Novi predlog Zakona o radu

Ovo je vracanje na samoupravljanje. Ako je ovoj vladi vazniji stav MOR-a od stava MMF-a i IBRD-a, onda stvarno ne znam da li se ona moze i malo nazvati reformskom. Ovo je ustupak raznim Smiljanicima, raznim neradnicima iz nekih tamo Unija proizvodjaca jagodicastog voca, finansiranih od raznih legijalista, koji svi zajedno nisu sposobni da se prilagode trzistu, pa su navikli da budu (pre)zasticeni od drzave.

Krajnje je vrijeme da se u zemlji Srbiji nesto uradi na ovom planu. Mi smo sada otprilike u dobu robovlasnistva sto se tice polozaja zaposlenih u privatnim kompanijama. Sindikati ne postoje, kad potpisete ugovor sa poslodavcem postoji najmanje 20 tacki po kojima mozete dobiti otkaz, a o obavezama poslodavca ni reci. I ako su predvidjene obaveze poslodavca one se ne postuju, npr. prekovremeni rad, rad neradnim danima i sl.

Ne bi me iznenadilo da Milenko Smiljanić zatraži da radnici imaju pravo da otpuštaju poslodavce. Ako je njemu stvarno stalo do radnika trebalo bi da zahteva da se smanji broj radnika koji rade na "crno".

Zanimljivo je da je Atanackovic visoki funkcioner (da li samo bivsi?) SPO-a i da je ovde ocigledno rec o sukobu interesa ako ne i o necemu mnogo gorem. Da ne pominjem Karica koji je predsednik nekakvog Udruzenja veleposednika ili nekog slicnog naziva. Dok se kod nas ne pojavi neki Putin koji ce razbiti tajkune i njihove na kradji podignute imperije, nema napretka na planu privredne konjukture.

Dok postoji potreba da se status radnika u privatnim preduzećima u manjoj meri poboljša, mnogo veći problem je status poslodavca u državnim preduzećima/firmama/ustanovama. Radnici-šalabajzeri su zaštićeni kao polarni medvedi, ne može im niko ništa, i pored totalne nesposobnosti i nerada.
A Smiljaniću bi jedino odgovarao Zakon o neradu...

Drasticna je razlika izmedju interesa zaposlenog i nezaposlenog radnika: Smiljanic i generalno sindikati, zastupaju interes samo onih prvih. Kad zakon da veca prava radniku nego sto bi mu ih poslodavac DOBROVOLJNO dao, onda je svako novo zaposljavanje jako riskantno za poslodavca.
To vam je kao kad bi u cilju zastite zena doneli zakon da nema seksa bez braka. Posle nekog vremena, kad vide koliko je seks postao riskantna avantura za muskarce, neudate zene bi lako shvatile koliko je takav zakon glup i protiv njihovog interesa. S druge strane, udate zene bi bile u drukcijoj poziciji, jer bi se njihovi muzevi teze upustali u avanturu ciji je rizik donosenjem takvog zakona znacajno povecan.
Zakljucak je da donosenjem ovakvog novog zakona o radu drzava otezava otvaranje novih radnih mesta.

Neki bi samoupravljanje, a neki bi Pinochea ili Hitlera. Zar ne moze da se nadje neko nemacko ili svajcarsko resenje, npr sa radnickim akcionarstvom, socijalnim mirom, opstim sporazumom i sl.

Prvo oduzeti imovinu onima poput Karica i slicnih njemu. Izracunati koliki je udeo svakog radnika u toj imovini koju su oni stvarali pod vlascu komunista. Dati radnicima mogucnost da biraju izmedju toga da prodaju fabrike koje su sami stvarali ili da budu vecinski akcionari pa neka sa njima rade shta hoce, ali da se vladi ne zale kako nema posla.

Ziveo Zakon o udruzenom radu! Ovo je povratak na Socijalisticko Samoupravljanje! UZAS!

Srbija bi imala pravo na takve eksperimente ako bi bila uspesna i bogata zemlja, a u takvoj zemlji i radnici bi bili mnogo odgovorniji, pa bi takav korak doveo do malog pada standarda ali bi se kompenzovalo zadovoljstvom zbog statusa. Ali istina je da je ta zemlja u jadnom stanju u svakom pogledu. U njoj su skoro svi obespravljeni jer ljudi koji nemaju osnovno za zivot ne mogu govoriti da imaju prava. E sad je tu problem: Vlast je zakljucila da je po nju korisnije da ljudi veruju da nesto znace nego da imaju hleba. Izgleda da Srbija mora zaista da dotakne dno da bi se opametila. Samo se bojim da ce kad se opameti shvatiti da je kasno, da su svi mladi i strucni pobegli i da se nece vratiti i da niko nece doci sa novcem u zemlju u kojoj je sve nesigurno: zakoni se donose sa rokom vaznosti od godinu dana, nekad i manje, niko nece biti siguran da kad dobro prouci zakone sme da udje u neki projekat jer ubrzo moze sve naglavacke da se promeni, kao sto se sada desava. Ali neka, neka im zakone kroji Smiljanic i neka usvoje ucesce radnika u raspodeli profita, ali neka onda usvoje i da radnici dele u potpunosti rizik poslovanja, dakle i gubitke do kojih neminovno mora dolaziti.

Ne znam samo da li novi zakon sadrzi odredbe o uvodjenju Evropskog Radnog vremena, 0d 9-17h i jel ukida odredbu da Ugovor o radu poslodavac moze da promeni bez saglasnosti radnika.

Kako to misle da ostvare kroz kolektivni ugovor? Moze radnik da dobije deo profita ali tako sto ce posedovati deonice preduzeca, koje je pre toga kupio ili dobio. Ovako sindikat moze pozvati na strajk i traziti da radnicima pripadne 50% profita kroz kolektivni ugovor, a ako je firma u gubitku to snosi samo vlasnik.

Ne znam kako izgleda predlog tog novog zakona, ali zato znam kako izgleda trenutno vazeci. I de fakto i de jure poslodavcu su data sva moguca prava. Dovoljno je samo to sto bez ikakvog razloga moze da otpusti zaposlenog. Ispada po tome da zaposleni mora vise da razmislja o poslovanju firme neko sam njen vlasnik odnosno poslodavac. Kako? Pa ako napravi "gresku" ili ako firma pocne da "posustaje" poslodavac ce jednostavno da mu da otkaz, one koji ostanu uposlice vise da nadoknade nedostatak otpustenog i njemu je sve jedno. Oni koji ostanu moraju da rade nebi li ostli na poslu. Da je ova drzava bogata sa jakom privredom i da posao moze da se nadje u svakom trenutku ovo sve bi bilo OK. Medjutim znate i sami...

Zakon broj 1 bi trebao da glasi: ukoliko poslodavac najvise dva puta kasni sa isplacivanjem plata radnicima, poslodavca treba staviti u prinudan stecaj zbog grubog krsenja svojih obaveza i dokazivanja da za rad nije sposoban. Nakon stecaja poslodavcu staviti zabranu za rad (otvaranje nove firme) najmanje 5 godina" pa onda da vidimo.

Najvaznije je da Srbija ostane konkurentna za strane investicije. Jer ako one izostanu zauvek cemo ostati najsiromasnija zemlja mozda i na svetu jednog dana.
Znaci najvaznije je uporediti sa zakonodavstvom te oblasti kod konkurencije: Madjara, Rumuna, Hrvata, Bugara, Grka Ceha, Slovaka, Poljaka itd.
Jer ako nema investicija nema ni poslova koje ovaj zakon zeli da stiti. Ako uopste zakon moze da stiti necije pravo da nesto radi i bude placen neke pare za to. To automatski bi znacilo da zakonom treba narediti da se taj rad kupuje inace - odakle novac?

Socijalna nota mora da postoji - u protivnom poslodavci ce raditi sa svojim robovima sta hoce.

Pošto će radnici deliti dobit preduzeća, predpostavljam da će isto tako deliti, a i nadohnaditi finansiski gubitak preduzeća iz svojih privatnih džepova.

Kada je predlagan važeći Zakon, ovlašćenja koja je dobio poslodavac su bila opravdana činjenicom da je to tako i u Evropi. Pre neko veče, ministar Lalović govori da je u zakon ugrađeno sve ono što ga izjednačava sa zakonodavstvom EU. Pa ko tu laže?
Ako uložim pare u pekaru i primetim da je jedan od radnika neljubazan prema mušterijama, zbog čega neki od njih odlaze u konkurentske pekare, naravno da ću takvom radniku dati otkaz. U čemu je problem? Da li neko vodi računa o tome da je moje pravo da ne želim da zapošljavam neradnike?

Kakve gluposti! Ovo nas nigde nece odvesti, nego 60 godina u nazad. Radnici rade za platu (nadnicu) i nemaju pravo na podelu profita, osim ako nisu i vlasnici preduzeca. Ako se u nekom preduzecu, voljom poslodavca, i uvede stimulacija za zaposlene koja zavisi od profita, to je onda zbog takve (liberalne) politike poslodavca koji smatra da ce tako dodatno motivisati zaposlene. I to se obicno daje samo rukovodiocima odnosno menadzmentu, kojima ne treba sindikat, vec o tome pregovaraju sami sa vlasnicima. A oni koji nisu hteli da idu u skolu, placeni su na sat!

Bez socijalnog dijaloga i uvazavanja cinjenice da se kroz sistem kolektivnog pregovaranja dolazi do socijalnog mira i sveobuhvatnog napretka, nema u Srbiji stabilnosti. Medjunarodna organizacija rada je uvazena institicija, koja kao takva funcionise od 1919. Mi se mozemo osloniti samo na stavove Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, ali cemo se vrlo brzo suociti sa socijanim probemima, koji neminovno dolaze ako se faktor rada i radnistvo u sirem smislu ne uvazava i time ne oseti i puls njih samih i goruci problemi onih, koji zavise iskljucivo od svojih zarada i time sudbinski su vezani za tu "crkavicu" koju dobijaju zahvaljujuci radnom odnosu.
Vica Mitrovic, funkcioner Sindikata Gradnja & Industrija, Svajacarska

Kakav dijalog, kakve gluposti. To sto se desava je po planu, i unapred je izgubljena bitka! Pomirite se sa tim vec jednom. Samo se mi stalno cudimo, a svi ostali rade!

da li treba mentalitetu tipicnom srpskom dozvoliti da udje u ekonomiju: neka crkne komsijska krava. Poslodaci su svi lopovi i treba ih opeljesiti maksimalno i uvuci ih u robovlasnicki odnos gde ce oni robovati radnicima. Granica toga je kolektivna propast.Ne moze se samoupravljati sa tudjom imovinom.
Na stranu tajkuni koji su iz sprege sa politikom zaradili kapital. Treba se pitati ko izdrzava ovu zemlju, i dokle takvima stavljati klipove u tockove. Gde je slobodno preduzetnistvo ako poslodavac ne moze da otpusti radnika. On sigurno zna zasto to cini i ne bi to uradio da je protiv njegovog interesa. On nije socijalna ustanova . Zato i izdvaja tolike pare u budzet da se odatle resavaju socijalni problemi. Da li je moguce da radnik koji hoce da napusti poslodavca bude zakonski sprecen? Ode bre mrtav ladan i ne osvrne se. Dovoljno je da je za malu razliku u plati nasao bolje radno mesto i ode on. E pa ajmo i tu da budemo jednaki. Pa ako i poslodavac propadne jer ima visak ljudi ili su losi radnici ( sto je draga moja gospodo vrlo cesta pojava u nas ) ajmo i radnicima pet godina da zabranimo da traze drugi posao ili nesto slicno glupo kao sto je i ovaj predlog zakona. Trziste radne snage je ipak trziste gde mora da postoji obostrana sloboda volje.

Ovo je vracanje na samoupravljanje. Ako je ovoj vladi vazniji stav MOR-a od stava MMF-a i IBRD-a, onda stvarno ne znam da li se ona moze i malo nazvati reformskom. Ovo je ustupak raznim Smiljanicima, raznim neradnicima iz nekih tamo Unija proizvodjaca jagodicastog voca, finansiranih od raznih legijalista, koji svi zajedno nisu sposobni da se prilagode trzistu, pa su navikli da budu (pre)zasticeni od drzave.

Krajnje je vrijeme da se u zemlji Srbiji nesto uradi na ovom planu. Mi smo sada otprilike u dobu robovlasnistva sto se tice polozaja zaposlenih u privatnim kompanijama. Sindikati ne postoje, kad potpisete ugovor sa poslodavcem postoji najmanje 20 tacki po kojima mozete dobiti otkaz, a o obavezama poslodavca ni reci. I ako su predvidjene obaveze poslodavca one se ne postuju, npr. prekovremeni rad, rad neradnim danima i sl.

Ne bi me iznenadilo da Milenko Smiljanić zatraži da radnici imaju pravo da otpuštaju poslodavce. Ako je njemu stvarno stalo do radnika trebalo bi da zahteva da se smanji broj radnika koji rade na "crno".

Zanimljivo je da je Atanackovic visoki funkcioner (da li samo bivsi?) SPO-a i da je ovde ocigledno rec o sukobu interesa ako ne i o necemu mnogo gorem. Da ne pominjem Karica koji je predsednik nekakvog Udruzenja veleposednika ili nekog slicnog naziva. Dok se kod nas ne pojavi neki Putin koji ce razbiti tajkune i njihove na kradji podignute imperije, nema napretka na planu privredne konjukture.

Dok postoji potreba da se status radnika u privatnim preduzećima u manjoj meri poboljša, mnogo veći problem je status poslodavca u državnim preduzećima/firmama/ustanovama. Radnici-šalabajzeri su zaštićeni kao polarni medvedi, ne može im niko ništa, i pored totalne nesposobnosti i nerada.
A Smiljaniću bi jedino odgovarao Zakon o neradu...

Drasticna je razlika izmedju interesa zaposlenog i nezaposlenog radnika: Smiljanic i generalno sindikati, zastupaju interes samo onih prvih. Kad zakon da veca prava radniku nego sto bi mu ih poslodavac DOBROVOLJNO dao, onda je svako novo zaposljavanje jako riskantno za poslodavca.
To vam je kao kad bi u cilju zastite zena doneli zakon da nema seksa bez braka. Posle nekog vremena, kad vide koliko je seks postao riskantna avantura za muskarce, neudate zene bi lako shvatile koliko je takav zakon glup i protiv njihovog interesa. S druge strane, udate zene bi bile u drukcijoj poziciji, jer bi se njihovi muzevi teze upustali u avanturu ciji je rizik donosenjem takvog zakona znacajno povecan.
Zakljucak je da donosenjem ovakvog novog zakona o radu drzava otezava otvaranje novih radnih mesta.

Neki bi samoupravljanje, a neki bi Pinochea ili Hitlera. Zar ne moze da se nadje neko nemacko ili svajcarsko resenje, npr sa radnickim akcionarstvom, socijalnim mirom, opstim sporazumom i sl.

Prvo oduzeti imovinu onima poput Karica i slicnih njemu. Izracunati koliki je udeo svakog radnika u toj imovini koju su oni stvarali pod vlascu komunista. Dati radnicima mogucnost da biraju izmedju toga da prodaju fabrike koje su sami stvarali ili da budu vecinski akcionari pa neka sa njima rade shta hoce, ali da se vladi ne zale kako nema posla.

Ziveo Zakon o udruzenom radu! Ovo je povratak na Socijalisticko Samoupravljanje! UZAS!

Srbija bi imala pravo na takve eksperimente ako bi bila uspesna i bogata zemlja, a u takvoj zemlji i radnici bi bili mnogo odgovorniji, pa bi takav korak doveo do malog pada standarda ali bi se kompenzovalo zadovoljstvom zbog statusa. Ali istina je da je ta zemlja u jadnom stanju u svakom pogledu. U njoj su skoro svi obespravljeni jer ljudi koji nemaju osnovno za zivot ne mogu govoriti da imaju prava. E sad je tu problem: Vlast je zakljucila da je po nju korisnije da ljudi veruju da nesto znace nego da imaju hleba. Izgleda da Srbija mora zaista da dotakne dno da bi se opametila. Samo se bojim da ce kad se opameti shvatiti da je kasno, da su svi mladi i strucni pobegli i da se nece vratiti i da niko nece doci sa novcem u zemlju u kojoj je sve nesigurno: zakoni se donose sa rokom vaznosti od godinu dana, nekad i manje, niko nece biti siguran da kad dobro prouci zakone sme da udje u neki projekat jer ubrzo moze sve naglavacke da se promeni, kao sto se sada desava. Ali neka, neka im zakone kroji Smiljanic i neka usvoje ucesce radnika u raspodeli profita, ali neka onda usvoje i da radnici dele u potpunosti rizik poslovanja, dakle i gubitke do kojih neminovno mora dolaziti.

Ne znam samo da li novi zakon sadrzi odredbe o uvodjenju Evropskog Radnog vremena, 0d 9-17h i jel ukida odredbu da Ugovor o radu poslodavac moze da promeni bez saglasnosti radnika.

Kako to misle da ostvare kroz kolektivni ugovor? Moze radnik da dobije deo profita ali tako sto ce posedovati deonice preduzeca, koje je pre toga kupio ili dobio. Ovako sindikat moze pozvati na strajk i traziti da radnicima pripadne 50% profita kroz kolektivni ugovor, a ako je firma u gubitku to snosi samo vlasnik.

Ne znam kako izgleda predlog tog novog zakona, ali zato znam kako izgleda trenutno vazeci. I de fakto i de jure poslodavcu su data sva moguca prava. Dovoljno je samo to sto bez ikakvog razloga moze da otpusti zaposlenog. Ispada po tome da zaposleni mora vise da razmislja o poslovanju firme neko sam njen vlasnik odnosno poslodavac. Kako? Pa ako napravi "gresku" ili ako firma pocne da "posustaje" poslodavac ce jednostavno da mu da otkaz, one koji ostanu uposlice vise da nadoknade nedostatak otpustenog i njemu je sve jedno. Oni koji ostanu moraju da rade nebi li ostli na poslu. Da je ova drzava bogata sa jakom privredom i da posao moze da se nadje u svakom trenutku ovo sve bi bilo OK. Medjutim znate i sami...

Zakon broj 1 bi trebao da glasi: ukoliko poslodavac najvise dva puta kasni sa isplacivanjem plata radnicima, poslodavca treba staviti u prinudan stecaj zbog grubog krsenja svojih obaveza i dokazivanja da za rad nije sposoban. Nakon stecaja poslodavcu staviti zabranu za rad (otvaranje nove firme) najmanje 5 godina" pa onda da vidimo.

Najvaznije je da Srbija ostane konkurentna za strane investicije. Jer ako one izostanu zauvek cemo ostati najsiromasnija zemlja mozda i na svetu jednog dana.
Znaci najvaznije je uporediti sa zakonodavstvom te oblasti kod konkurencije: Madjara, Rumuna, Hrvata, Bugara, Grka Ceha, Slovaka, Poljaka itd.
Jer ako nema investicija nema ni poslova koje ovaj zakon zeli da stiti. Ako uopste zakon moze da stiti necije pravo da nesto radi i bude placen neke pare za to. To automatski bi znacilo da zakonom treba narediti da se taj rad kupuje inace - odakle novac?

Socijalna nota mora da postoji - u protivnom poslodavci ce raditi sa svojim robovima sta hoce.

Pošto će radnici deliti dobit preduzeća, predpostavljam da će isto tako deliti, a i nadohnaditi finansiski gubitak preduzeća iz svojih privatnih džepova.

Kada je predlagan važeći Zakon, ovlašćenja koja je dobio poslodavac su bila opravdana činjenicom da je to tako i u Evropi. Pre neko veče, ministar Lalović govori da je u zakon ugrađeno sve ono što ga izjednačava sa zakonodavstvom EU. Pa ko tu laže?
Ako uložim pare u pekaru i primetim da je jedan od radnika neljubazan prema mušterijama, zbog čega neki od njih odlaze u konkurentske pekare, naravno da ću takvom radniku dati otkaz. U čemu je problem? Da li neko vodi računa o tome da je moje pravo da ne želim da zapošljavam neradnike?

Kakve gluposti! Ovo nas nigde nece odvesti, nego 60 godina u nazad. Radnici rade za platu (nadnicu) i nemaju pravo na podelu profita, osim ako nisu i vlasnici preduzeca. Ako se u nekom preduzecu, voljom poslodavca, i uvede stimulacija za zaposlene koja zavisi od profita, to je onda zbog takve (liberalne) politike poslodavca koji smatra da ce tako dodatno motivisati zaposlene. I to se obicno daje samo rukovodiocima odnosno menadzmentu, kojima ne treba sindikat, vec o tome pregovaraju sami sa vlasnicima. A oni koji nisu hteli da idu u skolu, placeni su na sat!

Bez socijalnog dijaloga i uvazavanja cinjenice da se kroz sistem kolektivnog pregovaranja dolazi do socijalnog mira i sveobuhvatnog napretka, nema u Srbiji stabilnosti. Medjunarodna organizacija rada je uvazena institicija, koja kao takva funcionise od 1919. Mi se mozemo osloniti samo na stavove Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, ali cemo se vrlo brzo suociti sa socijanim probemima, koji neminovno dolaze ako se faktor rada i radnistvo u sirem smislu ne uvazava i time ne oseti i puls njih samih i goruci problemi onih, koji zavise iskljucivo od svojih zarada i time sudbinski su vezani za tu "crkavicu" koju dobijaju zahvaljujuci radnom odnosu.
Vica Mitrovic, funkcioner Sindikata Gradnja & Industrija, Svajacarska

Kakav dijalog, kakve gluposti. To sto se desava je po planu, i unapred je izgubljena bitka! Pomirite se sa tim vec jednom. Samo se mi stalno cudimo, a svi ostali rade!

da li treba mentalitetu tipicnom srpskom dozvoliti da udje u ekonomiju: neka crkne komsijska krava. Poslodaci su svi lopovi i treba ih opeljesiti maksimalno i uvuci ih u robovlasnicki odnos gde ce oni robovati radnicima. Granica toga je kolektivna propast.Ne moze se samoupravljati sa tudjom imovinom.
Na stranu tajkuni koji su iz sprege sa politikom zaradili kapital. Treba se pitati ko izdrzava ovu zemlju, i dokle takvima stavljati klipove u tockove. Gde je slobodno preduzetnistvo ako poslodavac ne moze da otpusti radnika. On sigurno zna zasto to cini i ne bi to uradio da je protiv njegovog interesa. On nije socijalna ustanova . Zato i izdvaja tolike pare u budzet da se odatle resavaju socijalni problemi. Da li je moguce da radnik koji hoce da napusti poslodavca bude zakonski sprecen? Ode bre mrtav ladan i ne osvrne se. Dovoljno je da je za malu razliku u plati nasao bolje radno mesto i ode on. E pa ajmo i tu da budemo jednaki. Pa ako i poslodavac propadne jer ima visak ljudi ili su losi radnici ( sto je draga moja gospodo vrlo cesta pojava u nas ) ajmo i radnicima pet godina da zabranimo da traze drugi posao ili nesto slicno glupo kao sto je i ovaj predlog zakona. Trziste radne snage je ipak trziste gde mora da postoji obostrana sloboda volje.