Zbrinjavanje neizlečivih bolesnika

Obicno se ne razmislja o tom problemu dok se covek sam ne suoci sa neizlecivom bolescu u svojoj porodici. Preko potrebna organizacija, bilo kao savetodavna ustanova ili kao konkretno pruzanje pomoci. Kod nas ne postoji institucionalizovana pomoc ove vrste, lekari i medicinske ustanove beze, zatvaraju oci i vrata prek ovakvim bolesnicima i njihovim porodicama.

To je odlicna ideja, i dobro je da se i kod nas na tome radi. Ali molim vas vrlo je bitno ne praviti razliku u materijalnom statusu gradjana, ili po bilo kojoj drugoj osnovi.

Bolje ikad nego nikad. To je preko potrebna ustanova u svakom drustvu. Nadam se da ce i ostale opstine dobiti takve ustanove ili bar specijalizovanu sluzbu. Inace ako se pogleda godina osnivanja 1. hospisa u Britaniji - 1976 - toliko otprilike i kasnimo za razvijenom Evropom.

Tacno pre 11 godina umro mi je otac od ovakve bolesti. Cesto kad sam ga vozio kod lekara da primi inekciju, dobije recept za lekove ili da ga previju i mi i on smo dozivljavali uvrede i ponizenja od lekarskog
osoblja (cast izuzetcima).
Od njega se ocekivalo da sedi kuci sa nesnosnim bolovima, jer ce kako su mi rekli 'ionako da rikne'.
Smrt je docekao kao oslobodjenje od takvih moralnih bogalja, lovaca na plave koverte. Zato, ne osnivajte nikakve ustanove i ne bacajte pare. Menjajte, hapsite i oduzimajte dozvole za rad lekarima i bolnicarkama koji su obrukali profesiju kojom se bave. A takvih je veoma, veoma mnogo.

Nije osnivanje ove agencije znak za to da se približavamo razvijenom svetu nego se udaljujemo. Zašto? Pa da nam zdravstvo dobro funkcioniše nama takve organizacije ne bi ni trebale, a ovako ima svaki lekar da nas teši da ćemo bar da bolujemo prve klase pre nego što riknemo.

Postovanoj dr. Milicevic cestitke od sveg srca, najvise za istrajnost koju je pokazala da bi ova, vise nego humana zamisao, zazivela u nasoj sredini.

Pozdravljam ovu inicijativu. Moja majka boravi na Institutu za onkologiju. Nepokretna je. Nalazi se, sa jos 10 zena u sobi koja je ceo dan izlozena suncu. Klima vec mesec dana ne radi. Majstori se pozivaju na mesec dana, da bi utvrdili da ne radi. Moja majka je u toj pakleno vrucoj sobi svaki drugi dan suocena sa sestrama kojima treba 2h da se pojave, nakon njenog poziva.Zelimo da pomognemo, ali ne znamo kako jedan pojedinac moze da pomogne instituciji koja se brine o najmiliojoj osobi. Ova inicijativa pre svega je odraz ljudskosti, a ne evropeizacije.Ovakva pitanja, sa kojima covek i ne zeli da se suoci, dok ne mora, nisu najbolje resena ni u "razvijenom svetu", a pogotovo ne kod nas, gde su nepokretni, bolesni ljudi, kojima svaka pozitivna rec daje nadu koja mozda u ovakvim bolestim donosi i cudotvorno ozdravljenje, prepusteni na milost i nemilost sestara koje ne shvataju sta nepokretnom pacijentu u bolovima znaci trenutno okretanje, presvlacenje na vreme, osmeh i uljudnost.Cestitam Dr. Milicevic na hrabrosti da se upusti u jednu ovakvu borbu.

Obicno se ne razmislja o tom problemu dok se covek sam ne suoci sa neizlecivom bolescu u svojoj porodici. Preko potrebna organizacija, bilo kao savetodavna ustanova ili kao konkretno pruzanje pomoci. Kod nas ne postoji institucionalizovana pomoc ove vrste, lekari i medicinske ustanove beze, zatvaraju oci i vrata prek ovakvim bolesnicima i njihovim porodicama.

To je odlicna ideja, i dobro je da se i kod nas na tome radi. Ali molim vas vrlo je bitno ne praviti razliku u materijalnom statusu gradjana, ili po bilo kojoj drugoj osnovi.

Bolje ikad nego nikad. To je preko potrebna ustanova u svakom drustvu. Nadam se da ce i ostale opstine dobiti takve ustanove ili bar specijalizovanu sluzbu. Inace ako se pogleda godina osnivanja 1. hospisa u Britaniji - 1976 - toliko otprilike i kasnimo za razvijenom Evropom.

Tacno pre 11 godina umro mi je otac od ovakve bolesti. Cesto kad sam ga vozio kod lekara da primi inekciju, dobije recept za lekove ili da ga previju i mi i on smo dozivljavali uvrede i ponizenja od lekarskog
osoblja (cast izuzetcima).
Od njega se ocekivalo da sedi kuci sa nesnosnim bolovima, jer ce kako su mi rekli 'ionako da rikne'.
Smrt je docekao kao oslobodjenje od takvih moralnih bogalja, lovaca na plave koverte. Zato, ne osnivajte nikakve ustanove i ne bacajte pare. Menjajte, hapsite i oduzimajte dozvole za rad lekarima i bolnicarkama koji su obrukali profesiju kojom se bave. A takvih je veoma, veoma mnogo.

Nije osnivanje ove agencije znak za to da se približavamo razvijenom svetu nego se udaljujemo. Zašto? Pa da nam zdravstvo dobro funkcioniše nama takve organizacije ne bi ni trebale, a ovako ima svaki lekar da nas teši da ćemo bar da bolujemo prve klase pre nego što riknemo.

Postovanoj dr. Milicevic cestitke od sveg srca, najvise za istrajnost koju je pokazala da bi ova, vise nego humana zamisao, zazivela u nasoj sredini.

Pozdravljam ovu inicijativu. Moja majka boravi na Institutu za onkologiju. Nepokretna je. Nalazi se, sa jos 10 zena u sobi koja je ceo dan izlozena suncu. Klima vec mesec dana ne radi. Majstori se pozivaju na mesec dana, da bi utvrdili da ne radi. Moja majka je u toj pakleno vrucoj sobi svaki drugi dan suocena sa sestrama kojima treba 2h da se pojave, nakon njenog poziva.Zelimo da pomognemo, ali ne znamo kako jedan pojedinac moze da pomogne instituciji koja se brine o najmiliojoj osobi. Ova inicijativa pre svega je odraz ljudskosti, a ne evropeizacije.Ovakva pitanja, sa kojima covek i ne zeli da se suoci, dok ne mora, nisu najbolje resena ni u "razvijenom svetu", a pogotovo ne kod nas, gde su nepokretni, bolesni ljudi, kojima svaka pozitivna rec daje nadu koja mozda u ovakvim bolestim donosi i cudotvorno ozdravljenje, prepusteni na milost i nemilost sestara koje ne shvataju sta nepokretnom pacijentu u bolovima znaci trenutno okretanje, presvlacenje na vreme, osmeh i uljudnost.Cestitam Dr. Milicevic na hrabrosti da se upusti u jednu ovakvu borbu.