Uhapšeni srpski maturanti u Pešti

Meni/Nama se ista situacija (mozda i gora) desila 1999. na maturskoj ekskurziji u kako mnogi vole da kazu "bratskoj" nam Grckoj. Naime, 4-5 dana smo bili diskriminisani zato sto smo Srbi, taksista ne zeli da nas vozi, u odredjenim kaficima ne zele da nas usluze... a kulminacija se desila u jednoj diskoteci u Delfima, kada smo najbrutalnije izvredjani na nacionalnoj osnovi. To je izazvalo masovnu tucu izmedju prisutnih Grka i Srba, u koju se umesalo i obezbedjenje sto je i ocekivano, ali nije bilo ocekivano da se stave na stranu "domacina".
Dva-tri momka iz nase gimnazije su proveli noc u pritvoru, dok su Grci spavali kod kuce.

Zivim u Budimpesti i svakodnevno gledam nase ekskurzije koje dolaze ovde i uporedjujem ih sa drugima. Bez obzira na sve simpatije prema nasima, ruku na srce, ta deca mi lice kao neko ko je upravo izasao iz nekog kazamata. Vecina je prvi put u inostranstvu i jednostavno nije imala prilike da se upozna sa pravilima ponasanja izvan Balkana. Agresivnost u ophodjenju bilo koje vrste je ono sto nas karakterise, a ljudi koji ne govore nas jezik to sasvim drugacije shvataju i onda dolazi do nesporazuma. Malo vise pripremljenosti pred ekskurzije ne bi bilo na odmet. Ipak su ta deca ceo svoj zivot provela nakljukana ratnim i ostalim poklicima.

Meni/Nama se ista situacija (mozda i gora) desila 1999. na maturskoj ekskurziji u kako mnogi vole da kazu "bratskoj" nam Grckoj. Naime, 4-5 dana smo bili diskriminisani zato sto smo Srbi, taksista ne zeli da nas vozi, u odredjenim kaficima ne zele da nas usluze... a kulminacija se desila u jednoj diskoteci u Delfima, kada smo najbrutalnije izvredjani na nacionalnoj osnovi. To je izazvalo masovnu tucu izmedju prisutnih Grka i Srba, u koju se umesalo i obezbedjenje sto je i ocekivano, ali nije bilo ocekivano da se stave na stranu "domacina".
Dva-tri momka iz nase gimnazije su proveli noc u pritvoru, dok su Grci spavali kod kuce.

Zivim u Budimpesti i svakodnevno gledam nase ekskurzije koje dolaze ovde i uporedjujem ih sa drugima. Bez obzira na sve simpatije prema nasima, ruku na srce, ta deca mi lice kao neko ko je upravo izasao iz nekog kazamata. Vecina je prvi put u inostranstvu i jednostavno nije imala prilike da se upozna sa pravilima ponasanja izvan Balkana. Agresivnost u ophodjenju bilo koje vrste je ono sto nas karakterise, a ljudi koji ne govore nas jezik to sasvim drugacije shvataju i onda dolazi do nesporazuma. Malo vise pripremljenosti pred ekskurzije ne bi bilo na odmet. Ipak su ta deca ceo svoj zivot provela nakljukana ratnim i ostalim poklicima.