Jedno prihvatilište na dva miliona

Interesuje me na koji način se dobijaju sredstva za otvaranje ovih savetovališta i koja je struktura zaposlenih? Ja sam diplomirani specijalni pedagog za resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju (trenutno na postdilomskim studijama) i već sam nekoliko godina na birou za nezaposlene(i nisam jedina). Smatram da su stručnjaci ovog (mog)profila, najverziraniji da rade sa žrtvama nasilja-naravno timski i sa drugim stručnjacima. Za ovo konkretno savetovalište ne znam, ali mi je poznato da u nekim sličnog sadržaja rade osobe koje za taj posao nisu kvalifikovane (imam podatke). Znači, interesuje me kada ćemo mi, koji smo se za taj posao obučavali, dobiti svoju šansu? Nije u redu da je šansa samo nekima omogućena.

... mislim da je prvi korak da kontaktiras pomenutu ustanovu...mozda za pocetak ponudis volonterski rad...Cekanje na birou uz nadu da ce te neko vuci za rukav moze da se oduzi... pokreni se, mislim da za pocetak tesko mozes da se nadas visokoj plati, zagarantovanom radnom vremenu, visokom mjestu na listi za stan i punom godisnjem odmoru...Strucna pomoc nikada nije na odmet!

Hvala komentatoru "rešenje" na savetima. Već sam ih isprobala: da bi me primili na volonterski rad, potrebna mi je veza( koju nemam) ili da sam član neke političke partije (što lično ne mogu da prihvatim). Kako god okrenem, rešenja nema. Zašto se ne bi i u ovoj oblasti organizovao konkurs, sa nezavisnim supervizorom, koji bi omogućio da se vide i drugi? Ima nas još sposobnih,ali ne možemo da dođemo do izražaja. Samo se vrte iste face. I u ovoj oblasti vladaju lobiji, ali nisu uočljivi jer se ne radi o emormno visokim svotama novca.Osećam se kao siroče.

Zasto mi i dalje pokusavamo da se poredimo sa Holandijom, Danskom i Svajcarskom. Aman zaman, gde smo mi a gde su oni - nebo i zemlja. Slazem se da treba stremiti ka civilizovanijim drustvima, ali korak po korak...

Interesuje me na koji način se dobijaju sredstva za otvaranje ovih savetovališta i koja je struktura zaposlenih? Ja sam diplomirani specijalni pedagog za resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju (trenutno na postdilomskim studijama) i već sam nekoliko godina na birou za nezaposlene(i nisam jedina). Smatram da su stručnjaci ovog (mog)profila, najverziraniji da rade sa žrtvama nasilja-naravno timski i sa drugim stručnjacima. Za ovo konkretno savetovalište ne znam, ali mi je poznato da u nekim sličnog sadržaja rade osobe koje za taj posao nisu kvalifikovane (imam podatke). Znači, interesuje me kada ćemo mi, koji smo se za taj posao obučavali, dobiti svoju šansu? Nije u redu da je šansa samo nekima omogućena.

... mislim da je prvi korak da kontaktiras pomenutu ustanovu...mozda za pocetak ponudis volonterski rad...Cekanje na birou uz nadu da ce te neko vuci za rukav moze da se oduzi... pokreni se, mislim da za pocetak tesko mozes da se nadas visokoj plati, zagarantovanom radnom vremenu, visokom mjestu na listi za stan i punom godisnjem odmoru...Strucna pomoc nikada nije na odmet!

Hvala komentatoru "rešenje" na savetima. Već sam ih isprobala: da bi me primili na volonterski rad, potrebna mi je veza( koju nemam) ili da sam član neke političke partije (što lično ne mogu da prihvatim). Kako god okrenem, rešenja nema. Zašto se ne bi i u ovoj oblasti organizovao konkurs, sa nezavisnim supervizorom, koji bi omogućio da se vide i drugi? Ima nas još sposobnih,ali ne možemo da dođemo do izražaja. Samo se vrte iste face. I u ovoj oblasti vladaju lobiji, ali nisu uočljivi jer se ne radi o emormno visokim svotama novca.Osećam se kao siroče.

Zasto mi i dalje pokusavamo da se poredimo sa Holandijom, Danskom i Svajcarskom. Aman zaman, gde smo mi a gde su oni - nebo i zemlja. Slazem se da treba stremiti ka civilizovanijim drustvima, ali korak po korak...