Kragujevac: Otvorena Sigurna kuća

Uz ovu vest treba reći i da je nedavno Skupština grada na predlog odbornika DS, izglasala zahtev Vladi i Skupštini za što skorije donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti.Za svaku pohvalu !

Porodicno nasilje u Srbiji je veoma rasprostranjeno, i sto je najgore, vecina stanovnistva ga odobrava. Otvaranje kuca za zrtve pomaze, ali to nije dovoljno, jer vecina osoba koje su zrtve porodicnog nasilja prihvata svoju sudbinu i ne obraca se nikome za pomoc. Osobe koje su svedoci porodicnog nasilja u tudjoj (komsijskoj, rodbinskoj, itd.) kuci veoma retko pomazu zrtvama, smatrajuci da ne treba da se mesaju u “porodicne” stvari ili zbog bojazni da ce im se nasilnik osvetiti. Ovom kritikom ne zelim da umanjim znacaj otvaranja kuce za zrtve porodicnog nasilja u Kragujevcu, vec da naglasim da akcije sjajnih entuzijasta poput gospodje Simic nisu dovoljne za resavanje ovog problema. Dok imamo zakone po kojima zrtve polomljenih nogu i ruku treba da tuze nasilnika, umesto da nasilje samo po sebi predstavlja krivicno delo, dok imamo miliciju koja cesto ne zeli da reaguje u ovakvim situacijama i dok tolerisemo ponasanje politicara poput Velje Ilica, koji otvoreno propagiraju verbalnu i fizicku agresiju, situacija se nece promeniti.

Uz ovu vest treba reći i da je nedavno Skupština grada na predlog odbornika DS, izglasala zahtev Vladi i Skupštini za što skorije donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti.Za svaku pohvalu !

Porodicno nasilje u Srbiji je veoma rasprostranjeno, i sto je najgore, vecina stanovnistva ga odobrava. Otvaranje kuca za zrtve pomaze, ali to nije dovoljno, jer vecina osoba koje su zrtve porodicnog nasilja prihvata svoju sudbinu i ne obraca se nikome za pomoc. Osobe koje su svedoci porodicnog nasilja u tudjoj (komsijskoj, rodbinskoj, itd.) kuci veoma retko pomazu zrtvama, smatrajuci da ne treba da se mesaju u “porodicne” stvari ili zbog bojazni da ce im se nasilnik osvetiti. Ovom kritikom ne zelim da umanjim znacaj otvaranja kuce za zrtve porodicnog nasilja u Kragujevcu, vec da naglasim da akcije sjajnih entuzijasta poput gospodje Simic nisu dovoljne za resavanje ovog problema. Dok imamo zakone po kojima zrtve polomljenih nogu i ruku treba da tuze nasilnika, umesto da nasilje samo po sebi predstavlja krivicno delo, dok imamo miliciju koja cesto ne zeli da reaguje u ovakvim situacijama i dok tolerisemo ponasanje politicara poput Velje Ilica, koji otvoreno propagiraju verbalnu i fizicku agresiju, situacija se nece promeniti.