Pozorišta na sve strane

Dinkića mogu da razumem i slažem sa njegovim opisom onih koje opisuje kako ih opisuje međutim, taj vid političke komunikacije je primeren nrp. kafani ili nečem sličnom. Zastavu treba likvidirati iz prostog razloga što neznaju da prave dobra kola niti če ikad znati a puno koštaju državu odnosno poreske obveznike NAS. Pitanje: koliki je bio deficit u trgovini recimo, prehrambenim proizvodima pa nema zabrana uvoza.

Mislim da tekstovi pisani na ovakav nacin isto tako predstavljaju jednu vrsto predstave ali onu koja se naziva satira. Neko ipak na kraju mora da nam saopsti realnost ali ne na tako surov nacin nego da se ona mali zamota crvenom vrpcom uoblicenoj u mozda promukli glas dnog sofera koji za trenutak podseca kao glas sa radio emisija starog dobrog Radio Beograda, kojeg smo slusali zato sto najruznije stvari i nisu izgledale tako ruzno ako se kazu sa malo emocija. "Gledajuci" ovaj tekst umotan u lepo lice jedne plavuse, cini mi se da situacija i nije toliko zabrinjavajuca. Kad shavtite da se vas camac ipak krece nizvodno i da vi nikako ne mozete da plivate na suprotnu stranu onda vam je najbolje da se prepustite voznji i da pronadjete neke lepe pejzaze oko vas koji ce vam skrenuti misli da plovite ka vodopadu. Imajte obzira na nase ljude, zname svi da kad smo nervozni i nezadovoljni treba samo da to izbacimo iz sebe na ovaj ili onaj nacin a posle toga da nastavimo sa nasim redovnim neaktvinostima. Presipajuci iz supljeg u prazno, izvozom promaje i uvozom magle ne mozemo da ocekujemo da se nesto promeni u ovoj zemlji.Nekad smo mozda i imali da ponudimo svetskoj privredi kao grani za koju kazu da je jedini pojas za spasavanje od nevremena zvanog nezaposlenost. Ali danas su svi napredovali u razvijali svoje mozgove a mi smo postajali bolji trgovci.Jedino se postavlja pitanje sta ako naze zalihe robe dostignu kritican minimum, ko ce biti kriv za to? I mogao bi ovako danima da pisem ali bi se onda pretvorio u velike srpske filozofe. Ipak mislim da se u meni krije jos malo energije, pokretacke i stvaralacke. Hajde da pokusam nesto da naucim, izumim i stvorim. Nema veze, ulozicu svoje pare kad ih ministarstvo nema. Mozda postavim presedan koji cu ljubomorno cuvati samo za sebe i nikom ne reci nista ... psst!

Dinkića mogu da razumem i slažem sa njegovim opisom onih koje opisuje kako ih opisuje međutim, taj vid političke komunikacije je primeren nrp. kafani ili nečem sličnom. Zastavu treba likvidirati iz prostog razloga što neznaju da prave dobra kola niti če ikad znati a puno koštaju državu odnosno poreske obveznike NAS. Pitanje: koliki je bio deficit u trgovini recimo, prehrambenim proizvodima pa nema zabrana uvoza.

Mislim da tekstovi pisani na ovakav nacin isto tako predstavljaju jednu vrsto predstave ali onu koja se naziva satira. Neko ipak na kraju mora da nam saopsti realnost ali ne na tako surov nacin nego da se ona mali zamota crvenom vrpcom uoblicenoj u mozda promukli glas dnog sofera koji za trenutak podseca kao glas sa radio emisija starog dobrog Radio Beograda, kojeg smo slusali zato sto najruznije stvari i nisu izgledale tako ruzno ako se kazu sa malo emocija. "Gledajuci" ovaj tekst umotan u lepo lice jedne plavuse, cini mi se da situacija i nije toliko zabrinjavajuca. Kad shavtite da se vas camac ipak krece nizvodno i da vi nikako ne mozete da plivate na suprotnu stranu onda vam je najbolje da se prepustite voznji i da pronadjete neke lepe pejzaze oko vas koji ce vam skrenuti misli da plovite ka vodopadu. Imajte obzira na nase ljude, zname svi da kad smo nervozni i nezadovoljni treba samo da to izbacimo iz sebe na ovaj ili onaj nacin a posle toga da nastavimo sa nasim redovnim neaktvinostima. Presipajuci iz supljeg u prazno, izvozom promaje i uvozom magle ne mozemo da ocekujemo da se nesto promeni u ovoj zemlji.Nekad smo mozda i imali da ponudimo svetskoj privredi kao grani za koju kazu da je jedini pojas za spasavanje od nevremena zvanog nezaposlenost. Ali danas su svi napredovali u razvijali svoje mozgove a mi smo postajali bolji trgovci.Jedino se postavlja pitanje sta ako naze zalihe robe dostignu kritican minimum, ko ce biti kriv za to? I mogao bi ovako danima da pisem ali bi se onda pretvorio u velike srpske filozofe. Ipak mislim da se u meni krije jos malo energije, pokretacke i stvaralacke. Hajde da pokusam nesto da naucim, izumim i stvorim. Nema veze, ulozicu svoje pare kad ih ministarstvo nema. Mozda postavim presedan koji cu ljubomorno cuvati samo za sebe i nikom ne reci nista ... psst!