Sporije kroz Srbiju

Prva greška u Srbiji pri očekivanju zarade od Olimpijskih igara je to što se očito još misli da će gledaoci doći putem. Međutim, oko 90 odsto stranih gledalaca će na Igre doći – avionom.
Druga greška (i u tekstu Politike) je što list (autor) još ne uočava da svi potencijalni istočnoevropski olimpijski putnici kroz Srbiju dolaze iz zemalja nedavno proširene EU. Ako i putuju drumom, njima je jednostavnije, brže i jeftinije da preko Austrije stignu do Italije i odatle feribotima za Patru ili Igumenicu, u Grčkoj.
Brodski prevoz vozila i putnika na relaciji Italija - Grčka košta manje nego putovanje drumom. Uz to se znatno manje zamaraju vozač i vozilo nego da idu makar i geografski kraćom vezom, kroz Srbiju i Makedoniju.
Možda najveća korist za istočnoevropske gradjane EU, ako putuju preko Austrije i Italije, je to što nemaju posebne granične kontrole i zato nema ni zastoja kakvi su kada se putuje izvan EU, kroz Balkan.
List pominje “dve godine priča o brojnim projektima na Koridoru 10”. Te priče su sve vreme bile bez osnova, a zašto ih je bilo treba pitati one koji su ih pričali iako su i sami znali istinu: da auto-put u tom roku ne može biti kompletiran i obnovljen, i da ni prateći objekti neće nići preko noći.
Ipak, treba biti pravedan prema državi i putarima: već nedeljama uređuju okolinu auto-puta, čiste korov i žbunje, kreče benzinske stanice, rekonstruišu WC-e -čak i pločice menjaju.
Najgore je, medjutim, na graničnom prelazu Preševo gde se u prljavštini i prašini čeka pod suncem u dugačkim redovima, nema česmi osim jedne na samom graničnom prelazu, a državni WC je katastrofalan.
Ako se drugo ne može, bar se WC može oprati nekoliko puta dnevno, makar i crevom, može se iz njega lako izvesti nekoliko spoljnih česmi.
Policija, carina, špediteri, pošta i menjači novca mogu bar oprati prozore svojih kancelarija i očistiti podove. Bar za to nisu potrebni projekti i krediti.
Problem je u ljudima, ne u geografiji.

Prva greška u Srbiji pri očekivanju zarade od Olimpijskih igara je to što se očito još misli da će gledaoci doći putem. Međutim, oko 90 odsto stranih gledalaca će na Igre doći – avionom.
Druga greška (i u tekstu Politike) je što list (autor) još ne uočava da svi potencijalni istočnoevropski olimpijski putnici kroz Srbiju dolaze iz zemalja nedavno proširene EU. Ako i putuju drumom, njima je jednostavnije, brže i jeftinije da preko Austrije stignu do Italije i odatle feribotima za Patru ili Igumenicu, u Grčkoj.
Brodski prevoz vozila i putnika na relaciji Italija - Grčka košta manje nego putovanje drumom. Uz to se znatno manje zamaraju vozač i vozilo nego da idu makar i geografski kraćom vezom, kroz Srbiju i Makedoniju.
Možda najveća korist za istočnoevropske gradjane EU, ako putuju preko Austrije i Italije, je to što nemaju posebne granične kontrole i zato nema ni zastoja kakvi su kada se putuje izvan EU, kroz Balkan.
List pominje “dve godine priča o brojnim projektima na Koridoru 10”. Te priče su sve vreme bile bez osnova, a zašto ih je bilo treba pitati one koji su ih pričali iako su i sami znali istinu: da auto-put u tom roku ne može biti kompletiran i obnovljen, i da ni prateći objekti neće nići preko noći.
Ipak, treba biti pravedan prema državi i putarima: već nedeljama uređuju okolinu auto-puta, čiste korov i žbunje, kreče benzinske stanice, rekonstruišu WC-e -čak i pločice menjaju.
Najgore je, medjutim, na graničnom prelazu Preševo gde se u prljavštini i prašini čeka pod suncem u dugačkim redovima, nema česmi osim jedne na samom graničnom prelazu, a državni WC je katastrofalan.
Ako se drugo ne može, bar se WC može oprati nekoliko puta dnevno, makar i crevom, može se iz njega lako izvesti nekoliko spoljnih česmi.
Policija, carina, špediteri, pošta i menjači novca mogu bar oprati prozore svojih kancelarija i očistiti podove. Bar za to nisu potrebni projekti i krediti.
Problem je u ljudima, ne u geografiji.