Kako (ne) biti podstanar u Srbiji

U Nemackoj je svaki covek odgovoran za svoje stambeno pitanje i postoje citave porodice koje ceo zivot iznajmljuju stan i to je sasvim normalno. NIkom ne pada na pamet da se zali drzavi da mu "resi stambeno pitanje". To je cista komunisticka, populisticka glupost, iz koje su se izrodile svakakve nepravde. Ne razumem ni primer sirote porodice koja je podstanar. Pa sta?! Ako nemas para za stan onda si podstanar i tacka. Je l' treba Vlada da kupuje podstanarima stanove?! Drugo je taj haos i preterane cene, to je zakonski deo price koji drzava moze i mora da uredi. ALi da se neko zali zato sto placa kiriju?! Sa druge strane, sirota porodica ima sigurno ogromnu kucu na selu plus imanje i njive, koje stoje prazne, tj. baba i deda tamo zive. A sirota porodica bas hoce da stanuje u Beogradu. I sad treba gradonacelnik da im "resi stambeno pitanje" jer je placanje kirije "nehumano"?!

Eh!Nije to baš tako. Jedno je biti podstanar u Njujorku gde daješ malo više od trećine svoje plate za stan mesečno, a ovde, u Beogradu, ako zeliš da imaš stan u kome mozeš da se okupaš i ugreješ zimi, moraš da daš celu mesečnu platu. Jedino što je dobro u Beogradu, je što je bio jedan konkurs za stanove prošle godine, a tamo... ne znam da li naši mogu da konkurišu za stanove!!!!

Ovo je stvarno strasno, pri tome ne mislim da nije problem toliko da ima mnogo ljudi koji zive kao podstanari, vec cinjenica kolike su cene najamnine. Ja zivim u Frankfurtu koji spada u najskuplje gradove na svetu (aktuelno je valjda 13. na listi), a ovde je cena za najamninu od 10 - 12 EUR po kvadratnom metru. Svi mi znamo da je Frankfurt finansijski centar evrope i da svaka banka koja se iole ceni ovde ima predstavnistvo, tako da niko nema dileme zasto je grad toliko skup, na kraju krajeva su i plate na veoma visokom nivou. Al bas me interesuje koje je opravdanje da su cene takve u Beogradu? Mislim da prosecna plata nije 4000 EUR, niti da je Beograd finansijski centar niti industrijski centar u evropskim razmerama! Problem je u tome sto su ljudi pohlepni i glupi, jedni sto traze tolike cene a drugi sto ih placaju. Pri tome valja napomenuti da peovladjuju oni glupi, jer da oni odbiju da plate tolike cene u veoma kratkom roku bi se cene normalizovale, jer dzaba ti stan koji cenis soma evra kada niko nece da ga iznajmi. Ako mi ikada budemo nameravali da postanemo clan EZ to ce morati da se sredi. Inace u "normalnim" zemljama postoje institucije koje se bave time problemom i koje tako idu i kaznjavaju ljude koji traze nesrazmerne cene za nekretninu, jer se to svuda zove zelenastvo. Ovo nema veze sa slobodnom ekonomijom, to je smrt za svaku drzavu, te se drzava stara o tome da ne dodje do toga.

Mislim da je jedan od glavnih problema u Srbiji sto ne postoji (ili pak, ako postoji a ona se ne primenjuje) jasna zakonska regulativa oko zakupa stanova. Npr. u Australiji gde ja zivim, postoji standardni ugovor, koji je u stvari zakonski akt, i koji mozete kupiti u bilo kojoj prodavnici novina. Gazda i stanar onda potpisuju taj ugovor, koji jasno propisuje da npr. stanar mora da polozi depozit koji je jednak iznosu kirije za 4 nedelje (ovde se kirija placa nedeljno). Ako se izdaje namesten stan onda je depozit jednak 6-nedeljnoj kiriji. Depozit ne stoji kod gazde vec kod drzave (odredjenog departmana) tako da gazda ne moze da odlucuje o tome da li ce da zadrzi depozit ili ne po iseljenju. Ako dodje do odredjenog spora, depozit stoji kod drzave dok se spor ne resi. Tacno je propisano da gazda mora da odrzava stan, tj. da popravlja kvarove na elektro-instalacijama, slavine koje cure itd. Kada bi se tako jedna precizna regulativa donela i strogo postovala u Srbiji mislim da bi zakupcima (ili podstanarima) verovatno bilo mnogo lakse. Pozdrav iz Sidneja.

U selima oko velikih gradova u Srbiji ima jako puno napuštenih kuća. Ljudi se potucaju po iznajmljenim stanovima u gradovima, plaćaju kirije a sa druge strane čitava imanja propadaju po selima iako postoje svi potrebni uslovi (asfalt, struja, telefon, - samo nema naroda). Sve je to indikator loše prostorne politike, kao i svesti naroda. Svi misle da će lepše i bogatije živeti u gradu. U svetu je trend život van velikih gradova.

Stanje je, našalost, takvo kakvo je. Jednom rečju užasno. Veliku, ako ne i jedinu ulogu u nastalom haosu, odigrala je i još uvek igra, država. Kojoj je stambena izgradnja bila zadnja rupa na svirali. Oni, koji su odlučivali uvek su rešavali svoja stambena pitanja. Veoma lako. Kao nezamenljivi kadar. Ili, za "velike" doprinose napretku ove zemlje. Nisu morali da kupuju ni placeve za izgradnju. Jednostavno su ih dobijali, Za badava ili džabe, svejedno. Zbog toga je bio enorman pritisak onih, večito drugih, na periferiju Beograda. Otuda su nastala naselja slična favelama u Južnoj Americi. Imamo Katangu nadomak Beograda. Nije potrebno ići u Afriku. Umesto da država počne da se bavi tim problemom i isparceliše raspoloživo gradjevinsko zemljište, za one koji hoće da rade i grade, uloga države se svela na RUŠENJE. To je bila nagrada "zločincima" koji su hteli sami da reše svoj stambeni problem. I podignu krov nad glavom. Svugde u svetu takvi ljudi se stimulišu i daje im se mogućnost da grade. Jer "gradeći sebe, grade i državu". Nažalost mnogi, koji odlučuju, tako ne misle. Jer na taj način TA država ne bi bila JA. Zbog toga će još dugo "gologuzija" da kaska ispred države. I imaće permanentni utisak da radi nešto što je protiv zakonito. Zar i najnovija odluka vlade o zabrani uvoza automobila, svojih automobila, koje gastarbajteri voze i planiraju da uvezu prilikom povratka kući, ne govori u prilog tome. Da su ovoj državi najveći protivnici oni koji hoće nešto da stvore i da se izdignu iz mulja u koji ih "neka sila" permanentno vraća.

Neverovatno! Drzava mora nesto da uradi po pitanju zastite kako stanara, tako i zakupodavca.
Drugo, kada se pomisli da je kirija 1000 eura,u ovoj besparici i da je to cista zarada zakupodavca, onda stvarno treba zastititi osobu koja postaje stanar stana. Ne potpisuju se nikakvi ugovori i naravno sve ide nelegalno da se ne bi placao porez, a pored toga, bez ugovora, izdavac moze da radi sta hoce sa podstanarom, pa i da ga izbaci na kraju, jer stanar nema zastitu na papiru, odnosno ugovor. Ako na pr. stanar osteti nesto u stanu, treba da postoji napismeno da on to mora i da popravi, a ne da beze sa neplacenim racunima! Veoma lako, ali izgleda u Srbiji veoma tesko, lepo je ziveti u besplatnoj zemlji, koristiti sve od nje A NE PLACATI POREZ toj istoj zemlji, da bi iole napredovala!

Mene ne interesuje Hag i haski optuzenici, ne interesuje me plan o decentralizaciji, ne interesuju me rezolucije i koalicije, interesuje me samo zasto mi treba 500 godina da ustedim za garsonjeru?

Zivotno vazna tema za sve podstanare a domaci zadatak za Gradonacelnika Bogdanovica i buducu gradsku vlast. Gospodo, od Vas ocekujemo reprizu proslogodisnjeg konkursa. Biti dvadeset i peti "ispod crte" nije lako. Od novog konkursa ocekujem mnogo...

Beogradski podstanari - Selite se za Majdanpek. Tamo mozete naci komforan stan od 60m2 za 5 000 evra, a mogu se naci i jeftiniji. A, da umalo da zaboravim -Kompletna privreda i gradsko komunalno preduzece su u potpunom kolapsu, ali to samo doprinosi jedinstvenom sarmu tog gradica okruzenog sumama, koji se nalazi u blizini nacionalnog parka "Derdap".

Ova vest sasvim lepo ilustruje ceo apsurd naše "stambene politike", ako se haos i bezidejnost uopšte može nazvati politikom. Dok u centru Beograda cene premašuju čak i cene u evropskim metropolama, na samo 30-tak kilometara od centra placevi i gotove kuće se s mukom prodaju budzašto, za manje nego što je cena ugrađenog materijala. Zašto? Zbog idiotske politike države u poslednjih 50-tak godina komunalna i saobraćajna infrastruktura van velikih gradova potpuno je nerazvijena, tako da 90% tih naselja nema pristojne puteve, vodovod, kanalizaciju, struju, ambulantu, školu i saobraćajne veze s Beogradom. Iz ličnog iskustva znam da se za 40-tak hiljada evra, što je jedva garsonjera u Beogradu, u okolini Beograda (Ripanj, Barajevo, za severni deo ne znam) može izgraditi solidna porodična kuća od 120 do 150 kvadrata na placu od 10-ak ari. E ali, vrlo teško je naći plac sa asvaltnim putem i mogućnošću priključka na vodovod, struja se jedva nešto lakše dobija, telefon nikako, a kanalizacije gotovo da nigde nema. Osim toga ako čovek radi u Beogradu, treba računati i troškove prevoza, tj. obavezan je auto, najbolje dizel, jer je to 50-70 km dnevno. O kvalutetu javnog međugradskog prevoza ne vredi trošiti reči. Najnovija zabrana uvoza polovnjaka u crno će zaviti ljude koji žive u predgrađima.
Moj predlog nadležnima je: valorizujte predgrađa. Napravite infrastrukturu i saobraćajne veze tako da ljudi požele da žive u predgrađu i da se ne guraju u centar. Ulaganje u infrastrukturu predgrađa dugoročno se državi više isplati i rešava više stambenih problema nego izgradnja veoma skupih a malobrojnih kvadrata u centru. Tako profitira samo nekoliko povlašćenih mafijaša koji dobiju (ili otmu) lokacije za gradnju u centru.

Stanarine diktira trziste, a nekakvo trziste postoji cak i neuredjenoj zemlji kakva je Srbija. To trziste stanova u Beogradu je vrlo surovo iz nekoliko razloga:
prvo: u Beograd dolazi mnogo ljudi zbog studija ili posla, i mnogi od njih tu ostaju jer se jedino u Beogradu moze naci kakav-takav posao,
drugo: prigradski prevoz je takav da ne omogucava da neko npr. radi u centru a zivi 30-40-50 km odatle (sto je na zapadu normalno), shodno tome stanarine drasticno opadaju sa udaljenoscu od centra (opet drugacije nego na zapadu)
trece: nikakvi zakoni ne kontrolisu stanodavce koji niti placaju porez niti imaju bilo kakve odgovornosti za bilo sta,
cetvrto: podstanari stanuju "na crno" i nikakvi zakoni ih ne stite od samovolje stanodavaca, po sistemu "cuti i trpi" ili "ako ti se nesto ne dopada, ti se seli".
A podstanari nisu glupi nego rade i zive onako kako moraju, tj. kako im okolnosti nalazu. Te okolnosti u Srbiji su katastrofalne i idu na ruku jedino prevarantima, lopovima, zelenasima i slicnoj bagri. To vazi za mnoge aspekte zivota, ne samo za stanovanje. Na zalost.

Jedini nacin je dobiti na lotou, sad je nekih 15 miliona dinara, taman za dobar stan, kola i jos nesto usput. Ja od '98. zivim o podstanar u Beogradu, od kad sam dosla da studiram. Moj brat je do '93. ovde, sad ima odlicnu platu za nase prilike, placa stan 250 evra, ali nema sanse da uzme kredit za stan, jer su kamate velike! Kad krene da racuna koliko je para do sada dao za stanarinu, smuci mu se...Stvarno bi neko u ovoj drzavi trebao da povede racuna o tome, da se nekako opamete vlasnici stanova po Beogradu, to su apsolutno nerealne cene. Moji prijatelji koji zive u inostranstvu ne mogu da veruju kolike su ovde zakupnine. A jos i ne placaju porez na to! Strasno!

Svaki put kad se vratim u Srbiju na odmor zacudim se kako mnogi ljudi kao svoj osnovni zivotni cilji osnovu egzistencije navode izdavanje stana. Dokopas se nekako stana (a zna se ko je dobijao za vreme komunizma) i onda zivis od rente. Naravno da onda cele porodice zive na racun drugih celih porodica i nemaju nameru da nesto krenu da rade niti smatraju da je njihov stav nemoralan. Jos su oni "kul" jer su se snasli...

Tržišna ekonomija boli, a? Boli i ovde, u Londonu, na istu foru. Kad vidim koje cene spominju ljudi kao "evropske", dođe mi da istrčim na ulicu i vrištim od užasa. Ovde je za iznajmljivanje iole pristojnog trosobnog stana 15 milja od posla potrebno nekih 1500 funti mesečno. Kvadratura ne igra nikakvu ulogu u ceni stambenog prostora - isključivo lokacija. Cene iznajmljivanja su slične cenama otplate kredita, ali je za kredit potrebna podloga i sigurnost - a o kupovini kuća ni kešom ni kreditima već pet godina nema ni govora za nas a ni lokalnu omladinu, jer su suburbani krševi od engleskih kuća dostigli sulude cene reda veličine pola miliona do milion funti u kojekakvim seljanama.
Međutim, ostrvo je prenaseljeno, relativno ekonomski stabilno, i to mu dođe to. Potražnja postoji, tržište diktira cene. A ako nam se ne dopada, možemo da se slikamo.

Ovolike cene ne idu u prilog resavanju problema "bele kuge". Srbija je najstarija nacija u Evropi...

Ogromne kolicine nelegalno stecenog novca trebalo je nekako òprati. Kupovanjem po povoljnim cenama nekretnina u vreme kada narod nije imao sta da jede danas se, evo vidimo, višestruko isplati. Hajde da se više ne pravimo naivni, jer ne treba biti naročito pametan da bi se ova činjenica uvidela.

Za one koji mozda jos nisu culi, drug Tile je otisao u vecna lovista pre skoro 25 godina a berlinski zid je pao pre skoro 15! Ovo sto se desava kod nas je trzisna ekonomija. Kada bi infrastruktura bila bolja mozda bi mi ziveli i malo dalje od centra pa putovali lokalnim ali brzim vozovima do posla kao i cela Evropa. Sela i varosi nam ostaju prazna, svi bi da budu Beogradjani. Moze ali ce i da kosta. Nazalost, nema vise nista za dzabe. Kad nam dodju Evropljani da vode svoja preduzeca, bice cena jos veca. Pa ko voli nek izvoli. I ja bi da sam Evropoljanin, pa placam njihove daleko vece cene. Ko mi je kriv, kad ne budem vise mogao, vraticu se u svoje selo zvano Beograd. Sve je stvar izbora.

Sutra pisem Toniju Bleru da mi odmah dodeli jedan dvosoban "stancic" na Fulham Road-u. Kakav je to nacin, ovde sam vec tri godine i radim i jos moram da placam za stan na periferiji (40 km od centra). To sto uvek mogu da se vratim u prazan stan u Beogradu, to nema veze. Meni mora da se dodeli stan ovde i tacka! A ne da iznajmljujem za 200 funti NEDELJNO i to na periferiji. Kad dobijem decu, odmah trazim prosirenje za minimum cetvorosobni. Pa navikao sam ja, Tita je to standard. A sta, umro? Ko je kriv vama zapadnjacima sto se gurate po garsonjerama i placate stotine funti, kad ne znate da pisete zahteve Bleru.

Stan od nekih 110 kvadratnih metara u strogom centru Toronta na dva sprata u novogradnji koja izgleda fantasticno luksuzno kosta 335 hiljada kanadskih dolara sto mu dodje oko 200 hiljada evra - znaci isto kao i u Beogradu. Evo i link http://www.remaxcondosplus.com/cgi-bin/tame/property.html?cart=04J11rsa.byy&propid=C474186&agent1=ursinib
E sad u stanu dobijes jos i glanc nov frizider, masinu za pranje i susenje vesa, sve kuhinjske elemente, klima uredjaj itd itsl. Zgradu ciste non-stop, garaza uredna i svetla... portir u hodniku, bazen, teretana i slicne pogodnosti.
E sad ako u jednoj od najbogatijih zemalja na svetu - luksuzan (znaci ne prosecan) stan u centru najveceg i najskupljeg grada kosta isto kao stan u prestonici jedne od najsiromasnijih zemalja na svetu... tu stvarno nesto nije u redu?!?!

Sve su to zakoni tržišta. Pretpostavljam da u Beogradu ima puno ljudi koji dobro zarađuju i oni su u stanju da plaćaju tolike kirije. Ovde u Novom Sadu je slična situacija, mada je kvadrat nešto jeftiniji. U poslednjih 12-14 meseci cene stanova su skočile za 10000 evra. Prvo se privatizuje Sintelon, pa Apatinska pivara, pa tako redom. Ko god dođe do većih para kupuje nekretnine u gradu. Sa druge strane, ono što se danas gradi je urbanistička katastrofa i nije mi jasno kako se ljudi odlučuju za kupovinu stanova u novim zgradama oko kojih nema ni 2 kvadratna metra prostora za parkiranje, o prostoru za igru dece ili nekom obdaništu da i ne govorim. Bitno je da su u prizemlju zgrade lokali u kojima će se otvoriti hiljaditi mini-market.

Ja bih samo da podsetim one koji nisu odavno bili ovde, a i ocigledno ih ne zanima previse sta se ovde dogadja, da se ne mogu meriti London i Fullham Road i slicno (a ni Pariz, ni Njujork, niti bilo koja svetska metropola) sa Beogradom i bilo kojom ulicom u centru, a o periferiji da i ne govorimo. U svetu su tacno poznata i zakonom utvrdjena prava i obaveze "gazda" i "podstanara", a vlasnik stana (firma ili osoba, svejedno) placa porez drzavi, sto kod nas ne postoji ni kao zamisao. Zahvaljujem se onima koji su nam pruzili prave informacije kako to izgleda u Kanadi, Australiji i Nemackoj, a ne kukaju kako to bezobrazni Beogradjani sa prosecnom platom od 150 evra mesecno ne mogu da placaju stanarine od 200 pa navise.

Zar je moguce da se govori o tome, o toj najelementarnijoj potrebi? Mozda sanjam?! Samo mogu jedno reci: strasno i jadni mi. Imam 30 godina i jos uvek zivim sa mamom i tatom! Hej, ko ce uciniti nesto za nas, ko ce nam pomoci, kooo? Cujem krik u sebi, kao da se radi o stanu od zlata a ne od betona.
Kako zene da radjaju kad nemaju svoj stan, svoj kutak? I onda panika - izumire nacija! Mozda ce se taj problem resiti na primer kada budem imala 50 godina ali da li ce mi onda trebati stan - pred kraj zivota? MOZDA!?

Pa sta ima tu da se cudi, sve je to normalno. Ja sam u Nju Jorku vec pet godina i zivim kao podstanar, placam stan $700 a mjesecna plata mi je $1800. Drugo, u ovom tekstu se pominje da ce vecina njih docekati penziju kao podstanari. Ja znam ljude, i to vecina njih, zive ovde vise od 20 godina i jos uvijek su podstanari. Bolje im je tako nego da kupe kucu i da placaju kredit 30 godina, dakle, raditi citav vijek za kucu, a drugo, ako je platis $300000 nakon 30 godina te izadje $600000. Zato bolje vam je Beogradjani da budete podstanari, nece vas boljeti glava od nicega, vjerujte mi.

Ovo je stvarno strasno, pri tome ne mislim da nije problem toliko da ima mnogo ljudi koji zive kao podstanari, vec cinjenica kolike su cene najamnine. Ja zivim u Frankfurtu koji spada u najskuplje gradove na svetu (aktuelno je valjda 13. na listi), a ovde je cena za najamninu od 10 - 12 EUR po kvadratnom metru. Svi mi znamo da je Frankfurt finansijski centar evrope i da svaka banka koja se iole ceni ovde ima predstavnistvo, tako da niko nema dileme zasto je grad toliko skup, na kraju krajeva su i plate na veoma visokom nivou. Al bas me interesuje koje je opravdanje da su cene takve u Beogradu? Mislim da prosecna plata nije 4000 EUR, niti da je Beograd finansijski centar niti industrijski centar u evropskim razmerama! Problem je u tome sto su ljudi pohlepni i glupi, jedni sto traze tolike cene a drugi sto ih placaju. Pri tome valja napomenuti da peovladjuju oni glupi, jer da oni odbiju da plate tolike cene u veoma kratkom roku bi se cene normalizovale, jer dzaba ti stan koji cenis soma evra kada niko nece da ga iznajmi. Ako mi ikada budemo nameravali da postanemo clan EZ to ce morati da se sredi. Inace u "normalnim" zemljama postoje institucije koje se bave time problemom i koje tako idu i kaznjavaju ljude koji traze nesrazmerne cene za nekretninu, jer se to svuda zove zelenastvo. Ovo nema veze sa slobodnom ekonomijom, to je smrt za svaku drzavu, te se drzava stara o tome da ne dodje do toga.

Mislim da je jedan od glavnih problema u Srbiji sto ne postoji (ili pak, ako postoji a ona se ne primenjuje) jasna zakonska regulativa oko zakupa stanova. Npr. u Australiji gde ja zivim, postoji standardni ugovor, koji je u stvari zakonski akt, i koji mozete kupiti u bilo kojoj prodavnici novina. Gazda i stanar onda potpisuju taj ugovor, koji jasno propisuje da npr. stanar mora da polozi depozit koji je jednak iznosu kirije za 4 nedelje (ovde se kirija placa nedeljno). Ako se izdaje namesten stan onda je depozit jednak 6-nedeljnoj kiriji. Depozit ne stoji kod gazde vec kod drzave (odredjenog departmana) tako da gazda ne moze da odlucuje o tome da li ce da zadrzi depozit ili ne po iseljenju. Ako dodje do odredjenog spora, depozit stoji kod drzave dok se spor ne resi. Tacno je propisano da gazda mora da odrzava stan, tj. da popravlja kvarove na elektro-instalacijama, slavine koje cure itd. Kada bi se tako jedna precizna regulativa donela i strogo postovala u Srbiji mislim da bi zakupcima (ili podstanarima) verovatno bilo mnogo lakse. Pozdrav iz Sidneja.

U selima oko velikih gradova u Srbiji ima jako puno napuštenih kuća. Ljudi se potucaju po iznajmljenim stanovima u gradovima, plaćaju kirije a sa druge strane čitava imanja propadaju po selima iako postoje svi potrebni uslovi (asfalt, struja, telefon, - samo nema naroda). Sve je to indikator loše prostorne politike, kao i svesti naroda. Svi misle da će lepše i bogatije živeti u gradu. U svetu je trend život van velikih gradova.

Stanje je, našalost, takvo kakvo je. Jednom rečju užasno. Veliku, ako ne i jedinu ulogu u nastalom haosu, odigrala je i još uvek igra, država. Kojoj je stambena izgradnja bila zadnja rupa na svirali. Oni, koji su odlučivali uvek su rešavali svoja stambena pitanja. Veoma lako. Kao nezamenljivi kadar. Ili, za "velike" doprinose napretku ove zemlje. Nisu morali da kupuju ni placeve za izgradnju. Jednostavno su ih dobijali, Za badava ili džabe, svejedno. Zbog toga je bio enorman pritisak onih, večito drugih, na periferiju Beograda. Otuda su nastala naselja slična favelama u Južnoj Americi. Imamo Katangu nadomak Beograda. Nije potrebno ići u Afriku. Umesto da država počne da se bavi tim problemom i isparceliše raspoloživo gradjevinsko zemljište, za one koji hoće da rade i grade, uloga države se svela na RUŠENJE. To je bila nagrada "zločincima" koji su hteli sami da reše svoj stambeni problem. I podignu krov nad glavom. Svugde u svetu takvi ljudi se stimulišu i daje im se mogućnost da grade. Jer "gradeći sebe, grade i državu". Nažalost mnogi, koji odlučuju, tako ne misle. Jer na taj način TA država ne bi bila JA. Zbog toga će još dugo "gologuzija" da kaska ispred države. I imaće permanentni utisak da radi nešto što je protiv zakonito. Zar i najnovija odluka vlade o zabrani uvoza automobila, svojih automobila, koje gastarbajteri voze i planiraju da uvezu prilikom povratka kući, ne govori u prilog tome. Da su ovoj državi najveći protivnici oni koji hoće nešto da stvore i da se izdignu iz mulja u koji ih "neka sila" permanentno vraća.

Neverovatno! Drzava mora nesto da uradi po pitanju zastite kako stanara, tako i zakupodavca.
Drugo, kada se pomisli da je kirija 1000 eura,u ovoj besparici i da je to cista zarada zakupodavca, onda stvarno treba zastititi osobu koja postaje stanar stana. Ne potpisuju se nikakvi ugovori i naravno sve ide nelegalno da se ne bi placao porez, a pored toga, bez ugovora, izdavac moze da radi sta hoce sa podstanarom, pa i da ga izbaci na kraju, jer stanar nema zastitu na papiru, odnosno ugovor. Ako na pr. stanar osteti nesto u stanu, treba da postoji napismeno da on to mora i da popravi, a ne da beze sa neplacenim racunima! Veoma lako, ali izgleda u Srbiji veoma tesko, lepo je ziveti u besplatnoj zemlji, koristiti sve od nje A NE PLACATI POREZ toj istoj zemlji, da bi iole napredovala!

Mene ne interesuje Hag i haski optuzenici, ne interesuje me plan o decentralizaciji, ne interesuju me rezolucije i koalicije, interesuje me samo zasto mi treba 500 godina da ustedim za garsonjeru?

Zivotno vazna tema za sve podstanare a domaci zadatak za Gradonacelnika Bogdanovica i buducu gradsku vlast. Gospodo, od Vas ocekujemo reprizu proslogodisnjeg konkursa. Biti dvadeset i peti "ispod crte" nije lako. Od novog konkursa ocekujem mnogo...

Beogradski podstanari - Selite se za Majdanpek. Tamo mozete naci komforan stan od 60m2 za 5 000 evra, a mogu se naci i jeftiniji. A, da umalo da zaboravim -Kompletna privreda i gradsko komunalno preduzece su u potpunom kolapsu, ali to samo doprinosi jedinstvenom sarmu tog gradica okruzenog sumama, koji se nalazi u blizini nacionalnog parka "Derdap".

Ova vest sasvim lepo ilustruje ceo apsurd naše "stambene politike", ako se haos i bezidejnost uopšte može nazvati politikom. Dok u centru Beograda cene premašuju čak i cene u evropskim metropolama, na samo 30-tak kilometara od centra placevi i gotove kuće se s mukom prodaju budzašto, za manje nego što je cena ugrađenog materijala. Zašto? Zbog idiotske politike države u poslednjih 50-tak godina komunalna i saobraćajna infrastruktura van velikih gradova potpuno je nerazvijena, tako da 90% tih naselja nema pristojne puteve, vodovod, kanalizaciju, struju, ambulantu, školu i saobraćajne veze s Beogradom. Iz ličnog iskustva znam da se za 40-tak hiljada evra, što je jedva garsonjera u Beogradu, u okolini Beograda (Ripanj, Barajevo, za severni deo ne znam) može izgraditi solidna porodična kuća od 120 do 150 kvadrata na placu od 10-ak ari. E ali, vrlo teško je naći plac sa asvaltnim putem i mogućnošću priključka na vodovod, struja se jedva nešto lakše dobija, telefon nikako, a kanalizacije gotovo da nigde nema. Osim toga ako čovek radi u Beogradu, treba računati i troškove prevoza, tj. obavezan je auto, najbolje dizel, jer je to 50-70 km dnevno. O kvalutetu javnog međugradskog prevoza ne vredi trošiti reči. Najnovija zabrana uvoza polovnjaka u crno će zaviti ljude koji žive u predgrađima.
Moj predlog nadležnima je: valorizujte predgrađa. Napravite infrastrukturu i saobraćajne veze tako da ljudi požele da žive u predgrađu i da se ne guraju u centar. Ulaganje u infrastrukturu predgrađa dugoročno se državi više isplati i rešava više stambenih problema nego izgradnja veoma skupih a malobrojnih kvadrata u centru. Tako profitira samo nekoliko povlašćenih mafijaša koji dobiju (ili otmu) lokacije za gradnju u centru.

Stanarine diktira trziste, a nekakvo trziste postoji cak i neuredjenoj zemlji kakva je Srbija. To trziste stanova u Beogradu je vrlo surovo iz nekoliko razloga:
prvo: u Beograd dolazi mnogo ljudi zbog studija ili posla, i mnogi od njih tu ostaju jer se jedino u Beogradu moze naci kakav-takav posao,
drugo: prigradski prevoz je takav da ne omogucava da neko npr. radi u centru a zivi 30-40-50 km odatle (sto je na zapadu normalno), shodno tome stanarine drasticno opadaju sa udaljenoscu od centra (opet drugacije nego na zapadu)
trece: nikakvi zakoni ne kontrolisu stanodavce koji niti placaju porez niti imaju bilo kakve odgovornosti za bilo sta,
cetvrto: podstanari stanuju "na crno" i nikakvi zakoni ih ne stite od samovolje stanodavaca, po sistemu "cuti i trpi" ili "ako ti se nesto ne dopada, ti se seli".
A podstanari nisu glupi nego rade i zive onako kako moraju, tj. kako im okolnosti nalazu. Te okolnosti u Srbiji su katastrofalne i idu na ruku jedino prevarantima, lopovima, zelenasima i slicnoj bagri. To vazi za mnoge aspekte zivota, ne samo za stanovanje. Na zalost.

U Nemackoj je svaki covek odgovoran za svoje stambeno pitanje i postoje citave porodice koje ceo zivot iznajmljuju stan i to je sasvim normalno. NIkom ne pada na pamet da se zali drzavi da mu "resi stambeno pitanje". To je cista komunisticka, populisticka glupost, iz koje su se izrodile svakakve nepravde. Ne razumem ni primer sirote porodice koja je podstanar. Pa sta?! Ako nemas para za stan onda si podstanar i tacka. Je l' treba Vlada da kupuje podstanarima stanove?! Drugo je taj haos i preterane cene, to je zakonski deo price koji drzava moze i mora da uredi. ALi da se neko zali zato sto placa kiriju?! Sa druge strane, sirota porodica ima sigurno ogromnu kucu na selu plus imanje i njive, koje stoje prazne, tj. baba i deda tamo zive. A sirota porodica bas hoce da stanuje u Beogradu. I sad treba gradonacelnik da im "resi stambeno pitanje" jer je placanje kirije "nehumano"?!

Jedini nacin je dobiti na lotou, sad je nekih 15 miliona dinara, taman za dobar stan, kola i jos nesto usput. Ja od '98. zivim o podstanar u Beogradu, od kad sam dosla da studiram. Moj brat je do '93. ovde, sad ima odlicnu platu za nase prilike, placa stan 250 evra, ali nema sanse da uzme kredit za stan, jer su kamate velike! Kad krene da racuna koliko je para do sada dao za stanarinu, smuci mu se...Stvarno bi neko u ovoj drzavi trebao da povede racuna o tome, da se nekako opamete vlasnici stanova po Beogradu, to su apsolutno nerealne cene. Moji prijatelji koji zive u inostranstvu ne mogu da veruju kolike su ovde zakupnine. A jos i ne placaju porez na to! Strasno!

Svaki put kad se vratim u Srbiju na odmor zacudim se kako mnogi ljudi kao svoj osnovni zivotni cilji osnovu egzistencije navode izdavanje stana. Dokopas se nekako stana (a zna se ko je dobijao za vreme komunizma) i onda zivis od rente. Naravno da onda cele porodice zive na racun drugih celih porodica i nemaju nameru da nesto krenu da rade niti smatraju da je njihov stav nemoralan. Jos su oni "kul" jer su se snasli...

Tržišna ekonomija boli, a? Boli i ovde, u Londonu, na istu foru. Kad vidim koje cene spominju ljudi kao "evropske", dođe mi da istrčim na ulicu i vrištim od užasa. Ovde je za iznajmljivanje iole pristojnog trosobnog stana 15 milja od posla potrebno nekih 1500 funti mesečno. Kvadratura ne igra nikakvu ulogu u ceni stambenog prostora - isključivo lokacija. Cene iznajmljivanja su slične cenama otplate kredita, ali je za kredit potrebna podloga i sigurnost - a o kupovini kuća ni kešom ni kreditima već pet godina nema ni govora za nas a ni lokalnu omladinu, jer su suburbani krševi od engleskih kuća dostigli sulude cene reda veličine pola miliona do milion funti u kojekakvim seljanama.
Međutim, ostrvo je prenaseljeno, relativno ekonomski stabilno, i to mu dođe to. Potražnja postoji, tržište diktira cene. A ako nam se ne dopada, možemo da se slikamo.

Ovolike cene ne idu u prilog resavanju problema "bele kuge". Srbija je najstarija nacija u Evropi...

Ogromne kolicine nelegalno stecenog novca trebalo je nekako òprati. Kupovanjem po povoljnim cenama nekretnina u vreme kada narod nije imao sta da jede danas se, evo vidimo, višestruko isplati. Hajde da se više ne pravimo naivni, jer ne treba biti naročito pametan da bi se ova činjenica uvidela.

Za one koji mozda jos nisu culi, drug Tile je otisao u vecna lovista pre skoro 25 godina a berlinski zid je pao pre skoro 15! Ovo sto se desava kod nas je trzisna ekonomija. Kada bi infrastruktura bila bolja mozda bi mi ziveli i malo dalje od centra pa putovali lokalnim ali brzim vozovima do posla kao i cela Evropa. Sela i varosi nam ostaju prazna, svi bi da budu Beogradjani. Moze ali ce i da kosta. Nazalost, nema vise nista za dzabe. Kad nam dodju Evropljani da vode svoja preduzeca, bice cena jos veca. Pa ko voli nek izvoli. I ja bi da sam Evropoljanin, pa placam njihove daleko vece cene. Ko mi je kriv, kad ne budem vise mogao, vraticu se u svoje selo zvano Beograd. Sve je stvar izbora.

Sutra pisem Toniju Bleru da mi odmah dodeli jedan dvosoban "stancic" na Fulham Road-u. Kakav je to nacin, ovde sam vec tri godine i radim i jos moram da placam za stan na periferiji (40 km od centra). To sto uvek mogu da se vratim u prazan stan u Beogradu, to nema veze. Meni mora da se dodeli stan ovde i tacka! A ne da iznajmljujem za 200 funti NEDELJNO i to na periferiji. Kad dobijem decu, odmah trazim prosirenje za minimum cetvorosobni. Pa navikao sam ja, Tita je to standard. A sta, umro? Ko je kriv vama zapadnjacima sto se gurate po garsonjerama i placate stotine funti, kad ne znate da pisete zahteve Bleru.

Stan od nekih 110 kvadratnih metara u strogom centru Toronta na dva sprata u novogradnji koja izgleda fantasticno luksuzno kosta 335 hiljada kanadskih dolara sto mu dodje oko 200 hiljada evra - znaci isto kao i u Beogradu. Evo i link http://www.remaxcondosplus.com/cgi-bin/tame/property.html?cart=04J11rsa.byy&propid=C474186&agent1=ursinib
E sad u stanu dobijes jos i glanc nov frizider, masinu za pranje i susenje vesa, sve kuhinjske elemente, klima uredjaj itd itsl. Zgradu ciste non-stop, garaza uredna i svetla... portir u hodniku, bazen, teretana i slicne pogodnosti.
E sad ako u jednoj od najbogatijih zemalja na svetu - luksuzan (znaci ne prosecan) stan u centru najveceg i najskupljeg grada kosta isto kao stan u prestonici jedne od najsiromasnijih zemalja na svetu... tu stvarno nesto nije u redu?!?!

Sve su to zakoni tržišta. Pretpostavljam da u Beogradu ima puno ljudi koji dobro zarađuju i oni su u stanju da plaćaju tolike kirije. Ovde u Novom Sadu je slična situacija, mada je kvadrat nešto jeftiniji. U poslednjih 12-14 meseci cene stanova su skočile za 10000 evra. Prvo se privatizuje Sintelon, pa Apatinska pivara, pa tako redom. Ko god dođe do većih para kupuje nekretnine u gradu. Sa druge strane, ono što se danas gradi je urbanistička katastrofa i nije mi jasno kako se ljudi odlučuju za kupovinu stanova u novim zgradama oko kojih nema ni 2 kvadratna metra prostora za parkiranje, o prostoru za igru dece ili nekom obdaništu da i ne govorim. Bitno je da su u prizemlju zgrade lokali u kojima će se otvoriti hiljaditi mini-market.

Ja bih samo da podsetim one koji nisu odavno bili ovde, a i ocigledno ih ne zanima previse sta se ovde dogadja, da se ne mogu meriti London i Fullham Road i slicno (a ni Pariz, ni Njujork, niti bilo koja svetska metropola) sa Beogradom i bilo kojom ulicom u centru, a o periferiji da i ne govorimo. U svetu su tacno poznata i zakonom utvrdjena prava i obaveze "gazda" i "podstanara", a vlasnik stana (firma ili osoba, svejedno) placa porez drzavi, sto kod nas ne postoji ni kao zamisao. Zahvaljujem se onima koji su nam pruzili prave informacije kako to izgleda u Kanadi, Australiji i Nemackoj, a ne kukaju kako to bezobrazni Beogradjani sa prosecnom platom od 150 evra mesecno ne mogu da placaju stanarine od 200 pa navise.

Zar je moguce da se govori o tome, o toj najelementarnijoj potrebi? Mozda sanjam?! Samo mogu jedno reci: strasno i jadni mi. Imam 30 godina i jos uvek zivim sa mamom i tatom! Hej, ko ce uciniti nesto za nas, ko ce nam pomoci, kooo? Cujem krik u sebi, kao da se radi o stanu od zlata a ne od betona.
Kako zene da radjaju kad nemaju svoj stan, svoj kutak? I onda panika - izumire nacija! Mozda ce se taj problem resiti na primer kada budem imala 50 godina ali da li ce mi onda trebati stan - pred kraj zivota? MOZDA!?

Pa sta ima tu da se cudi, sve je to normalno. Ja sam u Nju Jorku vec pet godina i zivim kao podstanar, placam stan $700 a mjesecna plata mi je $1800. Drugo, u ovom tekstu se pominje da ce vecina njih docekati penziju kao podstanari. Ja znam ljude, i to vecina njih, zive ovde vise od 20 godina i jos uvijek su podstanari. Bolje im je tako nego da kupe kucu i da placaju kredit 30 godina, dakle, raditi citav vijek za kucu, a drugo, ako je platis $300000 nakon 30 godina te izadje $600000. Zato bolje vam je Beogradjani da budete podstanari, nece vas boljeti glava od nicega, vjerujte mi.

Eh!Nije to baš tako. Jedno je biti podstanar u Njujorku gde daješ malo više od trećine svoje plate za stan mesečno, a ovde, u Beogradu, ako zeliš da imaš stan u kome mozeš da se okupaš i ugreješ zimi, moraš da daš celu mesečnu platu. Jedino što je dobro u Beogradu, je što je bio jedan konkurs za stanove prošle godine, a tamo... ne znam da li naši mogu da konkurišu za stanove!!!!