"Drljević nije bio nacista"

Срамота је да се колаборациониста са усташким режимом поистовећује са Драгишом Васићем и Миланом Недићем, а по свом књижевном опусу са Милошем Црњанским и Бором Станковићем. СМЕЈУРИЈА!

Ко пажљиво чита Пајовића може да примети један еуфемизам у виду "окупатора". Није Дрљевић, који је, практично, цео рат преседео у Загребу код Павелића, служио окупатору, дакле силама осовине Немачкој или Италији, него једном крвожедном усташком режиму. Што је најгоре он није то радио из неког интереса, него бесплатно, из најискренијих убеђења.

Sramota, kako neko može da poredi Nikolaja Velimirovića i ovu barabu. Pa jer neko od vas čitao Nikolajeva dela, jer znaju ceo njegov život, niko ne zna koliko je plemenitih stvari on učinio, pa razmislite malo, pročitajte nešto. Nikolaja su najviše mrzeli jer nije bio komunista pa su mu svašta prikačili. Ja sam istoričar i samo ću reći da je zabeleženo da je Drljević išao od sela do sela i ubijao svakog Srbina, Roma ili Jevreja, čime se on ponosio. Njemu je fašizam bio u krvi.

Ni Hico u pocetku nije bio nacist. Pozdrav..

Da li je neko bio fasista ili nije sve je to sada nevazno kada sam cuo himnu 'in live'. Zivim van zemlje pa nisam imao prilike da je cujem dok B92 nije dala dostupan audio snimak te nove tvorevine. To nije himna, to je katastrofa i sramota ce me biti ako se to ikada igde bude javno prezentiralo. Apsolutno je se odricem - ZA UVEK ! Zahvaljujem B92 za mogucnost slusanja! Tek kada se cuje moze se nesto o tome reci. Strasno.

Nacisti su bili NACIonal-socijaliSTI , tj u Nemackoj, fasisti u Italiji, dok su ustase bile u Hrvatskoj...Dakle- Drljevic nije bio nacista, istoricar je u pravu...Drljevic je bio ustasa!

Napad je najbolja odbrana. Stankovic, Crnjanski i drugi pobrojani srpski umetnici, pre svega, nisu prepisivali i dopisivali srpsku himnu, njihov vrhunac u zivotu nije bila politika ni politicka ambicija. Kao jake i velike licnosti u malom narodu, bavili su se i politikom, ali su na tom polju bili bez uticaja i bez vlasti. Kada je u pitanju Sekula Drljevic, sasvim je drugacija prica: pre svega politicar, filijala zapada (citaj: Vatikana) u pravoslavnoj Crnoj Gori (ne zaboravimo da je Njegos bio vladar i vladika - Crna Gora je bila pravoslavna teokratska drzavica), i na kraju fasisticki kolaboracionista i prijatelj NDH. Verovatno je imao i nekog literarnog dara (kao i vecina Crnogoraca), pa se oprobao i na tom polju.
Vrlo je zanimljivo kako se nizu politicki stavovi Drljevica: bio je za stvaranje zajednice Juznih Slovena, bio je protivnik unitarne Kraljevine Jugoslavije, zalagao se za osamostaljivanje Crne Gore, pozdravio je protektorat (po Srbima to je bila okupacija) Italije nad Crnom Gorom, ubijen u izbeglistvu. Istoricar, analiticar i, verovatno, Drljevicev poklonik, ne izvodi logican zakljucak i paralelu izmedju stavova Drljevica i sadasnje crnogorske vlasti: jedinstvo Juznih Slovena (1919) - referendum o zajednistvu sa Srbijom (1992); borba protiv unitarne drzave (1929-1941) - unutrasnja neslaganja izmedju Srbije i Crne Gore (1994-danas); teznja ka odvajanju i osamostaljivanju Crne Gore (1929-1941) - teznja ka odvajanju i osamostaljivanju Crne Gore (1994-danas); i tako dalje do konacnog cilja. Istorija se ponavlja, ne zato sto je u pitanju prirodan proces, vec zato sto su interesi Vatikana mnogo jaci i trajniji od efemernih politicara i jos prolaznijih vlada i koalicija.
Pad Carigrada je bio kratkotrajno ostvarenje najsladjeg sna, sledeca bitka bila je izgubljena ali ne i rat! Posle hriscanskog raskola dugo su postojale dve Svete stolice. Istocna crkva je zadrzala izvornost (tradicionalizam) i sestrinstvo (federalizam), a Zapadna crkva je negovala proucavanje i misionarstvo (filozofija i progres) i unitarnost (oridnarni apsolutizam). Obe crkve su tvrdo branile svoje postulate i skoro hiljadu godina kasnije istocna stolica (carigradska) je ostala samo simbol, a zapadna stolica je jedan od najuticajnijih svetskih cinilaca. Kroz vekove gledano, Zapadna crkva, naslednik Zapadnog rimskog carstva, u svojim strateskim koracima ima puno slicnosti sa hodom svog prethodnika, toliko da u nekim situacijama uposte i ne lici na versku organizaciju koja se temelji na Hristovom ucenju i zrtvi. Na istoku se pod uticajem istorijskih okolnosti stvorilo novo, veoma jako, srediste, novi Carigrad - Moskva. Strateski, da ne kazem vojno, gledano, jer interesi crkvenih poglavara su, gotovo iskljucivo, vladarski a ne duhovni, dve stolice, dva staba, su sada na dovoljnoj udaljenosti i formiranje i odrzavanje linije fronta je jednostavnije. Vatikan je u XX veku, konacnim uspostavljanjem i medjunarodnim priznavanjem Hrvatske, dobro utvrdio severni i srednji deo Jadranskog mostobrana. Ostaje juzni deo - Crna Gora i Albanija. Zbog planinske orijentacije muslimanskog zivlja i neprohodnih planinskih venaca na severu i istoku, Albanija i nije prevelik strateski zalogaj. Crna Gora, sa dugom istorijom i tradicijom, jakih veza sa Srbijom i Rusijom, najjacim slovenskim pravoslavnim drzavama i narodima, predstavlja bitnu kariku. Na evropskim obalama Mare Nostrum-a (rimski naziv za Srednozemno more) bice iskljucivo biskupije Zapadne crkve - od Spanije preko Francuske, Italije, Slovenije i Hrvatske do Albanije (na onaj crvuljak kod Neuma ni muslimani ozbiljno ne racunaju). Gledano u blizoj istoriji, na ostvarivanju prethodnog cilja u svakoj vlasti je biran pogodan covek ili ekipa: kralj Nikola, Drljevic, komunisti, Djukanovic. Od Njegosa i njegove ode srpstvu i pravoslavlju, za 150 godina, stigli smo do svadje i odricanja od krvi i zajednickih predaka, do smesne CPC, do ograde i mrznje, do bratimljenja sa dojucerasnjim dusmanima i krvnicima. Jasno je da su stvari odavno krenule nizbrdo i da se kotrljaju na drugu stranu. Srbi su i dalje u stanju elementarne nepogode - spasavaju sta se spasti moze. Period predaha (1945-1990) koristili su za ideoloska prepucavanja i upucavanja, a ne za konsolidaciju i pripremu za novi nalet zla. Istocni i zapadni stab imaju medju Srbima svoje izaslanike, koji su jaki i dobro pozicionirani. Linija fronta vec predugi niz godina (vekovi su u pitanju) seta unutar teritorije na kojoj zivi srpski narod. Zna se da najvise strada onaj na cijoj se zemlji vodi rat. Racio i interesi namecu priklanjanje blizoj vatri, blizem i istrajnijem stabu, urbanom i radnom kolektivu. Duh, krv i tradicija patoloski su vezani za mirisni, misleci i tajanstveni istok. Velika je muka u pitanju: ostajem, borim se i polako umirem; odustajem, menjam i dobijam bastu bez mirisa.
Za stabove, mi smo samo frontovske linije i strelice, sahovske figure. U takvim situacijama presudnu ulogu ima ljudska mudrost, u politici je to diplomatija - pojam koji Srbi nemaju u svom recniku i prinudjeni su da koriste strani izraz, a u skladu sa tim tako se prema toj stvari i ponasaju.

Miloš Crnjanski je bio vojnik u vojsci države u kojoj je rođen i regrutovan. Bora Stanković je sa okupacionim vlastima "sarađivao" ako sudimo po onim kriterijumima koje su komunisti primenjivali 1944.

Prva glupost je sto se raspravlja o himni drzave koja nema buducnost.Druga glupost je sto nekome u Srbiji smeta Drljaviceva pesma a ne Velimirovic kao svetac.

Posto su oba naroda imala izrode koji su saradjivali sa fasistickim okupatorom cudi me da nasi mudraci za himnu nisu predlozili najpopularniji slager Drugog svetskog rata - "Lili Marlen"!
Bruka bi bila ista ali bi nam himna bila bar muzicki korektna i veoma pevljiva.

Nije ovdje kljucni problem je li Drljevic bio nacista vec sto je nacisticki objektivno, danasnji crnogorski rezim, u kojem njegove pristase Radojevic i Pajovic ovdje brane sebe. Drljevic i Stedimlija su nedvosmisleno bili nacisti a to se jasno vidi iz njihovih biografija kao i djela uglednih crnogorskih istoricara posebno Dima Vujovica, Petrovica i dr. Ni odnos prema Nemcima ni Italijanima vec prema srpskom narodu i srpskoj ideji nesumnjivo kvalifikuju kao nacistu ne samo Drljevica vec i citav niz nasih savremenika. Sto za Srbe u CG danas nema logora razlog je nemoci drzave Crne Gore da izgradi takav mehanizam sa svojim resursima i u postojecim medjunarodnim uslovima a ne demokratije i tolerancije. Ali, zato imamo atentate...!

Jao ljudi koga ovo sve interesuje? Ima li kod nas pametnijih i precih stvari od toga ko je napisao koju strofu i kada i zbog cega je to uopste bitno. Otreznite se, ovo je 21. vek!

Skoriji primjeri fasista i nacista se nalaze u Hagu ili se kriju po BiH i Srbiji. Krivci su za smrt vise od 100.000 ljudi.
Patrijarh Pavle ih nije pominjao u tom kontekstu. Naprotiv njegov jastreb, Amfilohije je isao u Hag da ih blagosilja, SPC ucestvuje u prikrivanju onih u bjekstvu. Jos jednom, ovo su drzavne stvari, gdje Patrijarhu nije mjesto, pogotovo ne u Crnoj Gori. Ako izrazi svoje misljenje, treba da ima sirinu dostojnu njegove titule. Samo jos jedan dokaz uskog i sebicnog nacionalizma i politiziranosti SPC.

Diskutuje se o hibridnoj himni drzave koja je osudjena na raspad, to je apsurdno. Treba da smo svesni da ne postoji iskrena zelja obe strane za jedinstvenu drzavu sto potvrdjuje i ova rasprava. Prepucavanje i nesloga su nas nacionalni sport tako da je najbolje da se lepo razidjemo ko ljudi. Nasa himna je odavno bila Boze pravde a njihova nek bude sto im je drago. Cist racun.
Ovako, ovo je samo agonija, ceprkamo po istoriji, trazimo jedni drugima "izdajice" i saradnike sa "okupatorom"...ljudi pa da li smo mi normalni, i dalje idemo unazad, KATASTROFA.

Skoriji primjeri fasista i nacista se nalaze u Hagu ili se kriju po BiH i Srbiji. Krivci su za smrt vise od 100.000 ljudi.
Patrijarh Pavle ih nije pominjao u tom kontekstu. Naprotiv njegov jastreb, Amfilohije je isao u Hag da ih blagosilja, SPC ucestvuje u prikrivanju onih u bjekstvu. Jos jednom, ovo su drzavne stvari, gdje Patrijarhu nije mjesto, pogotovo ne u Crnoj Gori. Ako izrazi svoje misljenje, treba da ima sirinu dostojnu njegove titule. Samo jos jedan dokaz uskog i sebicnog nacionalizma i politiziranosti SPC.

Jao ljudi koga ovo sve interesuje? Ima li kod nas pametnijih i precih stvari od toga ko je napisao koju strofu i kada i zbog cega je to uopste bitno. Otreznite se, ovo je 21. vek!

Diskutuje se o hibridnoj himni drzave koja je osudjena na raspad, to je apsurdno. Treba da smo svesni da ne postoji iskrena zelja obe strane za jedinstvenu drzavu sto potvrdjuje i ova rasprava. Prepucavanje i nesloga su nas nacionalni sport tako da je najbolje da se lepo razidjemo ko ljudi. Nasa himna je odavno bila Boze pravde a njihova nek bude sto im je drago. Cist racun.
Ovako, ovo je samo agonija, ceprkamo po istoriji, trazimo jedni drugima "izdajice" i saradnike sa "okupatorom"...ljudi pa da li smo mi normalni, i dalje idemo unazad, KATASTROFA.

Prva glupost je sto se raspravlja o himni drzave koja nema buducnost.Druga glupost je sto nekome u Srbiji smeta Drljaviceva pesma a ne Velimirovic kao svetac.

Nacisti su bili NACIonal-socijaliSTI , tj u Nemackoj, fasisti u Italiji, dok su ustase bile u Hrvatskoj...Dakle- Drljevic nije bio nacista, istoricar je u pravu...Drljevic je bio ustasa!

Срамота је да се колаборациониста са усташким режимом поистовећује са Драгишом Васићем и Миланом Недићем, а по свом књижевном опусу са Милошем Црњанским и Бором Станковићем. СМЕЈУРИЈА!

Da li je neko bio fasista ili nije sve je to sada nevazno kada sam cuo himnu 'in live'. Zivim van zemlje pa nisam imao prilike da je cujem dok B92 nije dala dostupan audio snimak te nove tvorevine. To nije himna, to je katastrofa i sramota ce me biti ako se to ikada igde bude javno prezentiralo. Apsolutno je se odricem - ZA UVEK ! Zahvaljujem B92 za mogucnost slusanja! Tek kada se cuje moze se nesto o tome reci. Strasno.

Sramota, kako neko može da poredi Nikolaja Velimirovića i ovu barabu. Pa jer neko od vas čitao Nikolajeva dela, jer znaju ceo njegov život, niko ne zna koliko je plemenitih stvari on učinio, pa razmislite malo, pročitajte nešto. Nikolaja su najviše mrzeli jer nije bio komunista pa su mu svašta prikačili. Ja sam istoričar i samo ću reći da je zabeleženo da je Drljević išao od sela do sela i ubijao svakog Srbina, Roma ili Jevreja, čime se on ponosio. Njemu je fašizam bio u krvi.

Ni Hico u pocetku nije bio nacist. Pozdrav..

Posto su oba naroda imala izrode koji su saradjivali sa fasistickim okupatorom cudi me da nasi mudraci za himnu nisu predlozili najpopularniji slager Drugog svetskog rata - "Lili Marlen"!
Bruka bi bila ista ali bi nam himna bila bar muzicki korektna i veoma pevljiva.

Ко пажљиво чита Пајовића може да примети један еуфемизам у виду "окупатора". Није Дрљевић, који је, практично, цео рат преседео у Загребу код Павелића, служио окупатору, дакле силама осовине Немачкој или Италији, него једном крвожедном усташком режиму. Што је најгоре он није то радио из неког интереса, него бесплатно, из најискренијих убеђења.

Napad je najbolja odbrana. Stankovic, Crnjanski i drugi pobrojani srpski umetnici, pre svega, nisu prepisivali i dopisivali srpsku himnu, njihov vrhunac u zivotu nije bila politika ni politicka ambicija. Kao jake i velike licnosti u malom narodu, bavili su se i politikom, ali su na tom polju bili bez uticaja i bez vlasti. Kada je u pitanju Sekula Drljevic, sasvim je drugacija prica: pre svega politicar, filijala zapada (citaj: Vatikana) u pravoslavnoj Crnoj Gori (ne zaboravimo da je Njegos bio vladar i vladika - Crna Gora je bila pravoslavna teokratska drzavica), i na kraju fasisticki kolaboracionista i prijatelj NDH. Verovatno je imao i nekog literarnog dara (kao i vecina Crnogoraca), pa se oprobao i na tom polju.
Vrlo je zanimljivo kako se nizu politicki stavovi Drljevica: bio je za stvaranje zajednice Juznih Slovena, bio je protivnik unitarne Kraljevine Jugoslavije, zalagao se za osamostaljivanje Crne Gore, pozdravio je protektorat (po Srbima to je bila okupacija) Italije nad Crnom Gorom, ubijen u izbeglistvu. Istoricar, analiticar i, verovatno, Drljevicev poklonik, ne izvodi logican zakljucak i paralelu izmedju stavova Drljevica i sadasnje crnogorske vlasti: jedinstvo Juznih Slovena (1919) - referendum o zajednistvu sa Srbijom (1992); borba protiv unitarne drzave (1929-1941) - unutrasnja neslaganja izmedju Srbije i Crne Gore (1994-danas); teznja ka odvajanju i osamostaljivanju Crne Gore (1929-1941) - teznja ka odvajanju i osamostaljivanju Crne Gore (1994-danas); i tako dalje do konacnog cilja. Istorija se ponavlja, ne zato sto je u pitanju prirodan proces, vec zato sto su interesi Vatikana mnogo jaci i trajniji od efemernih politicara i jos prolaznijih vlada i koalicija.
Pad Carigrada je bio kratkotrajno ostvarenje najsladjeg sna, sledeca bitka bila je izgubljena ali ne i rat! Posle hriscanskog raskola dugo su postojale dve Svete stolice. Istocna crkva je zadrzala izvornost (tradicionalizam) i sestrinstvo (federalizam), a Zapadna crkva je negovala proucavanje i misionarstvo (filozofija i progres) i unitarnost (oridnarni apsolutizam). Obe crkve su tvrdo branile svoje postulate i skoro hiljadu godina kasnije istocna stolica (carigradska) je ostala samo simbol, a zapadna stolica je jedan od najuticajnijih svetskih cinilaca. Kroz vekove gledano, Zapadna crkva, naslednik Zapadnog rimskog carstva, u svojim strateskim koracima ima puno slicnosti sa hodom svog prethodnika, toliko da u nekim situacijama uposte i ne lici na versku organizaciju koja se temelji na Hristovom ucenju i zrtvi. Na istoku se pod uticajem istorijskih okolnosti stvorilo novo, veoma jako, srediste, novi Carigrad - Moskva. Strateski, da ne kazem vojno, gledano, jer interesi crkvenih poglavara su, gotovo iskljucivo, vladarski a ne duhovni, dve stolice, dva staba, su sada na dovoljnoj udaljenosti i formiranje i odrzavanje linije fronta je jednostavnije. Vatikan je u XX veku, konacnim uspostavljanjem i medjunarodnim priznavanjem Hrvatske, dobro utvrdio severni i srednji deo Jadranskog mostobrana. Ostaje juzni deo - Crna Gora i Albanija. Zbog planinske orijentacije muslimanskog zivlja i neprohodnih planinskih venaca na severu i istoku, Albanija i nije prevelik strateski zalogaj. Crna Gora, sa dugom istorijom i tradicijom, jakih veza sa Srbijom i Rusijom, najjacim slovenskim pravoslavnim drzavama i narodima, predstavlja bitnu kariku. Na evropskim obalama Mare Nostrum-a (rimski naziv za Srednozemno more) bice iskljucivo biskupije Zapadne crkve - od Spanije preko Francuske, Italije, Slovenije i Hrvatske do Albanije (na onaj crvuljak kod Neuma ni muslimani ozbiljno ne racunaju). Gledano u blizoj istoriji, na ostvarivanju prethodnog cilja u svakoj vlasti je biran pogodan covek ili ekipa: kralj Nikola, Drljevic, komunisti, Djukanovic. Od Njegosa i njegove ode srpstvu i pravoslavlju, za 150 godina, stigli smo do svadje i odricanja od krvi i zajednickih predaka, do smesne CPC, do ograde i mrznje, do bratimljenja sa dojucerasnjim dusmanima i krvnicima. Jasno je da su stvari odavno krenule nizbrdo i da se kotrljaju na drugu stranu. Srbi su i dalje u stanju elementarne nepogode - spasavaju sta se spasti moze. Period predaha (1945-1990) koristili su za ideoloska prepucavanja i upucavanja, a ne za konsolidaciju i pripremu za novi nalet zla. Istocni i zapadni stab imaju medju Srbima svoje izaslanike, koji su jaki i dobro pozicionirani. Linija fronta vec predugi niz godina (vekovi su u pitanju) seta unutar teritorije na kojoj zivi srpski narod. Zna se da najvise strada onaj na cijoj se zemlji vodi rat. Racio i interesi namecu priklanjanje blizoj vatri, blizem i istrajnijem stabu, urbanom i radnom kolektivu. Duh, krv i tradicija patoloski su vezani za mirisni, misleci i tajanstveni istok. Velika je muka u pitanju: ostajem, borim se i polako umirem; odustajem, menjam i dobijam bastu bez mirisa.
Za stabove, mi smo samo frontovske linije i strelice, sahovske figure. U takvim situacijama presudnu ulogu ima ljudska mudrost, u politici je to diplomatija - pojam koji Srbi nemaju u svom recniku i prinudjeni su da koriste strani izraz, a u skladu sa tim tako se prema toj stvari i ponasaju.

Miloš Crnjanski je bio vojnik u vojsci države u kojoj je rođen i regrutovan. Bora Stanković je sa okupacionim vlastima "sarađivao" ako sudimo po onim kriterijumima koje su komunisti primenjivali 1944.

Nije ovdje kljucni problem je li Drljevic bio nacista vec sto je nacisticki objektivno, danasnji crnogorski rezim, u kojem njegove pristase Radojevic i Pajovic ovdje brane sebe. Drljevic i Stedimlija su nedvosmisleno bili nacisti a to se jasno vidi iz njihovih biografija kao i djela uglednih crnogorskih istoricara posebno Dima Vujovica, Petrovica i dr. Ni odnos prema Nemcima ni Italijanima vec prema srpskom narodu i srpskoj ideji nesumnjivo kvalifikuju kao nacistu ne samo Drljevica vec i citav niz nasih savremenika. Sto za Srbe u CG danas nema logora razlog je nemoci drzave Crne Gore da izgradi takav mehanizam sa svojim resursima i u postojecim medjunarodnim uslovima a ne demokratije i tolerancije. Ali, zato imamo atentate...!