BiH - dolazi Švarc-Šiling

Nema razloga za euforiju, Visokom predstavniku nije ostalo mnogo izbora no da zavrce ruke sve dok narod ne shvati da se problem Bosne i svih ovih prostora moze se "lako" resiti kada bi narod i politicari shvatili gde im je busucnost i okrenuli se progresivnim i gradjanskim opcijama koje i te kako postoje. Nazalost na celom ovom prostoru te opcije su ucutkane a crno-rukasi, klerikalci i primitivni nacionalisti su su duboko pustili korenje, kriju se iza narodne volje a ta narodna volja je manipulisna i rezultat dugogodisnjeg trovanja, sijanja straha, nepoverenja, propagande, pseudo-nacionalne retorike, optuzivnja, sve kulminirajuci u zadnjim teskim ratovima. Posledica moze biti ne samo dezintegracija Bosne nego svih vise-nacionalnih i visereligiskih prostora - resenje ce biti ili cemo se ostaviti toga ili ce i Bosna i Srbija puci po nacionalnim i etnickim savovima i tu ne mislim samo na Kosovo.

Ja ne znam šta "narod" u Bosni misli, ali da je taj "narod" nešto mislio, ne bi došao dotle dokle je došao. Meni, na osnovu onoga što mogu da pročitam i čujem od ljudi koji Bosnu redovno posećuju ali nisu odande (za razliku od Srbije i Hrvatske, Bosnu - ako se izuzme Neum - još uvek pažljivo zaobilazim, a čini mi se i da ću još neko vreme to činiti) naprotiv izgleda da je Pedi Ešdaun bio do sada najbolji "stečajni upravnik", a to što nije bio popularan je jednostavno neophodni minimum: znajući kvalitet tamošnje populacije (a potpuno isto bi važilo i kada bi Srbija ili Hrvatska bili u situaciji Bosne), neko o kome bi lokalni ljudi imali dobro mišljenje gotovo sigurno bi bio veoma loš "lord protektor". Gospodin Švarc-Šiling, doduše, ima veoma dobru povest i nesporno je izuzetno inteligentan i sposoban čovek, ali moj utisak je da je možda pomalo preveliki humanista i idealista a da bi mogao da efikasno "šutira i mlati" onaj veseli konglomerat mafijaških klanova zvani BiH ka prosperitetu i demokratiji. Petnaestogodišnje iskustvo govori da je i za stanovništvo i za političare eks-jugoslovenskih satrapija u "SHB-zoni" najefikasnija politika jako mnogo štapa i vrlo malo šargarepe, a Švarc-Šiling, za razliku od Ešdauna, prosto ne ostavlja utisak čoveka koji bi takvu politiku bio u stanju da implementira.

Nema razloga za euforiju, Visokom predstavniku nije ostalo mnogo izbora no da zavrce ruke sve dok narod ne shvati da se problem Bosne i svih ovih prostora moze se "lako" resiti kada bi narod i politicari shvatili gde im je busucnost i okrenuli se progresivnim i gradjanskim opcijama koje i te kako postoje. Nazalost na celom ovom prostoru te opcije su ucutkane a crno-rukasi, klerikalci i primitivni nacionalisti su su duboko pustili korenje, kriju se iza narodne volje a ta narodna volja je manipulisna i rezultat dugogodisnjeg trovanja, sijanja straha, nepoverenja, propagande, pseudo-nacionalne retorike, optuzivnja, sve kulminirajuci u zadnjim teskim ratovima. Posledica moze biti ne samo dezintegracija Bosne nego svih vise-nacionalnih i visereligiskih prostora - resenje ce biti ili cemo se ostaviti toga ili ce i Bosna i Srbija puci po nacionalnim i etnickim savovima i tu ne mislim samo na Kosovo.

Ja ne znam šta "narod" u Bosni misli, ali da je taj "narod" nešto mislio, ne bi došao dotle dokle je došao. Meni, na osnovu onoga što mogu da pročitam i čujem od ljudi koji Bosnu redovno posećuju ali nisu odande (za razliku od Srbije i Hrvatske, Bosnu - ako se izuzme Neum - još uvek pažljivo zaobilazim, a čini mi se i da ću još neko vreme to činiti) naprotiv izgleda da je Pedi Ešdaun bio do sada najbolji "stečajni upravnik", a to što nije bio popularan je jednostavno neophodni minimum: znajući kvalitet tamošnje populacije (a potpuno isto bi važilo i kada bi Srbija ili Hrvatska bili u situaciji Bosne), neko o kome bi lokalni ljudi imali dobro mišljenje gotovo sigurno bi bio veoma loš "lord protektor". Gospodin Švarc-Šiling, doduše, ima veoma dobru povest i nesporno je izuzetno inteligentan i sposoban čovek, ali moj utisak je da je možda pomalo preveliki humanista i idealista a da bi mogao da efikasno "šutira i mlati" onaj veseli konglomerat mafijaških klanova zvani BiH ka prosperitetu i demokratiji. Petnaestogodišnje iskustvo govori da je i za stanovništvo i za političare eks-jugoslovenskih satrapija u "SHB-zoni" najefikasnija politika jako mnogo štapa i vrlo malo šargarepe, a Švarc-Šiling, za razliku od Ešdauna, prosto ne ostavlja utisak čoveka koji bi takvu politiku bio u stanju da implementira.