Prvo istraživanje deja vu-a

U odlicna tema ja predlazem da ti naucnici dodju kod nas pa da se uvere u svoju teoriju, posto se kod nas desavaju vec vidjene stvari tj mozda se slobo opet pojavi pred masom ili kostunica kao slobo poruci masi volim i ja vas.

Nekoliko puta mi se desavalo da imam deja vu i pretpostavljam da to ima neke veze sa slabljenjem memorije. Bio bih dobar eksperimentalni uzorak.

Imam Deja Vu da sam ovo već pročitao

Pa znate kako. Fenomen "već viđeno" se dešava većini ljudi. Kada vam se to desi, pomislite da ste određenu situaciju već doživeli. Ja to kažem - "E, ovo kao da sam sanjao". Znači mogao bih fenomen nazvati i "odsanjano". Ja mislim da sve to nije ni viđeno ni odsanjano. To je zapravo zakašnjenje moždane reakcije, odnosno moždanog registrovanja date situacije. Kasnije registrujete i to vam tako sine u glavi i shvatate kao "već viđeno". Stvar je prosta.

Slučaj pomenutog pacijenta definitivno prije pripada halucinacijama nego fenomenu deja vu. Za sada, deja vu još uvijek povezuju sa stresom. Osobe koje su više izložene stresu, češće doživljavaju ovaj fenomen. Pretpostavljaju da taj kumuliran stres utiče na prenos elektronskih signala izmedju moždanih ćelija i na taj način stvara osjećaj deja vu-a. Neko je prethodno spomenuo "već sanjano", ali to je nešto drugo. Oni koji doživljavaju deja vu tačno mogu razlikovati "ranije viđeno" od "ranije sanjanog".

Recimo to ovako:
Centar u mozgu, za obradu spoljasnjih informacija, uporedjuje primljenu sliku iz oka sa ranije zapamcenim slikama u memoriji. Na osnovu rezultata prepoznaje situacije, donosi sudove i inicira radnje.

Zatim se nova slika pamti u memoriji uz postojece.

Medjutim desi se da slika ode u memoriju brze nego obicno - poprecnim putem (formiraju se nove, privremene sinapse ili se informacija prenese nekom vrstom elektricne indikcije medju paralelnim sinapsama). Tu sliku centar tamo nalazi kao postojecu ravnopravnu sa onim slikama koje su vec dio naseg sjecanja i nama se cini da smo to "vec vidjeli"...

Dokaz za to je da se dezavi cesce javlja kada smo uzbudjeni - za vreme putovanja, susreta, upoznavanja ("ovaj mi je covjek odnekud poznat") - a tada se elektrohemija mozga intezivira...

Pa neka dokazuje ko ima vremena (i para)

"Disfunkcija memorije" se na srpskom kaže "poremećaj pamćenja", a izražavanje na takav način se zove "nedostatak stila". Krajnje je vreme da B92 novinare i saradnike pošalje na kurs srpskog jezika ili da barem unajmi lektora, jer ovi izrazi kao da su uzeti iz govora V. Koštunice. Nije vam to na čast...

Samo da se nadovezem na prethodni komentar, prema mom znanju psihologije, deja vu se desava samo kada je mozak pod nekim stresom (ovom recju ne mislim samo na nervozu i napetost, vec i na najobicniji umor, glavobolju, itd...). Ako obratite paznju, slozicete se da se deja vu ne desava ako ste odmori, veseli itd itd.

Marko, slazem se sa tobom, ali sta na primer kad kazes:da bi sve bilo kao u mom snu, sada na ta vrata treba da udje ta i ta osoba i na sebi ce imati tu i tu odecu...i sve se desi bas tako?Ili, on ce sada reci to, i onda slusam kako on to izgovara. To mi se desilo par puta, ne tako cesto, doduse, ali mi se desi s'vremena na vreme.

Prvi u svetu? Pa, cuveni prof. Vladimir Vujic je istrazivao deja-vu pre vise od 50 godina! Postoje i druge znacajne teorije koje biste mogli da prokonsultujete pre nego sto objavite agencijsku senzacionalisticku vest.
Cuj, prvi u svetu, kakvi nadobudni likovi.

@Marko
A šta ako se bas sećam momenta kada sam taj prethodni događaj doživeo i pod kakvim okolnostima. To je obično događaj koji bi se "ponovio tek posle godinu ili više dana, pa to isključuje Markovu tezu da mozak "kasnije registruje" primljenu informaciju. U tom slučaju bi zakašnjenje moglo biti maksimalno 5 sekundi.

To se meni događa otprilike jednom u šest meseci.

I meni se takodje desava osecaj deja-vu. Mislim da se ovaj osecaj dozivljava kada nam je memoria prepunjena.

Ma ovo sam već čitao!

Najlogičnije objašnjenje na koje sam naišao jeste da je to kratak prekid komunikacije između oka i mozga, koji nastaje ko zna zbog čega, te mozak, koji kod normalnih teži logičnom objašnjenju, to registrira kao nešto poznato, tj. već viđeno.

Dvi se polomiše da u kratkim komentarima na b92 iskažu suštinu fenomena deja-vu. Verovatno su se dugo bavili tom temom.

I ja sam sebe uhvatila u tom osecaju, da bih mnogo kasnije, nakon sati i sati sto svesnog, sto podsvesnog obradjivanja informacije ukapirala da je tacno, tu osobu sam vec negde videla, "upoznala", zapravo prepoznala, jer sam je videla ranije u nekoj beznacajnoj situaciju u off kadru, i kao takvu pospremala u mentalni recycle bin, samo sto nisam uradila delete all, pa sam uspela da ga restorujem posle puno sati grickanja odakle meni taj snazan DeJaVu.

A inace, imama i snazen predosecaje u nekim situacijama, poput baba Vange... sad psiholozi kazu nije telepatija, ali onda mi mozak mnogo dobro radi kalkulacije i prognoze, pa ne omasim bas tako cesto, naprotiv!!! To me naravno zabavlja i uopste ne opterecuje. Znam da ukoliko sam opreznija, ponekad na ponesto mogu pomalo i da uticem i izmenim, mada me iznenadjuje, kad udarim ajku na batajku, a ono cvrc milojka blam, bude bas ko sto sam pomislila. Pih. A eto, moglo je i bolje, mozda?

U odlicna tema ja predlazem da ti naucnici dodju kod nas pa da se uvere u svoju teoriju, posto se kod nas desavaju vec vidjene stvari tj mozda se slobo opet pojavi pred masom ili kostunica kao slobo poruci masi volim i ja vas.

Nekoliko puta mi se desavalo da imam deja vu i pretpostavljam da to ima neke veze sa slabljenjem memorije. Bio bih dobar eksperimentalni uzorak.

Imam Deja Vu da sam ovo već pročitao

Pa znate kako. Fenomen "već viđeno" se dešava većini ljudi. Kada vam se to desi, pomislite da ste određenu situaciju već doživeli. Ja to kažem - "E, ovo kao da sam sanjao". Znači mogao bih fenomen nazvati i "odsanjano". Ja mislim da sve to nije ni viđeno ni odsanjano. To je zapravo zakašnjenje moždane reakcije, odnosno moždanog registrovanja date situacije. Kasnije registrujete i to vam tako sine u glavi i shvatate kao "već viđeno". Stvar je prosta.

Slučaj pomenutog pacijenta definitivno prije pripada halucinacijama nego fenomenu deja vu. Za sada, deja vu još uvijek povezuju sa stresom. Osobe koje su više izložene stresu, češće doživljavaju ovaj fenomen. Pretpostavljaju da taj kumuliran stres utiče na prenos elektronskih signala izmedju moždanih ćelija i na taj način stvara osjećaj deja vu-a. Neko je prethodno spomenuo "već sanjano", ali to je nešto drugo. Oni koji doživljavaju deja vu tačno mogu razlikovati "ranije viđeno" od "ranije sanjanog".

Recimo to ovako:
Centar u mozgu, za obradu spoljasnjih informacija, uporedjuje primljenu sliku iz oka sa ranije zapamcenim slikama u memoriji. Na osnovu rezultata prepoznaje situacije, donosi sudove i inicira radnje.

Zatim se nova slika pamti u memoriji uz postojece.

Medjutim desi se da slika ode u memoriju brze nego obicno - poprecnim putem (formiraju se nove, privremene sinapse ili se informacija prenese nekom vrstom elektricne indikcije medju paralelnim sinapsama). Tu sliku centar tamo nalazi kao postojecu ravnopravnu sa onim slikama koje su vec dio naseg sjecanja i nama se cini da smo to "vec vidjeli"...

Dokaz za to je da se dezavi cesce javlja kada smo uzbudjeni - za vreme putovanja, susreta, upoznavanja ("ovaj mi je covjek odnekud poznat") - a tada se elektrohemija mozga intezivira...

Pa neka dokazuje ko ima vremena (i para)

"Disfunkcija memorije" se na srpskom kaže "poremećaj pamćenja", a izražavanje na takav način se zove "nedostatak stila". Krajnje je vreme da B92 novinare i saradnike pošalje na kurs srpskog jezika ili da barem unajmi lektora, jer ovi izrazi kao da su uzeti iz govora V. Koštunice. Nije vam to na čast...

Samo da se nadovezem na prethodni komentar, prema mom znanju psihologije, deja vu se desava samo kada je mozak pod nekim stresom (ovom recju ne mislim samo na nervozu i napetost, vec i na najobicniji umor, glavobolju, itd...). Ako obratite paznju, slozicete se da se deja vu ne desava ako ste odmori, veseli itd itd.

Marko, slazem se sa tobom, ali sta na primer kad kazes:da bi sve bilo kao u mom snu, sada na ta vrata treba da udje ta i ta osoba i na sebi ce imati tu i tu odecu...i sve se desi bas tako?Ili, on ce sada reci to, i onda slusam kako on to izgovara. To mi se desilo par puta, ne tako cesto, doduse, ali mi se desi s'vremena na vreme.

Prvi u svetu? Pa, cuveni prof. Vladimir Vujic je istrazivao deja-vu pre vise od 50 godina! Postoje i druge znacajne teorije koje biste mogli da prokonsultujete pre nego sto objavite agencijsku senzacionalisticku vest.
Cuj, prvi u svetu, kakvi nadobudni likovi.

@Marko
A šta ako se bas sećam momenta kada sam taj prethodni događaj doživeo i pod kakvim okolnostima. To je obično događaj koji bi se "ponovio tek posle godinu ili više dana, pa to isključuje Markovu tezu da mozak "kasnije registruje" primljenu informaciju. U tom slučaju bi zakašnjenje moglo biti maksimalno 5 sekundi.

To se meni događa otprilike jednom u šest meseci.

I meni se takodje desava osecaj deja-vu. Mislim da se ovaj osecaj dozivljava kada nam je memoria prepunjena.

Ma ovo sam već čitao!

Najlogičnije objašnjenje na koje sam naišao jeste da je to kratak prekid komunikacije između oka i mozga, koji nastaje ko zna zbog čega, te mozak, koji kod normalnih teži logičnom objašnjenju, to registrira kao nešto poznato, tj. već viđeno.

Dvi se polomiše da u kratkim komentarima na b92 iskažu suštinu fenomena deja-vu. Verovatno su se dugo bavili tom temom.

I ja sam sebe uhvatila u tom osecaju, da bih mnogo kasnije, nakon sati i sati sto svesnog, sto podsvesnog obradjivanja informacije ukapirala da je tacno, tu osobu sam vec negde videla, "upoznala", zapravo prepoznala, jer sam je videla ranije u nekoj beznacajnoj situaciju u off kadru, i kao takvu pospremala u mentalni recycle bin, samo sto nisam uradila delete all, pa sam uspela da ga restorujem posle puno sati grickanja odakle meni taj snazan DeJaVu.

A inace, imama i snazen predosecaje u nekim situacijama, poput baba Vange... sad psiholozi kazu nije telepatija, ali onda mi mozak mnogo dobro radi kalkulacije i prognoze, pa ne omasim bas tako cesto, naprotiv!!! To me naravno zabavlja i uopste ne opterecuje. Znam da ukoliko sam opreznija, ponekad na ponesto mogu pomalo i da uticem i izmenim, mada me iznenadjuje, kad udarim ajku na batajku, a ono cvrc milojka blam, bude bas ko sto sam pomislila. Pih. A eto, moglo je i bolje, mozda?