Dogodilo se na današnji dan, 25. maj

Godisnjica smrti je rasplamsala strasti, sa lakocom i sa velikom iskljucivoscu upotrebljavan je termin ljudska prava. Ljudska prava su veoma sirok pojam, nikako se ne mogu podvesti pod samo jednim pravom, sa kojim se poistovecuje tzv. zapadna demokratija, freedom of speech, freedom of expression. Van svake sumje je da u Jugoslaviji za vreme Broza, ljudsko pravo koje se najvise krsilo je bilo sloboda politickog udruzivanja. Kada govorimo o slobodi izrazavanja, pojam je mnogo siri nego sto je to freedom of press, sa kojim se ovo pravo cesto poistovecuje. Na Zapadu su postojale i postoje mnogo vece slobode press-a nego sto je to bilo u Jugoslaviji, ali su daleko od toga da su apsolutne. Cetiri godine sam radio u carobnom svijetu Fleet Streeta, upoznao mnoge ljude, svi do jednog su mi rekli isto, postoji velika sloboda, ali do odredjenog nivoa. Dat cu jedan primer.Mogucnost da je u bilo kom glasilu bila objevljena vijest o strajku luckih radnika iz Livrepool-a je bila manja nego mogucnost da se kritikuje Broz u njegovo doba.
Sloboda izrazavanja postoji u sportu, umetnosti...Nedostatak slobode izrazavanja u press-u, bio je nadoknadjivan u umjetnosti, narocito filmu, pa je to jedan od izvora fenomena srpskog filma. Tacno je da su filmovi stavljani u bunker, crni talas ali je ipak postojala sloboda umetnickog izrazavanja, na filmu, u rock muzici...Tri su fenomena vezana za sport i ljudska prava, crnci sportasi u Americi, individualni sport u nekada DDR-u i fenomen jugoslovenske kosarke. Kosarka je mastoviti i kolektivna igra, jedan od razloga uspeha jugoslovenske kosarke je mogucnost da se ljudi udruze, a drugi je svakako bio opsti polozaj i nacin zivota u Jugoslaviji. Da budem slikovit, sedamdesetih godina, Knez je bila jedina ulica na svetu, kojom ste se mogli slobodno prosetati bez straha da ce te biti opljackani, zrtva terorizma, mogli ste da gledate devojke obucene po poslednjoj svetskoj modi, sa akcenotm punog erotskog naboja i da po slobodnom izboru kupite The Time, NIN ili Aganjok. Ja sam svima uvek sa ponosom pokazivao da se na naslovnoj stranici The Time-a nalazilo ime Yugoslavia. Zelim reci, da smo mi imali vecu mogocnost nego bilo ko drugi na svetu, da "objektivno" pogledamo na svet, na Istok i Zapad. U mojoj biblijoteci, posebno vidno mesto zauzima kniga Censure, o tome sta je sve cenzurisano u britanskom filmu, sta sve obican gledalac nije mogao da vidi u britanskim kinima. Moram priznati da se kod mene javio osecaj sazaljenja kada sam procitao, da je cenzurisan Betty Blue. Predpostavljao sam da je cenzurisan Poslednji tango u Parizu, svakako nisam pogresio. Osjecam se vise nego superiorono, kada se sijetim, da je taj isti film, bez cenzure prikazan na drzavnoj televiziji, istina za volju u post Brozovo vrijeme. Tesko je objektivno govoriti o zdrastvenom osiguranju u Jugoslaviji, jer nije bilo zasnovano na realnom novcu, bilo je finansirano iz kredita, ali ipak kada ga usporedim sa zdrastvenim osiguranjem u cetvrtoj zemlji po svom bogastvu u svijetu,ponovo me uhvati tuga. Luksuz da se razbolite u Veilkoj Britaniji i da padnete na NHS, sebi ne mozete da dozvolite. Na kraju dozvolite svima da preporucim jedan kultni film, koji je najbolje odslika razilku izmedju svetova, Istoka i Zapada, Jugoslavije i Amerike, film Nesto izmedju, sa briljantnom glumom Dragana Nikolica.

Tito je imao neke svoje ideale i njih se slepo drzao mada je dobar deo njih bio cista utopija.
Delom zbog toga je propustena prilika da cela yugoslavia bude vec uveliko clan EU sta je lako mogla postati jos 70-ih. Umesto samoupravljanja.
zbog toga ga ne mozemo smatrati genijalnim ili cak samo pozitivnim likom u istoriji balkana, jer je doprineo njegovom udaljavanju od civilizacije, barem jednog dela Balkana.

Na danasnji dan 1995. godine umro je Kresimir Cosic, legenda hrvatske i jugoslavenske kosarke.

Gospodo,pa vi bi trebali znati istinu!!!
Da nije u pitanju eksplozuja "neke " granate. Zna se kakva je i odakle je dosla ta granata.
U Tuzli,Maja 1995 godine, opet zlocin!! Karadziceva "slavna vojska" sa okolnih brda granatira centralni trg u Tuzli, gdje se oko 8:55 navece okupio mladi svijet. Gine 71 djevojaka, mladica i djece. Vise od stotinu biva ranjeno. To je najbolniji moment u istoriji ovog grada. To se nece nikad,nikad zaboraviti!

Godisnjica smrti je rasplamsala strasti, sa lakocom i sa velikom iskljucivoscu upotrebljavan je termin ljudska prava. Ljudska prava su veoma sirok pojam, nikako se ne mogu podvesti pod samo jednim pravom, sa kojim se poistovecuje tzv. zapadna demokratija, freedom of speech, freedom of expression. Van svake sumje je da u Jugoslaviji za vreme Broza, ljudsko pravo koje se najvise krsilo je bilo sloboda politickog udruzivanja. Kada govorimo o slobodi izrazavanja, pojam je mnogo siri nego sto je to freedom of press, sa kojim se ovo pravo cesto poistovecuje. Na Zapadu su postojale i postoje mnogo vece slobode press-a nego sto je to bilo u Jugoslaviji, ali su daleko od toga da su apsolutne. Cetiri godine sam radio u carobnom svijetu Fleet Streeta, upoznao mnoge ljude, svi do jednog su mi rekli isto, postoji velika sloboda, ali do odredjenog nivoa. Dat cu jedan primer.Mogucnost da je u bilo kom glasilu bila objevljena vijest o strajku luckih radnika iz Livrepool-a je bila manja nego mogucnost da se kritikuje Broz u njegovo doba.
Sloboda izrazavanja postoji u sportu, umetnosti...Nedostatak slobode izrazavanja u press-u, bio je nadoknadjivan u umjetnosti, narocito filmu, pa je to jedan od izvora fenomena srpskog filma. Tacno je da su filmovi stavljani u bunker, crni talas ali je ipak postojala sloboda umetnickog izrazavanja, na filmu, u rock muzici...Tri su fenomena vezana za sport i ljudska prava, crnci sportasi u Americi, individualni sport u nekada DDR-u i fenomen jugoslovenske kosarke. Kosarka je mastoviti i kolektivna igra, jedan od razloga uspeha jugoslovenske kosarke je mogucnost da se ljudi udruze, a drugi je svakako bio opsti polozaj i nacin zivota u Jugoslaviji. Da budem slikovit, sedamdesetih godina, Knez je bila jedina ulica na svetu, kojom ste se mogli slobodno prosetati bez straha da ce te biti opljackani, zrtva terorizma, mogli ste da gledate devojke obucene po poslednjoj svetskoj modi, sa akcenotm punog erotskog naboja i da po slobodnom izboru kupite The Time, NIN ili Aganjok. Ja sam svima uvek sa ponosom pokazivao da se na naslovnoj stranici The Time-a nalazilo ime Yugoslavia. Zelim reci, da smo mi imali vecu mogocnost nego bilo ko drugi na svetu, da "objektivno" pogledamo na svet, na Istok i Zapad. U mojoj biblijoteci, posebno vidno mesto zauzima kniga Censure, o tome sta je sve cenzurisano u britanskom filmu, sta sve obican gledalac nije mogao da vidi u britanskim kinima. Moram priznati da se kod mene javio osecaj sazaljenja kada sam procitao, da je cenzurisan Betty Blue. Predpostavljao sam da je cenzurisan Poslednji tango u Parizu, svakako nisam pogresio. Osjecam se vise nego superiorono, kada se sijetim, da je taj isti film, bez cenzure prikazan na drzavnoj televiziji, istina za volju u post Brozovo vrijeme. Tesko je objektivno govoriti o zdrastvenom osiguranju u Jugoslaviji, jer nije bilo zasnovano na realnom novcu, bilo je finansirano iz kredita, ali ipak kada ga usporedim sa zdrastvenim osiguranjem u cetvrtoj zemlji po svom bogastvu u svijetu,ponovo me uhvati tuga. Luksuz da se razbolite u Veilkoj Britaniji i da padnete na NHS, sebi ne mozete da dozvolite. Na kraju dozvolite svima da preporucim jedan kultni film, koji je najbolje odslika razilku izmedju svetova, Istoka i Zapada, Jugoslavije i Amerike, film Nesto izmedju, sa briljantnom glumom Dragana Nikolica.

Tito je imao neke svoje ideale i njih se slepo drzao mada je dobar deo njih bio cista utopija.
Delom zbog toga je propustena prilika da cela yugoslavia bude vec uveliko clan EU sta je lako mogla postati jos 70-ih. Umesto samoupravljanja.
zbog toga ga ne mozemo smatrati genijalnim ili cak samo pozitivnim likom u istoriji balkana, jer je doprineo njegovom udaljavanju od civilizacije, barem jednog dela Balkana.

Na danasnji dan 1995. godine umro je Kresimir Cosic, legenda hrvatske i jugoslavenske kosarke.

Gospodo,pa vi bi trebali znati istinu!!!
Da nije u pitanju eksplozuja "neke " granate. Zna se kakva je i odakle je dosla ta granata.
U Tuzli,Maja 1995 godine, opet zlocin!! Karadziceva "slavna vojska" sa okolnih brda granatira centralni trg u Tuzli, gdje se oko 8:55 navece okupio mladi svijet. Gine 71 djevojaka, mladica i djece. Vise od stotinu biva ranjeno. To je najbolniji moment u istoriji ovog grada. To se nece nikad,nikad zaboraviti!