljske veze temelje se na slicnosti klubova - oba kluba su iz glavnih gradova, najtrofejniji su u svojim zemljama, nose crveno-bele boje, poticu iz pravoslavne sredine.

1988. je godina ekspanzije - osnovan je veliki broj novih grupa, kupljeni su prvi bubnjevi, sve se više upotrebljava pirotehnika, sve više ljudi putuje na gostovanja, u vecem broju se pojavljuju i navijaci Zvezde iz unutrašnjosti. U prolece 1988. uspostavljeni su prvi ozbiljniji kontakti sa Upravom kluba i od tada je pocela saradnja ciji je prvi konkretan oblik predstavljao odlazak 2 autobusa navijaca na legendarno gostovanje u Milano. Tada je na stadionu San Siro bilo prisutno oko 1.000 Zvezdaša, a bubnjevi, baklje i veliki transparenti prvi put su prezentovani u inostranstvu.

Organizacija severne tribine bila je sve bolja i bolja ali je medu vodama razlicitih grupa vladala opšta konstatacija da snaga i potencijal nisu dovoljno iskorišceni. Želja za ujedinjenjem u jednu veliku i pravu organizaciju bila je sve jaca.

Na inicijativu Ultrasa svim znacajnijim navijacima poslato je pismo sa pozivom na sastanak ujedinjenja gde su obrazloženi razlozi iz kojih bi bilo mudro i dobro ujediniti se i napraviti konacno pravu stvar: toj ujedinjenoj grupi dati srpsko ime, napraviti rekvizite sa imenom grupe kako se više ne bi koristili u to vreme popularni strani šalovi i kape, izgraditi ozbiljniji odnos sa Upravom, povezati se sa Zvezdašima iz unutrašnjosti.. Sastanak je održan na Božic 1989. godine, prisustvovao je veliki broj navijaca, a iz mnoštva predloga

izdvojio se jedan - tog dana su rodene Delije! Odmah se prionulo na posao, tacno se znalo ko je zadužen za pravljenje šalova, nalepnica, majica, ko za sastanke sa Upravom, ko za kontakte sa navijacima van Beograda, ko za propagandni rad. Sastanci su održavani svakog cetvrtka na stadionu - tu su se ucile nove pesme, novi navijaci primani su u Delije, raspravljalo se o aktuelnim pitanjima i pravljeni su planovi za naredne utakmice. Prva veca utakmica na kojoj su Delije imale svoju prezentaciju bio je prolecni derbi 1989. Iz dana u dan organizacija navijaca postaje sve bolja. U to vreme bilo je normalno da kada se podudaraju termini nekih važnih košarkaških i fudbalskih utakmica i na jednim i na drugim bude veliki broj Delija. Na stadionu, izmedu severne i istocne tribine završena je prostorija za navijace, putovalo se redovno na sva gostovanja, pravljeni su spektakli na svakoj važnoj utakmici, proradio je i marketing Delija.

U jesenjoj sezoni 1989/1990. odradena su i tri impesivna medunarodna gostovanja u Istanbulu,

Viljnusu i Kelnu, a svaka utakmica u domacem prvenstvu donosila je nešto novo od strane Delija. Iz tog perioda datira i prijateljstvo sa podgorickim Varvarima, koje je istini za volju postojalo samo u narednih godinu dana.

Dana 13. maja 1990. došlo je do žestokih navijackih sukoba u Zagrebu izmedu Delija i navijaca Dinama. Neredi su poceli rano ujutro s pojavom prvih grupa Zvezdinih navijaca u Zagrebu.

Poznato je da su Delije oduvek bili snaga koja se doživljavala kao glas naroda, a onovremeni opšti porast nacionalizma posebno se odrazio na strujanja unutar ove ogromne grupacije. S druge strane, uz dinamovce su se našli i navijaci drugih hrvatskih klubova, ali ni oni nisu bili dovoljni da savladaju Delije.

Opšta antikomunisticka histerija nije zaobišla ni Zvezdine navijace. Delije, kao mnogobrojnu omladinu sa velikom energijom, pojedine politicke partije pokušale su da stave pod svoj uticaj a poremeceni odnosi sa Upravom nakon maksimirskih dešavanja i razliciti politicki nazori i opredeljenja bile su preokupacije Severa u tim danima slutnje. Sa prvim pobedama u Kupu evropskih šampiona u sezoni kad je Zvezda dosegla svoj vrhunac, na Sever je pocela da se vraca toliko potrebna sloga. Osnovana je i Agencija Delije koja je vodila racuna o obezbedivanju svih potrebnih rekvizita, pravljenju što bolje atmosfere i organizacije, a otvorena je i prodavnica suvenira na severoistocnoj kapiji Marakane.

U pohodu na titulu šampiona Evrope Delije su masovno gostovale u Cirihu, Glazgovu, Drezdenu, Minhenu i Bariju. Na utakmici protiv Bajerna na kojoj se odlucivalo ko ce u finale Kupa šampiona napravljena je nezaboravna atmosfera - crveni i beli baloni preko celog severa, stotine zastava i barjaka, neprestano navijanje, baklje oko celog stadiona ini za jednog Zvezdinog navijaca nije bilo vece srece nego kada se crveno-bela reka preselila sa tribina na teren da proslavi pobedu.

Na istorijski mec sa prvakom Francuske, Olimpikom iz Marseja, na kome je Crvena zvezda postala evropski šampion putovalo je skoro 20.000 navijaca - avionima, brodovima, autobusima, vozovima...

Na stadionu Sveti Nikola vladao je urnebes - hiljade papirica i rolni, baloni, baklje, barjaci, ogromna (27h50 metara) srpska zastava. Pesma nije utihnula do poslednjeg sudijskog zvižduka a veselje je trajalo danima, kako u Bariju tako i u mnogim gradovima širom bivše države!

Trijumfom u Bariju Delije su, kao i njihov voljeni klub, dostigle svoj vrhunac i od tog trenutka lagano idu silaznom putanjom. Pored izvesne zasicenosti, koja se i može razumeti u takvim okolnostima, svojevrsnom padu doprinela je i tadašnja politicka situacija. U pomoc srpskom narodu leta 1991. krenule su i Delije – veliki broj momaka iz prve ekipe uzeo je ucešce u ratu, uglavnom u Srpskoj dobrovoljackoj gardi ali su pojedine Delije, u zavisnosti od svojih politickih opredeljenja, bili medu dobrovoljcima Srpske radikalne stranke, Srpske Garde, Belih orlova... Dosta istaknutih navijaca je svoje živote položilo srpstvu, a veliki broj momaka je ranjen. Sever ih nikada nece zaboraviti.

Erozija i propast stare jugoslovenske lige, rat i teški životni uslovi smanjili su opštenarodno interesovanje za sport. Medutim, Delije nipošto nisu prestale da postoje, ne odstupajuci od svojih nacela. Došlo je u meduvremenu do smene generacija na Severu, ali je taj proces, u pogledu privrženosti Zvezdi prošao sasvim neosetno.

Naredne sezone Zvezda je odlukom UEFA bila prinudena da iz bezbednosnih razloga sve svoje utakmice u Kupu šampiona i kao domacin igra u inostranstvu. Prve dve utakmice, sa Portdaunom i Apolonom odigrane su u Segedinu, ali su pokazale da iako se ne igra u Srbiji to ne mora biti pogubno za naš tim.

Te jeseni realizovana su i dva fantasticna gostovanja - u Mancesteru i Ðenovi. Englezi kao da nisu verovali da je 70 ljudi autobusom iz jedne zemlje zahvacene ratom putovalo 3 dana kako bi gledali svoj voljeni tim. U Italiji, Delije su se predstavile sa bubnjevima, dvadesetak barjaka, pirotehnikom i velikom parolom na italijanskom jeziku. Na transparentu je pisalo "Rat, beda, zatvorene granice - ali ipak smodošli. Delije". Tajac je ubrzo zamenjen aplauzom celog stadiona.

U sezoni 1991-92. putovalo se i na finale interkontinentalnog kupa u Japan - kad je naš tim i zvanicno postao najbolji na svetu , u Atinu (gde se Delijama pridružila i veca grupa navijaca Olimpijakosa), Budimpeštu, Brisel...

Nastupajuce utakmice, u prolece 1992. Zvezda je igrala kao domacin u Sofiji; prvo s Panatinaikosom, a kasnije sa italijanskom Sampdorijom. Na utakmici sa Italijanima Delije su još jednom pokazale svoju vitalnost i neuništivost. Iz zemlje je došlo preko 20.000 navijaca, što je medu Delijama apsolutni rekord kada je rec o utakmicama igranim van granica Jugoslavije. Stotine autobusa slilo se u prestonicu Bugarske, a na stadionu freneticno navijanje bilo je upotpunjeno pirotehnikom i koreografijom srpske zastave napravljene od crvenih balona, plavih traka i belih kartona. Nažalost, tu utakmicu Zvezda je izgubila i nije uspela da se kvalifikuje za još jedno finale Kupa šampiona koje se te godine igralo na londonskom Vembliju. Poslednjeg dana maja 1992. medunarodna zajednica uvela je sankcije našoj zemlji. Za Delije je to bio jasan signal da duže vreme nece biti u prilici da se susrecu s inostranim klubovima.

Bilo kako bilo život je tekao dalje - stasavala je mlada generacija, a s obzirom na to da je ime Delija postalo sinonim za svakog navijaca Zvezde, najvatreniji, kako bi se razlikovali od drugih, pocinju da revitalizuju manje navijacke organizacije. Reorganizovana je grupa Ultras, a od novih grupa sastavljenih od mlade generacije isticali su se Ultras Fontana, Ultra Boys, Ultra Brigate...

Sva navijacka strast u tom mutnom vremenu izolacije bila je usmerena na vecite derbije, bilo da se radi o fudbalu ili o drugim sportovima. Putovalo se bez razlike na sva gostovanja: Kikinda, Becej, Kula, Pljevlja, Subotica, Podgorica, Nikšic...

Tadašnju udarnu ekipu Severa cinili su mladi momci i iako malobrojni dostojno su reprezentovali crveno-bele boje. Upravo tada, u takvom vremenu, Zvezdaši su pokazali jednu od odlika koja prati samo najvece poklonike fudbala: oni lako, puna srca, pronalaze motiv za pravo, žestoko bodrenje svojih pulena i na onim, ne mnogo bitnim, utakmicama. Uprkos katastrofalnoj ekonomskoj situaciji najverniji uspevaju da iznadu rešenja i organizuju za svaki "veciti derbi" autenticnu atmosferu održavajuci tako neuništivi duh Severa.

Sankcije nisu sprecile Zvezdine navijace da pokažu Evropi kako i dalje postoje. Maja 1994. na finalnu utakmicu Kupa šampiona u Atini, izmedu Milana i Barselone, otputovao je jedan autobus Delija. Teško je opisati izbezumljena lica italijanskih, španskih i grckih navijaca kada su na centralnom atinskom trgu Omonija ugledali pedeset Delija i zaculi njihovu pesmu. Na stadionu, Delije su obeležile svoje prisustvo transparentima i bakljama, a zajedno sa njima u sektoru su bili i stari prijatelji, navijaci Olimpijakosa.

Sezone 1994-95. Crvena zvezda je osvojila duplu krunu. Te godine Delije su odradile svoje najmasovnije domace gostovanje kada je u Novi Sad otišlo iz Beograda nekoliko hiljada navijaca. Vrhunac sezone, u svakom pogledu, sportskom i navijackom, bio je 100. veciti derbi.

Na Marakani je bilo preko 80.000 ljudi, Delije su još jednom pokazale svoju organizacionu moc, složnost i snagu... Nošena navijacima Zvezda je pobedila 2:1 i postala šampion.

Inace bila je ovo poslednja utakmica sa velikim kapacitetom Marakane, vec sledece sezone sever je obeležen brojevima stolica, a par godina kasnije postavljene su i stolice. Kapacitet severne tribine sveden je na 14.000 mesta, a samog stadiona Crvene Zvezde na 54.000 mesta.

Prijateljska utakmica izmedu Crvene z vezde i Olimpijakosa u novembru 1994. najavila je povratak Zvezde na evropsku scenu. Bila je to prva medunarodna utakmica na Marakani nakon one cuvene sa Bajernom aprila 1991. Braca i prijatelji iz Grcke na Marakani su docekani parolom "Welcome Orthodox brothers ". Oni su istom porukom uzvratili par meseci kasnije kada je Zvezda gostovala u Atini. Sportske sankcije Saveta bezbednosti su i zvanicno ukinute, u tom trenutku Crvena Zvezda je kao šampion države ucestvovala u kvalifikacijama za Kup UEFA. Protivnik je bio švajacarski Ksamaks. U Beogradu je

Zvezda izgubila 1:0, a Sever je skandirao protiv aktuelnog režima Slobodana Miloševica.

Zbog problema sa vizama na revanš u Nojšatel putovalo je tek 10 Delija iz Beograda.

Narednih godina nastaviljeno je ucešce u evropskim kupovima. Oktobra 1995. prvi put posle sankcija navijaci Zvezde organizovano odlaze na inostrano gostovanje - jedan autobus navijaca pratio je rukometaše na gostvanje u madarski grad Ðer. Delije su u to vreme intenzivno bodrile rukometni klub. Pamte se gostovanja u Zrenjaninu, Backoj Palanci, Kacu, Apatinu, Vrbasu, Šapcu, Nišu, Leskovcu, Baru, a pojedinacno se išlo i na utakmice Kupa Kupova koje je nas tim igrao u Karvini (Ceška) i Lucernu (Švajcarska). Na utakmicama koje je Zvezda kao domacin igrala u hali Pionir pravljene su atmosfere do tada nezabeležene na rukometnim mecevima. Medutim, Uprava nije radila u interesu kluba i došlo je do razilaženja s navijacima, pa je na utakmici polufinala Kupa pobednika kupova protiv španske Teke istaknuta parola "A sad uprava nek navija" i nije se navijalo prvih nekoliko minuta. Narednih sezona protest Delija nastavljen je radikalnijim metodama, a najpre totalnim bojkotom navijanja na rukometnim utakmicama.

Sezona 1996-97. svakako ce ostati zapamcena po mnogo cemu. Crvena zvezda je u Evropi ostvarila znacajan rezultat, što je u mnogome doprinelo budenju severne tribine i aktiviranju Delija u gotovo svim segmentima navijanja. U prvom kolu protiv škotskog Hartsa na severnoj tribini pojavila se parola Zvezda je život – Ostalo su sitnice, parola koja ce ubrzo postati vodeci slogan Delija koji i dan danas traje. U sledecem kolu eliminisan je nemacki Kajzerslautern. Iako je u Nemacku iz Srbije stiglo tek nekih 100 navijaca, uz više

hiljada Delija iz dijaspore stvoren je ambijent koji u mnogome podseca na neke ranije uspešne godine. U Beogradu, na Marakani uradena je koreografija sa crvenim i belim kartonima. Od te utakmice više nijedna znacajna evropska utakmica nece proci a da oci publike ne budu uprte u severnu tribinu u išcekivanju novog spektakla.

Naredni protivnik bila je Barselona, Zvezda je eliminisana, a Barselona je kasnije osvojila Kup pobednika kupova. Na poslednjem nivou Nou Kampa pesma 1.500 Delija nije prestajala od pocetka pa do kraja utakmice. Rezultat 3:1 nije baš davao šanse za revanš. Uprkos tome Marakana je bila popunjena do poslednjeg mesta, ali sigurno je da je na stadionu bilo daleko više ljudi nego što kapacitet dozvoljava. Spektakl za pamcenje, ambijent koji je mnogima i dalje u srcu kao najveci i najlepši. Uradena je koreografija oko citavog stadiona. Na jugu su bili crveni i beli kartoni, na istoku srpska trobojka od kartona, na zapadu panorama Beograda od kartona, dok je na severu bio crveno-beli mozaik od kartona, balona, najlona, pom-pomova...

Zvezda je povela 1:0. Erupcija oduševljenja trajala je veoma kratko jer je vec u sledecem napadu

Barselona izjednacila, što je bio kraj nadanja za prolazak u naredni krug. Dobri rezultati u Evropi odrazili su se i na domace prvenstvo. Ljudi su ponovo poceli da dolaze na stadion. Na Marakani protiv Vojvodine bilo je 30.000 ljudi, protiv Rada skoro 20.000...

Mnogo toga uradeno je i u samoj organizaciji navijaca. Momci okupljeni oko grupe Ultras i dalje predstavljaju vodecu grupu, Ultra Boys polako stasavaju. Ultra Brigate se reorganizuju, a do sredine devedesetih afirmisale su se i mnoge nove navijacke grupe: Heroes (1994), Red Boys (1995), Kenjaj (1996) North Army, Lunatics ... Na gostovanja se krenulo masovnije i brojnost grupa je rasla. Prave se i koreografije na gostovanjima i "manjim utakmicama" crvene i bele trake i veliki barjaci uz baklje i raznobojne dimove (JNA, Lucani, Novi Sad, Zrenjanin...).

Tih godina pokrenut je i fanzin Pune tribine ludih navijaca. Iako su izašla samo tri broja, taj casopis je imao velikog udela u edukovanju šireg kruga Zvezdinih pristalica.

Kraj 1996. i pocetak 1997. obeležen je masovnim protestima protiv tadašnjeg režima.

Pored toga što su mnoge Delije aktivno ucestvovale, slogan sa severne tribine "Ajmo, ajde svi u napad" postao je zaštitni znak opštenarodnog bunta.

U to vreme pokrenuto je i pitanje navijanja za reprezentaciju Jugoslavije. Stav najvatrenijih navijaca Crvene Zvezde olicen je u sloganu "Zvezda Srbija nikad Jugoslavija". Smatralo se da nema smisla organizovano navijati za državnu reprezentaciju dok nosi ime Jugoslavija, stari državni grb i nacionalnu himnu " Hej Sloveni".

U prvom kolu Kupa UEFA u sezoni 1997/98. protivnik Zvezde je bio finski Helsinki. Na gostovanje u Finsku otputovalo je 60-ak navijaca koji su nakon ove utakmice bili neopravdano izloženi pravom medijskom lincu u srpskoj štampi na osnovu lažnih izveštaja zluradih novinara koji su izmišljali dogadaje. Na revanš mecu u Beogradu na severnoj tribini napravljena je nacionalna trobojka od crvenih, plavih i belih zastavica uz 4S od najlona. Naredni protivnik bio je belgijski Ekeren. Na Marakani je ponovo uradena koreografija oko citavog stadiona. Na severu i jugu postavljene su crvene i bele najlonske trake, na istoku je crvenim i belim kartonima bilo ispisano Zvezda, a na zapadu Srbija. Zbog nemogucnosti dobijanja viza Crvenu Zvezdu je tek nekoliko navijaca iz Beograda pratilo na tom gostovanju.

Svih tih godina Delije su redovno bodrile košarkaški klub i u Pioniru i na mnogim gostovanjima. Crvena zvezda se 1996/97. borila za opstanak u Prvoj ligi, a vec sledece godine igrala znacajnu ulogu u Kupu Radivoja Koraca. Dva autobusa navijaca bodrila su Zvezdu u Atini protiv Peristerija. U finalu ovog takmicenja Zvezda je igrala protiv italijanske ekipe Meš. U Veroni se pojavilo oko 100 Delija, a raširena je i parola na italijanskom "Kosovo je Srce Srbije". Na revanšu u Pioniru stvorena je paklena atmosfera, ali Crvena zvezda je nesrecno izgubila ovu utakmicu.

Delije su na pocetku sezone odradile gostovanja u Potiju (Gruzija) i Volgogradu (Rusija), a tad su postavljene i stolice na severnoj tribini što je pomoglo za realizaciju novih - daleko složenijih koreografija. Vec na prvoj znacajnijoj utakmici, septembra 1998. protiv francuskog Meca pripremljena je koreografija sa kartonima tj. na crvenoj podlozi žutim kartonima uraden je natpis "1991" i pehar Kupa šampiona. Bodrena podrškom preko 200 navijaca iz Srbije na revanš mecu u Francuskoj Zveda je penalima eliminisala Mec i prošla u naredno kolo.

Naredni protivnik bio je opet francuski klub - Lion. U to vreme, jeseni 1998. vec je bila napeta situacija oko dogadanja na Kosovu i moguce medunarodne intervencije prema Srbiji. UEFA je odlucila da zbog bezbedonosnih razloga Crvena zvezda mora da bude domacin van Srbije. Odabran je Bukurešt. S obzirom na to da vize nisu bile neophodne za put u Rumuniju, specijalnim vozom krenulo je preko 1.000 Delija. Još mnogo njih došlo je autobusima. I pored znacajne podrške navijaca Zvezda je i u Bukureštu i u Lionu poražena.

Košarkaši Crvene Zvezde ucestvovali su u Ligi šampiona. Pored sjajne atmosfere u hali Pionir ti košarkaški mecevi pamte se po još dva dogadaja. Najpre to je prvi susret izmedu Crvene zvezde i nekog hrvatskog kluba. Bila je to utakmica protiv Cibone. Na žalost ili na srecu utakmica je igrana bez prisustva publike zbog izgreda u prethodnoj sezoni.

U praznom Pioniru okacene su crveno bele zastave i transparenti, a centralno mesto zauzimala je poruka "Sreca je vaša, a tuga naša, što sada nismo tu ! Delije Sever".
Drugi dogadaj koji treba spomenuti jeste Božic 1999, utakmica protiv Žalgirisa na kojoj je koreografijom obeleženo 10 godina postojanja Delija.

Sva sportska takmicenja su na prolece 1999. zbog agresije na našu zemlju bila prekinuta.

Dosta navijaca je uzelo ucešce u odbrani zemlje.

U Kupu Uefa u sezoni 1999/00. Zvezda je kao domacin igrala u Sofiji protiv Monpeljea, a na revanš u Francusku nije putovao niko od navijaca zbog nemogucnosti dobijanja viza.

Vec sledeci veciti derbi, oktobra 1999. ostace u najtužnijem secanju svih Zvezdaša.

Raketa ispaljena sa juga ka severu stadiona JNA usmrtila je mladog Zvezdinog navijaca Aleksandra Radovica iz Opova. Aco, Delijo, nek ti je vecna slava!

Te jeseni, realnost Severa je bila prilicno sumorna. Gotovo da nije bilo nikakvih navijackih aktivnosti. Sam pocetak 2000. je obeležen osnivanjem grupe Belgrade Boys koja je ujedinila više mladih grupa. Vec od samog pocetka svog delovanja grupa je jasno pocela da postavlja i ostvaruje svoje standarde navijanja, zajednicki dolazak na utakmicu, kompaktan kop na svakoj utakmici, pevanje od prvog do poslednjeg minuta, kvalitetan vizuelan izgled tribine, samoorganizovanost i nezavisno finansiranje. Oni su ucinili da se Sever pokrene u nekom novom smeru, pokazali su da saradnja i medusobno druženje itekako igraju znacajnu ulogu, što je tokom vremena postala ideologija cele tribine. Na severu Marakane pevalo se na svakoj utakmici, u velikom broju odlazilo se na gostovanja. Posebno se pamti gostovanje na Karaburmi gde je bilo oko 1.000 ljudi, zatim preko 500 ljudi u Zrenjaninu, i putovanje preko 300 navijaca iz Beograda u Budvu... Svakako u lepom secanju ostaje sam finiš prvenstva, utakmice na Marakani protiv Obilica, Napretka i Sartida . Utakmica protiv Obilica ostace zapamcena po upaljenom velikom broju narandžastih dimova. To i ne bi bilo toliko zanimljivo da od prethodnog vecitog derbija (oktobar 1999. ) nije postojala striktna zabrana unošenja i paljenja pirotehnike. Vec nekoliko dana kasnije, u finalu Kupa protiv Napretka, pred više od 30.000 gledalaca upaljeno je 40-tak baklji. Titula je zvanicno osvojena u predposlednjem kolu pobedom protiv Sartida na Marakani, sever je bio krcat, a na stadionu je bilo preko 40.000 gledalaca.

Krajem jula pocele su i kvalifikacije za Ligu šampiona. Na utakmici protiv Torpeda nakon skandiranja slogana: "Spasi Srbiju i ubij se Slobodane!" policijske snage utrcavaju na sever i napadaju navijace. Delije pružaju otpor, nastaje opšta tuca. Po prvi put narod je video da policija Slobodana Miloševica nije nepobediva. Na kraju utakmice ispred severa, privedeno je oko 200 ljudi. Ovaj slogan je kasnije skandiran na svim protestima protiv tadašnjeg režima.

Odlucujucu utakmicu kvalifikacija Crvena Zvezda je igrala protiv Dinama iz Kijeva. Na stadionu u Kijevu oko 200 Delija je bilo zadovoljno nerešenim rezultatom (0:0) koji je govorio da je Liga šampiona veoma blizu. Na ovoj utakmici posle dužeg vremena na severu se pojavila velika šetalica 45h55 m, sa panoramom Beograda iza koje izlazi sunce tj. Lopta simbol Lige šampiona uz natpis "Zvezda 2000". Utakmica je završena nerešeno 1:1, Dinamo Kijev je otišao u Ligu šampiona, a Zvezda je ipak morala da nastavi takmicenje u Kupu UEFA.

Protivnik u ovom takmicenju bio je engleski Lester Siti. Prva utakmica je odigrana u Lesteru gde je Zvezda imala podršku od oko 1.000 Delija, od kojih je stotinak iz Beograda. Delije su za tu utakmicu priredile i bakljadu, što je retkost videti u Engleskoj. Zbog narušene bezbednosne situacije u zemlji nakon septembarskih izbora Zvezda je bila primorana da kao domacin igra u Becu. Put Austrije krece oko 200 Delija iz Beograda. Uz pomoc navijaca njih oko 10.000-15.000, Zvezda je otišla u drugi krug takmicenja.

Politicki preokret u jesen te godine doveo je do toga da su sportska dešavanja otišla u drugi plan. Na nama nije da pišemo o dogadajima petog oktobra. Svako od nas bio je tamo jer je to sam hteo, jer je mislio o svojoj buducnosti i buducnosti svoje dece. Tih dana mediji su dosta pisali o ulozi Delija 5. oktobra, iako su Delije uvek govorile da su oni tu bili isto kao i drugi gradani Srbije.

Prvi veciti derbi u slobodnoj Srbiji bio je i prvi veciti derbi koji je prekinut i nije nastavljen. Delije su se za ovaj derbi pripremale kao i za svaki drugi - koreografija, više parola upucene simpatizerima rivala, sakupljen je nikad veci broj otetih zastava... Zbog kompleksne situacije u policiji, na stadionu gotovo i da nije bilo policije. Pocetak utakmice obeležava koreografija, izlazak sunca uz parolu ''Iz ove naše pobede rada se Sunce slobode''. Posle desetak minuta usledilo je utrcavanje u teren nekolicine ljubitelja fudbala, koji navijaju za Partizan.

Nakon utrcavanja, ka terenu krece daleko veci broj Delija. Ljubitelji fudbala se najpre vracaju na južnu tribinu, a potom bivaju isterani i sa nje. Iako su se ubrzo strasti smirile, a Delije vratile na sever rival nije hteo da nastavi utakmicu. Narednih dana i meseci dosta polemike u medijima je bilo oko ove utakmice, cak su i Delije po prvi put u svojoj dugogodišnjoj istoriji organizovale sopstvenu konferenciju za štampu. Stvari su se polako stišavale, a mi smo docekivali Seltu iz Viga. Posle povoljnog rezultata (1:0) krece avantura autobusima do Atlantskog okeana. I pored povoljnog rezultata na poluvremenu (2:1), izgubili smo (5:3).

U ovoj sezoni ostace upamceno masovno gostovanje u Kruševcu na kome se pojavljuju zastave na dve motke koje do tada nisu bile uobicajne na severnoj tribini.

2001. godina donosi nove koreografije gotovo na svim gostovanjima. Banovo Brdo, Banja Luka, Niš, Karaburma, Smederevo... Bilo je svega balona, traka, zastava na dve motke, barjaka, šetalica, svetlucavih najlona, markera...

U ovoj sezoni naš košarkaški klub se našao u nezavidnoj situaciji. Delije su osetile potrebu da pomognu klubu koji posrce. Opstanak u ligi je izboren u hali Sportova pred velikim brojem Delija koji su za tu priliku napravili koregorafiju.

Veciti derbi na JNA bila je prva utakmica vecitih rivala na ovom stadionu nakon tragicne smrti Aleksandra Radovica 1999. Severna tribina je bila podeljena na crvene i bele sektore tj. svaki navijac je na sebi imao obucen crveni ili beli marker. Sever je tokom cele utakmice bio "obojen" u crveno bele boje, uz poruku na ogradi "Sever je ceo crveno beo i Radovic Aca njega je deo".

Nova titula je osvojena pobedom u Železniku pred oko 3.000 Delija. Titula je proslavljena na Marakani protiv Milicionara pred 10.000 ljudi na severu uz pravi pirotehnicki spektakl - baklje, vulkane i vatromet.

Došlo je novo leto i kvalifikacije za Ligu šampiona. U predkolu Zvezda je igrala sa kiparskim šampionom Omonijom iz Nikozije. I na Kipru je stotinak Delija iz Beograda pružilo Zvezdi dostojnu podr šku. Na revanšu pun sever i odlicno navijanje su pomogli da se prode u drugi krug. Žreb je hteo da igramo protiv Nemackog Leverkuzena koji je u tom trenutku slovio za jednu od najboljih ekipa na kontinentu. Na Marakani novo ostvarenje Delija. Pri istrcavanju igraca Sever je bio pretvoren u nocno nebo prepuno zvezda, od kojih je samo jedna bila mnogo veca i u kojoj je bio utisnut Zvezdin grb. Uz to je raširena i parola "Samo jedna je Zvezda". Na revanš u u Leverkuzenu oko 2.000 Delija (medu kojima 200 iz Beograda) i pored ubedljivog poraza freneticno je navijalo do poslednjeg sudijinog zvižduka, pa i nekih sat vremena posle.

Te sezone evropska turneja je neslavno završena eliminacijom od nepoznatog CSK-a iz Kijeva. Zanimljivo je da je 150 Delija 2 dana putovalo do Kijeva ne znajuci da je utakmica u meduvremenu odložena zbog dogadaja 11. septembra u Njujorku.

Vrlo zanimljive su postale utakmice Vojvodine i Zvezde, tradicionalno masovno gostovanje u Novom Sadu postaje pravi navijacki derbi na tribinama, koreografije, prepucavanje parolama, bogata pirotehnika. Tako, recimo, na prvenstvenoj utakmici u Novom Sadu Delije su se pojavile sa dve koreografije, a za polufinale Kupa takode je uradena koreografija u kojoj je dominirala šetalica sa peharom Kupa..

Te sezone Crvena Zvezda je pružala slabu igru i rezultate van svakog renomea kluba. Ono što je nerviralo jeste katastrofalan odnos igraca prema dresu, i zalaganje na terernu. I posle par ozbiljnih upozorenja i opomena to se nastavilo. Usledio je upad na trening o kome se tih dana pricalo. Jedino vredno sa fudbalske strane je bilo osvajanje nacionalnog Kupa protiv Sartida na stadionu JNA. Delije iako ne baš raspoložene i za ovu utakmicu ne propuštaju da naprave spektakl.

Poslednja utakmica u toj sezoni iskorišcena je da se iskritikuje rad kluba u tom periodu. Malobrojne Delije su za ovu priliku na sever poneli razne društvene igre (šah, karte, covece ne ljuti se...), uneli rekete za badminton, lopte ... Na toj utakmici se sve radilo osim što su se posmatrala dešavanja na terenu. I pocetak naredne sezone pocinje opomenom Delija. Na utakmici protiv Kairata u predkolu kvalifikacija za Kup UEFA Delije skandiranjem i parolama daju do znanja igracima i treneru da su nezadovoljni njihovim ophodenjem prema Crvenoj Zvezdi i dresu koji nose. Protest na toj utakmici poceo je u petnaestom minutu, kada prestaje navijanje, uz parolu "Ne zaslužujete navijace kao što smo mi...", narednih šezdeset minuta svi akteri meca ukljucujuci i trenera su opominjani što parolama što skandiranjem. Petnaest minuta pred kraj širi se parola "... Ali ipak je Zvezda iznad svih" i ponovo krece gromoglasno navijanje uz bakljadu.

29. Maja obeleženo je 10 godina od istorijskog uspeha u Bariju, 10 godina od dana kada je Crvena Zvezda postala šampion Evrope. Organizovan je revijalni mec - "Susret Generacija", utakmica današnje Zvezde protiv legendarnog tima iz 1991. Marakana je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Ne pamti se toliko zvezdaštva i pozitivne atmosfere. Mnogi mladi navijaci koji nisu imali prilike da prate Zvezdu ranijih godina, na ovom susretu mogli su da osete koliko je Zvezda zapravo veliki klub i sa koliko ponosa i ljubavi se Zvezda voli. Sve je bilo u duhu spektakla, sever naravno - uradena koreografija predstavljala je teren na kome su se nalazili igraci legendarnog tima iz 1991. uz poruku "Iz slavne prošlosti u svetlu buducnost".

U Kupu Uefa 2002. godine u prvom kolu bio je Kjevo iz Verone. Odlicna koreografija na severnoj tribini, šetalica 30h30 sa pobednikom, crvene i bele štrafte u pozadini i parola "We are the winners tonight" (Veceras smo mi pobednici"). Nerešen rezultat 0:0 davao je šanse za prolaz. U Veronu iz Beograda stiže preko 200 navijaca, uz navijace iz dijaspore kop je brojao oko 700 ljudi. Odlicno izdanje, kompaktan kop, konstantno navijanje, mali barjaci i zastave na dve motke, upaljenih 50 baklji uz ogradu. Tokom utakmice uz gromoglasno navijanje konstantno je paljena pirotehnika. Pobedom od 2:0 Kijevo je izbacen, a naš naredni protivnik je bio takode iz Italije - rimski Lacio.

Ovoga puta Italijani ne daju vize, svega desetak navijaca iz Beograda odlazi u Rim. Iako nije bilo beogradske ekipe na tribinama Olimpika Zvezda je imala podršku od oko 300 navijaca iz dijaspore. Na Olimpiku dobra bakljada i navijanje, najviše zaslugom Zvezdinih navijackih grupa iz dijaspore Ultra Klan i Orthodox Boys. Te grupe su sacinjene iskljucivo od momaka iz Evrope koji kapiraju fazon i spremni su da se ukljuce u sve navijacke aktivnosti severa. Pre svega njihovim radom (fanzin, flajeri...) ucinjeno je dosta na kultivaciji Zvezdaša iz Evrope. Takode mnogo puta su se istakli i u samostalnim akcijama: nabavka pirotehnike, materijala za koreografije koji nije moguce naci u zemlji, i u mnogim drugim vrstama navijackih akcija.

Revanš u Beogradu, prepuna Marakana, velika šetalica trapezastog oblika prema sektorima

na Marakani, na kojoj je Asteriks u Zvezdinom dresu kako udara rimskog legionara. Sa strane srebrne folije, a na istoku i zapadu baklje u prvom redu. Spektakl za pamcenje.

U prolecnom delu, zbog katastrofalnih rezultata kluba (19 bodova manje od prvoplasiranog), ostala je jedino upamcena utakmica finala nacionalnog Kupa koju smo izgubili.

Naravno da je ne pamtimo po rezultatu vec po još jednom našem dobrom izdanju.

Ove sezone izuzetno aktivno se išlo na košarkaške utakmice. Crvena Zvezda je bila ucesnik Jadranske Lige, iz nedelje u nedelju Pionir je bio pun. Gotovo na svim utakmicma navijanje je bilo veoma dobro, uradeno je nekoliko koreografija, palio se veliki broj baklji. Najpaklenija atmosfera bila je na utakmicama protiv hrvatskih klubova. U jednom trenutku došlo je do konflikta na relaciji uprava - navijaci. Navijaci su naišli na veliko nerazumevanje Uprave kluba, posle navodnih incidenata na putu za Kraljevo, pa je od sledece utakmice otpocela kampanja "Jedan dan zatvora - cetvrtina cutanja". O organizovanosti naših grupa u inostranstvu govori i to da je akcija nastvljena i u Sloveniji. Ovim bojkotom Delije su pokazale da ne daju na sebe, upravi košarkaškog kluba je stavljeno na znanje da ne mogu da okrenu leda Delijama nad kojima je tih dana sprovodena nevidena tortura. Došao je i final four u Ljubljani, polufinalna utakmica protiv Zadra. Put Ljubljane preko Madarske krece 100 Delija. Zadržavanje na Slovenackoj granici od strane policije dovelo je do kašnjenja na utakmicu, a tenzija koja je vec bila na visokom nivou zbog toga što smo igrali protiv hrvata je još više porasla. Negde na polovini utakmice konacno stižemo do hale i prilikom ulaska u halu nervoza cini svoje. Ishitreno se pali par baklji koje polecu ka navijacima Zadra. Jedna baklja završava na terenu i utakmica se prekida. Delegati su bili odlucni, ukoliko Zvezda ne želi da bude diskvalifikovana

Delije moraju napolje. U tom trenutku položen je veliki ispit zrelosti gde je pokazano da je jedino klub iznad grupe.

Utakmicom protiv Nistrua iz Moldavije pocinje sezona 2003/2004. Iziritirani bodovnom razlikom od prošle sezone Delije su koregrafijom uputile jasnu poruku klubu. Šetalica na kojoj se nalazio sat sa kazaljkama na "pet do dvanaest" i na ogradi poruka "Krajnje je vreme da se ka tituli krene".

Ovo kao da je bio stimulans za igrace koji nisu imali milosti prema Moldavskom klubu.

Rezultat na kraju je bio 5:0. Na revanš u moldavski glavni grad Kišinjev je otišlo 50 Delija, koji su posmatrali rezultatski krajnje nebitnu utakmicu. Ove sezone zabeleženo je i možda najbrojnije gostovanje u Crnoj Gori, gde je oko 400 Delija, od kojih vecina iz Beograda, otišlo na utakmicu protiv Koma.

Protivnik Zvezde u prvom kolu Kupa UEFA bio je danski Odenze. Na gostovanje u Dansku putovalo je oko 150 navijaca iz Beograda. Da nismo savršeni i da i mi grešimo pokazali smo na ovoj utakmici, gde su nam stvari izmakle kontroli. Umesto da je pocetak utakmice obeležila lepa bakljada, od strane naših grupa iz inostranstva, dogodilo se to da vecina od 150 baklji završi u terenu. Naš klub je našom greškom platio veliku kaznu zbog toga.

Revanš utakmica donosi novitet na našu tribinu. Grupa Belgrade Boys samostalno odraduje koreografiju preko celog severa. U središnjim sektorima kartonima je uraden grb Beograda, dok je sa strane, takode kartonima, pisalo BOYS. Svoju ljubav prema Zvezdi i Beogradu iskazali su parolom "Sa nama i u nama Zvezdo živiš ti". Fantasticno navijanje i pobeda u poslednjim trenucima ucinili su da se ovaj mec pamti.

U pauzi izmedu dva kola Kupa UEFA zadat je domaci zadatak ostalim grupama i to u Železniku i na Karaburmi. Na obe utakmice Delije su uprilicile koreografije koje su se do tada mogle videti samo na vecim utakmicama. U Železniku je oko 1.500 Delija nosilo crvene i bele markere tokom cele utakmice. Kiša i loše vreme nisu mogli da pokvare odlicno navijanje Delija. Posebno možemo biti ponosni na poruku sa utakmice na Karaburmi koja je još više ujedinila vodece grupe severa... "Najjace grupe grada za tebe bore se sada". Na toj utakmici podeljeni su plakati na kojima su pisala imena vodecih grupa severa, i od stiropora su uradeni grbovi ekipa.

Evropsko takmicenje se nastavlja gostovanjem u norveškom Trondhajmu protiv Rozenborga. Stotinak Delija iz Beograda bodrilo je Zvezdu na ovoj utakmici. Na revanš mecu Sever je koreografijom "Daj gol" pokušao da dozove prolazak u sledece kolo. Na žalost sever nije toliki da bi moglo da se napiše "i ne primite gol".

Proslava jesenje titule dovela je oko 5.000 ljudi na sever koji nisu štedeli ni grlo ni dlanove da se na najbolji nacin zahvale svom timu.

Zbog dobrih rezultata kluba i odlicnog rada severne tribine u prolecnom delu raslo je interesovanje za Zvezdine utakmice. Tako da ste na Komu, Zeti, Obilicu, Zemunu... mogli zateci više hiljada ljudi na tribini. Sever je na manjim utakmicama postao daleko aktivniji. Ozvucenje, barjaci, zastave na dve motke, pirotehnika... su samo neki od pokazatelja koji nas odvajaju od ostataka naše navijacke scene. Posebno treba izdvojiti utakmicu sa Zemunom koja se desila u nezgodnom trenutku za naš narod na Kosovu. U znak podrške jedan deo Delija se uputio na Kosovo, dok je na ovoj utakmici od dimova napravljena srpska trobojka ispod koje je stajao natpis "I naš glas za Kosova spas".

Treba napomenuti da se u prvom poluvremenu nije navijalo u znak žalosti za nastradalim Srbima na Kosovu tih dana. Ova sezona isto ce biti zapamcena po masovnim gostovanjima Delija i po izvanrednoj proslavi titule na utakmicama protiv Vojvodine i protiv Sartida u Smederevu, gde su Delije opet pokazale svoje umece i originalnost. Na obe utakmice pirotehnika je paljena u velikim kolicinama, a put Smedereva Delije su krenule sa tri broda.

Sve u svemu sezona za pamcenje po mnogo cemu.

То је Звезда
12.04.2005

Љуба Тадић о Црвеној звезди

Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е,то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине.
Сви смо ми Звездаши исти, а неки неће да кажу да смо сви исти. Е, ја нисам за те који се само радују. Сигуран сам да су прави звездаши и данас слични нама из првих Звездиних година.
Изгубимо ми тако по неку утакмицу, па онако ошамућени да не знамо где нам је кућа, кренемо пешке ка Теразијама, ка “Мадери” у ствари. У њој су се тада окупљали звездаши. До “Мостара” – мук. После почнемо да причамо о нашим шансама, а 7-1 за противника. Те Рајко имао шансу, те Томаш промашио два зицера, и тако шанса за шансом, и када стигнемо до “Мадере” – Звезда изједначила. Новине не читамо неколико дана и готово…
Е, кад победимо ми умемо да будемо мало и намћорасти. Те могао је да падне још неки гол, а у ствари растемо од среће. Ово је било кад смо освојили први Куп, па после три узастопно. Имали смо у друштву највећег љутка, највећег звездаша и пријатеља какви су одиста ретки. Бане је то био, Бане Вукосављевић. Дође он за сто после тог нашег првог Купа, па још није сео, а поче: дао два гола и неће више да игра за Звезду. Те намерно му нису додавали лопте, те и онај судија Лемешић се окомио на њега, кад, долази Боба Михајловић, он и доктор Аца су били из исте ратне војске и волео је да седи са нама. Честита Боба свима, честита Банету, кад у њему затрепери Звездина жила: Добро сте прошли са три комада, знаш кад ћете да видите Куп – никад!
Шта ти је Звезда? Мртва позоришна, мртва фудбалска сезона и ја сам се преко лета мувао на Тари. Играју се нека деца лопте, а један човек виче на њих да се све разлама. Приђем ближе – Миљан. Заустави он вику. Ово је Куле, ово је Караси, оно су Цоле и Трифке. Чекамо једног дечка са Уба. Џају чекају. А они жгољави, ситни, никакви…Они ће бити шампиони? Немој Миљане да ме замајаваш тако ти Бога, рекох му. Али, шта знаш, рекох себи. Звезда је то.
Сада се мало љутим кад неко каже: били смо европски шампиони. Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони - заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан…То је наше друштво, а ово што играмо овде, то нам је за припреме. Некада су те припреме дуже, некада краће, Боже мој… Е сад, зашто се воли Црвена звезда. Од оног дана када ју је основала антифашистичка и студентска омладина, и кад нам је приступио огроман део народа тада називаног “реакцијом”. Волиш жену. Лепо, али шта још? Волиш девојку. Добро, али шта још? Фудбал је чудесна ствар, излаз у свет, а игра га Звезда. Е,онда има да волиш и Звезду. После, када то крене са колена на колено…Баш су лепо данашњи момци смислили, мене су погодили у жицу: Звезда је живот, остало су ситнице.
Овaj сајт ће бити, рекоше ми, описивач великог Звездиног дела и удела њеног у нашим животима, описивач великих догађаја и људи, великих победника. Нека буде и по неки пораз у њој, ништа то неће сметати Звездином човечанству.

Ваш ЉУБА ТАДИЋ

srecan ti rodjendan sunce moje drago
volim te, volim, ti si moje blago ;>)

samo ti,u mome srcu si,
jedna,jedina,NEPOBEDIVA,MOJA LJUBAVI....

Intelektualce, intelektualce... Krcuna, Rankovica, Arkana...

IZABERI HUMSKU 1, IZABERI NEPOKRIVENE TRIBINE, IZABERI PRASTARE REFLEKTORE I SEMAFOR, IZABERI STOLICE U POGRESNOJ BOJI, IZABERI HUK SA JUGA, IZABERI STADION JNA, IZABERI 4 OKTOBAR 1945, IZABERI 7:1, IZABERIPLAVU CIGRU, IZABERI PRVI SRPSKI TIM KOJI JE IGRAO U KUPU I LIGI SAMPIONA, IZABERI HEJSEL 1966, IZABERI: 6 KOMADA TO JE NASA NADA, IZABERI BJEKOVICEV GOL U LJUBLJANI, IZABERI TRIFUNOVIC-STOJKOVIC-HATUNIC, IZABERI SETNO PODSECANJE NA 80-E I KAZNENU EKSPEDICIJU, IZABERI PARNI VALJAK, IZABERI CRNO-BELO, IZABERI TERAZIJSKU CESMU, IZABERI MOCU, IZABERI STAJGU U SIDU, IZABERI PARANGALA + KONDOM, IZABERI 2-6/4-0, IZABERI EVRI GO, IZABERI SAJBERA, IZABERI PETRA BOROTU, GORANA GRBOVICA, DRAGAN MANCEA, IZABERI DA SI CRNA OVCA U DRUSTVU – BUDI INDIVIDUALAC NE OVCA, IZABERI DA TE SUDIJE KRADU, IZABERI ODLAZAK NA TEKMU O SVOM TROSKU, IZABERI BASTU RESTORANA, IZABERI MISU TUMBASA, IZABERI ISKOMPLEKSIRANE KOMSIJE, IZABERI “UZBUNU,” IZABERI DA SI UVEK GLASNIJI U DERBIJU, IZABERI “MANASTIRKU” ZA OFICIJELNO PICE, IZABERI HALU SPORTOVA NA NOVOM BEOGRADU, IZABERI ISTANBUL 1992, IZABERI BAKLJADU NA SAHU, IZABERI DUSKA RADOVICA MIJU ALEKSICA RASU ANDRICA, IZABERI AVANGARDU, IZABERI GRLO I DLANOVE – NE RAZLGAS I KOREOGRAFIJE, IZABERI PRSKALICE I BUBNJEVE BUSNE, IZABERI SKRACENI JUG, IZABERI DA NE JEDES PARADAJZ JAGODE LUBENICE, IZABERI ALBERTA NADJA I BATU MIRKOVICA, IZABERI NJUKASL 2003, IZABERI BOZE PRAVDE, IZABERI SRBIJU, IZABERI URBANI DUH BEOGRADA, IZABERI GROBARE, IZABERI PONOS I STAV, IZABERI SAMO JEDAN KLUB NA SVETU CELOM, IZABERI PARTIZAN!!!!!!!!!!!!!!

a kad pricate o drzavnom projektu,ZVEZDI,bolje da smo mi drzavni projekat sada,nego vi 90-ih,
kada su ste bili sps-julovski klub,a na na celu UPRAVE sa BORISOM VUKOVICEM,IVICOM DACICEM,DJUNICEM,KERTESOM I MIRKOM MARJANOVICEM!!!
mozda smo mi miljenici demokratskih partija i snaga,ALI VI STE SIGURNO MEZIMCI MILOSEVICEVOG REZIMA!!!

ПРВО ЕВРОПСКО ФИНАЛЕ





Миле Јовин
Мало ко је очекивао да ће Звезда те кишовите јесени1978, после убедљивог пораза у Берлину (2:5), успети уопште да прође 1. коло Купа УЕФА, а камоли да незаборавна генерација, под вођством тренера Бранка Станковића, која је приказала изузетну такмичарску снагу и квалитет борећи се са тимовима из најјачих европских лига...


Благојевић

Све је изгледало још нереалније кад су Источни Немци у београдском реваншу већ у 12. минуту дошли у вођство. Тај резултат остао је све до 60. минута, да би Звезда у фуриозном финишу начинила чудо: за последњих пола сата постиже четири поготка.

Наредни противник био је шпански Спортинг, кога је Звезда најпре победила у Хихону голом Благојевића у 85. минуту (1:0), да би у реваншу стигла до изједначења и пласмана у наредно коло поготком капитена Петровића у 82. минуту (1:1).






Следећи противник био је славни Арсенал.

Први меч на Маракани, Звезда је добила резултатом 1:0, стрелац Благојевић. Реванш на чувеном Хајберију донео је незаборавне слике које ће се годинама после вртети на разним спортским шпицама..


Пред Арсенал

Арсенал jе 20-так минута пре краја анулирао Звездину предност из првог меча и кад су се очекивали продужеци, у 87. минуту Савић мајсторски крунише акцију комплетног навалног реда: утрчава у шеснаестерац и волеј-ударцем шаље лопту под пречку голмана Џенингса (1:1





У четвртфиналу поново окршај са Енглезима и “реприза” претходног дуела са Арсеналом.



Дуле Савић
Вест Бромвич, предво|ен Риџисом и Канингемом, губи у Београду са 1:0 незаборавном “кифлом” Савића из слободног ударца и то четири минута пре краја меча! Реванш у Бирмингему био је верна копија оног из Лондона. Домаћин је дуго водио голом центарфора Риџиса, да би Шестић три мунута пре краја побегао енглеској одбрани и лоб ударцем матирао истрчалог голмана.





Тако је Звезда стигла до полуфинала, где је поново морала у Берлин, али овог пута у западни.

За противника је добила снажан тим Херте. Меч у Београду остао је упамћен по раном голу Савића за минималну предност пред реванш (1:0). Утакмица у Немачкој, играна на блатњавом терену, почела је изузетно лоше по Београђане: већ у 18.минуту Херта је головима Бера и Сидке водила с 2:0.


Милош Шестић

И кад је изгледало да ће Звезда те кишне вечери завршити европски поход, поново jе уследила голгетерска завршница: у 74. минуту Шестић је најспретнији у једној гужви и постиже гол за финале (1:2)





У финалу, моћна Борусија из Менхенгладбаха, тих година уз Бајерн најбољи тим Бундеслиге. Први сусрет, пред 87.500 гледалаца, завршен је 1:1, а оба гола постигли су наши играчи: Шестић је довео Звезду у вођство у 20. минуту, да би трагичар Јуришић пола сата пре краја ударцем главом постигао аутогол.



Дика Стојановић
Друга финална утакмица играна је у Диселдорфу, а навијачима Звезде остаће у лошој успомени понајвише захваљујући тенденциозном суђењу Алберта Микелотија. Италијански арбитар је у 15. минуту, послe дуела Симонсена и Јуришића, поклонио домаћем тиму пенал, који је Данац претворио у гол. У драматичној завршници ређале су се шансе нашег тима, али се резултат до краја није променио.

Црвена звезда је у две финалне утакмице играла у саставу:

Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин (Крмпотић), Милетовић, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Шестић (Миловановић), Милосављевић







ДВА ПОЛУФИНАЛА




Црвена звезда се једном попела на кров Европе, а још два пута била на прагу финала.

Прво полуфинале одиграла је 1957. године. У Београду, 3. априла, Фиорентина је била боља од Звезде за један гол (0:1), а црвено-бели дрес су носили:

Кривокућа, В.Поповић, Зековић, Митић, Спајић, Тасић, Шекуларац, Топлак, Цокић, Костић и Рудински







Зековић Рудински Спајић Топлак Тасић











У Фиренци, 15 дана касније, реми без голова, реми туге. Мало измењен састав:

Беара, Томић, Зековић, В.Поповић, Спајић, Тасић, Шекуларац, Цокић, Митић, Костић и Рудински, пропустио је велику шансу да се реваншира Италијанима и стигне до финала...





Друго полуфинале већ спада у домен несреће и невероватног.



Остојићев гол ПАО-у
Звезда је 14. априла 1971.године дочекала Панатинаикос и победила са 4:1 (2:0), Остојић је три пута био стрелац, а један гол дело је Јанковића. На трибинама је било 100.000 људи, а Грци су могли да приме још неколико голова. Шта се догодило у реваншу ни до данас није до краја објашњено и разјашњено.

Тек, ПАО је славио чак са 3:0, а да наши играчи као да нису ни постојали на терену. Тренер Миљан Миљанић је у обе утакмице извео истоветни састав:

Дујковић, Ђорић, Кленковски, Новковић, Богићевић, Павловић, Јанковић, Караси, Филиповић, Аћимовић и Остојић.

Није, наравно, било капитена Драгана Џајића који је 10. марта, те 1971. године, искључен у Јени против Карл Цајса.







ОЉА СРУШИО РЕАЛ



Две утакмице у Купу победника купова са мадридским Реалом остаће по много чему запамћене за сва времена. Наиме, 6. марта 1975. године на трибинама стадиона “Сантјаго Бернабеу”, победу од 2:0 славило је чак 125.000 гледалаца. Никада пре, а ни после тога, Црвена звезда није играла пред толиким бројем гледалаца. А на клупи краљевског клуба, али само у Мадриду, седео је Миљан Миљанић. Звезда је играла у саставу:

О. Петровић, Ђорђевић, Јевтић, Баралић, Кери, Радовић, Ратковић, В.Петровић, Јанковић (Савић), Антонијевић, Џајић

У реваншу, 19. марта 1975, на “Маракани” се окупило 100.000 звездаша, а на терену - драма. Џајић и Огњан Оља Петровић (из пенала) поравнали су мадридски резултат, а онда су се играли продужеци. Није било победника, па се приступило извођењу једанаестераца. Стрелци из пенала били су: Кери, Филиповић, Баралић, Савић, О. Петровић и Јанковић



Оља даје гол Реалу
Јунак утакмице је био голман Звезде Оља Петровић: два пута је био прецизан са беле тачке, а онда је одбранио шут Сантиљане. Састав Реала у којем су звезде били: Камачо, Дел Боске, Бенито, Веласкез, Сантиљана и Немци: Нецер и Брајтнер, елиминисали су:

О. Петровић, Ђорђевић, Никитовић, Баралић, Кери, Радовић, Јанковић, В. Петровић, Савић, Сушић (Ратковић) и Џајић (Филиповић)

И када су сви ову генерацију видели у финалу КПК, пошто је Звезда минимално поражена у Будимпешти од Ференцвароша са 2:1, у реваншу, на “Маракани”, опет пред 100.000 навијача, само 2:2. А Мађари су гол који их је одвео у финале постигли у 84. минуту, из једанаестерца!







МАГЛА



У сезони 1988-89., Црвена звезда се у Купу европских шампиона три пута састала са Миланом, није поражена, али је елиминисана.

Шта се догодило?

Први меч, на “Сан Сиру”, пред 70.000 гледалаца завршен је ремијем, стрелци Стојковић и Вирдис, а уз капитена бриљирао је војник Савићевић. Састав:


Пикси у Милану

Стојановић, Ивановић, Василијевић, Шабанаџовић (Ђуровић), Радовановић, Јурић, Бешић, Најдоски, Бурсаћ, Стојковић, Савићевић (Мркела)

У реванш утакмици поново сјајна представа црвено-белих, Савићевић је затресао мрежу, али славље је кратко трајало.



Магла у Београду
А онда магла, густа као тесто и судија Дитер Паули морао је да прекине меч. Почело је већање и одлука: нови сусрет за 24 часа. Важиле су карте од претходног дана, али уместо 90, на трибинама се нашло 95.000 навијача.

Опет представа за богове, поново стрелац Пикси Стојковић, за Миланезе Ван Бастен. И пенали. Стојковић и Просинечки су били прецизни, Савићевић и Мркела не и крај - 2:4. Туговали су:

Стојановић, Најдоски, Василијевић, Шабанаџовић, Радовановић, Јурић, Ивановић, Савићевић, Бурсаћ (Мркела), Стојковић, Ђуровић (Просинечки)

а радовали се Малдини, Костакурта, Тасоти, Барези, Донадони, Анћелоти и холандски трио: Ван Бастен, Рајкард и Гулит.




ПРВИ МЕЧ ПОСЛЕ САНКЦИЈА



Први гост на “Маракани” после делимичног укидања санкција био је Олимпијакос. Звезда је угостила Атињане 12.11.1994. године и победила са 4:1, головима Перовића (2), Петковића и Ковачевића. Ову, у неку руку историјску утакмицу, одиграли су:


Звезда-Олимпјакос '95

Милојевић (Мојовић), Стефановић, Ђоровић (Сакић), Радиновић, Стојковски, Перовић, Аџић (Живковић), Крупниковић (Ј. Станковић), Ковачевић (П.Станковић), Петковић, Стојиљковић (Пиваљевић)







КАЈЗЕРСЛАУТЕРН







Кајзерслаутерн,

Звонко Милојевић
Једна од најзанимљивијих и најнеизвеснијих утакмица одиграна је 26.09.1996. године у КПК против Кајзерслаутерна. Први меч, 14 дана раније, добили су Немци са 1:0, а после београдских 90 минута на семафору је писало 1:0, што је значило да се иде у продужетке.




Кајзерслаутерн,

Зоран Љегуш

И када су сви очекивали да ће до изражаја доћи германска снага и дисциплина, Звезда је експлодирала и те вечери “изродила” новог аса - Дејана Станковића. Ушао је у игру са клупе за резерве и постигао два прелепа гола. Онај први у 55. минуту за продужетке, а затим и за вођство (97. минут), касније су Немце дотукли Његуш (107) и Пантелић (120) за невероватан тријумф од 4:0! Тренер Владимир Петровић Пижон одабрао је овај састав:

Милојевић, Живковић, Ђоровић, Његуш, П. Станковић, Сакић, Огњеновић (Пантелић), Ванић, Јовичић, Анић, Љубојевић (Д. Станковић)







ЛЕСТЕР У БЕЧУ





Лестер у Бечу,

Буњевчевић
Дуел са Лестером у Купу УЕФА 2000-те године занимљив је из више разлога.

На Острву, Звезда је одиграла 1:1, Аћимовић постигао гол у првом минуту и Енглези су се уплашили реванша. Тражили су од УЕФА да не играју у Београду - из безбедоносних разлога.


Друлић и Гвозденовић

Европска “кућа фудбала” је њихов захтев прихватила и реванш се играо у Бечу. Лестер је био потучен до ногу иако је резултат био “само” 3:1. Голове су постигли Друлић 2 и Гвозденовић.







ВЕРОНА, ЛАЦИО





Бошковић
Под вођством Зорана Филиповића, Звезда је 2002. године играла добро у Купу УЕФА. Иако је против италијанског хит тима Кјева било 0:0 у Београду, реванш у Верони, 03.10.2002, био је песма. Звезда је победила са 2:0 головима Гвозденовића и Миловановића. Састав који је одушевио Италијане:


Младеновић

Дишљенковић (Ранђеловић), Марковић (Миловановић), Дудић, Видић, Лалатовић, Младеновић, Бошковић, Пјановић, Ковачевић, Мрђа (Кривокапић), Гвозденовић

Нажалост, ова генерација није успела да елиминише и другог италијанског представника. Лацио је победио 31.10.2002. у Риму са 1:0, а у реваншу, иако је Звезда водила голом Бошковића са 1:0 и била далеко боља, Кијеза је изједначио из поновљеног слободногударца и Римљани су срећно прошли у наредно коло.

Samo da kazem, tj. da napisem da je Bozji poslusnik i izvrsitelj-Trajan Krecu-Tigar najveca legenda!!!

samo ti,u mome srcu si,jedna jedina nepobediva moja LJUBAVI,srecan ti rodjendan sunce moje koje sijas svako jutro kada se probudim,ajde da rasturimo dvorane i osvojimo duplu krunu i plasiramo se sa adekvativnim pojacanjima ove godine u ligu sampiona.Samo jos nesto nimo mi bili svetski sampioni,mi to jesmo i bicemo zauvek a partizanu kako bog da do kraja prvenstva jer komsije treba da se pomire stim da su bolji od nas,i meni je bilo tesko da priznam da je partizan bio bolji prosle sezone ali sam to prihvatio na veoma bolan nacin,ali ove sezone sve je nase i liga sampiona.

mozda smo i miljenici DEMOKRATSKIH partija,dok je VAS KLUB PROVERENI MEZIMAC JULOVSKO-SPS-ovskog rezima!!!
Uostalom pogledaj KOME se dodeljuje KRISTALNA PRIZMA zbog zasluga koje je imao za vas klub!
pitam se zbog cega...

Sto se tice vase "dominacije" poslednjih 11 godina za to ti je odgovorio cenjeni kolega ispod mene, SVAKA CAST, dobili ste zemunelo i smekere u upravi, idite pa im zahvalite... Ovo sto vam rade sa transferima podseca me na ono "povecanje penzija pred izbore", izgleda da neki jos uvek nisu izasli iz devedesetih, za njih sam siguran da nisu... Pogledaj kome dajete kristalnu prizmu... Zbog cega? Sta je on uradio za Partizan dok je bio u Upravnom odboru (1989-1993 da te podsetim), tada je Zvezda osvajala titule, pa za sta je on dobio priznanje? Bice da je za ono sto je odradio kada je izasao iz odbora i postao premijer, ali to je vas Krst a vi se ponosite njime... Za celih 50 godina jake lige ste uzeli 11 titula, a za poslednjih 11 godina 8 titula... Kako ste vi to postali super sila u najtmurnije vreme Srbije... E, bato, za to se daje kristalna prizma... Pa neka vam je uzdravlje

ZVEZDA JE ZIVOT OSTALO SU SITNICE!!!Svaka cast ovm liku za pricu o delijam!A Luba Tadic je genije!!!

@new york

izaberi ti prirodnu, normalnu ljubav izmedju coveka i zene, a ne zareta i parangala...

Srecan rodjendan,zeli od srca vatrena zvezdasica MAJA!

poz.za sve zvezdase!

Srecan rodjendan,zeli od srca vatrena zvezdasica MAJA!

poz.za sve zvezdase!

Ko kaze da nije bilo trofeja u poslednjih godinu dana kada je Zvezda pre par nedelja osvojila Kup.

Danas nam je divan dan, divan dan, našoj Zvezdi rođendan ... Živela ...

Srecan rodjendan Zvezdo!!!

Eh, moj Tomo, mnogo je to malo za tolike godine sto sedis u klubu, tri igraca?...

Zvezda, Srbija nikad Jugoslavija. Srecan Rodjendan Zvezdo!!!!

ocekujem milion komenara koji ce hvaliti crvenu kao “jedino srpsko sportsko drustvo” pa da malo obrazujem drugove ganere…
crvena je osnovana u vreme kada je na prostorima (tada jos) kraljevine jugoslavije besneo rat. cilj njenog osnivanja nema nikakve veze sa srpstvom, bio je to jedan od brojnih (nazalost uspelih) pokusaja “partije” da sto vise ljudi privoli komunizmu. otuda i naziv- “crvena zvezda”, jasna asocijacija na ideologiju koju danas pamtimo samo po zlu…
a kada su sile trojnog pakta konacno bile porazene, doslo je vreme da se hrabri vojnici vrate svojim domovima. tada je osnovano jos jedno sportsko drustvo cije nas ime potseca na sve one koji su dali svoj zivot za slobodu- PARTIZAN!
i eto, proslo je citavih sest decenija. mnogo se toga promenilo, ali su neke stvari do danas ostale iste… navijaci crvene smatraju svoj klub samo srpskim i otvoreno govore da samo srbi mogu da ga podrzavaju. sa druge strane, PARTIZAN je uvek imao i imace otvoreno srce za sve, bez obzira na naciju, rasu ili veru…
srecan rodjendan, komsije, i zelim vam jos mnogo, mnogo rodjendana jer bez postojanja vaseg kluba nikada ne bih znao koliko sam ponosan sto VOLIM PARTIZAN!

KOGA TO ZANIMA, KAO DA JE PRICA O REALU ILI BARCELONI.

Mislite reci 'JUBILARNI' sezdeset prvi?

E pa ZVEZDO nek je sa srecom i tebi i nama s tobom.
SAMO NAPRED, U NOVE POBEDE!DELIJE SEVER

Srecan ti rodendan Zvezdo, moj voljeni klubu! I zelim ti puno uspeha i jos mnogo,mnogo vise Trofeja i nadam se da ove godine napokon udjemo u Ligu Sampiona!

PEJA, lepo receno. A crvenima zelim da se vesele dok jos mogu...Sretno!

Dragi mo Pejo
O tome ko je i zasto navijao za Zvezdu ili groblje najbolje ces da vidis u filmu Bal na vodi. Nekako mi ovaj tvoj upad strasno lici na scenu kad grobarski veslaci upadaju ne pozvani na rodjendan. Kad se vec pozivas na istoriju (to jest povjest da ti prevedem), znas li kako je partizan od zarobljenih igraca NK Gradjanski-Zagreb oformio svoj tim, koji je predstavljao obavezu za sve poltrone u i oko titove jna. Igraci koji su pre rata igrali u FK Jugoslavija , Bask i u ostalim beogradskim klubovima (znaci ljudi odavde)okupljeni su u Zvezdi. Boje (crno i belo nisu boja al ajd' sad kad ste zapei) kojima se dicite, partizan nosi od dicnog vremena Franje Tudjmana i vi ih ljubomorno cuvate kao i uspomenu na vaseg dicnog ideologa. I na kraju, na ovom svetu postoje samo dve grupacije koje me u pezurativnom smislu nazivaju ciganinom a to ste vi i ustase. Toliko o vasoj sirini prema svima. Ja ne znam da li ce moderatori pustiti ovaj tekst a ja se polomi da ne vredjam. Vredjaju cinjenice. Voli ti samo tvoj parizan sa celom njegovom prljavom istorijom ako mozes, ali ne pricaj gluposti bar ovde gde se proslavlja rodjendan NAJVECEG KLUBA, ispadas glup u drustvu.

ZVEZDO (Z)GAZI IH SVE !!!!!

Zvezdo, zivela nam jos toliko i koju godinu manje!

Pa Zigicu dali trofej zato sto se plase da ne ode. HAHA
Jadno i pateticno.
Nema se para-to je jedino sto mogu da kazem.
Partizan ima pare ali i par kriminalaca u upravi.
Srecan rodjendan komunistickoj Zvezdi

Pejo jesi mozda ljubomoran sto te nisu pozvali na tortu?

Srećan nam...

Prvo da cestitam Crvenoj Zvezdi na jubilarni 61 rodendan .Dobro je sto Crvena Zvezda kao Sportsko Drustvo postoji i time 6 decenija bude ''veciti rival'' mom dragom Partizanu za koga navijam i volim ga iz detinjstva! To je prava istina da kad je jedan od ova 2 giganata -slab, isuvise je lako onom drugom, pa ne moze da se plasi jednog Rada,Cukarickog,Jedinstva itd. Ali poslednjih 15 godina ''veciti rivali'' su u mnogim sportovima samo na papiru, i da nije novca od drzave, Crvena Zvezda bi bilo u jos losijem polozaju-sto je dovelo do toga da joj mnogi pravedni navijaci- okrenu leda, jer Tokio je bilo jednom i ne znam kad ce se to opet dogoditi.Mateja Kezman je najskuplji igrac sa ovih prostora koji je ikad otisao u inostranstvo, a ne Dejan Stankovic-32 mil. maraka u odnosu na 24 ili 26 mil. za Stankovica. Taj isti Stankovic je poslednji put dao gol za reprezentaciju kad se zvala--Jugoslavija!!! Zigic nije puno doprineo reprezentacji da se kvalifise za SP-izuzimajuci asistenciju Kezmanu za pobedu protiv Bosne i cini mi se da je dao 1 gol u kvalifikacijama.U kvalifikacijama- 5 golova je dao Vukic, 5 Kezman, 1 Milosevic(nek me neko koriguje ,ako sam pogresio).Kada je bilo najtezi Crvenoj Zvezdi- u Strazburu, nije pobedio Golijat (CZ), vec mali i mladi David (Strazbur) sa svojim omladincem od 17.5 godina i 170cm koji je dao 2 gola glavom koliko se secam(nek me neko koriguje, jer nisam gledao utakmicu jer zivim u inostranstvu)i ne gorostasni Zigic sa svojih 204 ili 205 cm.Bjekovic je pogresio pre 5-6 godina (kada je mogao da proda italijanima Ivica, Ilica i Duljaja za oko 100 mil. maraka - pa ida ih je sva troje prodao za ''samo 70 mil. maraka'' Partizan bi danas imao i jos vise novca!!! ali i Stojkovic je pre 2 meseca ponovio istu gresku-nije pustio Zigica kad je najtrazenji i- sad se Zigic pokaje i vise nije isti zar u njemu. Nemojte se tuci pre derbija jer Bog ne voli nasilje i mrznju, vec nek svako voli svoj klub na svoj nacin.Bog je sve i ja sam nista i ja sam nista i Bog je sve,ali mrznja i raspad su od davola i ljubav i prastanje su -od Boga!!! I ove godine .............. Bog je dao titulu Partizanu! Od Zvezdinih igraca poziv u reprezentaciju zasluzuje Jankovic, a ne Basta, Mladenovic .........itd. Molio sam se Bogu iskreno da se mladi Kovacevic izleci i izlecio ga je Bog-- nek mu se Kovacevic zahvaljuje!!! Molio sam se Bogu kada je Zvezda igrala sa PSV-om u Holandiju ovako-- ako je Crvena Zvezda uzela titulu na cisto neka i Zvezda ude u KS kao Partizan, i ako nije-- Boze zgromi ih!!!!!! Neki partizanovci bi mogli da se ugledaju na zvezdase ,jer su bili odanji svom klubu.

Prica

Od samog osnivanja Sportskog društva Crvena Zvezda gradio se profil pravog Zvezdaša. Vec 1948. osnovana je sekcija "Clanovi - prijatelji" koja je brojala 120 upisanih. Zvezda je sebi privukla i intelektualce i bivše trgovce, ali i mangupe i ubrzo je postala simbol beogradskog duha. Za razliku od pedesetih i šezdesetih godina, kad je tribine Marakane krasila tek po neka zastava, sedamdesete su donele nove navijacke trendove - zastave su se nosile masovno, pojavljuju se prvi transparenti, šalovi, kape... Redovnije se putuje na gostovanja i u zemlji i u inostranstvu, najverniji pocinju medusobno da se druže i danima kada nije bilo utakmica i tada polako pocinje da se stvara jezgro najvatrenijih Zvezdinih fanova.

Pocetak osamdesetih doneo je Severu nešto zaista novo - zabranjeno je unošenje na tribine zastava na koplju, ali se povecao broj ljudi koji su nosili šalove, sve je više bilo transparenata i navijacke pesme su bile sve raznovrsnije i melodicnije. Ipak, prava revolucija dogodila se 1986. - tada su osnovani Ultras i Red Devils - dve grupe koje ce uz godinu dana kasnije nastale Zulu Warriors predstavljati jezgro i avangardu na Severu i u celoj bivšoj Jugoslaviji.

Crvena Zvezda je tokom svog postojanja stekla oreol jednog od stubova srpstva tako da su utakmice sa klubovima iz ostalih republika uvek bile pune naboja i tenzija. Više od 200 Zvezdinih navijaca je 1986. bilo prisutno na gostovanju atinskom Panatinaikosu, a transparent Ultras je bilo nemoguce ne primetiti.

Tada je i rodeno jedino pravo prijateljstvo izmedu Delija i navijaca Olimpijakosa. Ove prijateljske veze temelje se na slicnosti klubova - oba kluba su iz glavnih gradova, najtrofejniji su u svojim zemljama, nose crveno-bele boje, poticu iz pravoslavne sredine.

1988. je godina ekspanzije - osnovan je veliki broj novih grupa, kupljeni su prvi bubnjevi, sve se više upotrebljava pirotehnika, sve više ljudi putuje na gostovanja, u vecem broju se pojavljuju i navijaci Zvezde iz unutrašnjosti. U prolece 1988. uspostavljeni su prvi ozbiljniji kontakti sa Upravom kluba i od tada je pocela saradnja ciji je prvi konkretan oblik predstavljao odlazak 2 autobusa navijaca na legendarno gostovanje u Milano. Tada je na stadionu San Siro bilo prisutno oko 1.000 Zvezdaša, a bubnjevi, baklje i veliki transparenti prvi put su prezentovani u inostranstvu.

Organizacija severne tribine bila je sve bolja i bolja ali je medu vodama razlicitih grupa vladala opšta konstatacija da snaga i potencijal nisu dovoljno iskorišceni. Želja za ujedinjenjem u jednu veliku i pravu organizaciju bila je sve jaca.

Na inicijativu Ultrasa svim znacajnijim navijacima poslato je pismo sa pozivom na sastanak ujedinjenja gde su obrazloženi razlozi iz kojih bi bilo mudro i dobro ujediniti se i napraviti konacno pravu stvar: toj ujedinjenoj grupi dati srpsko ime, napraviti rekvizite sa imenom grupe kako se više ne bi koristili u to vreme popularni strani šalovi i kape, izgraditi ozbiljniji odnos sa Upravom, povezati se sa Zvezdašima iz unutrašnjosti.. Sastanak je održan na Božic 1989. godine, prisustvovao je veliki broj navijaca, a iz mnoštva predloga

izdvojio se jedan - tog dana su rodene Delije! Odmah se prionulo na posao, tacno se znalo ko je zadužen za pravljenje šalova, nalepnica, majica, ko za sastanke sa Upravom, ko za kontakte sa navijacima van Beograda, ko za propagandni rad. Sastanci su održavani svakog cetvrtka na stadionu - tu su se ucile nove pesme, novi navijaci primani su u Delije, raspravljalo se o aktuelnim pitanjima i pravljeni su planovi za naredne utakmice. Prva veca utakmica na kojoj su Delije imale svoju prezentaciju bio je prolecni derbi 1989. Iz dana u dan organizacija navijaca postaje sve bolja. U to vreme bilo je normalno da kada se podudaraju termini nekih važnih košarkaških i fudbalskih utakmica i na jednim i na drugim bude veliki broj Delija. Na stadionu, izmedu severne i istocne tribine završena je prostorija za navijace, putovalo se redovno na sva gostovanja, pravljeni su spektakli na svakoj važnoj utakmici, proradio je i marketing Delija.

U jesenjoj sezoni 1989/1990. odradena su i tri impesivna medunarodna gostovanja u Istanbulu,

Viljnusu i Kelnu, a svaka utakmica u domacem prvenstvu donosila je nešto novo od strane Delija. Iz tog perioda datira i prijateljstvo sa podgorickim Varvarima, koje je istini za volju postojalo samo u narednih godinu dana.

Dana 13. maja 1990. došlo je do žestokih navijackih sukoba u Zagrebu izmedu Delija i navijaca Dinama. Neredi su poceli rano ujutro s pojavom prvih grupa Zvezdinih navijaca u Zagrebu.

Poznato je da su Delije oduvek bili snaga koja se doživljavala kao glas naroda, a onovremeni opšti porast nacionalizma posebno se odrazio na strujanja unutar ove ogromne grupacije. S druge strane, uz dinamovce su se našli i navijaci drugih hrvatskih klubova, ali ni oni nisu bili dovoljni da savladaju Delije.

Opšta antikomunisticka histerija nije zaobišla ni Zvezdine navijace. Delije, kao mnogobrojnu omladinu sa velikom energijom, pojedine politicke partije pokušale su da stave pod svoj uticaj a poremeceni odnosi sa Upravom nakon maksimirskih dešavanja i razliciti politicki nazori i opredeljenja bile su preokupacije Severa u tim danima slutnje. Sa prvim pobedama u Kupu evropskih šampiona u sezoni kad je Zvezda dosegla svoj vrhunac, na Sever je pocela da se vraca toliko potrebna sloga. Osnovana je i Agencija Delije koja je vodila racuna o obezbedivanju svih potrebnih rekvizita, pravljenju što bolje atmosfere i organizacije, a otvorena je i prodavnica suvenira na severoistocnoj kapiji Marakane.

U pohodu na titulu šampiona Evrope Delije su masovno gostovale u Cirihu, Glazgovu, Drezdenu, Minhenu i Bariju. Na utakmici protiv Bajerna na kojoj se odlucivalo ko ce u finale Kupa šampiona napravljena je nezaboravna atmosfera - crveni i beli baloni preko celog severa, stotine zastava i barjaka, neprestano navijanje, baklje oko celog stadiona ini za jednog Zvezdinog navijaca nije bilo vece srece nego kada se crveno-bela reka preselila sa tribina na teren da proslavi pobedu.

Na istorijski mec sa prvakom Francuske, Olimpikom iz Marseja, na kome je Crvena zvezda postala evropski šampion putovalo je skoro 20.000 navijaca - avionima, brodovima, autobusima, vozovima...

Na stadionu Sveti Nikola vladao je urnebes - hiljade papirica i rolni, baloni, baklje, barjaci, ogromna (27h50 metara) srpska zastava. Pesma nije utihnula do poslednjeg sudijskog zvižduka a veselje je trajalo danima, kako u Bariju tako i u mnogim gradovima širom bivše države!

Trijumfom u Bariju Delije su, kao i njihov voljeni klub, dostigle svoj vrhunac i od tog trenutka lagano idu silaznom putanjom. Pored izvesne zasicenosti, koja se i može razumeti u takvim okolnostima, svojevrsnom padu doprinela je i tadašnja politicka situacija. U pomoc srpskom narodu leta 1991. krenule su i Delije – veliki broj momaka iz prve ekipe uzeo je ucešce u ratu, uglavnom u Srpskoj dobrovoljackoj gardi ali su pojedine Delije, u zavisnosti od svojih politickih opredeljenja, bili medu dobrovoljcima Srpske radikalne stranke, Srpske Garde, Belih orlova... Dosta istaknutih navijaca je svoje živote položilo srpstvu, a veliki broj momaka je ranjen. Sever ih nikada nece zaboraviti.

Erozija i propast stare jugoslovenske lige, rat i teški životni uslovi smanjili su opštenarodno interesovanje za sport. Medutim, Delije nipošto nisu prestale da postoje, ne odstupajuci od svojih nacela. Došlo je u meduvremenu do smene generacija na Severu, ali je taj proces, u pogledu privrženosti Zvezdi prošao sasvim neosetno.

Naredne sezone Zvezda je odlukom UEFA bila prinudena da iz bezbednosnih razloga sve svoje utakmice u Kupu šampiona i kao domacin igra u inostranstvu. Prve dve utakmice, sa Portdaunom i Apolonom odigrane su u Segedinu, ali su pokazale da iako se ne igra u Srbiji to ne mora biti pogubno za naš tim.

Te jeseni realizovana su i dva fantasticna gostovanja - u Mancesteru i Ðenovi. Englezi kao da nisu verovali da je 70 ljudi autobusom iz jedne zemlje zahvacene ratom putovalo 3 dana kako bi gledali svoj voljeni tim. U Italiji, Delije su se predstavile sa bubnjevima, dvadesetak barjaka, pirotehnikom i velikom parolom na italijanskom jeziku. Na transparentu je pisalo "Rat, beda, zatvorene granice - ali ipak smodošli. Delije". Tajac je ubrzo zamenjen aplauzom celog stadiona.

U sezoni 1991-92. putovalo se i na finale interkontinentalnog kupa u Japan - kad je naš tim i zvanicno postao najbolji na svetu , u Atinu (gde se Delijama pridružila i veca grupa navijaca Olimpijakosa), Budimpeštu, Brisel...

Nastupajuce utakmice, u prolece 1992. Zvezda je igrala kao domacin u Sofiji; prvo s Panatinaikosom, a kasnije sa italijanskom Sampdorijom. Na utakmici sa Italijanima Delije su još jednom pokazale svoju vitalnost i neuništivost. Iz zemlje je došlo preko 20.000 navijaca, što je medu Delijama apsolutni rekord kada je rec o utakmicama igranim van granica Jugoslavije. Stotine autobusa slilo se u prestonicu Bugarske, a na stadionu freneticno navijanje bilo je upotpunjeno pirotehnikom i koreografijom srpske zastave napravljene od crvenih balona, plavih traka i belih kartona. Nažalost, tu utakmicu Zvezda je izgubila i nije uspela da se kvalifikuje za još jedno finale Kupa šampiona koje se te godine igralo na londonskom Vembliju. Poslednjeg dana maja 1992. medunarodna zajednica uvela je sankcije našoj zemlji. Za Delije je to bio jasan signal da duže vreme nece biti u prilici da se susrecu s inostranim klubovima.

Bilo kako bilo život je tekao dalje - stasavala je mlada generacija, a s obzirom na to da je ime Delija postalo sinonim za svakog navijaca Zvezde, najvatreniji, kako bi se razlikovali od drugih, pocinju da revitalizuju manje navijacke organizacije. Reorganizovana je grupa Ultras, a od novih grupa sastavljenih od mlade generacije isticali su se Ultras Fontana, Ultra Boys, Ultra Brigate...

Sva navijacka strast u tom mutnom vremenu izolacije bila je usmerena na vecite derbije, bilo da se radi o fudbalu ili o drugim sportovima. Putovalo se bez razlike na sva gostovanja: Kikinda, Becej, Kula, Pljevlja, Subotica, Podgorica, Nikšic...

Tadašnju udarnu ekipu Severa cinili su mladi momci i iako malobrojni dostojno su reprezentovali crveno-bele boje. Upravo tada, u takvom vremenu, Zvezdaši su pokazali jednu od odlika koja prati samo najvece poklonike fudbala: oni lako, puna srca, pronalaze motiv za pravo, žestoko bodrenje svojih pulena i na onim, ne mnogo bitnim, utakmicama. Uprkos katastrofalnoj ekonomskoj situaciji najverniji uspevaju da iznadu rešenja i organizuju za svaki "veciti derbi" autenticnu atmosferu održavajuci tako neuništivi duh Severa.

Sankcije nisu sprecile Zvezdine navijace da pokažu Evropi kako i dalje postoje. Maja 1994. na finalnu utakmicu Kupa šampiona u Atini, izmedu Milana i Barselone, otputovao je jedan autobus Delija. Teško je opisati izbezumljena lica italijanskih, španskih i grckih navijaca kada su na centralnom atinskom trgu Omonija ugledali pedeset Delija i zaculi njihovu pesmu. Na stadionu, Delije su obeležile svoje prisustvo transparentima i bakljama, a zajedno sa njima u sektoru su bili i stari prijatelji, navijaci Olimpijakosa.

Sezone 1994-95. Crvena zvezda je osvojila duplu krunu. Te godine Delije su odradile svoje najmasovnije domace gostovanje kada je u Novi Sad otišlo iz Beograda nekoliko hiljada navijaca. Vrhunac sezone, u svakom pogledu, sportskom i navijackom, bio je 100. veciti derbi.

Na Marakani je bilo preko 80.000 ljudi, Delije su još jednom pokazale svoju organizacionu moc, složnost i snagu... Nošena navijacima Zvezda je pobedila 2:1 i postala šampion.

Inace bila je ovo poslednja utakmica sa velikim kapacitetom Marakane, vec sledece sezone sever je obeležen brojevima stolica, a par godina kasnije postavljene su i stolice. Kapacitet severne tribine sveden je na 14.000 mesta, a samog stadiona Crvene Zvezde na 54.000 mesta.

Prijateljska utakmica izmedu Crvene z vezde i Olimpijakosa u novembru 1994. najavila je povratak Zvezde na evropsku scenu. Bila je to prva medunarodna utakmica na Marakani nakon one cuvene sa Bajernom aprila 1991. Braca i prijatelji iz Grcke na Marakani su docekani parolom "Welcome Orthodox brothers ". Oni su istom porukom uzvratili par meseci kasnije kada je Zvezda gostovala u Atini. Sportske sankcije Saveta bezbednosti su i zvanicno ukinute, u tom trenutku Crvena Zvezda je kao šampion države ucestvovala u kvalifikacijama za Kup UEFA. Protivnik je bio švajacarski Ksamaks. U Beogradu je

Zvezda izgubila 1:0, a Sever je skandirao protiv aktuelnog režima Slobodana Miloševica.

Zbog problema sa vizama na revanš u Nojšatel putovalo je tek 10 Delija iz Beograda.

Narednih godina nastaviljeno je ucešce u evropskim kupovima. Oktobra 1995. prvi put posle sankcija navijaci Zvezde organizovano odlaze na inostrano gostovanje - jedan autobus navijaca pratio je rukometaše na gostvanje u madarski grad Ðer. Delije su u to vreme intenzivno bodrile rukometni klub. Pamte se gostovanja u Zrenjaninu, Backoj Palanci, Kacu, Apatinu, Vrbasu, Šapcu, Nišu, Leskovcu, Baru, a pojedinacno se išlo i na utakmice Kupa Kupova koje je nas tim igrao u Karvini (Ceška) i Lucernu (Švajcarska). Na utakmicama koje je Zvezda kao domacin igrala u hali Pionir pravljene su atmosfere do tada nezabeležene na rukometnim mecevima. Medutim, Uprava nije radila u interesu kluba i došlo je do razilaženja s navijacima, pa je na utakmici polufinala Kupa pobednika kupova protiv španske Teke istaknuta parola "A sad uprava nek navija" i nije se navijalo prvih nekoliko minuta. Narednih sezona protest Delija nastavljen je radikalnijim metodama, a najpre totalnim bojkotom navijanja na rukometnim utakmicama.

Sezona 1996-97. svakako ce ostati zapamcena po mnogo cemu. Crvena zvezda je u Evropi ostvarila znacajan rezultat, što je u mnogome doprinelo budenju severne tribine i aktiviranju Delija u gotovo svim segmentima navijanja. U prvom kolu protiv škotskog Hartsa na severnoj tribini pojavila se parola Zvezda je život – Ostalo su sitnice, parola koja ce ubrzo postati vodeci slogan Delija koji i dan danas traje. U sledecem kolu eliminisan je nemacki Kajzerslautern. Iako je u Nemacku iz Srbije stiglo tek nekih 100 navijaca, uz više

hiljada Delija iz dijaspore stvoren je ambijent koji u mnogome podseca na neke ranije uspešne godine. U Beogradu, na Marakani uradena je koreografija sa crvenim i belim kartonima. Od te utakmice više nijedna znacajna evropska utakmica nece proci a da oci publike ne budu uprte u severnu tribinu u išcekivanju novog spektakla.

Naredni protivnik bila je Barselona, Zvezda je eliminisana, a Barselona je kasnije osvojila Kup pobednika kupova. Na poslednjem nivou Nou Kampa pesma 1.500 Delija nije prestajala od pocetka pa do kraja utakmice. Rezultat 3:1 nije baš davao šanse za revanš. Uprkos tome Marakana je bila popunjena do poslednjeg mesta, ali sigurno je da je na stadionu bilo daleko više ljudi nego što kapacitet dozvoljava. Spektakl za pamcenje, ambijent koji je mnogima i dalje u srcu kao najveci i najlepši. Uradena je koreografija oko citavog stadiona. Na jugu su bili crveni i beli kartoni, na istoku srpska trobojka od kartona, na zapadu panorama Beograda od kartona, dok je na severu bio crveno-beli mozaik od kartona, balona, najlona, pom-pomova...

Zvezda je povela 1:0. Erupcija oduševljenja trajala je veoma kratko jer je vec u sledecem napadu

Barselona izjednacila, što je bio kraj nadanja za prolazak u naredni krug. Dobri rezultati u Evropi odrazili su se i na domace prvenstvo. Ljudi su ponovo poceli da dolaze na stadion. Na Marakani protiv Vojvodine bilo je 30.000 ljudi, protiv Rada skoro 20.000...

Mnogo toga uradeno je i u samoj organizaciji navijaca. Momci okupljeni oko grupe Ultras i dalje predstavljaju vodecu grupu, Ultra Boys polako stasavaju. Ultra Brigate se reorganizuju, a do sredine devedesetih afirmisale su se i mnoge nove navijacke grupe: Heroes (1994), Red Boys (1995), Kenjaj (1996) North Army, Lunatics ... Na gostovanja se krenulo masovnije i brojnost grupa je rasla. Prave se i koreografije na gostovanjima i "manjim utakmicama" crvene i bele trake i veliki barjaci uz baklje i raznobojne dimove (JNA, Lucani, Novi Sad, Zrenjanin...).

Tih godina pokrenut je i fanzin Pune tribine ludih navijaca. Iako su izašla samo tri broja, taj casopis je imao velikog udela u edukovanju šireg kruga Zvezdinih pristalica.

Kraj 1996. i pocetak 1997. obeležen je masovnim protestima protiv tadašnjeg režima.

Pored toga što su mnoge Delije aktivno ucestvovale, slogan sa severne tribine "Ajmo, ajde svi u napad" postao je zaštitni znak opštenarodnog bunta.

U to vreme pokrenuto je i pitanje navijanja za reprezentaciju Jugoslavije. Stav najvatrenijih navijaca Crvene Zvezde olicen je u sloganu "Zvezda Srbija nikad Jugoslavija". Smatralo se da nema smisla organizovano navijati za državnu reprezentaciju dok nosi ime Jugoslavija, stari državni grb i nacionalnu himnu " Hej Sloveni".

U prvom kolu Kupa UEFA u sezoni 1997/98. protivnik Zvezde je bio finski Helsinki. Na gostovanje u Finsku otputovalo je 60-ak navijaca koji su nakon ove utakmice bili neopravdano izloženi pravom medijskom lincu u srpskoj štampi na osnovu lažnih izveštaja zluradih novinara koji su izmišljali dogadaje. Na revanš mecu u Beogradu na severnoj tribini napravljena je nacionalna trobojka od crvenih, plavih i belih zastavica uz 4S od najlona. Naredni protivnik bio je belgijski Ekeren. Na Marakani je ponovo uradena koreografija oko citavog stadiona. Na severu i jugu postavljene su crvene i bele najlonske trake, na istoku je crvenim i belim kartonima bilo ispisano Zvezda, a na zapadu Srbija. Zbog nemogucnosti dobijanja viza Crvenu Zvezdu je tek nekoliko navijaca iz Beograda pratilo na tom gostovanju.

Svih tih godina Delije su redovno bodrile košarkaški klub i u Pioniru i na mnogim gostovanjima. Crvena zvezda se 1996/97. borila za opstanak u Prvoj ligi, a vec sledece godine igrala znacajnu ulogu u Kupu Radivoja Koraca. Dva autobusa navijaca bodrila su Zvezdu u Atini protiv Peristerija. U finalu ovog takmicenja Zvezda je igrala protiv italijanske ekipe Meš. U Veroni se pojavilo oko 100 Delija, a raširena je i parola na italijanskom "Kosovo je Srce Srbije". Na revanšu u Pioniru stvorena je paklena atmosfera, ali Crvena zvezda je nesrecno izgubila ovu utakmicu.

Delije su na pocetku sezone odradile gostovanja u Potiju (Gruzija) i Volgogradu (Rusija), a tad su postavljene i stolice na severnoj tribini što je pomoglo za realizaciju novih - daleko složenijih koreografija. Vec na prvoj znacajnijoj utakmici, septembra 1998. protiv francuskog Meca pripremljena je koreografija sa kartonima tj. na crvenoj podlozi žutim kartonima uraden je natpis "1991" i pehar Kupa šampiona. Bodrena podrškom preko 200 navijaca iz Srbije na revanš mecu u Francuskoj Zveda je penalima eliminisala Mec i prošla u naredno kolo.

Naredni protivnik bio je opet francuski klub - Lion. U to vreme, jeseni 1998. vec je bila napeta situacija oko dogadanja na Kosovu i moguce medunarodne intervencije prema Srbiji. UEFA je odlucila da zbog bezbedonosnih razloga Crvena zvezda mora da bude domacin van Srbije. Odabran je Bukurešt. S obzirom na to da vize nisu bile neophodne za put u Rumuniju, specijalnim vozom krenulo je preko 1.000 Delija. Još mnogo njih došlo je autobusima. I pored znacajne podrške navijaca Zvezda je i u Bukureštu i u Lionu poražena.

Košarkaši Crvene Zvezde ucestvovali su u Ligi šampiona. Pored sjajne atmosfere u hali Pionir ti košarkaški mecevi pamte se po još dva dogadaja. Najpre to je prvi susret izmedu Crvene zvezde i nekog hrvatskog kluba. Bila je to utakmica protiv Cibone. Na žalost ili na srecu utakmica je igrana bez prisustva publike zbog izgreda u prethodnoj sezoni.

U praznom Pioniru okacene su crveno bele zastave i transparenti, a centralno mesto zauzimala je poruka "Sreca je vaša, a tuga naša, što sada nismo tu ! Delije Sever".
Drugi dogadaj koji treba spomenuti jeste Božic 1999, utakmica protiv Žalgirisa na kojoj je koreografijom obeleženo 10 godina postojanja Delija.

Sva sportska takmicenja su na prolece 1999. zbog agresije na našu zemlju bila prekinuta.

Dosta navijaca je uzelo ucešce u odbrani zemlje.

U Kupu Uefa u sezoni 1999/00. Zvezda je kao domacin igrala u Sofiji protiv Monpeljea, a na revanš u Francusku nije putovao niko od navijaca zbog nemogucnosti dobijanja viza.

Vec sledeci veciti derbi, oktobra 1999. ostace u najtužnijem secanju svih Zvezdaša.

Raketa ispaljena sa juga ka severu stadiona JNA usmrtila je mladog Zvezdinog navijaca Aleksandra Radovica iz Opova. Aco, Delijo, nek ti je vecna slava!

Te jeseni, realnost Severa je bila prilicno sumorna. Gotovo da nije bilo nikakvih navijackih aktivnosti. Sam pocetak 2000. je obeležen osnivanjem grupe Belgrade Boys koja je ujedinila više mladih grupa. Vec od samog pocetka svog delovanja grupa je jasno pocela da postavlja i ostvaruje svoje standarde navijanja, zajednicki dolazak na utakmicu, kompaktan kop na svakoj utakmici, pevanje od prvog do poslednjeg minuta, kvalitetan vizuelan izgled tribine, samoorganizovanost i nezavisno finansiranje. Oni su ucinili da se Sever pokrene u nekom novom smeru, pokazali su da saradnja i medusobno druženje itekako igraju znacajnu ulogu, što je tokom vremena postala ideologija cele tribine. Na severu Marakane pevalo se na svakoj utakmici, u velikom broju odlazilo se na gostovanja. Posebno se pamti gostovanje na Karaburmi gde je bilo oko 1.000 ljudi, zatim preko 500 ljudi u Zrenjaninu, i putovanje preko 300 navijaca iz Beograda u Budvu... Svakako u lepom secanju ostaje sam finiš prvenstva, utakmice na Marakani protiv Obilica, Napretka i Sartida . Utakmica protiv Obilica ostace zapamcena po upaljenom velikom broju narandžastih dimova. To i ne bi bilo toliko zanimljivo da od prethodnog vecitog derbija (oktobar 1999. ) nije postojala striktna zabrana unošenja i paljenja pirotehnike. Vec nekoliko dana kasnije, u finalu Kupa protiv Napretka, pred više od 30.000 gledalaca upaljeno je 40-tak baklji. Titula je zvanicno osvojena u predposlednjem kolu pobedom protiv Sartida na Marakani, sever je bio krcat, a na stadionu je bilo preko 40.000 gledalaca.

Krajem jula pocele su i kvalifikacije za Ligu šampiona. Na utakmici protiv Torpeda nakon skandiranja slogana: "Spasi Srbiju i ubij se Slobodane!" policijske snage utrcavaju na sever i napadaju navijace. Delije pružaju otpor, nastaje opšta tuca. Po prvi put narod je video da policija Slobodana Miloševica nije nepobediva. Na kraju utakmice ispred severa, privedeno je oko 200 ljudi. Ovaj slogan je kasnije skandiran na svim protestima protiv tadašnjeg režima.

Odlucujucu utakmicu kvalifikacija Crvena Zvezda je igrala protiv Dinama iz Kijeva. Na stadionu u Kijevu oko 200 Delija je bilo zadovoljno nerešenim rezultatom (0:0) koji je govorio da je Liga šampiona veoma blizu. Na ovoj utakmici posle dužeg vremena na severu se pojavila velika šetalica 45h55 m, sa panoramom Beograda iza koje izlazi sunce tj. Lopta simbol Lige šampiona uz natpis "Zvezda 2000". Utakmica je završena nerešeno 1:1, Dinamo Kijev je otišao u Ligu šampiona, a Zvezda je ipak morala da nastavi takmicenje u Kupu UEFA.

Protivnik u ovom takmicenju bio je engleski Lester Siti. Prva utakmica je odigrana u Lesteru gde je Zvezda imala podršku od oko 1.000 Delija, od kojih je stotinak iz Beograda. Delije su za tu utakmicu priredile i bakljadu, što je retkost videti u Engleskoj. Zbog narušene bezbednosne situacije u zemlji nakon septembarskih izbora Zvezda je bila primorana da kao domacin igra u Becu. Put Austrije krece oko 200 Delija iz Beograda. Uz pomoc navijaca njih oko 10.000-15.000, Zvezda je otišla u drugi krug takmicenja.

Politicki preokret u jesen te godine doveo je do toga da su sportska dešavanja otišla u drugi plan. Na nama nije da pišemo o dogadajima petog oktobra. Svako od nas bio je tamo jer je to sam hteo, jer je mislio o svojoj buducnosti i buducnosti svoje dece. Tih dana mediji su dosta pisali o ulozi Delija 5. oktobra, iako su Delije uvek govorile da su oni tu bili isto kao i drugi gradani Srbije.

Prvi veciti derbi u slobodnoj Srbiji bio je i prvi veciti derbi koji je prekinut i nije nastavljen. Delije su se za ovaj derbi pripremale kao i za svaki drugi - koreografija, više parola upucene simpatizerima rivala, sakupljen je nikad veci broj otetih zastava... Zbog kompleksne situacije u policiji, na stadionu gotovo i da nije bilo policije. Pocetak utakmice obeležava koreografija, izlazak sunca uz parolu ''Iz ove naše pobede rada se Sunce slobode''. Posle desetak minuta usledilo je utrcavanje u teren nekolicine ljubitelja fudbala, koji navijaju za Partizan.

Nakon utrcavanja, ka terenu krece daleko veci broj Delija. Ljubitelji fudbala se najpre vracaju na južnu tribinu, a potom bivaju isterani i sa nje. Iako su se ubrzo strasti smirile, a Delije vratile na sever rival nije hteo da nastavi utakmicu. Narednih dana i meseci dosta polemike u medijima je bilo oko ove utakmice, cak su i Delije po prvi put u svojoj dugogodišnjoj istoriji organizovale sopstvenu konferenciju za štampu. Stvari su se polako stišavale, a mi smo docekivali Seltu iz Viga. Posle povoljnog rezultata (1:0) krece avantura autobusima do Atlantskog okeana. I pored povoljnog rezultata na poluvremenu (2:1), izgubili smo (5:3).

U ovoj sezoni ostace upamceno masovno gostovanje u Kruševcu na kome se pojavljuju zastave na dve motke koje do tada nisu bile uobicajne na severnoj tribini.

2001. godina donosi nove koreografije gotovo na svim gostovanjima. Banovo Brdo, Banja Luka, Niš, Karaburma, Smederevo... Bilo je svega balona, traka, zastava na dve motke, barjaka, šetalica, svetlucavih najlona, markera...

U ovoj sezoni naš košarkaški klub se našao u nezavidnoj situaciji. Delije su osetile potrebu da pomognu klubu koji posrce. Opstanak u ligi je izboren u hali Sportova pred velikim brojem Delija koji su za tu priliku napravili koregorafiju.

Veciti derbi na JNA bila je prva utakmica vecitih rivala na ovom stadionu nakon tragicne smrti Aleksandra Radovica 1999. Severna tribina je bila podeljena na crvene i bele sektore tj. svaki navijac je na sebi imao obucen crveni ili beli marker. Sever je tokom cele utakmice bio "obojen" u crveno bele boje, uz poruku na ogradi "Sever je ceo crveno beo i Radovic Aca njega je deo".

Nova titula je osvojena pobedom u Železniku pred oko 3.000 Delija. Titula je proslavljena na Marakani protiv Milicionara pred 10.000 ljudi na severu uz pravi pirotehnicki spektakl - baklje, vulkane i vatromet.

Došlo je novo leto i kvalifikacije za Ligu šampiona. U predkolu Zvezda je igrala sa kiparskim šampionom Omonijom iz Nikozije. I na Kipru je stotinak Delija iz Beograda pružilo Zvezdi dostojnu podr šku. Na revanšu pun sever i odlicno navijanje su pomogli da se prode u drugi krug. Žreb je hteo da igramo protiv Nemackog Leverkuzena koji je u tom trenutku slovio za jednu od najboljih ekipa na kontinentu. Na Marakani novo ostvarenje Delija. Pri istrcavanju igraca Sever je bio pretvoren u nocno nebo prepuno zvezda, od kojih je samo jedna bila mnogo veca i u kojoj je bio utisnut Zvezdin grb. Uz to je raširena i parola "Samo jedna je Zvezda". Na revanš u u Leverkuzenu oko 2.000 Delija (medu kojima 200 iz Beograda) i pored ubedljivog poraza freneticno je navijalo do poslednjeg sudijinog zvižduka, pa i nekih sat vremena posle.

Te sezone evropska turneja je neslavno završena eliminacijom od nepoznatog CSK-a iz Kijeva. Zanimljivo je da je 150 Delija 2 dana putovalo do Kijeva ne znajuci da je utakmica u meduvremenu odložena zbog dogadaja 11. septembra u Njujorku.

Vrlo zanimljive su postale utakmice Vojvodine i Zvezde, tradicionalno masovno gostovanje u Novom Sadu postaje pravi navijacki derbi na tribinama, koreografije, prepucavanje parolama, bogata pirotehnika. Tako, recimo, na prvenstvenoj utakmici u Novom Sadu Delije su se pojavile sa dve koreografije, a za polufinale Kupa takode je uradena koreografija u kojoj je dominirala šetalica sa peharom Kupa..

Te sezone Crvena Zvezda je pružala slabu igru i rezultate van svakog renomea kluba. Ono što je nerviralo jeste katastrofalan odnos igraca prema dresu, i zalaganje na terernu. I posle par ozbiljnih upozorenja i opomena to se nastavilo. Usledio je upad na trening o kome se tih dana pricalo. Jedino vredno sa fudbalske strane je bilo osvajanje nacionalnog Kupa protiv Sartida na stadionu JNA. Delije iako ne baš raspoložene i za ovu utakmicu ne propuštaju da naprave spektakl.

Poslednja utakmica u toj sezoni iskorišcena je da se iskritikuje rad kluba u tom periodu. Malobrojne Delije su za ovu priliku na sever poneli razne društvene igre (šah, karte, covece ne ljuti se...), uneli rekete za badminton, lopte ... Na toj utakmici se sve radilo osim što su se posmatrala dešavanja na terenu. I pocetak naredne sezone pocinje opomenom Delija. Na utakmici protiv Kairata u predkolu kvalifikacija za Kup UEFA Delije skandiranjem i parolama daju do znanja igracima i treneru da su nezadovoljni njihovim ophodenjem prema Crvenoj Zvezdi i dresu koji nose. Protest na toj utakmici poceo je u petnaestom minutu, kada prestaje navijanje, uz parolu "Ne zaslužujete navijace kao što smo mi...", narednih šezdeset minuta svi akteri meca ukljucujuci i trenera su opominjani što parolama što skandiranjem. Petnaest minuta pred kraj širi se parola "... Ali ipak je Zvezda iznad svih" i ponovo krece gromoglasno navijanje uz bakljadu.

29. Maja obeleženo je 10 godina od istorijskog uspeha u Bariju, 10 godina od dana kada je Crvena Zvezda postala šampion Evrope. Organizovan je revijalni mec - "Susret Generacija", utakmica današnje Zvezde protiv legendarnog tima iz 1991. Marakana je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Ne pamti se toliko zvezdaštva i pozitivne atmosfere. Mnogi mladi navijaci koji nisu imali prilike da prate Zvezdu ranijih godina, na ovom susretu mogli su da osete koliko je Zvezda zapravo veliki klub i sa koliko ponosa i ljubavi se Zvezda voli. Sve je bilo u duhu spektakla, sever naravno - uradena koreografija predstavljala je teren na kome su se nalazili igraci legendarnog tima iz 1991. uz poruku "Iz slavne prošlosti u svetlu buducnost".

U Kupu Uefa 2002. godine u prvom kolu bio je Kjevo iz Verone. Odlicna koreografija na severnoj tribini, šetalica 30h30 sa pobednikom, crvene i bele štrafte u pozadini i parola "We are the winners tonight" (Veceras smo mi pobednici"). Nerešen rezultat 0:0 davao je šanse za prolaz. U Veronu iz Beograda stiže preko 200 navijaca, uz navijace iz dijaspore kop je brojao oko 700 ljudi. Odlicno izdanje, kompaktan kop, konstantno navijanje, mali barjaci i zastave na dve motke, upaljenih 50 baklji uz ogradu. Tokom utakmice uz gromoglasno navijanje konstantno je paljena pirotehnika. Pobedom od 2:0 Kijevo je izbacen, a naš naredni protivnik je bio takode iz Italije - rimski Lacio.

Ovoga puta Italijani ne daju vize, svega desetak navijaca iz Beograda odlazi u Rim. Iako nije bilo beogradske ekipe na tribinama Olimpika Zvezda je imala podršku od oko 300 navijaca iz dijaspore. Na Olimpiku dobra bakljada i navijanje, najviše zaslugom Zvezdinih navijackih grupa iz dijaspore Ultra Klan i Orthodox Boys. Te grupe su sacinjene iskljucivo od momaka iz Evrope koji kapiraju fazon i spremni su da se ukljuce u sve navijacke aktivnosti severa. Pre svega njihovim radom (fanzin, flajeri...) ucinjeno je dosta na kultivaciji Zvezdaša iz Evrope. Takode mnogo puta su se istakli i u samostalnim akcijama: nabavka pirotehnike, materijala za koreografije koji nije moguce naci u zemlji, i u mnogim drugim vrstama navijackih akcija.

Revanš u Beogradu, prepuna Marakana, velika šetalica trapezastog oblika prema sektorima

na Marakani, na kojoj je Asteriks u Zvezdinom dresu kako udara rimskog legionara. Sa strane srebrne folije, a na istoku i zapadu baklje u prvom redu. Spektakl za pamcenje.

U prolecnom delu, zbog katastrofalnih rezultata kluba (19 bodova manje od prvoplasiranog), ostala je jedino upamcena utakmica finala nacionalnog Kupa koju smo izgubili.

Naravno da je ne pamtimo po rezultatu vec po još jednom našem dobrom izdanju.

Ove sezone izuzetno aktivno se išlo na košarkaške utakmice. Crvena Zvezda je bila ucesnik Jadranske Lige, iz nedelje u nedelju Pionir je bio pun. Gotovo na svim utakmicma navijanje je bilo veoma dobro, uradeno je nekoliko koreografija, palio se veliki broj baklji. Najpaklenija atmosfera bila je na utakmicama protiv hrvatskih klubova. U jednom trenutku došlo je do konflikta na relaciji uprava - navijaci. Navijaci su naišli na veliko nerazumevanje Uprave kluba, posle navodnih incidenata na putu za Kraljevo, pa je od sledece utakmice otpocela kampanja "Jedan dan zatvora - cetvrtina cutanja". O organizovanosti naših grupa u inostranstvu govori i to da je akcija nastvljena i u Sloveniji. Ovim bojkotom Delije su pokazale da ne daju na sebe, upravi košarkaškog kluba je stavljeno na znanje da ne mogu da okrenu leda Delijama nad kojima je tih dana sprovodena nevidena tortura. Došao je i final four u Ljubljani, polufinalna utakmica protiv Zadra. Put Ljubljane preko Madarske krece 100 Delija. Zadržavanje na Slovenackoj granici od strane policije dovelo je do kašnjenja na utakmicu, a tenzija koja je vec bila na visokom nivou zbog toga što smo igrali protiv hrvata je još više porasla. Negde na polovini utakmice konacno stižemo do hale i prilikom ulaska u halu nervoza cini svoje. Ishitreno se pali par baklji koje polecu ka navijacima Zadra. Jedna baklja završava na terenu i utakmica se prekida. Delegati su bili odlucni, ukoliko Zvezda ne želi da bude diskvalifikovana

Delije moraju napolje. U tom trenutku položen je veliki ispit zrelosti gde je pokazano da je jedino klub iznad grupe.

Utakmicom protiv Nistrua iz Moldavije pocinje sezona 2003/2004. Iziritirani bodovnom razlikom od prošle sezone Delije su koregrafijom uputile jasnu poruku klubu. Šetalica na kojoj se nalazio sat sa kazaljkama na "pet do dvanaest" i na ogradi poruka "Krajnje je vreme da se ka tituli krene".

Ovo kao da je bio stimulans za igrace koji nisu imali milosti prema Moldavskom klubu.

Rezultat na kraju je bio 5:0. Na revanš u moldavski glavni grad Kišinjev je otišlo 50 Delija, koji su posmatrali rezultatski krajnje nebitnu utakmicu. Ove sezone zabeleženo je i možda najbrojnije gostovanje u Crnoj Gori, gde je oko 400 Delija, od kojih vecina iz Beograda, otišlo na utakmicu protiv Koma.

Protivnik Zvezde u prvom kolu Kupa UEFA bio je danski Odenze. Na gostovanje u Dansku putovalo je oko 150 navijaca iz Beograda. Da nismo savršeni i da i mi grešimo pokazali smo na ovoj utakmici, gde su nam stvari izmakle kontroli. Umesto da je pocetak utakmice obeležila lepa bakljada, od strane naših grupa iz inostranstva, dogodilo se to da vecina od 150 baklji završi u terenu. Naš klub je našom greškom platio veliku kaznu zbog toga.

Revanš utakmica donosi novitet na našu tribinu. Grupa Belgrade Boys samostalno odraduje koreografiju preko celog severa. U središnjim sektorima kartonima je uraden grb Beograda, dok je sa strane, takode kartonima, pisalo BOYS. Svoju ljubav prema Zvezdi i Beogradu iskazali su parolom "Sa nama i u nama Zvezdo živiš ti". Fantasticno navijanje i pobeda u poslednjim trenucima ucinili su da se ovaj mec pamti.

U pauzi izmedu dva kola Kupa UEFA zadat je domaci zadatak ostalim grupama i to u Železniku i na Karaburmi. Na obe utakmice Delije su uprilicile koreografije koje su se do tada mogle videti samo na vecim utakmicama. U Železniku je oko 1.500 Delija nosilo crvene i bele markere tokom cele utakmice. Kiša i loše vreme nisu mogli da pokvare odlicno navijanje Delija. Posebno možemo biti ponosni na poruku sa utakmice na Karaburmi koja je još više ujedinila vodece grupe severa... "Najjace grupe grada za tebe bore se sada". Na toj utakmici podeljeni su plakati na kojima su pisala imena vodecih grupa severa, i od stiropora su uradeni grbovi ekipa.

Evropsko takmicenje se nastavlja gostovanjem u norveškom Trondhajmu protiv Rozenborga. Stotinak Delija iz Beograda bodrilo je Zvezdu na ovoj utakmici. Na revanš mecu Sever je koreografijom "Daj gol" pokušao da dozove prolazak u sledece kolo. Na žalost sever nije toliki da bi moglo da se napiše "i ne primite gol".

Proslava jesenje titule dovela je oko 5.000 ljudi na sever koji nisu štedeli ni grlo ni dlanove da se na najbolji nacin zahvale svom timu.

Zbog dobrih rezultata kluba i odlicnog rada severne tribine u prolecnom delu raslo je interesovanje za Zvezdine utakmice. Tako da ste na Komu, Zeti, Obilicu, Zemunu... mogli zateci više hiljada ljudi na tribini. Sever je na manjim utakmicama postao daleko aktivniji. Ozvucenje, barjaci, zastave na dve motke, pirotehnika... su samo neki od pokazatelja koji nas odvajaju od ostataka naše navijacke scene. Posebno treba izdvojiti utakmicu sa Zemunom koja se desila u nezgodnom trenutku za naš narod na Kosovu. U znak podrške jedan deo Delija se uputio na Kosovo, dok je na ovoj utakmici od dimova napravljena srpska trobojka ispod koje je stajao natpis "I naš glas za Kosova spas".

Treba napomenuti da se u prvom poluvremenu nije navijalo u znak žalosti za nastradalim Srbima na Kosovu tih dana. Ova sezona isto ce biti zapamcena po masovnim gostovanjima Delija i po izvanrednoj proslavi titule na utakmicama protiv Vojvodine i protiv Sartida u Smederevu, gde su Delije opet pokazale svoje umece i originalnost. Na obe utakmice pirotehnika je paljena u velikim kolicinama, a put Smedereva Delije su krenule sa tri broda.

Sve u svemu sezona za pamcenje po mnogo cemu.

То је Звезда
12.04.2005

Љуба Тадић о Црвеној звезди

Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е,то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине.
Сви смо ми Звездаши исти, а неки неће да кажу да смо сви исти. Е, ја нисам за те који се само радују. Сигуран сам да су прави звездаши и данас слични нама из првих Звездиних година.
Изгубимо ми тако по неку утакмицу, па онако ошамућени да не знамо где нам је кућа, кренемо пешке ка Теразијама, ка “Мадери” у ствари. У њој су се тада окупљали звездаши. До “Мостара” – мук. После почнемо да причамо о нашим шансама, а 7-1 за противника. Те Рајко имао шансу, те Томаш промашио два зицера, и тако шанса за шансом, и када стигнемо до “Мадере” – Звезда изједначила. Новине не читамо неколико дана и готово…
Е, кад победимо ми умемо да будемо мало и намћорасти. Те могао је да падне још неки гол, а у ствари растемо од среће. Ово је било кад смо освојили први Куп, па после три узастопно. Имали смо у друштву највећег љутка, највећег звездаша и пријатеља какви су одиста ретки. Бане је то био, Бане Вукосављевић. Дође он за сто после тог нашег првог Купа, па још није сео, а поче: дао два гола и неће више да игра за Звезду. Те намерно му нису додавали лопте, те и онај судија Лемешић се окомио на њега, кад, долази Боба Михајловић, он и доктор Аца су били из исте ратне војске и волео је да седи са нама. Честита Боба свима, честита Банету, кад у њему затрепери Звездина жила: Добро сте прошли са три комада, знаш кад ћете да видите Куп – никад!
Шта ти је Звезда? Мртва позоришна, мртва фудбалска сезона и ја сам се преко лета мувао на Тари. Играју се нека деца лопте, а један човек виче на њих да се све разлама. Приђем ближе – Миљан. Заустави он вику. Ово је Куле, ово је Караси, оно су Цоле и Трифке. Чекамо једног дечка са Уба. Џају чекају. А они жгољави, ситни, никакви…Они ће бити шампиони? Немој Миљане да ме замајаваш тако ти Бога, рекох му. Али, шта знаш, рекох себи. Звезда је то.
Сада се мало љутим кад неко каже: били смо европски шампиони. Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони - заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан…То је наше друштво, а ово што играмо овде, то нам је за припреме. Некада су те припреме дуже, некада краће, Боже мој… Е сад, зашто се воли Црвена звезда. Од оног дана када ју је основала антифашистичка и студентска омладина, и кад нам је приступио огроман део народа тада називаног “реакцијом”. Волиш жену. Лепо, али шта још? Волиш девојку. Добро, али шта још? Фудбал је чудесна ствар, излаз у свет, а игра га Звезда. Е,онда има да волиш и Звезду. После, када то крене са колена на колено…Баш су лепо данашњи момци смислили, мене су погодили у жицу: Звезда је живот, остало су ситнице.
Овaj сајт ће бити, рекоше ми, описивач великог Звездиног дела и удела њеног у нашим животима, описивач великих догађаја и људи, великих победника. Нека буде и по неки пораз у њој, ништа то неће сметати Звездином човечанству.

Ваш ЉУБА ТАДИЋ

srecan ti rodjendan sunce moje drago
volim te, volim, ti si moje blago ;>)

samo ti,u mome srcu si,
jedna,jedina,NEPOBEDIVA,MOJA LJUBAVI....

Intelektualce, intelektualce... Krcuna, Rankovica, Arkana...

IZABERI HUMSKU 1, IZABERI NEPOKRIVENE TRIBINE, IZABERI PRASTARE REFLEKTORE I SEMAFOR, IZABERI STOLICE U POGRESNOJ BOJI, IZABERI HUK SA JUGA, IZABERI STADION JNA, IZABERI 4 OKTOBAR 1945, IZABERI 7:1, IZABERIPLAVU CIGRU, IZABERI PRVI SRPSKI TIM KOJI JE IGRAO U KUPU I LIGI SAMPIONA, IZABERI HEJSEL 1966, IZABERI: 6 KOMADA TO JE NASA NADA, IZABERI BJEKOVICEV GOL U LJUBLJANI, IZABERI TRIFUNOVIC-STOJKOVIC-HATUNIC, IZABERI SETNO PODSECANJE NA 80-E I KAZNENU EKSPEDICIJU, IZABERI PARNI VALJAK, IZABERI CRNO-BELO, IZABERI TERAZIJSKU CESMU, IZABERI MOCU, IZABERI STAJGU U SIDU, IZABERI PARANGALA + KONDOM, IZABERI 2-6/4-0, IZABERI EVRI GO, IZABERI SAJBERA, IZABERI PETRA BOROTU, GORANA GRBOVICA, DRAGAN MANCEA, IZABERI DA SI CRNA OVCA U DRUSTVU – BUDI INDIVIDUALAC NE OVCA, IZABERI DA TE SUDIJE KRADU, IZABERI ODLAZAK NA TEKMU O SVOM TROSKU, IZABERI BASTU RESTORANA, IZABERI MISU TUMBASA, IZABERI ISKOMPLEKSIRANE KOMSIJE, IZABERI “UZBUNU,” IZABERI DA SI UVEK GLASNIJI U DERBIJU, IZABERI “MANASTIRKU” ZA OFICIJELNO PICE, IZABERI HALU SPORTOVA NA NOVOM BEOGRADU, IZABERI ISTANBUL 1992, IZABERI BAKLJADU NA SAHU, IZABERI DUSKA RADOVICA MIJU ALEKSICA RASU ANDRICA, IZABERI AVANGARDU, IZABERI GRLO I DLANOVE – NE RAZLGAS I KOREOGRAFIJE, IZABERI PRSKALICE I BUBNJEVE BUSNE, IZABERI SKRACENI JUG, IZABERI DA NE JEDES PARADAJZ JAGODE LUBENICE, IZABERI ALBERTA NADJA I BATU MIRKOVICA, IZABERI NJUKASL 2003, IZABERI BOZE PRAVDE, IZABERI SRBIJU, IZABERI URBANI DUH BEOGRADA, IZABERI GROBARE, IZABERI PONOS I STAV, IZABERI SAMO JEDAN KLUB NA SVETU CELOM, IZABERI PARTIZAN!!!!!!!!!!!!!!

a kad pricate o drzavnom projektu,ZVEZDI,bolje da smo mi drzavni projekat sada,nego vi 90-ih,
kada su ste bili sps-julovski klub,a na na celu UPRAVE sa BORISOM VUKOVICEM,IVICOM DACICEM,DJUNICEM,KERTESOM I MIRKOM MARJANOVICEM!!!
mozda smo mi miljenici demokratskih partija i snaga,ALI VI STE SIGURNO MEZIMCI MILOSEVICEVOG REZIMA!!!

ПРВО ЕВРОПСКО ФИНАЛЕ





Миле Јовин
Мало ко је очекивао да ће Звезда те кишовите јесени1978, после убедљивог пораза у Берлину (2:5), успети уопште да прође 1. коло Купа УЕФА, а камоли да незаборавна генерација, под вођством тренера Бранка Станковића, која је приказала изузетну такмичарску снагу и квалитет борећи се са тимовима из најјачих европских лига...


Благојевић

Све је изгледало још нереалније кад су Источни Немци у београдском реваншу већ у 12. минуту дошли у вођство. Тај резултат остао је све до 60. минута, да би Звезда у фуриозном финишу начинила чудо: за последњих пола сата постиже четири поготка.

Наредни противник био је шпански Спортинг, кога је Звезда најпре победила у Хихону голом Благојевића у 85. минуту (1:0), да би у реваншу стигла до изједначења и пласмана у наредно коло поготком капитена Петровића у 82. минуту (1:1).






Следећи противник био је славни Арсенал.

Први меч на Маракани, Звезда је добила резултатом 1:0, стрелац Благојевић. Реванш на чувеном Хајберију донео је незаборавне слике које ће се годинама после вртети на разним спортским шпицама..


Пред Арсенал

Арсенал jе 20-так минута пре краја анулирао Звездину предност из првог меча и кад су се очекивали продужеци, у 87. минуту Савић мајсторски крунише акцију комплетног навалног реда: утрчава у шеснаестерац и волеј-ударцем шаље лопту под пречку голмана Џенингса (1:1





У четвртфиналу поново окршај са Енглезима и “реприза” претходног дуела са Арсеналом.



Дуле Савић
Вест Бромвич, предво|ен Риџисом и Канингемом, губи у Београду са 1:0 незаборавном “кифлом” Савића из слободног ударца и то четири минута пре краја меча! Реванш у Бирмингему био је верна копија оног из Лондона. Домаћин је дуго водио голом центарфора Риџиса, да би Шестић три мунута пре краја побегао енглеској одбрани и лоб ударцем матирао истрчалог голмана.





Тако је Звезда стигла до полуфинала, где је поново морала у Берлин, али овог пута у западни.

За противника је добила снажан тим Херте. Меч у Београду остао је упамћен по раном голу Савића за минималну предност пред реванш (1:0). Утакмица у Немачкој, играна на блатњавом терену, почела је изузетно лоше по Београђане: већ у 18.минуту Херта је головима Бера и Сидке водила с 2:0.


Милош Шестић

И кад је изгледало да ће Звезда те кишне вечери завршити европски поход, поново jе уследила голгетерска завршница: у 74. минуту Шестић је најспретнији у једној гужви и постиже гол за финале (1:2)





У финалу, моћна Борусија из Менхенгладбаха, тих година уз Бајерн најбољи тим Бундеслиге. Први сусрет, пред 87.500 гледалаца, завршен је 1:1, а оба гола постигли су наши играчи: Шестић је довео Звезду у вођство у 20. минуту, да би трагичар Јуришић пола сата пре краја ударцем главом постигао аутогол.



Дика Стојановић
Друга финална утакмица играна је у Диселдорфу, а навијачима Звезде остаће у лошој успомени понајвише захваљујући тенденциозном суђењу Алберта Микелотија. Италијански арбитар је у 15. минуту, послe дуела Симонсена и Јуришића, поклонио домаћем тиму пенал, који је Данац претворио у гол. У драматичној завршници ређале су се шансе нашег тима, али се резултат до краја није променио.

Црвена звезда је у две финалне утакмице играла у саставу:

Стојановић, Јовановић, Јовин, Муслин (Крмпотић), Милетовић, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Шестић (Миловановић), Милосављевић







ДВА ПОЛУФИНАЛА




Црвена звезда се једном попела на кров Европе, а још два пута била на прагу финала.

Прво полуфинале одиграла је 1957. године. У Београду, 3. априла, Фиорентина је била боља од Звезде за један гол (0:1), а црвено-бели дрес су носили:

Кривокућа, В.Поповић, Зековић, Митић, Спајић, Тасић, Шекуларац, Топлак, Цокић, Костић и Рудински







Зековић Рудински Спајић Топлак Тасић











У Фиренци, 15 дана касније, реми без голова, реми туге. Мало измењен састав:

Беара, Томић, Зековић, В.Поповић, Спајић, Тасић, Шекуларац, Цокић, Митић, Костић и Рудински, пропустио је велику шансу да се реваншира Италијанима и стигне до финала...





Друго полуфинале већ спада у домен несреће и невероватног.



Остојићев гол ПАО-у
Звезда је 14. априла 1971.године дочекала Панатинаикос и победила са 4:1 (2:0), Остојић је три пута био стрелац, а један гол дело је Јанковића. На трибинама је било 100.000 људи, а Грци су могли да приме још неколико голова. Шта се догодило у реваншу ни до данас није до краја објашњено и разјашњено.

Тек, ПАО је славио чак са 3:0, а да наши играчи као да нису ни постојали на терену. Тренер Миљан Миљанић је у обе утакмице извео истоветни састав:

Дујковић, Ђорић, Кленковски, Новковић, Богићевић, Павловић, Јанковић, Караси, Филиповић, Аћимовић и Остојић.

Није, наравно, било капитена Драгана Џајића који је 10. марта, те 1971. године, искључен у Јени против Карл Цајса.







ОЉА СРУШИО РЕАЛ



Две утакмице у Купу победника купова са мадридским Реалом остаће по много чему запамћене за сва времена. Наиме, 6. марта 1975. године на трибинама стадиона “Сантјаго Бернабеу”, победу од 2:0 славило је чак 125.000 гледалаца. Никада пре, а ни после тога, Црвена звезда није играла пред толиким бројем гледалаца. А на клупи краљевског клуба, али само у Мадриду, седео је Миљан Миљанић. Звезда је играла у саставу:

О. Петровић, Ђорђевић, Јевтић, Баралић, Кери, Радовић, Ратковић, В.Петровић, Јанковић (Савић), Антонијевић, Џајић

У реваншу, 19. марта 1975, на “Маракани” се окупило 100.000 звездаша, а на терену - драма. Џајић и Огњан Оља Петровић (из пенала) поравнали су мадридски резултат, а онда су се играли продужеци. Није било победника, па се приступило извођењу једанаестераца. Стрелци из пенала били су: Кери, Филиповић, Баралић, Савић, О. Петровић и Јанковић



Оља даје гол Реалу
Јунак утакмице је био голман Звезде Оља Петровић: два пута је био прецизан са беле тачке, а онда је одбранио шут Сантиљане. Састав Реала у којем су звезде били: Камачо, Дел Боске, Бенито, Веласкез, Сантиљана и Немци: Нецер и Брајтнер, елиминисали су:

О. Петровић, Ђорђевић, Никитовић, Баралић, Кери, Радовић, Јанковић, В. Петровић, Савић, Сушић (Ратковић) и Џајић (Филиповић)

И када су сви ову генерацију видели у финалу КПК, пошто је Звезда минимално поражена у Будимпешти од Ференцвароша са 2:1, у реваншу, на “Маракани”, опет пред 100.000 навијача, само 2:2. А Мађари су гол који их је одвео у финале постигли у 84. минуту, из једанаестерца!







МАГЛА



У сезони 1988-89., Црвена звезда се у Купу европских шампиона три пута састала са Миланом, није поражена, али је елиминисана.

Шта се догодило?

Први меч, на “Сан Сиру”, пред 70.000 гледалаца завршен је ремијем, стрелци Стојковић и Вирдис, а уз капитена бриљирао је војник Савићевић. Састав:


Пикси у Милану

Стојановић, Ивановић, Василијевић, Шабанаџовић (Ђуровић), Радовановић, Јурић, Бешић, Најдоски, Бурсаћ, Стојковић, Савићевић (Мркела)

У реванш утакмици поново сјајна представа црвено-белих, Савићевић је затресао мрежу, али славље је кратко трајало.



Магла у Београду
А онда магла, густа као тесто и судија Дитер Паули морао је да прекине меч. Почело је већање и одлука: нови сусрет за 24 часа. Важиле су карте од претходног дана, али уместо 90, на трибинама се нашло 95.000 навијача.

Опет представа за богове, поново стрелац Пикси Стојковић, за Миланезе Ван Бастен. И пенали. Стојковић и Просинечки су били прецизни, Савићевић и Мркела не и крај - 2:4. Туговали су:

Стојановић, Најдоски, Василијевић, Шабанаџовић, Радовановић, Јурић, Ивановић, Савићевић, Бурсаћ (Мркела), Стојковић, Ђуровић (Просинечки)

а радовали се Малдини, Костакурта, Тасоти, Барези, Донадони, Анћелоти и холандски трио: Ван Бастен, Рајкард и Гулит.




ПРВИ МЕЧ ПОСЛЕ САНКЦИЈА



Први гост на “Маракани” после делимичног укидања санкција био је Олимпијакос. Звезда је угостила Атињане 12.11.1994. године и победила са 4:1, головима Перовића (2), Петковића и Ковачевића. Ову, у неку руку историјску утакмицу, одиграли су:


Звезда-Олимпјакос '95

Милојевић (Мојовић), Стефановић, Ђоровић (Сакић), Радиновић, Стојковски, Перовић, Аџић (Живковић), Крупниковић (Ј. Станковић), Ковачевић (П.Станковић), Петковић, Стојиљковић (Пиваљевић)







КАЈЗЕРСЛАУТЕРН







Кајзерслаутерн,

Звонко Милојевић
Једна од најзанимљивијих и најнеизвеснијих утакмица одиграна је 26.09.1996. године у КПК против Кајзерслаутерна. Први меч, 14 дана раније, добили су Немци са 1:0, а после београдских 90 минута на семафору је писало 1:0, што је значило да се иде у продужетке.




Кајзерслаутерн,

Зоран Љегуш

И када су сви очекивали да ће до изражаја доћи германска снага и дисциплина, Звезда је експлодирала и те вечери “изродила” новог аса - Дејана Станковића. Ушао је у игру са клупе за резерве и постигао два прелепа гола. Онај први у 55. минуту за продужетке, а затим и за вођство (97. минут), касније су Немце дотукли Његуш (107) и Пантелић (120) за невероватан тријумф од 4:0! Тренер Владимир Петровић Пижон одабрао је овај састав:

Милојевић, Живковић, Ђоровић, Његуш, П. Станковић, Сакић, Огњеновић (Пантелић), Ванић, Јовичић, Анић, Љубојевић (Д. Станковић)







ЛЕСТЕР У БЕЧУ





Лестер у Бечу,

Буњевчевић
Дуел са Лестером у Купу УЕФА 2000-те године занимљив је из више разлога.

На Острву, Звезда је одиграла 1:1, Аћимовић постигао гол у првом минуту и Енглези су се уплашили реванша. Тражили су од УЕФА да не играју у Београду - из безбедоносних разлога.


Друлић и Гвозденовић

Европска “кућа фудбала” је њихов захтев прихватила и реванш се играо у Бечу. Лестер је био потучен до ногу иако је резултат био “само” 3:1. Голове су постигли Друлић 2 и Гвозденовић.







ВЕРОНА, ЛАЦИО





Бошковић
Под вођством Зорана Филиповића, Звезда је 2002. године играла добро у Купу УЕФА. Иако је против италијанског хит тима Кјева било 0:0 у Београду, реванш у Верони, 03.10.2002, био је песма. Звезда је победила са 2:0 головима Гвозденовића и Миловановића. Састав који је одушевио Италијане:


Младеновић

Дишљенковић (Ранђеловић), Марковић (Миловановић), Дудић, Видић, Лалатовић, Младеновић, Бошковић, Пјановић, Ковачевић, Мрђа (Кривокапић), Гвозденовић

Нажалост, ова генерација није успела да елиминише и другог италијанског представника. Лацио је победио 31.10.2002. у Риму са 1:0, а у реваншу, иако је Звезда водила голом Бошковића са 1:0 и била далеко боља, Кијеза је изједначио из поновљеног слободногударца и Римљани су срећно прошли у наредно коло.

Samo da kazem, tj. da napisem da je Bozji poslusnik i izvrsitelj-Trajan Krecu-Tigar najveca legenda!!!

samo ti,u mome srcu si,jedna jedina nepobediva moja LJUBAVI,srecan ti rodjendan sunce moje koje sijas svako jutro kada se probudim,ajde da rasturimo dvorane i osvojimo duplu krunu i plasiramo se sa adekvativnim pojacanjima ove godine u ligu sampiona.Samo jos nesto nimo mi bili svetski sampioni,mi to jesmo i bicemo zauvek a partizanu kako bog da do kraja prvenstva jer komsije treba da se pomire stim da su bolji od nas,i meni je bilo tesko da priznam da je partizan bio bolji prosle sezone ali sam to prihvatio na veoma bolan nacin,ali ove sezone sve je nase i liga sampiona.

mozda smo i miljenici DEMOKRATSKIH partija,dok je VAS KLUB PROVERENI MEZIMAC JULOVSKO-SPS-ovskog rezima!!!
Uostalom pogledaj KOME se dodeljuje KRISTALNA PRIZMA zbog zasluga koje je imao za vas klub!
pitam se zbog cega...

Sto se tice vase "dominacije" poslednjih 11 godina za to ti je odgovorio cenjeni kolega ispod mene, SVAKA CAST, dobili ste zemunelo i smekere u upravi, idite pa im zahvalite... Ovo sto vam rade sa transferima podseca me na ono "povecanje penzija pred izbore", izgleda da neki jos uvek nisu izasli iz devedesetih, za njih sam siguran da nisu... Pogledaj kome dajete kristalnu prizmu... Zbog cega? Sta je on uradio za Partizan dok je bio u Upravnom odboru (1989-1993 da te podsetim), tada je Zvezda osvajala titule, pa za sta je on dobio priznanje? Bice da je za ono sto je odradio kada je izasao iz odbora i postao premijer, ali to je vas Krst a vi se ponosite njime... Za celih 50 godina jake lige ste uzeli 11 titula, a za poslednjih 11 godina 8 titula... Kako ste vi to postali super sila u najtmurnije vreme Srbije... E, bato, za to se daje kristalna prizma... Pa neka vam je uzdravlje

ZVEZDA JE ZIVOT OSTALO SU SITNICE!!!Svaka cast ovm liku za pricu o delijam!A Luba Tadic je genije!!!

@new york

izaberi ti prirodnu, normalnu ljubav izmedju coveka i zene, a ne zareta i parangala...

Srecan rodjendan,zeli od srca vatrena zvezdasica MAJA!

poz.za sve zvezdase!

Srecan rodjendan,zeli od srca vatrena zvezdasica MAJA!

poz.za sve zvezdase!