Manjine: Ukinuti cenzus u Vojvodini

Nerealno je ocekivati da ce neko da da vlast i pravo na odluke, nekoj partiji, pa bila ona i partija nacionalne manjine, ako ona ne moze da predje cenzus. Neko ko animira 1-2%birackog tela, ili cak i manje, nema sta da trazi u vlasti. Zato postoje koalicije. Premda treba biti oprezan. DOS-u, odnosno DS-u se to obilo o glavu. Lideri malih stranaka skoro po pravilu su alavi obrnuto proporcionalno velicini njihovih stranaka. Neke od njih jos ispastamo u Vojvodini.

Treba se u potpunosti, bez ikakvih obzira i izuzetaka pridržavati načina kako su to uredili i uradili naši susedi. Gde žive Srbi, kao nacionalna manjina. Pa recimo uzeti "nediskriminatorski sistem", koji primenjuju Madjarska i Hrvatska. Verovatno će, primenom zakona koje u svom zakonodavstvu imaju ove veoma demokratske zemlje, biti zadovoljni svi. Pretpostavljam, najviše nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Pa koalicioni partner gospodina Kase i LSV cine ogromnu vecinu u parlamentu Vojvodine i oni donose taj zakon. Tolerantni Canak je odjednom postao netolerantan prema manjinama.

Složio bih se s g.Kasom da za partije nacionalnih manjina ne bi trebalo da važi cenzus ili tačnije, ne sasvim ista pravila kao za druge partije. Svakako treba da postoji neka vrsta "pozitivne diskriminacije", ali problem je u tome kako definisati koja partija jeste, a koja nije, partija ove ili one nacinalne manjine. Kako sada stvari stoje, dovoljno je da neko osnuje stranku koju nazove, recimo, "Partija zaštite i napretka XY manjine u Srbiji" i da u programu te stranke navede do joj je cilj "zaštita i napredak XY manjine u Srbiji". Međutim, ko može tačno da utvrdi koliko pripadnici XY manjine doživljavaju tu partiju kao svoju reprezentativnu partiju? Ko će odlučiti (i na osnovu čega) da li ta i ta stranka zaista predstavlja tu i tu manjinu i da prema tome zaslužuje da za nju važe druga pravila? Svakako se ne može ukinuti cenzus baš za svaku partiju čiji čelnici izjave da su baš oni najvažnija partija nacionalne manjine XY. Onda ćemo osim "svaki Srbin svoja stranka", imati i "svaki Mađar, Albanac, Slovak, Indijanac, Eskim, ... svoja stranka", od čega pripadnici nacionalnih manjina neće živeti ništa bolje. Osim čelnika tih stranaka, koji će slatko koristiti drzavu, bez brige kako će proći na sledećim izborima.

Ja mislim da problem manjina ne treba resavati samo na nivou pokrajine vec i na republickom nivou, u smislu da uvek postoji zagarantovan broj mandata za pripadnike odredjenih manjihskih zajednica od znacaja - Madjara i Hrvata u Vojvodini, Albanaca na jugu Srbije (na zalost ne i Kosova), Muslimana u Raskoj/Sandzaku i slicno. Pripadnike drugih naroda treba integrisati u sistem i uciniti ih da se oni osecaju svojima u ovoj zemlji, a ne da traze druge domovine u okruzenju. Kad pogledate nasu istoriju videcete koliko je bilo "ne-Srba" ponosnih gradjana ove zemlje i koji su potencirali svoje ne-Srpsko poreklo i svoju Srpsku pripadnost. Takvu Srbiju trebamo, a ne onu iz koje i Srbi beze.

Vrlo je jednostavno. Treba svim nacionalnim manjinama obezbediti odgovarajuci broj poslanickih mesta u parlamentu, a njima samima prepustiti da na ta mesta odaberu svoje predstavnike od mnostva manjinskih stranaka. Recimo, Madjarima 15 mesta, Hrvatima 4, Romima 4, Slovacima 3 itd.

Nerealno je ocekivati da ce neko da da vlast i pravo na odluke, nekoj partiji, pa bila ona i partija nacionalne manjine, ako ona ne moze da predje cenzus. Neko ko animira 1-2%birackog tela, ili cak i manje, nema sta da trazi u vlasti. Zato postoje koalicije. Premda treba biti oprezan. DOS-u, odnosno DS-u se to obilo o glavu. Lideri malih stranaka skoro po pravilu su alavi obrnuto proporcionalno velicini njihovih stranaka. Neke od njih jos ispastamo u Vojvodini.

Treba se u potpunosti, bez ikakvih obzira i izuzetaka pridržavati načina kako su to uredili i uradili naši susedi. Gde žive Srbi, kao nacionalna manjina. Pa recimo uzeti "nediskriminatorski sistem", koji primenjuju Madjarska i Hrvatska. Verovatno će, primenom zakona koje u svom zakonodavstvu imaju ove veoma demokratske zemlje, biti zadovoljni svi. Pretpostavljam, najviše nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Pa koalicioni partner gospodina Kase i LSV cine ogromnu vecinu u parlamentu Vojvodine i oni donose taj zakon. Tolerantni Canak je odjednom postao netolerantan prema manjinama.

Složio bih se s g.Kasom da za partije nacionalnih manjina ne bi trebalo da važi cenzus ili tačnije, ne sasvim ista pravila kao za druge partije. Svakako treba da postoji neka vrsta "pozitivne diskriminacije", ali problem je u tome kako definisati koja partija jeste, a koja nije, partija ove ili one nacinalne manjine. Kako sada stvari stoje, dovoljno je da neko osnuje stranku koju nazove, recimo, "Partija zaštite i napretka XY manjine u Srbiji" i da u programu te stranke navede do joj je cilj "zaštita i napredak XY manjine u Srbiji". Međutim, ko može tačno da utvrdi koliko pripadnici XY manjine doživljavaju tu partiju kao svoju reprezentativnu partiju? Ko će odlučiti (i na osnovu čega) da li ta i ta stranka zaista predstavlja tu i tu manjinu i da prema tome zaslužuje da za nju važe druga pravila? Svakako se ne može ukinuti cenzus baš za svaku partiju čiji čelnici izjave da su baš oni najvažnija partija nacionalne manjine XY. Onda ćemo osim "svaki Srbin svoja stranka", imati i "svaki Mađar, Albanac, Slovak, Indijanac, Eskim, ... svoja stranka", od čega pripadnici nacionalnih manjina neće živeti ništa bolje. Osim čelnika tih stranaka, koji će slatko koristiti drzavu, bez brige kako će proći na sledećim izborima.

Ja mislim da problem manjina ne treba resavati samo na nivou pokrajine vec i na republickom nivou, u smislu da uvek postoji zagarantovan broj mandata za pripadnike odredjenih manjihskih zajednica od znacaja - Madjara i Hrvata u Vojvodini, Albanaca na jugu Srbije (na zalost ne i Kosova), Muslimana u Raskoj/Sandzaku i slicno. Pripadnike drugih naroda treba integrisati u sistem i uciniti ih da se oni osecaju svojima u ovoj zemlji, a ne da traze druge domovine u okruzenju. Kad pogledate nasu istoriju videcete koliko je bilo "ne-Srba" ponosnih gradjana ove zemlje i koji su potencirali svoje ne-Srpsko poreklo i svoju Srpsku pripadnost. Takvu Srbiju trebamo, a ne onu iz koje i Srbi beze.

Vrlo je jednostavno. Treba svim nacionalnim manjinama obezbediti odgovarajuci broj poslanickih mesta u parlamentu, a njima samima prepustiti da na ta mesta odaberu svoje predstavnike od mnostva manjinskih stranaka. Recimo, Madjarima 15 mesta, Hrvatima 4, Romima 4, Slovacima 3 itd.