Drugi deo - Sve je mnogo jasnije!

Respekt prema protivnickoj himni?Marseljeza se nije cula od Engleza!Eto nismo daleko od EU!

Zozo, koliko ja znam nije Reinaldo gitarista, nego Joey Santiago, ukoliko se nesto za 10 godina nije promenilo. Cekam ih u Geneve 27.06. Pozdrav za B92

Fenomenalan text a na omiljene Bostonce idem 20 juna u Ljubljnu......

Hm, iznesene su cudnovate cinjenice o subotnjem koncertu. "Interesantno je da nikakve bostonsko-lisabonske komunikacije nije bilo" je receno o koncertu Pixiesa. Naravno, kad su svirali 80 minuta bez ijedne sekunde pauze, tako da nije bilo prilike (jer nije bilo ni namere) za komunikaciju. Drugacija prica je bila sa Lennyjem. Po njegovim recima, to mu je bio prvi nastup nakon prelezanog gripa, tako da je bilo vise nego dovoljno pauza i komunikacije sa publikom, ako je to bas toliko bitno. "Lenny Kravitz je smorio. Dva i po sata bila su i previše, tako da biseva nije ni bilo". Hm, smorio. Iako se o ukusima ne raspravlja (dobar deo publike se izmenio, narocito deo blize pozornici, u pauzi izmedju nastupa Pixiesa i Lennyja, ocigledan dokaz da su bile dve razlicite publike - Pixiesijevci i Lennyjevci) tako da ne bih komentarisao to navodno smaranje, misljenje sa kojim se te veceri lisabonska publika ocigledno nije slozila. Zoran ocigledno nije s paznjom pratio nastup Kravitza, jer tvrdi da je Lenny svirao, pardon davio, dva i po sata, sto nije tacno. Svirao je nepuna dva sata (falilo je par minuta za puna 2h) iako je bilo predvidjeno da svira oko sat i po (njegov nastup je poceo u 23:05, a u 00:40 su trebali da pocnu Clã, lokalna grupa). Lenny je svirao sve do 01:00, ukljucujuci i jedan bis od 2-3 pesme kada se, po drugi put te veceri, prosetao do platforme 20-ak metara duboko u publici. To je svako prisutan te veceri na koncertu mogao da primeti, sto auditivno sto vizuelno (dva velika video-platna sa strane pozornice vidljiva su sa bilo koje tacke prostora na kom je koncert odrzan). Zoran je ocigledno pobornik Pixiesa, verovatno mu se Lenny nije svideo te veceri, ali to mu ne daje za pravo da izvrce cinjenice.

Kao i mnogi koji su bili uskraceni uzivanja u live performansima bendova koji su obelezili alternativnu muzicku rock scenu devedesetih, tako i ja, nakon sto sam trbuhom za kruhom napustio zemlju permanentne krize, sa nestrpljenjem ocekujem koncert famoznih Pixies koji se odrzava u Berlinu krajem ovog meseca.
Osvrnuo bih se samo na jedan detalj ovog,inace interesantnog teksta, a to je autorovo zapazanje o ponasanju posetilaca. Moj prvi utisak kada sam prvi put posetio jedan koncert u Berlinu (Zwan, mart 2003) bio je da je sve besprekorno organizovano, pocev od ulaska u halu, garderobe, ozvucenja a poseban utisak ostavilo je raspolozenje publike. Nezamislivo, svi u dobrom raspolozenju, opusteni, zeljni provoda, uzivaju uz Corgana i ekipu u atmosferi gde nikome ne pada napamet da zapocne neku kavgu ili da bi do iste moglo da dodje. Posle su sledili koncerti veceg obima (Radiohead, The Strokes) i uvek ista prica - super provod uz dobru svirku u totalno opustenoj atmosferi, jednostavno dozivljaji za pamcenje. I onda Love Parade. Pola miliona ljudi, veliki procenat pripadnika gay zajednice, stotine pijanih, drogiranih, golih, stranaca, nemaca, ... ali ni jednog jedinog incidenta. Posetioci se slikaju sa nemackim policajcima koje sretnete tek tu i tamo, svi se pokrecu uz ritam zvuka koji dopire sa kamiona u pokretu, jednostavno, masovna zabava u kojoj nije vazno da li si crn-beo, srbin-hrvat, gay-straight, bitan je samo sto bolji provod sto i valjda jeste smisao svake zabave.
Osvrcuci se ponovo na tekst, mislim da je ovo kratko opazanje autora karakteristicno za svakog mladog coveka iz Srbije koji dobije priliku da prisustvuje nekom muzickom dogadjaju van granica maticne nam zemlje, a ono samo govori o razlici u svesti mladih ljudi koji zive u normalnim zemljama i onih u Srbiji. Neko bi trebao da se zapita sta tu ne stima - da li smo mozda mi malo zaostali na lestvici civilizacijskog razvoja ili je posredi trenutni efekat uzrokovan dogadjajima iz proteklih godina? Nisam optimista ali nadam se da cemo kad tad uhvatiti prikljucak sa svetom jer su svi vozovi odavno prosli, brodovi otplovili, ostaje nam jos samo da plivamo i nadamo se da ce neko da nas pokupi pre nego sto se umorimo.

E, a ima li kakve sanse da ovi, svima nam omiljeni Bostonci svrate letos malo do BG-a? Mislim, ako su mogli Femmes-i i Lambchop (18.jul) i jos poneki, pa valjda i B. Frensis moze do ovih pasivnih krajeva. Ako vec svraca do Ljubljane...
Ako neko ima neku informaciju, neka pise.

Ma kakvi Pixies?! Najbolja rock grupa poslednjih desetak godina su Manic Street Preachers!

Je li bre? Zašto ne stavljate moj komentar? Pisao sam da su Manic Street Preachers najbolji bend, a ne tamo neki Pixies!!!

Ovo vam je sjajna ideja! Zoki majstore, tekstovi su ti sjajni! Samo tako nastavite. Pozdrav za b92, a specijalno za Zokija Portugalca :)

Frenk Blek i jeste japi, i to onaj najgori, koji je pre jedno tri godine (mozda cetiri?) na svom koncertu u NYC pozivao ljude da dodju u njegov novootvoreni "pasta - restoran" u Konektikatu, inace jednoj dosadnoj, uglavnom vrlo blaziranoj, bogataskoj americkoj drzavi. Do dana danasnjeg nisam shvatila kako jedan tako smesni streber uspeva da bude tako cool po svim R'n'R standardima...
Nego, ponovo se okupljaju i The Stone Roses, dousnici mi javljaju da za nekoliko nedelja sviraju u Irskoj na nekom fenomenalnom festivalu, a ja nikako da prezalim sto nama ovde ne dodju Massive Attack...
Pozdrav svima!

Respekt prema protivnickoj himni?Marseljeza se nije cula od Engleza!Eto nismo daleko od EU!

Zozo, koliko ja znam nije Reinaldo gitarista, nego Joey Santiago, ukoliko se nesto za 10 godina nije promenilo. Cekam ih u Geneve 27.06. Pozdrav za B92

Fenomenalan text a na omiljene Bostonce idem 20 juna u Ljubljnu......

Hm, iznesene su cudnovate cinjenice o subotnjem koncertu. "Interesantno je da nikakve bostonsko-lisabonske komunikacije nije bilo" je receno o koncertu Pixiesa. Naravno, kad su svirali 80 minuta bez ijedne sekunde pauze, tako da nije bilo prilike (jer nije bilo ni namere) za komunikaciju. Drugacija prica je bila sa Lennyjem. Po njegovim recima, to mu je bio prvi nastup nakon prelezanog gripa, tako da je bilo vise nego dovoljno pauza i komunikacije sa publikom, ako je to bas toliko bitno. "Lenny Kravitz je smorio. Dva i po sata bila su i previše, tako da biseva nije ni bilo". Hm, smorio. Iako se o ukusima ne raspravlja (dobar deo publike se izmenio, narocito deo blize pozornici, u pauzi izmedju nastupa Pixiesa i Lennyja, ocigledan dokaz da su bile dve razlicite publike - Pixiesijevci i Lennyjevci) tako da ne bih komentarisao to navodno smaranje, misljenje sa kojim se te veceri lisabonska publika ocigledno nije slozila. Zoran ocigledno nije s paznjom pratio nastup Kravitza, jer tvrdi da je Lenny svirao, pardon davio, dva i po sata, sto nije tacno. Svirao je nepuna dva sata (falilo je par minuta za puna 2h) iako je bilo predvidjeno da svira oko sat i po (njegov nastup je poceo u 23:05, a u 00:40 su trebali da pocnu Clã, lokalna grupa). Lenny je svirao sve do 01:00, ukljucujuci i jedan bis od 2-3 pesme kada se, po drugi put te veceri, prosetao do platforme 20-ak metara duboko u publici. To je svako prisutan te veceri na koncertu mogao da primeti, sto auditivno sto vizuelno (dva velika video-platna sa strane pozornice vidljiva su sa bilo koje tacke prostora na kom je koncert odrzan). Zoran je ocigledno pobornik Pixiesa, verovatno mu se Lenny nije svideo te veceri, ali to mu ne daje za pravo da izvrce cinjenice.

Kao i mnogi koji su bili uskraceni uzivanja u live performansima bendova koji su obelezili alternativnu muzicku rock scenu devedesetih, tako i ja, nakon sto sam trbuhom za kruhom napustio zemlju permanentne krize, sa nestrpljenjem ocekujem koncert famoznih Pixies koji se odrzava u Berlinu krajem ovog meseca.
Osvrnuo bih se samo na jedan detalj ovog,inace interesantnog teksta, a to je autorovo zapazanje o ponasanju posetilaca. Moj prvi utisak kada sam prvi put posetio jedan koncert u Berlinu (Zwan, mart 2003) bio je da je sve besprekorno organizovano, pocev od ulaska u halu, garderobe, ozvucenja a poseban utisak ostavilo je raspolozenje publike. Nezamislivo, svi u dobrom raspolozenju, opusteni, zeljni provoda, uzivaju uz Corgana i ekipu u atmosferi gde nikome ne pada napamet da zapocne neku kavgu ili da bi do iste moglo da dodje. Posle su sledili koncerti veceg obima (Radiohead, The Strokes) i uvek ista prica - super provod uz dobru svirku u totalno opustenoj atmosferi, jednostavno dozivljaji za pamcenje. I onda Love Parade. Pola miliona ljudi, veliki procenat pripadnika gay zajednice, stotine pijanih, drogiranih, golih, stranaca, nemaca, ... ali ni jednog jedinog incidenta. Posetioci se slikaju sa nemackim policajcima koje sretnete tek tu i tamo, svi se pokrecu uz ritam zvuka koji dopire sa kamiona u pokretu, jednostavno, masovna zabava u kojoj nije vazno da li si crn-beo, srbin-hrvat, gay-straight, bitan je samo sto bolji provod sto i valjda jeste smisao svake zabave.
Osvrcuci se ponovo na tekst, mislim da je ovo kratko opazanje autora karakteristicno za svakog mladog coveka iz Srbije koji dobije priliku da prisustvuje nekom muzickom dogadjaju van granica maticne nam zemlje, a ono samo govori o razlici u svesti mladih ljudi koji zive u normalnim zemljama i onih u Srbiji. Neko bi trebao da se zapita sta tu ne stima - da li smo mozda mi malo zaostali na lestvici civilizacijskog razvoja ili je posredi trenutni efekat uzrokovan dogadjajima iz proteklih godina? Nisam optimista ali nadam se da cemo kad tad uhvatiti prikljucak sa svetom jer su svi vozovi odavno prosli, brodovi otplovili, ostaje nam jos samo da plivamo i nadamo se da ce neko da nas pokupi pre nego sto se umorimo.

E, a ima li kakve sanse da ovi, svima nam omiljeni Bostonci svrate letos malo do BG-a? Mislim, ako su mogli Femmes-i i Lambchop (18.jul) i jos poneki, pa valjda i B. Frensis moze do ovih pasivnih krajeva. Ako vec svraca do Ljubljane...
Ako neko ima neku informaciju, neka pise.

Ma kakvi Pixies?! Najbolja rock grupa poslednjih desetak godina su Manic Street Preachers!

Je li bre? Zašto ne stavljate moj komentar? Pisao sam da su Manic Street Preachers najbolji bend, a ne tamo neki Pixies!!!

Ovo vam je sjajna ideja! Zoki majstore, tekstovi su ti sjajni! Samo tako nastavite. Pozdrav za b92, a specijalno za Zokija Portugalca :)

Frenk Blek i jeste japi, i to onaj najgori, koji je pre jedno tri godine (mozda cetiri?) na svom koncertu u NYC pozivao ljude da dodju u njegov novootvoreni "pasta - restoran" u Konektikatu, inace jednoj dosadnoj, uglavnom vrlo blaziranoj, bogataskoj americkoj drzavi. Do dana danasnjeg nisam shvatila kako jedan tako smesni streber uspeva da bude tako cool po svim R'n'R standardima...
Nego, ponovo se okupljaju i The Stone Roses, dousnici mi javljaju da za nekoliko nedelja sviraju u Irskoj na nekom fenomenalnom festivalu, a ja nikako da prezalim sto nama ovde ne dodju Massive Attack...
Pozdrav svima!