Start Vojvodine bez Todića i Kizita

Sta god uradili, nece u Evropu pre Hajduka.

Možda kupim Vojvodinu
PO mnogim mišljenjima, jedna od mogućnosti da se otvore nove perspektive našem fudbalu je stvaranje zakonskog okvira za privatizaciju klubova. Budući da će se zakon uskoro naći u Skupštini i da će njegovim usvajanjem biti konačno otvorena vrata ulasku privatnog kapitala u naše fudbalske klubove, pitali smo gospodina Milana Mandarića da li razmišlja da novac uloži u neki srpski klub.
Kao čovek koji je deo svoje mladosti proveo u Novom Sadu, uzvratio je odgovorom koji će sigurno zagolicati fudbalske ljude u ovom gradu:
- Kupio bih Vojvodinu, zašto da ne? Naravno, pod uslovom da mi to bude dozvoljeno.
Kako će na ovakve reči, prvi put izgovorene javno od strane čoveka koji ima ogromno iskustvo i evropskom i svetskom fudbalu, reagovati u Novom Sadu, u Vojvodini i oko nje? Hoće li ovakvom izjavom primorati neke važne ljude, one kojima ne bi trebalo da bude svejedno kakva je budućnost Vojvodine, da se možda pripremi ozbiljan program i organizuje oficijelni razgovor sa Milanom Mandarićem na temu mogućeg ulaganja u Vojvodinu.
Sigurno je da bi već samo pominjanje tako uglednog imena animiralo mnoge fudbalske ljude u Novom Sadu, one koji su sada iz sasvim određenih razloga daleko od Vojvodine, a koje bi uključivanje Milana Mandarića prosto primoralo da se okupe oko ideje koja nudi okretanje nove stranice u istoriji kluba prema čijem imenu, bez obzira na sve, nijedan Novosađanin nije ravnodušan.

Sta god uradili, nece u Evropu pre Hajduka.

Možda kupim Vojvodinu
PO mnogim mišljenjima, jedna od mogućnosti da se otvore nove perspektive našem fudbalu je stvaranje zakonskog okvira za privatizaciju klubova. Budući da će se zakon uskoro naći u Skupštini i da će njegovim usvajanjem biti konačno otvorena vrata ulasku privatnog kapitala u naše fudbalske klubove, pitali smo gospodina Milana Mandarića da li razmišlja da novac uloži u neki srpski klub.
Kao čovek koji je deo svoje mladosti proveo u Novom Sadu, uzvratio je odgovorom koji će sigurno zagolicati fudbalske ljude u ovom gradu:
- Kupio bih Vojvodinu, zašto da ne? Naravno, pod uslovom da mi to bude dozvoljeno.
Kako će na ovakve reči, prvi put izgovorene javno od strane čoveka koji ima ogromno iskustvo i evropskom i svetskom fudbalu, reagovati u Novom Sadu, u Vojvodini i oko nje? Hoće li ovakvom izjavom primorati neke važne ljude, one kojima ne bi trebalo da bude svejedno kakva je budućnost Vojvodine, da se možda pripremi ozbiljan program i organizuje oficijelni razgovor sa Milanom Mandarićem na temu mogućeg ulaganja u Vojvodinu.
Sigurno je da bi već samo pominjanje tako uglednog imena animiralo mnoge fudbalske ljude u Novom Sadu, one koji su sada iz sasvim određenih razloga daleko od Vojvodine, a koje bi uključivanje Milana Mandarića prosto primoralo da se okupe oko ideje koja nudi okretanje nove stranice u istoriji kluba prema čijem imenu, bez obzira na sve, nijedan Novosađanin nije ravnodušan.