Deca: samo pre trideset pete!

Dobro je procitati ovakav tekst s vremena na vreme, videti kako se na razuman nacin objasnjava zasto je bolje ranije radjati. Koliko je zena/parova toliko je i razloga za ranije ili kasnije radjanje. Moram da priznam da su moji razlozi za odlaganje radjanja izuzetno glupi i stidim se sto moram da priznam da tek sada, na pragu trideset pete, kada sam vec umorna od borbe sa sterilitetom koja je tek pocela, uvidjam koliko su bili glupi.

Ja sam podlegla pritisku familije da se ne udam rano kao "ona tamo rodjaka koja ni skolu nije zavrsila a vec je majka, sta ona ima od zivota".

Ja sam skole zavrsila, udala se iz ljubavi, stan kupila, kola isto, imam sve, jer, zaboga, tome sam stremila.
Ali kada posle uspesnog dana na poslu, ova obrazovana, imucna i doterana zena, sa muzem kojeg voli najvise na svetu, dodje u svoj gluvi, prazan stan, ona zna koliko je njena nesreca velika i trajna. Posebno kada pomisli na smeh i radost petoclane porodice njene zarozane rodjake domacice u iznajmljenom stanu.

Verujem da se neko sada u mojoj familiji za mene pita - sta ona ima od zivota. I upravo tako. Uspela sam u onome sto sam mislila da zelim, imam znanje kome nemam kome da prenesem, stan u kome nema decijeg smeha, a pare... sutra ce vec biti neki novi pregled koji cu morati da platim, dobicu vec neku novu i skupu hormonsku terapiju, jednom recju - ja sam jedna uspesna poslovna zena!

Imama 33 i fakultet, sasvim ok riba, specijalisticke zapocete i to ce i ostati.
Ne mogu da se zaposlim, a ubijam se da se zaposlim.
Poslednjih 5 tipova nisu zeleli ni da cuju o zenidbi, kamoli ocinstvu.
U procepu sam.
Kad sam radila bilo je deset sati i sikaniranje na poslu,
jedva vremena da se naspavam, istusiram, jedem, obucem i redovno iznerviram u tramvajima GSP-a.
Svaki dan se borim da mi dan zavrsi sretnim mislima i da se ne osecam depresivno, ma koliko se depresivnost nametala, a namece se.
Od cega i kako da podignem (nahranim, obucem, odnegujem i sve redom) i jedno dete, bez oca, eventualna, buduca, postarija prvorotka?

Tačno je da trudnoća u kasnijim godinama nosi odredjene rizike, ali ako zaista postoji želja i volja, sve se lakše podnosi... Mislim da problem današnjice nije samo u tome kada roditi dete, već i sa kim ga praviti... sa velikim žaljenjem moram da konstatujem da inteligentne i sposobne žene nisu popularne u poslednje vreme, jer zaboga, kome treba žena sa mozgom?...

Kad smo se odlučili da imamo decu sa 26 godina nismo imali ništa, ni završene fakultete,(nismo bili toliko loši studenti koliko je sistem studiranja kod nas recidiv srednjeg veka gde imate neprikosnovene i iskompleksirane profesore koji rasipaju jedini resurs svojih studenata - vreme), ni posao...ništa, ali smo znali da decu možemo imati samo tad i da ćemo ih odgajiti taman morali na neko selo da živimo ... Posle su se stvari nekako svele na svoju meru...Imamo po 30 godina, dvoje dece i relativno dobre poslove. Žene treba da budu hrabre, a muškarci treba da budu razumni i normalni i da poštuju biološki sat, a ne da žive sa mamama do 35 godine i još uz sve to da furaju mačo fazon.

Decu treba radjati pre tridesete, ako ih zelis naravno. Imam dvoje klinaca jedno2 godine, i drugo 8 meseci. Spadam u one koje su se porodile posle tridesete i jedva sam prezivela oba porodjaja i sada osecam posledice, ne govorim pri tome o visokom pritisku ili visku kilograma jednostavno sam matora. Sto se tice finansija do pre sest meseci smo ziveli kao podstanari u 30 kvadrata jednog potkrovlja u Zemunu oboje zapsleni sa dobrim platama za nase uslove. Sada smo u Americi ja cuvam decu muz radi,bolje zivimo,o tome nisam ni razmisljala pre godinu dana.

Ako hocete decu nemojte cekati, sta ce se desiti sutra, za godinu dana ili dve ko to zna ko ziv ko mrtav do tada. Decici je bitno da su tu mama,tata, a da li 30 ili 130 kvadrata njima nista ne znaci bar do trece godine ionako se ubace u vas krevet.

Sve je to lepo, ali, nas zene niko ne stiti, ni ovde...Ja spadam u rizicnu kategoriju, ali se suocavam sa cinjenicom da ako ostanem u drugom stanju gubim posao, ili u najboljem slucaju, posto radim na odredjeno, uprkos svojim akademiskim kvalifikacijama, mogu sa bebom da ostanem samo tri meseca...da ne pominjem platu od koje bismo tesko ziveli...da li da rizikujem da dete i ja postanemo socijalni slucaj? Ko bi to svom detetu pozeleo? Moja prijateljica koja je rizikovala, usput je doktor nauka, suocila se sa cinjenicom da je tzv. prosek opstine koji ce primati kao platu toliko bedan, a usput i debelo kasni, da se postavlja pitanje od cega ce ziveti...Dok god drzava ne ucini nesto konkretno sem sto kuka kako nas ugrozava bela kuga, nista od toga...Ako hocete da radjamo decu, omogucite nam to> Potpuno je besmisleno da se racuna s tim da tzv mladi od 35 racunaju na podrsku svojih roditelja. zajedno sa podstanarskim pricama itd. Ne bih da zvucim sasvim pesimisticno, jer je dete nesto sto najvise zelim, ali oko mene je surova realnost...

Super. Sve se slazem. Ali dete se radja onda kad ga zelis i kad si spreman/spremna. Ako ga ne zelis, dete to oseca jos u utrobi, a da ne pricamo kasnije u detinjstvu. Prema tome ovaj tekst je sasvim medicinski gledano u redu, ali u realnom zivotu potpuno je izlisan. Tako da mislim da vise nijedan inteligentan ginekolog ne iznosi ovakve stavove pred svojim pacijentkinjama, jer je stvaranje novog zivota potpuno privatna i individualna stvar, sa svim rizicima i prednostima koje to nosi, i potpuno zavisi od slucaja do slucaja. Nikoga ne treba navoditi da ima dete onda kad psiholoski ili organizaciono nije spreman za to, (ni muskarce ni zene), jer se to uvek u mentalnom smislu lose odrazi na dete.

Želim samo da ponovim ono što već piše u članku. Smatram to ključnim u rešavanju, rekla bih, aktuelnog problema. "Zbog toga je zaista ključno da se promene zakoni o radu - da bi se ženama omogućilo da imaju decu kada god to požele." Pošto i sama imam 28 god ova tema me i te kako dotiče.

Potpuno se slažem sa tim da ženama treba dozvoliti da rađaju kada god one požele a da pri tom ne trpe posledice na poslu. Pa da li znate da je onaj komunistički kreten kad tako Stamatović bivši direktor Kliničkog centra zabranio da lekarke koje su na specijalizaciji mogu da ostanu trudne u toku specijalizacije. A pošto je većina nas tada bila primljena na određeno vreme, sve smo se plašile da posle trudnoće nećemo biti zaposlene za stalno. A pošto specijalizacija u medicini traje minimum 4 godine plus fakultet, plus staž, plus volonterski rad negde dok te ne prime plus specijalizacija, pa vi onda izračunajte koliko je to godina. E sad gledam gomilu mojih koleginica koje nisu udate ili ne mogu da imaju decu. Ja sam na sreću radila van telesnu oplodnju pa mi se posrećilo, ali šta je sa ostalima. A kukamo kako smo stara nacija i kako nemamo podmladak.

Ne znam sta da kazem. Ako ne zavrsis skolu i ne radis ko ce da te izdrzava. Ako zavrsis krenes da radis, juris novac stres. Stimulacije ne postoje ni za trudnice ni za decu, ili su tako minorne da se premisljas sto godina i na kraju stvarno ko zna sta bude.

Imam 26god i sina od 18 meseci,a u decembru treba da se rodi i drugo dete. Oko ovog clanka treba razluciti 2 stvari: 1. spremnost i nespremnost ljudi da iz raznih razloga prave decu ili to ne rade, a sto nije tema ovog clanka ali jeste tema komentara 2. Rizici koji mnogostruko skacu posle 35god.

Stvar je vrlo jednostavno pratis veliki broj trudnoca stavis u tabelu visokorizicne, stavis anomalije, pobacaje... i vidis da je rizik veci kada je zena starija od 35 i to je TAKO. To samo treba i negde podvuci, naglasiti i upozoriti! Pa na svim cigarama pise, pusenje izazaiva rak pluca i svi to znaju pa ljudi opet puse. Ne vidim sto bi onda bilo kako moglo negativno da se konotira kad neko jednostavno kaze povecan je rizik kada zena ostane trudna posle 35god. Jednostavnpo cinjenice!

S obzirom da sam dipl. pravnik mogu vam reci da je sa nasim Zakonom o radu sve u redu.On spada u grupu krajnje liberalnih zakona i retko gde u svetu se buducim majkama garantuje 12 meseci porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Problem je sto se mladi generalno vrlo kasno i vrlo tesko zaposljavaju, cime im je izbor u velikoj meri umanjen. Opasnost nose i privatni poslodavci koji sami stvaraju svoje odredbe i cesto traze od mladih zena da potpisuju kvazi ugovore u kojim se obavezuju da u sledecih npr. 2 godine nece ostajati u drugom stanju. Pa, drage moje, pazite se toga! Dobro procitajte Zakon o radu kada se tako nesto trazi od vas. Sve sto nije u skladu sa zakonom predtavlja krsenje Ustava, a u ovom slucaju i vasih osnovnih ljudskih prava!

Kod nas u Republici Srpskoj je stanje mnogo gore nego u Srbiji. Zdravstvo je jako skupo, sve se plaća iako imate osiguranje i ovjerenu knjižicu. Obdanište je takođe jako skupo, iznosi mjesečno preko 6000 dinara. I, kao što neko reče, licemjeri iz državnih vrhova apeluju na povećanje nataliteta, a da bi imao jesdno dijete treba da se odrekneš svog života i slobodnog vremena i bilo čega luksuznog, ako pripadaš srednjem ili nižem društvenom sloju (kojem većina pripada). Da ne govorimo o dvoje ili troje djece. Naravno, sve ovo ukoliko vam je stalo do dobrobiti svog djeteta, da ga ne odgajite kao idioti što rode po šestoro djece a nemaju ni sami hljeba da jedu, dijete se muči čitav život.

Lako cemo s porodjajem, ali sta posle: Osim medicinskog rizika kod starijih trudnica, nikako ne treba zaboraviti ni probleme posle porodjaja. Buduci da sam i sama kasno dobila dete (37), znam koliko je tesko "pod stare dane" odgajati bebu. Tu treba velika energija i dobri zivci, a to je kod starijih ljudi problem. Deca su nesto najlepse na svetu, ali i velika obaveza i odgovornost. Zato mogu samo da podrzim apel: decu radjajte ranije, dok jos imate snage!!!

Kada sam imala 17 godina radnog staza, 35 godina starost, dobila sam prvo dete, posle 2,5 godine drugo i opet posle 2,5 godine trece. Sada imam 29 godina radnog staza i 46godina zivota. Ostala sam bez posla, jer mi je firma otisla pod stecaj. Sada se nalazim na birou za nezaposlene, tamo vise nemam nikakvih primanja. Cime ja decu da hranim, jer ni jedan poslodavac zbog godina i dece male nece da me primi na posao, a suprug ne moze da zaradi za sve nas.

Ja ne mislim da je to SAMO problem karijere ili uslova koje drzava/poslodavac treba da obezbedi nakon trudnoce, nego drustveni problem naseg danasnjeg drustva. Moja zena i ja zivimo na zapadu i imamo sve uslove da imamo bebu. No, moja supruga (36 godina) hoce da startuje novu karijeru. Sve je to ok, i treba zena da radi, ali neko mora da radja bebe.
Na zapadu se zene u proseku udaju posle 30-e. Muskarci se jos kasnije zene. To je najveci problem. Mi smo se promenili, a priroda nije.

Ako malo bolje razmislite, nijedno vreme nije "idealno" za decu. Jao fali mi još ovo ili još ono. Materijalno blagostanje nije baš nikakva garancija za dobro odgajanje i vaspitavanje dece. S druge strane, ni sirotinja nije uopšte poželjna. Jednog dana tamo kasnije, shvatite da su stanovi i limuzine i račun u banci besmislice, ako oko sebe nemate dečicu. To je jedino pravo bogatstvo, koje je u ovom uvrnutom vremenu ostavljeno po strani. Nije depresija alarmantna samo u Srbiji. Depresija je u celoj Evropi. Biološki smisao života (produženje vrste) se polako ali sigurno gubi.

Otišla sam na trudničko bolovanje, rodila drugo dete, iskoristila sve što mi zakon omogućava u smislu trajanja porodiljskog odsustva. Nakon povratka na radno mesto suočila sam se sa problemom prećutnog kažnjavanja šefova i direktora privatne kompanije u kojoj sam stalno zaposlena. Na moje radno mesto primljena je u radni odnos druga osoba, a za mene se mesecima nije moglo naći ništa adekvatno. Dakle, nije bilo govora da mi se posao vrati, iako sam fakultetski obrazovana, a novoprimljena osoba nije. Dakle, i ako se žena odluči na radjanje, mora da računa da će u nekoj varijanti biti oštećena, samo je pitanje gde i na koji način...

Slažem se u potpunosti sa svim što je gore već rečeno, ali u zavisnosti od slučaja do slučaja ipak ima problema druge prirode, pre svega finansijske. Sve je to lepo i ja bih hteo da imam bar četvoro dece, ali sada trenutno još uvek nemam završen fakultet (mada sam pri kraju) dok su ga neke moje kolege odavno završile. Ja sam svoje školovanje produžio zbog raznih poslova koje sam radio u toku studija a oni sada ne mogu da nađu posao jer nemaju iskustva... Tako da kada se čovek nađe u nekoj takvoj situaciji onda ne može da razmišlja o deci, mada se i meni bliži trideseta, ali šta da radim. Ono što hoću da kažem je da može čovek da ima želju da ima decu, ali ipak treba da ima i određenu finansijsku pozadinu da bi mogao lepo i kako treba da ime obezbedi neke osnovne uslove za život. Pod ovim ne mislim da treba da radi za njih i da im napravi šest kuća, kao što je to običaj u mom kraju nego da imaju neko normalno detinjstvo. Ovim problemom su pogođeni i muškarci i žene, samo što su žene u još mnogo goroj situaciji zbog problema koje imaju sa poslom, kada prekinu radni odnos zbog trudnće...

Istina je da najvise standard i uslovi zivota uticu na odluku o prosirenju porodice. Uskoro cu napuniti 39 godina. Prvo dete sam rodila u 29-oj godini, posao u struci sam dobila u 33-oj,radila prvo preko omladinske zadruge, a zatim na odredjeno vreme, a u 35-oj godini sam napokon dobila ''stalan'' posao. Pokusaj trudnoce u 36-oj se zavrsio pobacajem. Sada se ne usudjujem da ponovo pokusam - rizici su obzirom na godine veci, situacija na poslu takva da nisam sigurna da li bih se vratila na isto radno mesto posle bolovanja, a mozda bi trebalo i odrzavati trudnocu... Koliko stresa oko necega sto bi trebalo da je najlepsa stvar u zivotu...

Deca su čudo. Teško je planirati rađanje dece. Zato koje hrabar, i voli decu, i nije samoživ, ne sme da okleva. Naravno treba breduzeti sve mere predostrožnosti i kosultovati lekare. Kod nas u VRT-u ( odeljenje za visokorizičnu trudnoću) i na drugim odeljenjima na Gak-u rade divni ljudi.

Setila sam se svoje rane mladosti kad sam bila ludo zaljubljena i htela otici za deckom u inostranstvo. Naravno roditelji mi nisu dali i obrazlozili mi sve prednosti da zavrsim skolu i da budem nezavisna zena, samosvesna, obrazovana i uspesna. Danas sam sve to, ali nisam udata. Smatram da problem nije vise samo u karijeri kako tekst iznosi. Sto se mene tice karijeru bi mogla nastaviti i kasnije. Problem je naci partnera koji je dovoljno spreman da osnuje porodicu i da se zajedno zalazemo. Dovoljno smo svesni da porodica vise nije ono sto je nekad bila i da moramo biti spremni na sve preokrete u zivotu. Nista vise nije sigurno. Trebam li biti dovoljno hrabra da budem samohrana majka?

Mislim da je ovde u Britaniji masovna pojava da zene radjaju kao tinejdzerke-maloletnice (pod dejstvom alkohola) ili odlazu radjanje zbog karijere. Odlaganje radjanja zbog karijere je vise licni izbor nego stvar zakona. Ako zele da radjaju, niko im to ne brani.

Setila sam se svoje rane mladosti kad sam bila ludo zaljubljena i htela otici za deckom u inostranstvo. Naravno roditelji mi nisu dali i obrazlozili mi sve prednosti da zavrsim skolu i da budem nezavisna zena, samosvesna, obrazovana i uspesna. Danas sam sve to, ali nisam udata. Smatram da problem nije vise samo u karijeri kako tekst iznosi. Sto se mene tice karijeru bi mogla nastaviti i kasnije. Problem je naci partnera koji je dovoljno spreman da osnuje porodicu i da se zajedno zalazemo. Dovoljno smo svesni da porodica vise nije ono sto je nekad bila i da moramo biti spremni na sve preokrete u zivotu. Nista vise nije sigurno. Trebam li biti dovoljno hrabra da budem samohrana majka?

Mislim da je ovde u Britaniji masovna pojava da zene radjaju kao tinejdzerke-maloletnice (pod dejstvom alkohola) ili odlazu radjanje zbog karijere. Odlaganje radjanja zbog karijere je vise licni izbor nego stvar zakona. Ako zele da radjaju, niko im to ne brani.

Sve je to lepo, ali, nas zene niko ne stiti, ni ovde...Ja spadam u rizicnu kategoriju, ali se suocavam sa cinjenicom da ako ostanem u drugom stanju gubim posao, ili u najboljem slucaju, posto radim na odredjeno, uprkos svojim akademiskim kvalifikacijama, mogu sa bebom da ostanem samo tri meseca...da ne pominjem platu od koje bismo tesko ziveli...da li da rizikujem da dete i ja postanemo socijalni slucaj? Ko bi to svom detetu pozeleo? Moja prijateljica koja je rizikovala, usput je doktor nauka, suocila se sa cinjenicom da je tzv. prosek opstine koji ce primati kao platu toliko bedan, a usput i debelo kasni, da se postavlja pitanje od cega ce ziveti...Dok god drzava ne ucini nesto konkretno sem sto kuka kako nas ugrozava bela kuga, nista od toga...Ako hocete da radjamo decu, omogucite nam to> Potpuno je besmisleno da se racuna s tim da tzv mladi od 35 racunaju na podrsku svojih roditelja. zajedno sa podstanarskim pricama itd. Ne bih da zvucim sasvim pesimisticno, jer je dete nesto sto najvise zelim, ali oko mene je surova realnost...

Super. Sve se slazem. Ali dete se radja onda kad ga zelis i kad si spreman/spremna. Ako ga ne zelis, dete to oseca jos u utrobi, a da ne pricamo kasnije u detinjstvu. Prema tome ovaj tekst je sasvim medicinski gledano u redu, ali u realnom zivotu potpuno je izlisan. Tako da mislim da vise nijedan inteligentan ginekolog ne iznosi ovakve stavove pred svojim pacijentkinjama, jer je stvaranje novog zivota potpuno privatna i individualna stvar, sa svim rizicima i prednostima koje to nosi, i potpuno zavisi od slucaja do slucaja. Nikoga ne treba navoditi da ima dete onda kad psiholoski ili organizaciono nije spreman za to, (ni muskarce ni zene), jer se to uvek u mentalnom smislu lose odrazi na dete.

Želim samo da ponovim ono što već piše u članku. Smatram to ključnim u rešavanju, rekla bih, aktuelnog problema. "Zbog toga je zaista ključno da se promene zakoni o radu - da bi se ženama omogućilo da imaju decu kada god to požele." Pošto i sama imam 28 god ova tema me i te kako dotiče.

Potpuno se slažem sa tim da ženama treba dozvoliti da rađaju kada god one požele a da pri tom ne trpe posledice na poslu. Pa da li znate da je onaj komunistički kreten kad tako Stamatović bivši direktor Kliničkog centra zabranio da lekarke koje su na specijalizaciji mogu da ostanu trudne u toku specijalizacije. A pošto je većina nas tada bila primljena na određeno vreme, sve smo se plašile da posle trudnoće nećemo biti zaposlene za stalno. A pošto specijalizacija u medicini traje minimum 4 godine plus fakultet, plus staž, plus volonterski rad negde dok te ne prime plus specijalizacija, pa vi onda izračunajte koliko je to godina. E sad gledam gomilu mojih koleginica koje nisu udate ili ne mogu da imaju decu. Ja sam na sreću radila van telesnu oplodnju pa mi se posrećilo, ali šta je sa ostalima. A kukamo kako smo stara nacija i kako nemamo podmladak.

Deca su čudo. Teško je planirati rađanje dece. Zato koje hrabar, i voli decu, i nije samoživ, ne sme da okleva. Naravno treba breduzeti sve mere predostrožnosti i kosultovati lekare. Kod nas u VRT-u ( odeljenje za visokorizičnu trudnoću) i na drugim odeljenjima na Gak-u rade divni ljudi.

Ne znam sta da kazem. Ako ne zavrsis skolu i ne radis ko ce da te izdrzava. Ako zavrsis krenes da radis, juris novac stres. Stimulacije ne postoje ni za trudnice ni za decu, ili su tako minorne da se premisljas sto godina i na kraju stvarno ko zna sta bude.

Imam 26god i sina od 18 meseci,a u decembru treba da se rodi i drugo dete. Oko ovog clanka treba razluciti 2 stvari: 1. spremnost i nespremnost ljudi da iz raznih razloga prave decu ili to ne rade, a sto nije tema ovog clanka ali jeste tema komentara 2. Rizici koji mnogostruko skacu posle 35god.

Stvar je vrlo jednostavno pratis veliki broj trudnoca stavis u tabelu visokorizicne, stavis anomalije, pobacaje... i vidis da je rizik veci kada je zena starija od 35 i to je TAKO. To samo treba i negde podvuci, naglasiti i upozoriti! Pa na svim cigarama pise, pusenje izazaiva rak pluca i svi to znaju pa ljudi opet puse. Ne vidim sto bi onda bilo kako moglo negativno da se konotira kad neko jednostavno kaze povecan je rizik kada zena ostane trudna posle 35god. Jednostavnpo cinjenice!

S obzirom da sam dipl. pravnik mogu vam reci da je sa nasim Zakonom o radu sve u redu.On spada u grupu krajnje liberalnih zakona i retko gde u svetu se buducim majkama garantuje 12 meseci porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Problem je sto se mladi generalno vrlo kasno i vrlo tesko zaposljavaju, cime im je izbor u velikoj meri umanjen. Opasnost nose i privatni poslodavci koji sami stvaraju svoje odredbe i cesto traze od mladih zena da potpisuju kvazi ugovore u kojim se obavezuju da u sledecih npr. 2 godine nece ostajati u drugom stanju. Pa, drage moje, pazite se toga! Dobro procitajte Zakon o radu kada se tako nesto trazi od vas. Sve sto nije u skladu sa zakonom predtavlja krsenje Ustava, a u ovom slucaju i vasih osnovnih ljudskih prava!

Kod nas u Republici Srpskoj je stanje mnogo gore nego u Srbiji. Zdravstvo je jako skupo, sve se plaća iako imate osiguranje i ovjerenu knjižicu. Obdanište je takođe jako skupo, iznosi mjesečno preko 6000 dinara. I, kao što neko reče, licemjeri iz državnih vrhova apeluju na povećanje nataliteta, a da bi imao jesdno dijete treba da se odrekneš svog života i slobodnog vremena i bilo čega luksuznog, ako pripadaš srednjem ili nižem društvenom sloju (kojem većina pripada). Da ne govorimo o dvoje ili troje djece. Naravno, sve ovo ukoliko vam je stalo do dobrobiti svog djeteta, da ga ne odgajite kao idioti što rode po šestoro djece a nemaju ni sami hljeba da jedu, dijete se muči čitav život.

Lako cemo s porodjajem, ali sta posle: Osim medicinskog rizika kod starijih trudnica, nikako ne treba zaboraviti ni probleme posle porodjaja. Buduci da sam i sama kasno dobila dete (37), znam koliko je tesko "pod stare dane" odgajati bebu. Tu treba velika energija i dobri zivci, a to je kod starijih ljudi problem. Deca su nesto najlepse na svetu, ali i velika obaveza i odgovornost. Zato mogu samo da podrzim apel: decu radjajte ranije, dok jos imate snage!!!

Kada sam imala 17 godina radnog staza, 35 godina starost, dobila sam prvo dete, posle 2,5 godine drugo i opet posle 2,5 godine trece. Sada imam 29 godina radnog staza i 46godina zivota. Ostala sam bez posla, jer mi je firma otisla pod stecaj. Sada se nalazim na birou za nezaposlene, tamo vise nemam nikakvih primanja. Cime ja decu da hranim, jer ni jedan poslodavac zbog godina i dece male nece da me primi na posao, a suprug ne moze da zaradi za sve nas.

Tačno je da trudnoća u kasnijim godinama nosi odredjene rizike, ali ako zaista postoji želja i volja, sve se lakše podnosi... Mislim da problem današnjice nije samo u tome kada roditi dete, već i sa kim ga praviti... sa velikim žaljenjem moram da konstatujem da inteligentne i sposobne žene nisu popularne u poslednje vreme, jer zaboga, kome treba žena sa mozgom?...

Ja ne mislim da je to SAMO problem karijere ili uslova koje drzava/poslodavac treba da obezbedi nakon trudnoce, nego drustveni problem naseg danasnjeg drustva. Moja zena i ja zivimo na zapadu i imamo sve uslove da imamo bebu. No, moja supruga (36 godina) hoce da startuje novu karijeru. Sve je to ok, i treba zena da radi, ali neko mora da radja bebe.
Na zapadu se zene u proseku udaju posle 30-e. Muskarci se jos kasnije zene. To je najveci problem. Mi smo se promenili, a priroda nije.

Kad smo se odlučili da imamo decu sa 26 godina nismo imali ništa, ni završene fakultete,(nismo bili toliko loši studenti koliko je sistem studiranja kod nas recidiv srednjeg veka gde imate neprikosnovene i iskompleksirane profesore koji rasipaju jedini resurs svojih studenata - vreme), ni posao...ništa, ali smo znali da decu možemo imati samo tad i da ćemo ih odgajiti taman morali na neko selo da živimo ... Posle su se stvari nekako svele na svoju meru...Imamo po 30 godina, dvoje dece i relativno dobre poslove. Žene treba da budu hrabre, a muškarci treba da budu razumni i normalni i da poštuju biološki sat, a ne da žive sa mamama do 35 godine i još uz sve to da furaju mačo fazon.

Ako malo bolje razmislite, nijedno vreme nije "idealno" za decu. Jao fali mi još ovo ili još ono. Materijalno blagostanje nije baš nikakva garancija za dobro odgajanje i vaspitavanje dece. S druge strane, ni sirotinja nije uopšte poželjna. Jednog dana tamo kasnije, shvatite da su stanovi i limuzine i račun u banci besmislice, ako oko sebe nemate dečicu. To je jedino pravo bogatstvo, koje je u ovom uvrnutom vremenu ostavljeno po strani. Nije depresija alarmantna samo u Srbiji. Depresija je u celoj Evropi. Biološki smisao života (produženje vrste) se polako ali sigurno gubi.

Decu treba radjati pre tridesete, ako ih zelis naravno. Imam dvoje klinaca jedno2 godine, i drugo 8 meseci. Spadam u one koje su se porodile posle tridesete i jedva sam prezivela oba porodjaja i sada osecam posledice, ne govorim pri tome o visokom pritisku ili visku kilograma jednostavno sam matora. Sto se tice finansija do pre sest meseci smo ziveli kao podstanari u 30 kvadrata jednog potkrovlja u Zemunu oboje zapsleni sa dobrim platama za nase uslove. Sada smo u Americi ja cuvam decu muz radi,bolje zivimo,o tome nisam ni razmisljala pre godinu dana.

Ako hocete decu nemojte cekati, sta ce se desiti sutra, za godinu dana ili dve ko to zna ko ziv ko mrtav do tada. Decici je bitno da su tu mama,tata, a da li 30 ili 130 kvadrata njima nista ne znaci bar do trece godine ionako se ubace u vas krevet.

Otišla sam na trudničko bolovanje, rodila drugo dete, iskoristila sve što mi zakon omogućava u smislu trajanja porodiljskog odsustva. Nakon povratka na radno mesto suočila sam se sa problemom prećutnog kažnjavanja šefova i direktora privatne kompanije u kojoj sam stalno zaposlena. Na moje radno mesto primljena je u radni odnos druga osoba, a za mene se mesecima nije moglo naći ništa adekvatno. Dakle, nije bilo govora da mi se posao vrati, iako sam fakultetski obrazovana, a novoprimljena osoba nije. Dakle, i ako se žena odluči na radjanje, mora da računa da će u nekoj varijanti biti oštećena, samo je pitanje gde i na koji način...

Slažem se u potpunosti sa svim što je gore već rečeno, ali u zavisnosti od slučaja do slučaja ipak ima problema druge prirode, pre svega finansijske. Sve je to lepo i ja bih hteo da imam bar četvoro dece, ali sada trenutno još uvek nemam završen fakultet (mada sam pri kraju) dok su ga neke moje kolege odavno završile. Ja sam svoje školovanje produžio zbog raznih poslova koje sam radio u toku studija a oni sada ne mogu da nađu posao jer nemaju iskustva... Tako da kada se čovek nađe u nekoj takvoj situaciji onda ne može da razmišlja o deci, mada se i meni bliži trideseta, ali šta da radim. Ono što hoću da kažem je da može čovek da ima želju da ima decu, ali ipak treba da ima i određenu finansijsku pozadinu da bi mogao lepo i kako treba da ime obezbedi neke osnovne uslove za život. Pod ovim ne mislim da treba da radi za njih i da im napravi šest kuća, kao što je to običaj u mom kraju nego da imaju neko normalno detinjstvo. Ovim problemom su pogođeni i muškarci i žene, samo što su žene u još mnogo goroj situaciji zbog problema koje imaju sa poslom, kada prekinu radni odnos zbog trudnće...

Dobro je procitati ovakav tekst s vremena na vreme, videti kako se na razuman nacin objasnjava zasto je bolje ranije radjati. Koliko je zena/parova toliko je i razloga za ranije ili kasnije radjanje. Moram da priznam da su moji razlozi za odlaganje radjanja izuzetno glupi i stidim se sto moram da priznam da tek sada, na pragu trideset pete, kada sam vec umorna od borbe sa sterilitetom koja je tek pocela, uvidjam koliko su bili glupi.

Ja sam podlegla pritisku familije da se ne udam rano kao "ona tamo rodjaka koja ni skolu nije zavrsila a vec je majka, sta ona ima od zivota".

Ja sam skole zavrsila, udala se iz ljubavi, stan kupila, kola isto, imam sve, jer, zaboga, tome sam stremila.
Ali kada posle uspesnog dana na poslu, ova obrazovana, imucna i doterana zena, sa muzem kojeg voli najvise na svetu, dodje u svoj gluvi, prazan stan, ona zna koliko je njena nesreca velika i trajna. Posebno kada pomisli na smeh i radost petoclane porodice njene zarozane rodjake domacice u iznajmljenom stanu.

Verujem da se neko sada u mojoj familiji za mene pita - sta ona ima od zivota. I upravo tako. Uspela sam u onome sto sam mislila da zelim, imam znanje kome nemam kome da prenesem, stan u kome nema decijeg smeha, a pare... sutra ce vec biti neki novi pregled koji cu morati da platim, dobicu vec neku novu i skupu hormonsku terapiju, jednom recju - ja sam jedna uspesna poslovna zena!

Istina je da najvise standard i uslovi zivota uticu na odluku o prosirenju porodice. Uskoro cu napuniti 39 godina. Prvo dete sam rodila u 29-oj godini, posao u struci sam dobila u 33-oj,radila prvo preko omladinske zadruge, a zatim na odredjeno vreme, a u 35-oj godini sam napokon dobila ''stalan'' posao. Pokusaj trudnoce u 36-oj se zavrsio pobacajem. Sada se ne usudjujem da ponovo pokusam - rizici su obzirom na godine veci, situacija na poslu takva da nisam sigurna da li bih se vratila na isto radno mesto posle bolovanja, a mozda bi trebalo i odrzavati trudnocu... Koliko stresa oko necega sto bi trebalo da je najlepsa stvar u zivotu...

Imama 33 i fakultet, sasvim ok riba, specijalisticke zapocete i to ce i ostati.
Ne mogu da se zaposlim, a ubijam se da se zaposlim.
Poslednjih 5 tipova nisu zeleli ni da cuju o zenidbi, kamoli ocinstvu.
U procepu sam.
Kad sam radila bilo je deset sati i sikaniranje na poslu,
jedva vremena da se naspavam, istusiram, jedem, obucem i redovno iznerviram u tramvajima GSP-a.
Svaki dan se borim da mi dan zavrsi sretnim mislima i da se ne osecam depresivno, ma koliko se depresivnost nametala, a namece se.
Od cega i kako da podignem (nahranim, obucem, odnegujem i sve redom) i jedno dete, bez oca, eventualna, buduca, postarija prvorotka?