Vesti: Nobelova nagrada za medicinu

Колико касно за огроман број људи је стигло ово 'надахнуто' откриће 'генијалних' медицинара! Срећом не и за мене. Излечен сам од чира на желуцу терапијом антибиотицима, коју понављам сваких пар година. Ипак показујем незахвалност у име милиона паћеника за које је ово откриће, чини ми се тек десетак година старо, или је то случај са његовом применом, ипак прекасно стигло.

Зато постављам два питања: зашто су истраживања у медицини тако спора и непродуктивна, а ипак веома скупо наплаћивана, да се до једне тако баналне чињенице, а таквог значаја, тако споро дошло; зашто има толико отпора у примени научних сазнања у медицини – што очигледно поткрепљује самоинфицирање и лечење антибиотицима једног од проналазача узрочника чира?

Зар лекари мисле да су толико препаметни да им ни научници не могу нешто посаветовати. То могу да поткрепим и наводећи нашег министра здравља, у делу његовог не тако старог стручног рада, у коме наводи како постоје само индиције да је helikobakter pilori узрочник болести, јер је наводно има и 90% здравих људи. Ипак, мене антибиотици излечише, па вероватноћу кривице дотичне бактерије проценјујем већом од 'пуке индиције'.

@Izlečeni nezahvalnik
Zdravo, sada je 2012.-ta i prošlo je puno vremena od tvog komentara... Ali zbog važnosti teme hteo bih da prenesem svoje iskustvo, u nadi da će bar jedna osoba pročitati ovo i imati nekakve koristi.

Operisan sam nakon perforacije, odnosno pucanja čira pre 9 godina. Bilo je teško, bio sam životno ugrožen. Nakon puštanja iz bolnice gde sam proveo 2 meseca na oporavku, dobio sam terapiju antibioticima radi istrebljenja pomenute bakterije iz digestivnog trakta. Terapiju sam izuzetno loše podneo, moja malaksalost je bila toliko velika da nisam mogao samostalno da ustanem iz kreveta i odem do toaleta. Prekinuo sam terapiju samoinicijativno posle 2-3 dana. Nisam od onda posećivao lekara.

Već dugo godina unazad nemam nikakvih smetnji ni problema sa želudcem niti dvanaestopalačnim crevom. Nisam nikada uzimao nikakve lekove posle izlaska iz bolnice. Ali jesam drastično promenio svoj život - ishranu, režim spavanja, životne navike. Pokušao sam i uspeo u velikoj meri da izbegnem iscrpljivanje, porodične i finansijske probleme koji su me pratili u prošlosti.

Dakle moje lično iskustvo ne govori sasvim u prilog dobitnika ove Nobelove nagrade. Možda sam samo ja izuzetak od pravila.

Колико касно за огроман број људи је стигло ово 'надахнуто' откриће 'генијалних' медицинара! Срећом не и за мене. Излечен сам од чира на желуцу терапијом антибиотицима, коју понављам сваких пар година. Ипак показујем незахвалност у име милиона паћеника за које је ово откриће, чини ми се тек десетак година старо, или је то случај са његовом применом, ипак прекасно стигло.

Зато постављам два питања: зашто су истраживања у медицини тако спора и непродуктивна, а ипак веома скупо наплаћивана, да се до једне тако баналне чињенице, а таквог значаја, тако споро дошло; зашто има толико отпора у примени научних сазнања у медицини – што очигледно поткрепљује самоинфицирање и лечење антибиотицима једног од проналазача узрочника чира?

Зар лекари мисле да су толико препаметни да им ни научници не могу нешто посаветовати. То могу да поткрепим и наводећи нашег министра здравља, у делу његовог не тако старог стручног рада, у коме наводи како постоје само индиције да је helikobakter pilori узрочник болести, јер је наводно има и 90% здравих људи. Ипак, мене антибиотици излечише, па вероватноћу кривице дотичне бактерије проценјујем већом од 'пуке индиције'.

@Izlečeni nezahvalnik
Zdravo, sada je 2012.-ta i prošlo je puno vremena od tvog komentara... Ali zbog važnosti teme hteo bih da prenesem svoje iskustvo, u nadi da će bar jedna osoba pročitati ovo i imati nekakve koristi.

Operisan sam nakon perforacije, odnosno pucanja čira pre 9 godina. Bilo je teško, bio sam životno ugrožen. Nakon puštanja iz bolnice gde sam proveo 2 meseca na oporavku, dobio sam terapiju antibioticima radi istrebljenja pomenute bakterije iz digestivnog trakta. Terapiju sam izuzetno loše podneo, moja malaksalost je bila toliko velika da nisam mogao samostalno da ustanem iz kreveta i odem do toaleta. Prekinuo sam terapiju samoinicijativno posle 2-3 dana. Nisam od onda posećivao lekara.

Već dugo godina unazad nemam nikakvih smetnji ni problema sa želudcem niti dvanaestopalačnim crevom. Nisam nikada uzimao nikakve lekove posle izlaska iz bolnice. Ali jesam drastično promenio svoj život - ishranu, režim spavanja, životne navike. Pokušao sam i uspeo u velikoj meri da izbegnem iscrpljivanje, porodične i finansijske probleme koji su me pratili u prošlosti.

Dakle moje lično iskustvo ne govori sasvim u prilog dobitnika ove Nobelove nagrade. Možda sam samo ja izuzetak od pravila.