Vesti: Automobili Reno sa popustom, Tojotini dizeli po ceni benzinaca...

Svakako potez koji moze samo izazvati divljenje kod obicnih gradjana.20 i nesto % to se granici sa naucnom fantastikom! Jos ako uzmemo u obzir da su njihova vozila dosta trazena(nisu skupa) ja licno ocekujem da to, u vrlo skoroj buducnosti , bude najprodavaniji automobil u nasoj zemlji.Spojite to sve sa "neprevazidjenom" DACIJOM i dobijate pun efekat!

Generalno pad prodaje automobila, pa skok cena benzina, pa terorizam i vremenske nesrece koje ljude navode da stede, i eto nama rasprodaja automobila.

Ovakvi popusti su jos jedan od dokaza koliko su zapravo velike zarade na automobilima, iako zvanicna automobilska industrija kuka o malom marginama, sve vecem pritisku da automobili budu sofisticiraniji, a sve to naravno poskupljuje proces proizvodnje.

Istina je medjutim sasvim drugacija, pretpostavljamo da je prosecna cena materijala za jednog Golfa, Megana, Astre, negde oko 1,5 do 2.000 eura. Sve ostalo sto ulazi u dalje zidanje cene su plate, marketing, i pre svega najveca stavka pranja novca, koja se zove istrazivanje i razvoj.

Da ne bude zablude, zbog velikog obima operacija, kupaca i dobavljaca, resursa i tokova novca, auto industrija je idealna oblast za raznorazne marifetluke velikog kalibra, to jest za poslove od drzavnog interesa.

Zapitajte se samo kako to da Krajsler pre par decenija, Fiat zadnjih par decenija ili GM u zadnjoj dekadi nikako da propadnu a u dugovima su od po nekoliko milijardi dolara. Ima li tu racionalnosti.

Kinezi prave i prodaju skoro iste automobile sa 30% manjom cenom i vrlo su srecni zbog toga sto jako dobro zaradjuju. Doduse, jos uvek im stavka istrazivanja i razvoja nije dovoljno "razvijena" ali kada postane priblizice se svetskim cenama.

Malo, malo pa veliki proizvodjaci objave kako ce u razvoj novih modela u sledecih par godina uloziti milijardu ili vise eura. Zar je to logicno, kada razvoj pojedinacnih sistema automobila ide kroz neke sasvim druge istrazivacke timove i labaratorije, a ne kroz istrazivacke centre auto giganata. Npr Bosch sistemi, Intelovi cipovi, Philips svetlosne grupe, Microsoft softver, Sony audio i tv sistemi, Brembo kocnice, Ricaro sedista, Matsushita roboti za proizvodnju, CDH lakovi i boje, itd. Sta onda Mercedesu ostaje onda da razvija, njegovo je samo da primenjuje tudja saznanja i resenja i pokusa da ih uklopi u svoj proizvod, nema tu tolike skupoce.

Takodje, ove akcije benzinca po ceni dizelasa. Razlike u konstrukciji motora su toliko male da ne opravdavaju visu krajnju cenu dizelasa od 10-20%, osim zelje proizvodjaca da lepo zarade na povecanoj traznji za dizelima. Pa sada kada je kriza, sve moze da se izjednaci.

To je bila mala opservacija na temu da ovakvi popusti nisu nesto sto bi trebalo da nas iznenadi, naprotiv, to bi trebalo da bude neka realnija cena po kojoj bi stalno trebali da kupujemo.

Razocarenje. Renault sam cenio iz jedno jedinog razloga - akcija reciklaze matorih kanti koju su odrzavali svake godine. izgleda da su i oni (renault yu) shvatili u kojoj zemlji rade i zive i da je besmisleno uciniti bilo sta pozitivno za prirodu i zajednicu - daleko je lakse _samo_ sniziti cene do poda i napaliti raju, nego sniziti cene, preuzeti polovnjake, reciklirati ih, posaditi jedno drvo... koja greota. svaki put kad bih video renault-ov bilbord sa reklamom za "zelenu" akciju, isti bi izmamio osmeh odusevljenja na moje lice, a ovako ostaje jedino mrznja prema bezobzirnim zagadjivacima okoline. jedan euro "nula" auto (narocito dizeles, da ne spominjem dvotaktne) zagadjuje vise nego deset euro 3 automobila zajedno!!! pa vi razmislite zasto u nasim gradovima ne moze normalno da se dise.

Preporucujem svima da procitaju drugi komentar (u potpisu Gandi).Fenomenalna analiza sa apsolutno tacnim cinjenicama .Bravo majstore!

Da li ja ovo dobro vidim ili ova Renoova kola dolaze bez radija/cd-a? Pa to je zaista moguće samo tu u Jugi... bruka.

Mi smo toliko sitni za Reno da bi on izgleda mogao ovde i da pokloni hiljadu automobila godisnje na drzavnoj tomboli i da ne propadne zbog toga

Taj Renoov motor od 1.2 litra je sa 8, a ne kao sto pise sa 12 ventila. Proverite!

renoi su u standardnom paketu bez klime, bez radija, bez elektronske kontrole proklizavanja...a cene svih dodatnih opcija su naprasno porasle (primer je manualna klima sa 800 na 1200). svaka cast renou za akciju, ali je dobro biti upoznat sa svim okolnostima. sve u svemu, prosecan megan (1.5dci ili 1.6 16V) ce vas sa nekom standardnom opremom (confort + klima + CD + esp) izaci blizu 17K (sa popustom), sto je samo malo jeftinije od konkurencije.

super teorija o auto industriji, sa puno istine, ali smatram da je nerealna cifra da jedan megan, gold ili astra kosta 2000 evra. cisto sumnjam da logan kosta manje od 3000 evra a kamoli neki ozbiljniji auto. cenim da jedan normalan auto kosta 5-6 hiljada evra a prodaje se skoro za duplo. a i to bi jos preziveli, da nasi porezi i zakoni nisu najkatastrofalniji i pljackaski na svetu!

@Gandi:
Postovani, ocekujem da ce te vasu cenovnu i R&D "teoriju" potrvrditi i u praksi tako sto ce te za 2000 eura od delova koje ste pobrojali, u svome podrumu/garazi razviti i konstruisati automobil ravan Golfu/Meganu/Astri (ili barem Loganu). Ja cu biti vas prvi kupac!!!Takodje, mozete li navesti koji nezavisni istrazivacki tim ili laboratorija je razvila recimo MB-ov 3.5 motor, ili Audi-jev DSG ili GM-ov MRC, ili Toyotin Hybrid, ili...? Ne sporim da proizvodjaci koriste mnogo "3rd party" delova koji se koriste "off-shelf" u odredjenom sistemu (tj. automobilu) ali i te nezavisne laboratorije koje su ga razvile od necega moraju da se finansiraju. Molio bih za vase cenjeno misljenje ko su subjekti koji investiraju u R&D neovisnih automobilskih istrazivackih centara. Da li su to americki proizvodjaci pamuka, rumunski skupljaci perja, belgijski filatelisti, indonezanski ribari ili pak neko drugi? Konacno postoji i nesto sto se zove sistem integracija, da li je i to uracunato u onih 2 'iljade. Za svakog proizvodjaca je vrlo jednostavno izracunati cenu po jedinici proizvoda. Ti podaci su javni i dostupni kroz vise izvora, npr na Yahoo-ovoj finansijskoj strani ukucajte ticker proizvodjaca i provedite par sati na kategorijama kao sto su Balance Sheet, Cash Flow, Income Statement, SEC Filings. Poznavanje 4 osnovne matematicke operacije ce biti sasvim dovoljno da se izracuna "ball-park" suma za npr. GM-ovu jedinicu proizvoda. Ako, pak vi zaista mozete napraviti auto po ceni od 2000 eura siguran sam da ce vam Lee Iaccoca odmah ponuditi mesto Chief Executive Officer-a u Chrysler-Mercedes-u istog momenta kad sazna za ovu vest.

@izvinite na ironiji

Ne znam zasto tako kolega forumas reaguje na jednu tvrdnju koja se bazira na jednostavnim stvarima, da ne kazem na elementarnoj matematici i ekonomiji, pre svega na Zakonitosti velikih nabavki.

Taj zakon primenjen na auto industriju glasi:
"Ako pri pojedinacnoj kupovini cetiri amortizera koji ukupno kostaju npr 100 eura za gradjanina, u sta je ukljucena carina 20% i porez 18% (PDV, VAT i sl.), distribucija 1-5%, bankarske garancije 3%, valuta 3-5%, margina veletrgovca 10-12% i zarada malotrgovca 30-40%, onda mozemo realno proceniti da jedan Renault te iste amortizere za seriju od 400.000 vozila uzima po ceni od max 10 do 20 eura za sva 4 komada. Mozda i manje, jer je to kupovina velikog obima gde se cene definisu po kilogramu ili metru robe, to jest u ovom slucaju kg metala i litara ulja koji ulaze u sastav amortizera."

Jos fascinantija je kalkulacija sa plasticnim branicima, koji nas kostaju par stotina eura, a auto gigante par eura, jer oni samo placaju manje vise cenu plastike uvecanu za 3-5% na ime rada proizvodjaca.

Kada nastavite tom logikom shvaticete da je prosecna cena svakog pojedinacnog dela jako niska, i da su mozda najskuplji delovi hi fi uredjaji i navigacija, koji opet kada se kupuju na veliko ne predju 50 eura po komadu.

I kada tako krenete da sabirate par stotina delova automobila po pojedinacnim cenama od 1 euro i manje, pa sve do onih najskupljih od 20, 30, 40 eura, docicete do prosecne cene kostanja materijala za prosecan automobil od par hiljada eura.

Ako ste pazljivo procitali moj text u njemu pise da je to samo pretpostavljena cena kostanja materijala za izradu auta, a u to nisu ukljuceni ostali troskovi rada radnika, amortizacije opreme i robota, fiksnih troskova infrastrukture, marketinga, distribucije, razvoja i slicno, sto sve naravno se djuture prikazuje u Balance sheet-u.

Ocigledno je da nemate iskustva sa trgovinom i masovnom proizvodnjom, pa cu vam dati neke podatke o tome kao i o drugim proizvodima, sa kojima sam radio pa direktno znam. Na primer:

Sportske patike brandiranih proizvodjaca (Nike, Adidas, Puma) imaju cenu kostanja od 7 do 12 U$, gde su patike od 12 U$ one ultra skupe u maloprodaji od 150 do 200 U$.

Bela tehnika, multipraktik koji kosta 80 do 100 eura u radnji, pravi se po ceni od 10 do 11 eura. Napominjem, to je cena po kojoj fabrika u Kini prodaje taj artikal nekoj svetskoj kompaniji, uracunate su i zarade kineskih radnika.

Obican PC koji kosta u radnji 500 eura, kada ga placate u delovima na porudzbinu za 20.000 komada koje hocete da sastavite, izadje vas negde oko 50-70 eura trosak svih komponenti.

Odela muska koja u radnji kostaju od 300 do 1000 eura, proizvodna cena koju Gucci placa za ista su od 40 do 100 eura za ona najskuplja.

Ne bih da generalizujem postotke, jer za prehrambene artikle to nije uvek tako, ali 10 do 20% je cena proizvodnje nekih klasicnih masovnih roba koje sam ovde naveo. Kod lekova je to na primer jos manje, kod cigareta se to ne moze ni izracunati, jer je proizvodjacka cena cigarete ispod 1% od prodajne cene.

Ko ne veruje, neka malo uci, radi, stice iskustva, pa ce mu se samo kasti, kao sto rece cika Jova Zmaj, izvinite na ironiji.

Postovani Gandhi,

vi ste odjedared i bez najave sa automobila (Golf/Megan/Astra) presli na kineske patike, blendere i mlinove za kafu i pamucno donje rublje (sa 80% sintetike) kao kljucne argumente za vasu cenovnu teoriju. Na zalost niste odgovorili ni na jedno od mojih pitanja, ali ipak moram da postavim jos nekoliko:

1. da li vas "hipoteticki" automobil osim amortizera i plastike (branika), koristi i pedale, obzirom da nigde ne spominjete cenu pogonskog sklopa tj. motora i menjaca ili i oni ulaze u onu grupu od 30-40 eura (po komadu)?Ovo pitam jer imam vodu u kolenu, te mi takva vrsta pogona ne bi bila prikladna.
2. da li znate (iako to nije tema ove rubrike, ali vi ste spomenuli) koliko samo kosta silicijumski film za izradu jednog P4 mikroprocesora, ili koliko kosta izrada alata za stampu takvog filma, ili koliko kosta kvadratna stopa LCD ekrana?
3. da li ste sigurni da jedna automobil ima samo "par stotina delova"? (po mom iskustvu prosecan automobil ima 8000 - 10000 samo tehnickih crteza razlicitih delova i pozicija koje se u njega ugradjuju. Ovo znam jer sam radio na projektima vektorizacije, optickog arhiviranja i razvoja OO baza podataka za poznatog proizvodjaca automobila, teskih kamiona i brodskih motora).
3. spomenuli ste lekove (opet nema veze sa temom, te se izvinjavam svima koji budu citali dalje). Obzirom da zadnjih 3-4 godine radim u grupi za tehnicku podrsku biogenetickih istrazivanja u veoma uglednoj farmaceutskoj kompaniji, zaista bih volio da ste vi u pravu jer bi to znacilo da sam ja milioner, ali na zalost nije tako, a pitanje je sledece : da li znate koliko je vreme i cena razvoja jednog leka npr. za tretiranje kolorektalnog kancera? Ono se krece od 6 do 8 godina, a troskovi su od 800 miliona do jedne milijarde dolara (americkih). Razlozi za to su mnogi, na primer jedan je i taj sto proizvodjac mora biti siguran da vas sutra ta pilula nece ubiti kada je popijete, isto kao sto i proizvodjac automobila mora biti siguran da se necete zakucati u prvi zid kada sednete i upalite vas automobil. Cak sta vise drzava vas kroz patentna prava stiti kao proizvodjaca time sto u narednih 10-20 godina (u zavisnosti od leka) zabranjuje proizvodnju tzv. generickih (jeftinih) lekova iste vrste upravo da bi vasa kompanija imala vremena da se oporavi od enormnih troskova razvoja istog. Poznat je slucaj sa antibiotikom Cypro za tretiranje trovanja antraxom na koji je IP (intelectual property) imao Bayer. Nakon teroristickih napada 9/11 bilo je po americi i vise napada antraksom (sa smrtnim ishodima), a Cypro je jedini antibiotik kojim se trovanje antraksom moze zaleciti. E sad problem je bio taj sto se Cypro nije prizvodio vise od 10 godina i Bayer je svoju fabriku vec bio razmontirao. Americki DoD (Department of Defence) je dobio ponudu od jedne druge farmaceutske kuce koja je bila sposobna da krene sa proizvodnjom ovoga antibiotika za dve sedmice. Medjutim , obzirom da je Bayer imao patentna prava, DoD je cekao 4 meseca dok Bayer nije podigao sasvim novu fabriku i krenuo sa proizvodnjom. Odlutao sam od teme, da dodam jos samo da od 10 "drug targets" (potencijalnih novih lekova) trziste ugleda jedan, eventualno dva leka, sto znaci da taj jedan lek (ili dva) treba da namire troskove od nekih 5-10 milijardi dolara (u zavisnosti od faze ispitvanja u kojoj su odbaceni) za sve ostale lekove koji nisu uspeli. Naravno na kraju balade vi vidite samo vrh ledenog brega tj. troskove da se proizvede jedna tableta (ili amortizer) koji su verovatno nekoliko centi ali se ona prodaje po 10 ili cak 100 dolara upravo da bi se pokrili troskovi i stvorio fundus za dalja istrazivanja. Da je po vasoj cenovnoj teoriji, ljudi bi i danas umirali od ogrebotina, prehlade, malarije, TBC-a jer niko ne bi imao sredstva da istrazuje. Slican princip osvajanja novih znaja vazi i za automobilsku industriju i generalno za napredak cele civilizacije, a nadam se i za vas, naravno osim ako ne hodate ogrnuti neustavljenim krznom, obozavate vatru i zrtvujete mlade device kako bi ste umilostivili bogove.

Ipak nadam se da se mozemo sloziti oko nekih stvari: ogromni troskovi marketinga koji se ugradjuju u cenu finalnog prizvoda, enormne premije vodecih ljudi po kompanijama (npr. VW-ov CEO za amerikuje je dobio 18 miliona za proslu godinu iako je poslovanje bilo losije nego prethodne godine), a sto se tice Srbije to su bezobrazno visoki porezi i carine koje gotovo da udvostrucuju cenu automobila u odnosu na cene na Zapadu.
Postovanje i ne zamerite mi.

Ovih 2.000 E su pre naucna fantastika, nego realnost. Nego prijatelju, ajde ti meni objasni kad je tako, zasto 50% proizvodjaca automobila posluje sa gubitkom, ukljucujuci tu i najveceg GM. Tako kao sto ti kazes mogu da rade monopolisti, ali u auto industriji nikad veca konkurencija nije bila, vidis da se kolju za svakog kupca, cak ih i drzava dampinguje da bi mogli da izdrze konkurenciju, a ti pricas o profitima od 300%. Mozda je 2.000 E cena sirovina od kojeg je sastavljen auto, tipa sirovo gvozdje, aluminijum, plastika, ali nikako cena samih delova. I svi se odmah primaju na ove senzacionalisticke tvrdnje, nas narod mnogo voli da prica o svetskim zaverama, eto cak su se i proizvodjaci automobila urotili protiv potrosaca.

Kolegi od "made of irony" sam odgovorio na pitanje o tome kako je moguce da cena troskova delova jedne Astre, Megana i slicno bude izmedju 2000 i 3000 eura.

Primeri sa patikama, multiprakticima, pc-om i odelima su bili demonstracija slicnih odnosa koji vladaju u FMCG (fast moving consumer goods) oblasti, odnosno u proizvodnji robe siroke potrosnje gde spadaju i automobili.

Namerno sam izbegao da pisem o pitanju troskova istrazivanja u auto industriji, jer bi to uzelo nekoliko strana teksta, i terorisalo forumase koje to ne zanima.

Poenta nase rasprave je u tome da vi niste imali priliku licno ili kroz kriticke prikaze drugih autora da sagledate sistem rada auto industrije, njenu drustvenu i globalnu moc, granjanja poslova i tokove novca, finansijske kombinacije i ono sto se zove "pranje novca" kroz familijarne firme za istrazivanje i razvoj, jer je to pored budzeta za marketing idealno mesto za kombinacije i malverzacije svakojakih vrsta. Zadnje afere u auto industiji sa mitom i korupcijom idu tome u prilog.

Razmislite o tome da su generatori razvoja auto industrije (motora, gorivnih celija, novih materijala, sistema vesanja, elektronike i slicno) uglavnom specijalizovane firme i labaratorije koje su nezavisne. Na ovom forumu imate mnostvo tekstova, ko je sta (AMG, Pireli, Brabco)uradio za kog proizvodjaca.

Mozda ste u pravu da je menjac pored dizajna, jedini element koji auto proizvodjaci razvijaju, i treba da znate da fabrike ne ugradjuju svaki sraf koji je nacrtan, vec celovitije sklopove koji gotovi stizu na montazu, pa par desetina hiljada crteza nije sto i hiljadu komponenti od kojih se skocka auto. Cak i hand made proizvodjaci luksuznih automobila delimicno koriste modularnu tehnologiju.

Upucujem vas da procitate nesto o sistemu dobavljaca Toyote i njenoj organizaciji nabavke i razvoja proizvoda. Tu cete odmah nauciti da su Toyotini dobavljaci glavni inovatori njenih resenja, a ne sama Toyota, ona samo skuplja i primenjuje najbolja resenja svojih par desetina hiljada dobavljaca.

To je donekle razlicito od faramceutske industrije, gde vi imate iskustva, zar ne?

Niko ne osporava da proizvodjaci automobila zaradjuju na svojim proizvodima. Zato se time i bave. Ipak ostaje cinjenica da veliki broj posluje na granici gubitaka jer sveukupni troskovi prevazilaze prihode. Potpuno je nevazno da li su ti troskovi interno generisani ili su placeni externim R&D firmama, dobavljacima delova... Auto industrija je uz sve svoje mane jedan od najvaznijih generatora razvoja ekonomije jedne zemlje (ne i jedini). Auto industrija je kreator ogromnog broja inovacija koje sezu dalje od cistih mehanickih unapredjenja. Smatra se da auto industrija ukljucuje direktno i indirektno oko 30% ekonomije zemlje. Pa kako bi se ekonomija razvijala na principima ciste filantropije? Uistinu bilo je i takvih "pokusaja" pokusaja, ali su se neslavno okoncali pre deceniju i po.

Cela zalopojka o zaradama proizvodjaca automobila je besmislena jer je tako u celokupnoj industriji. Mi se mozemo boriti protiv toga tako sto cemo ici pesice, jahati konje, brijati se britvama, prati u ladnom potoku, nositi hand made opanke...

Mala ispravka za Gandija: troskovi zarada, amortizacija i slicno se ne trpaju djuture u Balance sheet (Bilans stanja), vec pojedinacno u Income Statementu iliti u P/L-u(srpski - bilans uspeha). U BS se razgranicavaju samo R&D troskovi i aktiviraju svake godine u skladu sa prodajom proizvoda na koji se odnose.

I na kraju ne treba zaboraviti da ipak najvecu zaradu od prodaje vozila ostvaruju oni koji ne ucestvuju u proizvodnji a to je DRZAVA. Posebno nasa sa najvecim carinama u Evropi. Moja procena je da na automobilu srednje klase od 15.000 e, proizvodjac zaradi maximum hiljadu, dok najmanje 5.000 e otpada na drzavu (pa plus osiguranje pa harac uvoznika). Od onih prvih jos i imamo neke vajde pa i da im oprostimo zaradjenu hiljadarku, ali od ovih potonjih...

Citat: "...Poenta nase rasprave je u tome da vi niste imali priliku licno ili kroz kriticke prikaze drugih autora da sagledate sistem rada auto industrije..."

### Okay, konacno sam shvatio, vi ste novi John Forbes Nash Jr., a ja sam Shaban. Obzirom da se svrstavate u autore molio bih (ovo zaista bez ironije) za reference vasih knjiga i naucnih radova.

Citat: "...Razmislite o tome da su generatori razvoja auto industrije (motora, gorivnih celija, novih materijala, sistema vesanja, elektronike i slicno) uglavnom specijalizovane firme i labaratorije koje su nezavisne..."

### Ponovicu doslovno pitanje iz mog prvog komentara : ko su subjekti koji investiraju u R&D neovisnih automobilskih istrazivackih centara. Da li su to americki proizvodjaci pamuka, rumunski skupljaci perja, belgijski filatelisti, indonezanski ribari ili pak neko drugi? (Hint: auto-industrija).

Sto se tice mog iskustva u auto-industriji, imam pomalo, od domace (e tu se vec nesto moglo skalabudziti za 2000 evra), preko Mercedesa (kamioni), pa do Volvoa. Na kraju sam napustio tu oblast upravo zbog teskog stanja u celoj industrijskoj grani i stalnog kuburenja sa finansijama i namicanjem sredstava za nove projekte i R&D. Upravo to je i bio razlog da odgovorim na vasu "pipe-dream" opservaciju na nacin koji inace retko koristim.

Sto se tice Toyote, stvar je vrlo jednostavna, oni jos od sredine devedesetih koriste Shingovu "JIT Purchase & Supply" koncepciju i "Delayed Decision" management filozofiju, i koliko znam nista novo i epohalno u ovom segmentu CSS-a (Corporate Competitive Strategy) nisu implementirali od tada osim fine-tuninga i adaptacije ka CONWIP-u (Constant Work in Process) i integracije u HSE (Hybrid System Environment) i to apsolutno nema blage veze sa pristupom tehnoloskom aspektu R&D-ja u koji ulazu milijarde dolara godisnje. Mada i oni u nekim svojim fabrikama (Lexus, USA) koriste umesto kanbana tzv. "push" SCM sisteme kao sto je ERP (Enterprise Resource Planing). Ali kao sto vi rekoste da ne terorisemo ostale citatoce, ako vi imate neke novije informacije o njihovom Supply Chain Management-u cenio bih da me uputite na literaturu (opet bez ironije).

PS. Prema statistikama, dizajn automobila (uz ergonomiju enterijera) je jedan od najcescih stavki troskovnika koji se daje u outsourcing, tako da ni tu niste u pravu, ali poenta moje diskusije nije da dokazem ko je u pravu (to vi i sami sasvim dobro radite), vec da se dobro zabavim. Evo, obecavam da se vise necu javljati na ovaj post jer mislim da smo obojica dojadili ostalim komentatorima.

Svakako potez koji moze samo izazvati divljenje kod obicnih gradjana.20 i nesto % to se granici sa naucnom fantastikom! Jos ako uzmemo u obzir da su njihova vozila dosta trazena(nisu skupa) ja licno ocekujem da to, u vrlo skoroj buducnosti , bude najprodavaniji automobil u nasoj zemlji.Spojite to sve sa "neprevazidjenom" DACIJOM i dobijate pun efekat!

Generalno pad prodaje automobila, pa skok cena benzina, pa terorizam i vremenske nesrece koje ljude navode da stede, i eto nama rasprodaja automobila.

Ovakvi popusti su jos jedan od dokaza koliko su zapravo velike zarade na automobilima, iako zvanicna automobilska industrija kuka o malom marginama, sve vecem pritisku da automobili budu sofisticiraniji, a sve to naravno poskupljuje proces proizvodnje.

Istina je medjutim sasvim drugacija, pretpostavljamo da je prosecna cena materijala za jednog Golfa, Megana, Astre, negde oko 1,5 do 2.000 eura. Sve ostalo sto ulazi u dalje zidanje cene su plate, marketing, i pre svega najveca stavka pranja novca, koja se zove istrazivanje i razvoj.

Da ne bude zablude, zbog velikog obima operacija, kupaca i dobavljaca, resursa i tokova novca, auto industrija je idealna oblast za raznorazne marifetluke velikog kalibra, to jest za poslove od drzavnog interesa.

Zapitajte se samo kako to da Krajsler pre par decenija, Fiat zadnjih par decenija ili GM u zadnjoj dekadi nikako da propadnu a u dugovima su od po nekoliko milijardi dolara. Ima li tu racionalnosti.

Kinezi prave i prodaju skoro iste automobile sa 30% manjom cenom i vrlo su srecni zbog toga sto jako dobro zaradjuju. Doduse, jos uvek im stavka istrazivanja i razvoja nije dovoljno "razvijena" ali kada postane priblizice se svetskim cenama.

Malo, malo pa veliki proizvodjaci objave kako ce u razvoj novih modela u sledecih par godina uloziti milijardu ili vise eura. Zar je to logicno, kada razvoj pojedinacnih sistema automobila ide kroz neke sasvim druge istrazivacke timove i labaratorije, a ne kroz istrazivacke centre auto giganata. Npr Bosch sistemi, Intelovi cipovi, Philips svetlosne grupe, Microsoft softver, Sony audio i tv sistemi, Brembo kocnice, Ricaro sedista, Matsushita roboti za proizvodnju, CDH lakovi i boje, itd. Sta onda Mercedesu ostaje onda da razvija, njegovo je samo da primenjuje tudja saznanja i resenja i pokusa da ih uklopi u svoj proizvod, nema tu tolike skupoce.

Takodje, ove akcije benzinca po ceni dizelasa. Razlike u konstrukciji motora su toliko male da ne opravdavaju visu krajnju cenu dizelasa od 10-20%, osim zelje proizvodjaca da lepo zarade na povecanoj traznji za dizelima. Pa sada kada je kriza, sve moze da se izjednaci.

To je bila mala opservacija na temu da ovakvi popusti nisu nesto sto bi trebalo da nas iznenadi, naprotiv, to bi trebalo da bude neka realnija cena po kojoj bi stalno trebali da kupujemo.

Razocarenje. Renault sam cenio iz jedno jedinog razloga - akcija reciklaze matorih kanti koju su odrzavali svake godine. izgleda da su i oni (renault yu) shvatili u kojoj zemlji rade i zive i da je besmisleno uciniti bilo sta pozitivno za prirodu i zajednicu - daleko je lakse _samo_ sniziti cene do poda i napaliti raju, nego sniziti cene, preuzeti polovnjake, reciklirati ih, posaditi jedno drvo... koja greota. svaki put kad bih video renault-ov bilbord sa reklamom za "zelenu" akciju, isti bi izmamio osmeh odusevljenja na moje lice, a ovako ostaje jedino mrznja prema bezobzirnim zagadjivacima okoline. jedan euro "nula" auto (narocito dizeles, da ne spominjem dvotaktne) zagadjuje vise nego deset euro 3 automobila zajedno!!! pa vi razmislite zasto u nasim gradovima ne moze normalno da se dise.

Preporucujem svima da procitaju drugi komentar (u potpisu Gandi).Fenomenalna analiza sa apsolutno tacnim cinjenicama .Bravo majstore!

Da li ja ovo dobro vidim ili ova Renoova kola dolaze bez radija/cd-a? Pa to je zaista moguće samo tu u Jugi... bruka.

Mi smo toliko sitni za Reno da bi on izgleda mogao ovde i da pokloni hiljadu automobila godisnje na drzavnoj tomboli i da ne propadne zbog toga

Taj Renoov motor od 1.2 litra je sa 8, a ne kao sto pise sa 12 ventila. Proverite!

renoi su u standardnom paketu bez klime, bez radija, bez elektronske kontrole proklizavanja...a cene svih dodatnih opcija su naprasno porasle (primer je manualna klima sa 800 na 1200). svaka cast renou za akciju, ali je dobro biti upoznat sa svim okolnostima. sve u svemu, prosecan megan (1.5dci ili 1.6 16V) ce vas sa nekom standardnom opremom (confort + klima + CD + esp) izaci blizu 17K (sa popustom), sto je samo malo jeftinije od konkurencije.

super teorija o auto industriji, sa puno istine, ali smatram da je nerealna cifra da jedan megan, gold ili astra kosta 2000 evra. cisto sumnjam da logan kosta manje od 3000 evra a kamoli neki ozbiljniji auto. cenim da jedan normalan auto kosta 5-6 hiljada evra a prodaje se skoro za duplo. a i to bi jos preziveli, da nasi porezi i zakoni nisu najkatastrofalniji i pljackaski na svetu!

@Gandi:
Postovani, ocekujem da ce te vasu cenovnu i R&D "teoriju" potrvrditi i u praksi tako sto ce te za 2000 eura od delova koje ste pobrojali, u svome podrumu/garazi razviti i konstruisati automobil ravan Golfu/Meganu/Astri (ili barem Loganu). Ja cu biti vas prvi kupac!!!Takodje, mozete li navesti koji nezavisni istrazivacki tim ili laboratorija je razvila recimo MB-ov 3.5 motor, ili Audi-jev DSG ili GM-ov MRC, ili Toyotin Hybrid, ili...? Ne sporim da proizvodjaci koriste mnogo "3rd party" delova koji se koriste "off-shelf" u odredjenom sistemu (tj. automobilu) ali i te nezavisne laboratorije koje su ga razvile od necega moraju da se finansiraju. Molio bih za vase cenjeno misljenje ko su subjekti koji investiraju u R&D neovisnih automobilskih istrazivackih centara. Da li su to americki proizvodjaci pamuka, rumunski skupljaci perja, belgijski filatelisti, indonezanski ribari ili pak neko drugi? Konacno postoji i nesto sto se zove sistem integracija, da li je i to uracunato u onih 2 'iljade. Za svakog proizvodjaca je vrlo jednostavno izracunati cenu po jedinici proizvoda. Ti podaci su javni i dostupni kroz vise izvora, npr na Yahoo-ovoj finansijskoj strani ukucajte ticker proizvodjaca i provedite par sati na kategorijama kao sto su Balance Sheet, Cash Flow, Income Statement, SEC Filings. Poznavanje 4 osnovne matematicke operacije ce biti sasvim dovoljno da se izracuna "ball-park" suma za npr. GM-ovu jedinicu proizvoda. Ako, pak vi zaista mozete napraviti auto po ceni od 2000 eura siguran sam da ce vam Lee Iaccoca odmah ponuditi mesto Chief Executive Officer-a u Chrysler-Mercedes-u istog momenta kad sazna za ovu vest.

@izvinite na ironiji

Ne znam zasto tako kolega forumas reaguje na jednu tvrdnju koja se bazira na jednostavnim stvarima, da ne kazem na elementarnoj matematici i ekonomiji, pre svega na Zakonitosti velikih nabavki.

Taj zakon primenjen na auto industriju glasi:
"Ako pri pojedinacnoj kupovini cetiri amortizera koji ukupno kostaju npr 100 eura za gradjanina, u sta je ukljucena carina 20% i porez 18% (PDV, VAT i sl.), distribucija 1-5%, bankarske garancije 3%, valuta 3-5%, margina veletrgovca 10-12% i zarada malotrgovca 30-40%, onda mozemo realno proceniti da jedan Renault te iste amortizere za seriju od 400.000 vozila uzima po ceni od max 10 do 20 eura za sva 4 komada. Mozda i manje, jer je to kupovina velikog obima gde se cene definisu po kilogramu ili metru robe, to jest u ovom slucaju kg metala i litara ulja koji ulaze u sastav amortizera."

Jos fascinantija je kalkulacija sa plasticnim branicima, koji nas kostaju par stotina eura, a auto gigante par eura, jer oni samo placaju manje vise cenu plastike uvecanu za 3-5% na ime rada proizvodjaca.

Kada nastavite tom logikom shvaticete da je prosecna cena svakog pojedinacnog dela jako niska, i da su mozda najskuplji delovi hi fi uredjaji i navigacija, koji opet kada se kupuju na veliko ne predju 50 eura po komadu.

I kada tako krenete da sabirate par stotina delova automobila po pojedinacnim cenama od 1 euro i manje, pa sve do onih najskupljih od 20, 30, 40 eura, docicete do prosecne cene kostanja materijala za prosecan automobil od par hiljada eura.

Ako ste pazljivo procitali moj text u njemu pise da je to samo pretpostavljena cena kostanja materijala za izradu auta, a u to nisu ukljuceni ostali troskovi rada radnika, amortizacije opreme i robota, fiksnih troskova infrastrukture, marketinga, distribucije, razvoja i slicno, sto sve naravno se djuture prikazuje u Balance sheet-u.

Ocigledno je da nemate iskustva sa trgovinom i masovnom proizvodnjom, pa cu vam dati neke podatke o tome kao i o drugim proizvodima, sa kojima sam radio pa direktno znam. Na primer:

Sportske patike brandiranih proizvodjaca (Nike, Adidas, Puma) imaju cenu kostanja od 7 do 12 U$, gde su patike od 12 U$ one ultra skupe u maloprodaji od 150 do 200 U$.

Bela tehnika, multipraktik koji kosta 80 do 100 eura u radnji, pravi se po ceni od 10 do 11 eura. Napominjem, to je cena po kojoj fabrika u Kini prodaje taj artikal nekoj svetskoj kompaniji, uracunate su i zarade kineskih radnika.

Obican PC koji kosta u radnji 500 eura, kada ga placate u delovima na porudzbinu za 20.000 komada koje hocete da sastavite, izadje vas negde oko 50-70 eura trosak svih komponenti.

Odela muska koja u radnji kostaju od 300 do 1000 eura, proizvodna cena koju Gucci placa za ista su od 40 do 100 eura za ona najskuplja.

Ne bih da generalizujem postotke, jer za prehrambene artikle to nije uvek tako, ali 10 do 20% je cena proizvodnje nekih klasicnih masovnih roba koje sam ovde naveo. Kod lekova je to na primer jos manje, kod cigareta se to ne moze ni izracunati, jer je proizvodjacka cena cigarete ispod 1% od prodajne cene.

Ko ne veruje, neka malo uci, radi, stice iskustva, pa ce mu se samo kasti, kao sto rece cika Jova Zmaj, izvinite na ironiji.

Postovani Gandhi,

vi ste odjedared i bez najave sa automobila (Golf/Megan/Astra) presli na kineske patike, blendere i mlinove za kafu i pamucno donje rublje (sa 80% sintetike) kao kljucne argumente za vasu cenovnu teoriju. Na zalost niste odgovorili ni na jedno od mojih pitanja, ali ipak moram da postavim jos nekoliko:

1. da li vas "hipoteticki" automobil osim amortizera i plastike (branika), koristi i pedale, obzirom da nigde ne spominjete cenu pogonskog sklopa tj. motora i menjaca ili i oni ulaze u onu grupu od 30-40 eura (po komadu)?Ovo pitam jer imam vodu u kolenu, te mi takva vrsta pogona ne bi bila prikladna.
2. da li znate (iako to nije tema ove rubrike, ali vi ste spomenuli) koliko samo kosta silicijumski film za izradu jednog P4 mikroprocesora, ili koliko kosta izrada alata za stampu takvog filma, ili koliko kosta kvadratna stopa LCD ekrana?
3. da li ste sigurni da jedna automobil ima samo "par stotina delova"? (po mom iskustvu prosecan automobil ima 8000 - 10000 samo tehnickih crteza razlicitih delova i pozicija koje se u njega ugradjuju. Ovo znam jer sam radio na projektima vektorizacije, optickog arhiviranja i razvoja OO baza podataka za poznatog proizvodjaca automobila, teskih kamiona i brodskih motora).
3. spomenuli ste lekove (opet nema veze sa temom, te se izvinjavam svima koji budu citali dalje). Obzirom da zadnjih 3-4 godine radim u grupi za tehnicku podrsku biogenetickih istrazivanja u veoma uglednoj farmaceutskoj kompaniji, zaista bih volio da ste vi u pravu jer bi to znacilo da sam ja milioner, ali na zalost nije tako, a pitanje je sledece : da li znate koliko je vreme i cena razvoja jednog leka npr. za tretiranje kolorektalnog kancera? Ono se krece od 6 do 8 godina, a troskovi su od 800 miliona do jedne milijarde dolara (americkih). Razlozi za to su mnogi, na primer jedan je i taj sto proizvodjac mora biti siguran da vas sutra ta pilula nece ubiti kada je popijete, isto kao sto i proizvodjac automobila mora biti siguran da se necete zakucati u prvi zid kada sednete i upalite vas automobil. Cak sta vise drzava vas kroz patentna prava stiti kao proizvodjaca time sto u narednih 10-20 godina (u zavisnosti od leka) zabranjuje proizvodnju tzv. generickih (jeftinih) lekova iste vrste upravo da bi vasa kompanija imala vremena da se oporavi od enormnih troskova razvoja istog. Poznat je slucaj sa antibiotikom Cypro za tretiranje trovanja antraxom na koji je IP (intelectual property) imao Bayer. Nakon teroristickih napada 9/11 bilo je po americi i vise napada antraksom (sa smrtnim ishodima), a Cypro je jedini antibiotik kojim se trovanje antraksom moze zaleciti. E sad problem je bio taj sto se Cypro nije prizvodio vise od 10 godina i Bayer je svoju fabriku vec bio razmontirao. Americki DoD (Department of Defence) je dobio ponudu od jedne druge farmaceutske kuce koja je bila sposobna da krene sa proizvodnjom ovoga antibiotika za dve sedmice. Medjutim , obzirom da je Bayer imao patentna prava, DoD je cekao 4 meseca dok Bayer nije podigao sasvim novu fabriku i krenuo sa proizvodnjom. Odlutao sam od teme, da dodam jos samo da od 10 "drug targets" (potencijalnih novih lekova) trziste ugleda jedan, eventualno dva leka, sto znaci da taj jedan lek (ili dva) treba da namire troskove od nekih 5-10 milijardi dolara (u zavisnosti od faze ispitvanja u kojoj su odbaceni) za sve ostale lekove koji nisu uspeli. Naravno na kraju balade vi vidite samo vrh ledenog brega tj. troskove da se proizvede jedna tableta (ili amortizer) koji su verovatno nekoliko centi ali se ona prodaje po 10 ili cak 100 dolara upravo da bi se pokrili troskovi i stvorio fundus za dalja istrazivanja. Da je po vasoj cenovnoj teoriji, ljudi bi i danas umirali od ogrebotina, prehlade, malarije, TBC-a jer niko ne bi imao sredstva da istrazuje. Slican princip osvajanja novih znaja vazi i za automobilsku industriju i generalno za napredak cele civilizacije, a nadam se i za vas, naravno osim ako ne hodate ogrnuti neustavljenim krznom, obozavate vatru i zrtvujete mlade device kako bi ste umilostivili bogove.

Ipak nadam se da se mozemo sloziti oko nekih stvari: ogromni troskovi marketinga koji se ugradjuju u cenu finalnog prizvoda, enormne premije vodecih ljudi po kompanijama (npr. VW-ov CEO za amerikuje je dobio 18 miliona za proslu godinu iako je poslovanje bilo losije nego prethodne godine), a sto se tice Srbije to su bezobrazno visoki porezi i carine koje gotovo da udvostrucuju cenu automobila u odnosu na cene na Zapadu.
Postovanje i ne zamerite mi.

Ovih 2.000 E su pre naucna fantastika, nego realnost. Nego prijatelju, ajde ti meni objasni kad je tako, zasto 50% proizvodjaca automobila posluje sa gubitkom, ukljucujuci tu i najveceg GM. Tako kao sto ti kazes mogu da rade monopolisti, ali u auto industriji nikad veca konkurencija nije bila, vidis da se kolju za svakog kupca, cak ih i drzava dampinguje da bi mogli da izdrze konkurenciju, a ti pricas o profitima od 300%. Mozda je 2.000 E cena sirovina od kojeg je sastavljen auto, tipa sirovo gvozdje, aluminijum, plastika, ali nikako cena samih delova. I svi se odmah primaju na ove senzacionalisticke tvrdnje, nas narod mnogo voli da prica o svetskim zaverama, eto cak su se i proizvodjaci automobila urotili protiv potrosaca.

Kolegi od "made of irony" sam odgovorio na pitanje o tome kako je moguce da cena troskova delova jedne Astre, Megana i slicno bude izmedju 2000 i 3000 eura.

Primeri sa patikama, multiprakticima, pc-om i odelima su bili demonstracija slicnih odnosa koji vladaju u FMCG (fast moving consumer goods) oblasti, odnosno u proizvodnji robe siroke potrosnje gde spadaju i automobili.

Namerno sam izbegao da pisem o pitanju troskova istrazivanja u auto industriji, jer bi to uzelo nekoliko strana teksta, i terorisalo forumase koje to ne zanima.

Poenta nase rasprave je u tome da vi niste imali priliku licno ili kroz kriticke prikaze drugih autora da sagledate sistem rada auto industrije, njenu drustvenu i globalnu moc, granjanja poslova i tokove novca, finansijske kombinacije i ono sto se zove "pranje novca" kroz familijarne firme za istrazivanje i razvoj, jer je to pored budzeta za marketing idealno mesto za kombinacije i malverzacije svakojakih vrsta. Zadnje afere u auto industiji sa mitom i korupcijom idu tome u prilog.

Razmislite o tome da su generatori razvoja auto industrije (motora, gorivnih celija, novih materijala, sistema vesanja, elektronike i slicno) uglavnom specijalizovane firme i labaratorije koje su nezavisne. Na ovom forumu imate mnostvo tekstova, ko je sta (AMG, Pireli, Brabco)uradio za kog proizvodjaca.

Mozda ste u pravu da je menjac pored dizajna, jedini element koji auto proizvodjaci razvijaju, i treba da znate da fabrike ne ugradjuju svaki sraf koji je nacrtan, vec celovitije sklopove koji gotovi stizu na montazu, pa par desetina hiljada crteza nije sto i hiljadu komponenti od kojih se skocka auto. Cak i hand made proizvodjaci luksuznih automobila delimicno koriste modularnu tehnologiju.

Upucujem vas da procitate nesto o sistemu dobavljaca Toyote i njenoj organizaciji nabavke i razvoja proizvoda. Tu cete odmah nauciti da su Toyotini dobavljaci glavni inovatori njenih resenja, a ne sama Toyota, ona samo skuplja i primenjuje najbolja resenja svojih par desetina hiljada dobavljaca.

To je donekle razlicito od faramceutske industrije, gde vi imate iskustva, zar ne?

Niko ne osporava da proizvodjaci automobila zaradjuju na svojim proizvodima. Zato se time i bave. Ipak ostaje cinjenica da veliki broj posluje na granici gubitaka jer sveukupni troskovi prevazilaze prihode. Potpuno je nevazno da li su ti troskovi interno generisani ili su placeni externim R&D firmama, dobavljacima delova... Auto industrija je uz sve svoje mane jedan od najvaznijih generatora razvoja ekonomije jedne zemlje (ne i jedini). Auto industrija je kreator ogromnog broja inovacija koje sezu dalje od cistih mehanickih unapredjenja. Smatra se da auto industrija ukljucuje direktno i indirektno oko 30% ekonomije zemlje. Pa kako bi se ekonomija razvijala na principima ciste filantropije? Uistinu bilo je i takvih "pokusaja" pokusaja, ali su se neslavno okoncali pre deceniju i po.

Cela zalopojka o zaradama proizvodjaca automobila je besmislena jer je tako u celokupnoj industriji. Mi se mozemo boriti protiv toga tako sto cemo ici pesice, jahati konje, brijati se britvama, prati u ladnom potoku, nositi hand made opanke...

Mala ispravka za Gandija: troskovi zarada, amortizacija i slicno se ne trpaju djuture u Balance sheet (Bilans stanja), vec pojedinacno u Income Statementu iliti u P/L-u(srpski - bilans uspeha). U BS se razgranicavaju samo R&D troskovi i aktiviraju svake godine u skladu sa prodajom proizvoda na koji se odnose.

I na kraju ne treba zaboraviti da ipak najvecu zaradu od prodaje vozila ostvaruju oni koji ne ucestvuju u proizvodnji a to je DRZAVA. Posebno nasa sa najvecim carinama u Evropi. Moja procena je da na automobilu srednje klase od 15.000 e, proizvodjac zaradi maximum hiljadu, dok najmanje 5.000 e otpada na drzavu (pa plus osiguranje pa harac uvoznika). Od onih prvih jos i imamo neke vajde pa i da im oprostimo zaradjenu hiljadarku, ali od ovih potonjih...

Citat: "...Poenta nase rasprave je u tome da vi niste imali priliku licno ili kroz kriticke prikaze drugih autora da sagledate sistem rada auto industrije..."

### Okay, konacno sam shvatio, vi ste novi John Forbes Nash Jr., a ja sam Shaban. Obzirom da se svrstavate u autore molio bih (ovo zaista bez ironije) za reference vasih knjiga i naucnih radova.

Citat: "...Razmislite o tome da su generatori razvoja auto industrije (motora, gorivnih celija, novih materijala, sistema vesanja, elektronike i slicno) uglavnom specijalizovane firme i labaratorije koje su nezavisne..."

### Ponovicu doslovno pitanje iz mog prvog komentara : ko su subjekti koji investiraju u R&D neovisnih automobilskih istrazivackih centara. Da li su to americki proizvodjaci pamuka, rumunski skupljaci perja, belgijski filatelisti, indonezanski ribari ili pak neko drugi? (Hint: auto-industrija).

Sto se tice mog iskustva u auto-industriji, imam pomalo, od domace (e tu se vec nesto moglo skalabudziti za 2000 evra), preko Mercedesa (kamioni), pa do Volvoa. Na kraju sam napustio tu oblast upravo zbog teskog stanja u celoj industrijskoj grani i stalnog kuburenja sa finansijama i namicanjem sredstava za nove projekte i R&D. Upravo to je i bio razlog da odgovorim na vasu "pipe-dream" opservaciju na nacin koji inace retko koristim.

Sto se tice Toyote, stvar je vrlo jednostavna, oni jos od sredine devedesetih koriste Shingovu "JIT Purchase & Supply" koncepciju i "Delayed Decision" management filozofiju, i koliko znam nista novo i epohalno u ovom segmentu CSS-a (Corporate Competitive Strategy) nisu implementirali od tada osim fine-tuninga i adaptacije ka CONWIP-u (Constant Work in Process) i integracije u HSE (Hybrid System Environment) i to apsolutno nema blage veze sa pristupom tehnoloskom aspektu R&D-ja u koji ulazu milijarde dolara godisnje. Mada i oni u nekim svojim fabrikama (Lexus, USA) koriste umesto kanbana tzv. "push" SCM sisteme kao sto je ERP (Enterprise Resource Planing). Ali kao sto vi rekoste da ne terorisemo ostale citatoce, ako vi imate neke novije informacije o njihovom Supply Chain Management-u cenio bih da me uputite na literaturu (opet bez ironije).

PS. Prema statistikama, dizajn automobila (uz ergonomiju enterijera) je jedan od najcescih stavki troskovnika koji se daje u outsourcing, tako da ni tu niste u pravu, ali poenta moje diskusije nije da dokazem ko je u pravu (to vi i sami sasvim dobro radite), vec da se dobro zabavim. Evo, obecavam da se vise necu javljati na ovaj post jer mislim da smo obojica dojadili ostalim komentatorima.