Misli proleće

citajuci ovu prekrasnu "cvetnu" kompoziciju, rekoh sebi - hajde da malo udruzenim snagama zapocnemo akciju razotkrivanja. jeste da autorka nije eksplicitno to pitala, ali cu ja ipak eksplicitno reci - rec je, dakle, o erihu slomovicu! srbinu, mojsijeve vere, kako bi se to takticno moglo formulisati. njegov istancani ukus, osecaj umetnickog rafinmana, sav trud, olicen u prelepim umetnickim delima neprocenjive vrednosti, jalovo trune u nekim vlaznim, mracnim podrumima (doduse, mozda podrumi i nisu takvi, ali se neminovno javlja takva asocijacija!). jos jedna sramota za srbiju, a pogotovo za "kadrove iz kulture", rukovodstvo muzeja.....
zasto se b92 malo ne bi angazovao na upoznavanju javnosti sa ovom temom?

Pa, evo ja cu da izgovorim ime tog cuvenog kolekcionara. U pitanju je gospodin SLOMOVIC (ako se ne varam) i porazno je sto se o takvim slucajevima ne prica javno. Doduse, pouzdano znam da su neki plemeniti i odgovorni ljudi pokusavali da ukazu na "mracnu istinu" pokradene i skoro unistene kolekcije, ali, kao sto to uvek biva (u zemlji Srbiji) - nisu naisli na podrsku....

stovani gosn urednice,
nama malim vrednim pcelicama koje trudno rade na obnovi ovog drustva u stranim multilateralnim organizacijama je od krucijalne vaznosti citanje jutarnjih vesti. a jos ako se desi da je utorak, kao danas.....pa jednostavno je nezamisliv bez male slatke stimulacije - Bombonjere!
nemojte da cekate podne, 1pm, 2pm.....dajte nam dozu slatkog svajcarskog zivota jos od ranog jutra, pliiiiiiiz!
ps uz sav rizik da sve prenesete g-dji laufer i da me ona posle grdi, ipak.... :)

Pazljivo sam procitao novo delo autorke iz "slatkog cokoladnog" izgnanstva ali iskreno jos pazljivije komentare na "zadatu" temu. Prosto ne mogu da se otmem ustisku da svi ovi komentari dolaze od osoba izuzetno bliskih samoj autorki pa prema tome nisu niti malo objektivni. Posebno oni koji vape za "malom" dozom Svajcarske odmah nakon citanja jutarnjih vesti. Boze dragi, kakva je to blasfemija. Ipak ima malo nade, ako Ministar kulture "pekar kojadin" (namerno malim slovima) ne zna za Slomovicevu kolekciju, "komentatorke' su itekako upucene. Ipak ima nade da cemo jednog dana zaista i moci da se divimo istinskim remekdelima umetnosti, a ne polu rastopljenim vostanim likovima "moderne" srpske istorije u koje ukljucujem i masnokose pomocnike "pekara kojadina" koji u najlepsem svetlu nose diogenovu lampu i traze "umetnika tj. coveka' kome bi ponudili grozdje. Urednistvu i citateljima se izvinjavam, ali podrumi u muzeju su zaista kao iz opisa ovih "komentatorki". Na kraju dozvoli te mi da citiram jednu istorijsku velicinu kaoja na zalost jos uvek nije otkrila cak ni onaj sapun nastao od svinjske masti i pepela, a tice se svih nas "avionu slomicu ti krila, da ne letis ona bi tu bila". Tako drage komentatorke ili sad ili nikad jer u zemlji u kojoj se loce litar rakije i pet piva za medalju, u kojoj pom. ministra kulture daje tipove za sportsku prognozu, ministar nudi "grozdje" umetnicima (podsvest je cudo... bobice zar ne?, daju se nagrade za najboljeg KOLJACA svinja, dobro je i da za Slomovica ima mesta i u podrumu.

Naravno, Erih Slomovic. Secate se sjajnog filma o njemu, "Donator"?
Moji pokusaji da ma sta vidim od nekada bogatog fonda Narodnog Muzeja u Beogradu zavrsavali su se u poslednje dve godine iznenadjenjem i razocaranjem. Kao da me nesto jos moze iznenaditi... Leti, naravno, ne radi air-conditioning, pa se umetnicka dela dobro cuvaju u u fundusu od neprijatne i nepredvidive srpske klime i daha zalutalog posetioca, uznemirenog lepotom nacionalnog blaga ili impresivne Slomoviceve kolekcije. Zimi se odrzi poneki koncert u Atrijumu, za one koji prezive preko snega i neociscenog leda do odredista, nacionalnog muzeja ... Secate li se kako je nekad bilo, elegantni i dekadentni Beograd izmedju dva rata iz babinih i dedinih prica, optimisticki Beograd kasnih pedesetih i sezdesetih iz maminih i tatinih prica, nejasna licna secanja na bolje dane “srecne” Jugoslavije kasnih sedamdesetih i britke jos snazne slike bombardovanja Beograda 1999 ... da li se sve to zaista dogodilo? Da se to sa nama opet ne igra fausse reconnaissance, secanje na dane kojih i nije bilo, bar ne u mom zivotu, sada na drugom kraju sveta? Secam se ipak svog uzbudjenja kada je zbirka Eriha Slomovica prikazana u Narodnom Muzeju u Beogradu u svoj svojoj lepoti nereda strasnog kolekcionara, i secam se kataloga izlozbe i zara svoje zelje da ga kupim. Na izlozbu sam otisla cetiri puta. Ne znam da li se njegovo ime danas u Beogradu pominje sapatom, ne verujem, mislim da ga se niko vise ne seca. Osim nas. Ako je postojao. Naravno, Erih Slomovic.

Najbolja prica do sad, podstakla je i komentatore. Izložbe, predstave, koncerti, negde izvan granica - o tome želim da čitam.

citajuci ovu prekrasnu "cvetnu" kompoziciju, rekoh sebi - hajde da malo udruzenim snagama zapocnemo akciju razotkrivanja. jeste da autorka nije eksplicitno to pitala, ali cu ja ipak eksplicitno reci - rec je, dakle, o erihu slomovicu! srbinu, mojsijeve vere, kako bi se to takticno moglo formulisati. njegov istancani ukus, osecaj umetnickog rafinmana, sav trud, olicen u prelepim umetnickim delima neprocenjive vrednosti, jalovo trune u nekim vlaznim, mracnim podrumima (doduse, mozda podrumi i nisu takvi, ali se neminovno javlja takva asocijacija!). jos jedna sramota za srbiju, a pogotovo za "kadrove iz kulture", rukovodstvo muzeja.....
zasto se b92 malo ne bi angazovao na upoznavanju javnosti sa ovom temom?

Pa, evo ja cu da izgovorim ime tog cuvenog kolekcionara. U pitanju je gospodin SLOMOVIC (ako se ne varam) i porazno je sto se o takvim slucajevima ne prica javno. Doduse, pouzdano znam da su neki plemeniti i odgovorni ljudi pokusavali da ukazu na "mracnu istinu" pokradene i skoro unistene kolekcije, ali, kao sto to uvek biva (u zemlji Srbiji) - nisu naisli na podrsku....

stovani gosn urednice,
nama malim vrednim pcelicama koje trudno rade na obnovi ovog drustva u stranim multilateralnim organizacijama je od krucijalne vaznosti citanje jutarnjih vesti. a jos ako se desi da je utorak, kao danas.....pa jednostavno je nezamisliv bez male slatke stimulacije - Bombonjere!
nemojte da cekate podne, 1pm, 2pm.....dajte nam dozu slatkog svajcarskog zivota jos od ranog jutra, pliiiiiiiz!
ps uz sav rizik da sve prenesete g-dji laufer i da me ona posle grdi, ipak.... :)

Pazljivo sam procitao novo delo autorke iz "slatkog cokoladnog" izgnanstva ali iskreno jos pazljivije komentare na "zadatu" temu. Prosto ne mogu da se otmem ustisku da svi ovi komentari dolaze od osoba izuzetno bliskih samoj autorki pa prema tome nisu niti malo objektivni. Posebno oni koji vape za "malom" dozom Svajcarske odmah nakon citanja jutarnjih vesti. Boze dragi, kakva je to blasfemija. Ipak ima malo nade, ako Ministar kulture "pekar kojadin" (namerno malim slovima) ne zna za Slomovicevu kolekciju, "komentatorke' su itekako upucene. Ipak ima nade da cemo jednog dana zaista i moci da se divimo istinskim remekdelima umetnosti, a ne polu rastopljenim vostanim likovima "moderne" srpske istorije u koje ukljucujem i masnokose pomocnike "pekara kojadina" koji u najlepsem svetlu nose diogenovu lampu i traze "umetnika tj. coveka' kome bi ponudili grozdje. Urednistvu i citateljima se izvinjavam, ali podrumi u muzeju su zaista kao iz opisa ovih "komentatorki". Na kraju dozvoli te mi da citiram jednu istorijsku velicinu kaoja na zalost jos uvek nije otkrila cak ni onaj sapun nastao od svinjske masti i pepela, a tice se svih nas "avionu slomicu ti krila, da ne letis ona bi tu bila". Tako drage komentatorke ili sad ili nikad jer u zemlji u kojoj se loce litar rakije i pet piva za medalju, u kojoj pom. ministra kulture daje tipove za sportsku prognozu, ministar nudi "grozdje" umetnicima (podsvest je cudo... bobice zar ne?, daju se nagrade za najboljeg KOLJACA svinja, dobro je i da za Slomovica ima mesta i u podrumu.

Naravno, Erih Slomovic. Secate se sjajnog filma o njemu, "Donator"?
Moji pokusaji da ma sta vidim od nekada bogatog fonda Narodnog Muzeja u Beogradu zavrsavali su se u poslednje dve godine iznenadjenjem i razocaranjem. Kao da me nesto jos moze iznenaditi... Leti, naravno, ne radi air-conditioning, pa se umetnicka dela dobro cuvaju u u fundusu od neprijatne i nepredvidive srpske klime i daha zalutalog posetioca, uznemirenog lepotom nacionalnog blaga ili impresivne Slomoviceve kolekcije. Zimi se odrzi poneki koncert u Atrijumu, za one koji prezive preko snega i neociscenog leda do odredista, nacionalnog muzeja ... Secate li se kako je nekad bilo, elegantni i dekadentni Beograd izmedju dva rata iz babinih i dedinih prica, optimisticki Beograd kasnih pedesetih i sezdesetih iz maminih i tatinih prica, nejasna licna secanja na bolje dane “srecne” Jugoslavije kasnih sedamdesetih i britke jos snazne slike bombardovanja Beograda 1999 ... da li se sve to zaista dogodilo? Da se to sa nama opet ne igra fausse reconnaissance, secanje na dane kojih i nije bilo, bar ne u mom zivotu, sada na drugom kraju sveta? Secam se ipak svog uzbudjenja kada je zbirka Eriha Slomovica prikazana u Narodnom Muzeju u Beogradu u svoj svojoj lepoti nereda strasnog kolekcionara, i secam se kataloga izlozbe i zara svoje zelje da ga kupim. Na izlozbu sam otisla cetiri puta. Ne znam da li se njegovo ime danas u Beogradu pominje sapatom, ne verujem, mislim da ga se niko vise ne seca. Osim nas. Ako je postojao. Naravno, Erih Slomovic.

Najbolja prica do sad, podstakla je i komentatore. Izložbe, predstave, koncerti, negde izvan granica - o tome želim da čitam.