Sabor Arhistratiga Koštunice i ostalih bestelesnih sila

Sribija je i ovog puta pokazala da ne ume. Zemlja u kojoj se nacionalni interesi tumace na razlicite nacine, gde trivijalno uvek pobedjuje realno, a banalnost i frustracije nekako uvek udu u paketu sa setom najvaznijih pitanja. Nase shvatanje drzavne politike je jos uvek u okvirima nerazumevanja svetskih politickih tokova, daleko od istine, a sasvim blizu maloumnosti. Obicno razumni uce na greskama. Oni malo pametniji na tudjim, ali srpsko drustvo i vodeci politicari ponavljaju greske, stvarajuci od njih infantilne mitove prepune predrasuda i bezidejnosti. Dugo se govorilo o zasedanju Parlamenta, valjda zbog toga da bi stvorili utisak da se nesto promenilo na bolje i da politika drzave Srbije konacno ima neke jasne ciljeve. Zasedanje je bilo preoznatljivo. Redjali se govornici, govorili se politicki slogani, dosta price ali nigde konkretnog resenja. Fraza "Vise od autonomije, manje od nezavisnosti" je ponovo aktuelizovana i predstavljena kao lucida intervala srpske politicke misli. Promisljenost na delu, suvise fraza i premalo konkretnih stvari. Od kada je DSS na celnim pozicijama Srbije mi slusamo iste stvari. Ni belo ni crno, ni plus ni minus, kao prica "Cardak ni na nebu ni na zemlji", kao jos jedan refleks na cuvenu krilaticu "Nebeskog naroda". Znaci li to da su nasi aduti u narednim pregovorima lazne predstave o srpskom narodu, umisljenost i propagandana prica smisljena da nahrani uvek gladno srpsko patriotsko bice? Zemlja prepuna patriota po zadatku i rodjenju, nagojena predrasudama i dogmatskim misljenjem, ne pruza ozbiljne reference za uspeh. Kome objasniti, kome otvoriti oci kada je kratkovidost osobina mnogih, a hvaljenje istom je sasvim normalna stvar? Dok legalisticka skupina na vlasti prica teorije i razmislja o uspehu jos uvek nepostojeceg tima, radikali srecno trljaju ruke. Ocigledno da im ovo stanje ide u korist, da ce oni kao najveci krivci za to sto smo dosli u ovakvu situaciju, omastiti brke upravo onom istom prasetinom Vojislava Kostunice. Krckace kozica pod njihovim zubima, a Kostunica i njegova ekipa bi morali biti zadovoljni ako im moralna braca iz radikalne stranke ostave koske i troske hleba.
Bese i glasanje. Mnogi ZA, neki uzdrzani, ali bas u tim momentima pred glasanje poce neka strasna muka i kuvanje u stomaku Predraga Markovica. Bese strasno gledati coveka kako se pred kamerama patriotskog RTS-a muci u svojoj ogromnoj patnji. Usta covek i napusti salu. Neodlozne obaveze, diarea ili okretanje dupeta ovoj Rezoluciji kao stav G17+? Neki nezvanicni glasovi, a Srbija ih uvek poseduje, otkrise oskudicu Markoviceve brade u najbitnijem momentu. Prica se da mu se Rezolucija smucila jer se u njenom zaglavlju nalazi grb Srbije sa petokrakom. Sta ti je covek od ideala. Zivi za ideale i onda kada treba pokazati najvisi stepen odgovornosti. Ista vrsta misticne odsutnosti zakuca na vrata Mladjana Dinkica. Konkretno, Dinkic je obuzet mislima finansijskog tipa. Njegova briga da inflacija ostane u zadatim okvirima, a da se BDP nikako ne poveca, bila je i razlog njegove odsutnosti. Ideali, eksperti i patriote. Tri put URA za nase heroje, oni i u najtezim momentima misle na prave stvari. Valjda je zato i Pahomije tu da da moralnu podrsku, da rukom prosvetitelja kaze da je zacrtani pravac ovog naseg cardaka pravoslavan i svet, pa ako treba iskoristice bratske odnose Vojske i SPC da se svaki problem resi vojnicki efikasno i crkveno miroljubivo, milovanjem i celivanjem.

Ovaj clanak, ali i sveukupni rad Petra Lukovica su najveca sramota za srpsko novinarstvo.
Sramota.

Ovo me podseti na pricu o Napoleonu i vestom seljaku koji je dosao kod velikog vojskovodje da ga primi kao vojnika-konjanika. On je naime pred njim, jasuci konja u trku, sagnuvsi se, provukao konac kroz iglu koju je prethodno zabio u jedan panj. Kada ga je Napoleo pitao koliko mu je trebalo vremena da to nauci, on je odgovorio da mu je trebalo 7 godina. Onda je Napoleon naredio da mu se udari 7 udaraca bicem za 7 izgubljenih godina.
Tako i g.Lukovic... koliko je dana izgubio smisljajuci i pisuci ovakve gluposti?

Sribija je i ovog puta pokazala da ne ume. Zemlja u kojoj se nacionalni interesi tumace na razlicite nacine, gde trivijalno uvek pobedjuje realno, a banalnost i frustracije nekako uvek udu u paketu sa setom najvaznijih pitanja. Nase shvatanje drzavne politike je jos uvek u okvirima nerazumevanja svetskih politickih tokova, daleko od istine, a sasvim blizu maloumnosti. Obicno razumni uce na greskama. Oni malo pametniji na tudjim, ali srpsko drustvo i vodeci politicari ponavljaju greske, stvarajuci od njih infantilne mitove prepune predrasuda i bezidejnosti. Dugo se govorilo o zasedanju Parlamenta, valjda zbog toga da bi stvorili utisak da se nesto promenilo na bolje i da politika drzave Srbije konacno ima neke jasne ciljeve. Zasedanje je bilo preoznatljivo. Redjali se govornici, govorili se politicki slogani, dosta price ali nigde konkretnog resenja. Fraza "Vise od autonomije, manje od nezavisnosti" je ponovo aktuelizovana i predstavljena kao lucida intervala srpske politicke misli. Promisljenost na delu, suvise fraza i premalo konkretnih stvari. Od kada je DSS na celnim pozicijama Srbije mi slusamo iste stvari. Ni belo ni crno, ni plus ni minus, kao prica "Cardak ni na nebu ni na zemlji", kao jos jedan refleks na cuvenu krilaticu "Nebeskog naroda". Znaci li to da su nasi aduti u narednim pregovorima lazne predstave o srpskom narodu, umisljenost i propagandana prica smisljena da nahrani uvek gladno srpsko patriotsko bice? Zemlja prepuna patriota po zadatku i rodjenju, nagojena predrasudama i dogmatskim misljenjem, ne pruza ozbiljne reference za uspeh. Kome objasniti, kome otvoriti oci kada je kratkovidost osobina mnogih, a hvaljenje istom je sasvim normalna stvar? Dok legalisticka skupina na vlasti prica teorije i razmislja o uspehu jos uvek nepostojeceg tima, radikali srecno trljaju ruke. Ocigledno da im ovo stanje ide u korist, da ce oni kao najveci krivci za to sto smo dosli u ovakvu situaciju, omastiti brke upravo onom istom prasetinom Vojislava Kostunice. Krckace kozica pod njihovim zubima, a Kostunica i njegova ekipa bi morali biti zadovoljni ako im moralna braca iz radikalne stranke ostave koske i troske hleba.
Bese i glasanje. Mnogi ZA, neki uzdrzani, ali bas u tim momentima pred glasanje poce neka strasna muka i kuvanje u stomaku Predraga Markovica. Bese strasno gledati coveka kako se pred kamerama patriotskog RTS-a muci u svojoj ogromnoj patnji. Usta covek i napusti salu. Neodlozne obaveze, diarea ili okretanje dupeta ovoj Rezoluciji kao stav G17+? Neki nezvanicni glasovi, a Srbija ih uvek poseduje, otkrise oskudicu Markoviceve brade u najbitnijem momentu. Prica se da mu se Rezolucija smucila jer se u njenom zaglavlju nalazi grb Srbije sa petokrakom. Sta ti je covek od ideala. Zivi za ideale i onda kada treba pokazati najvisi stepen odgovornosti. Ista vrsta misticne odsutnosti zakuca na vrata Mladjana Dinkica. Konkretno, Dinkic je obuzet mislima finansijskog tipa. Njegova briga da inflacija ostane u zadatim okvirima, a da se BDP nikako ne poveca, bila je i razlog njegove odsutnosti. Ideali, eksperti i patriote. Tri put URA za nase heroje, oni i u najtezim momentima misle na prave stvari. Valjda je zato i Pahomije tu da da moralnu podrsku, da rukom prosvetitelja kaze da je zacrtani pravac ovog naseg cardaka pravoslavan i svet, pa ako treba iskoristice bratske odnose Vojske i SPC da se svaki problem resi vojnicki efikasno i crkveno miroljubivo, milovanjem i celivanjem.

Ovaj clanak, ali i sveukupni rad Petra Lukovica su najveca sramota za srpsko novinarstvo.
Sramota.

Ovo me podseti na pricu o Napoleonu i vestom seljaku koji je dosao kod velikog vojskovodje da ga primi kao vojnika-konjanika. On je naime pred njim, jasuci konja u trku, sagnuvsi se, provukao konac kroz iglu koju je prethodno zabio u jedan panj. Kada ga je Napoleo pitao koliko mu je trebalo vremena da to nauci, on je odgovorio da mu je trebalo 7 godina. Onda je Napoleon naredio da mu se udari 7 udaraca bicem za 7 izgubljenih godina.
Tako i g.Lukovic... koliko je dana izgubio smisljajuci i pisuci ovakve gluposti?