Poziv građanima na Memorijalnu akademiju 12. marta u Centru Sava

Jos jedan tuzni jubilej u ovoj zemlji !

U petak, pre odlaska na pomen, upalicu svecu za Zorana na uglu Kneza Milosa i Nemanjine ispred ulaza u Vladu.

Bicemo tamo. To ce biti nas znak prepoznavanja vrednosti koje je ostavio svima nama.

12. marta u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Moskvi, gorece sveca za tebe, dragi brate.

Svi cemo biti tamo, ne samo da pokazemo sta mislimo o ljudima koji danas ulaze u mracne, prljave dilove s Milosevicevim zlocincima (Kostunica, Labus, Vuk i Velja), nego pre svega da odamo postovanje Zoranu Djindjicu za trud, napor i energiju koju je upotrebio da od jedne prljave, prostacke kasabe (tacnije: od zlikovacke jazbine) u blatu do kolena, napravi normalnu i civilizovanu zemlju. Moguce je da smo izgubili bitku, ali boricemo se do kraja.

Moje ucesce podrazumeva postovanje prema licnosti pokojnog premijera Zorana Djindjica i vrednostima za koje se borio.

Žao mi je što ne mogu lično prisustvovati ovom skupu s tužnim povodom. Samo posle godinu dana svima je jasno šta nam je Zoran značio. Večna mu slava i hvala za viziju!

Ne, nije Djindjic mrtav. Zar ne vidite koliko se Kostunica plasi?

O pokojniciima sve najbolje, no ne upadajte u zamku i ne pravite od pokojnika sveca.

Pocivaj u miru, nece ovi dugo. Procice kao i 2000.

Zao mi je sto necu moci da budem tamo. Ne pravim od Djindjica sveca, pa ni politicara bez mane i greske. Ali on jeste bio najbolje sto je Srbija imala. Srbija i Srbi ga nisu ni zasluzili.
A ovi Kostunicini talibani brisu li, brisu sajtove o Zoranu. Ne pada sneg da pokrije breg... Kostunica, Cavoski, Rade Bulatovic, AcO Tomic, Legija... dopunite niz.

Jos jedan tuzni jubilej u ovoj zemlji !

U petak, pre odlaska na pomen, upalicu svecu za Zorana na uglu Kneza Milosa i Nemanjine ispred ulaza u Vladu.

Bicemo tamo. To ce biti nas znak prepoznavanja vrednosti koje je ostavio svima nama.

12. marta u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Moskvi, gorece sveca za tebe, dragi brate.

Svi cemo biti tamo, ne samo da pokazemo sta mislimo o ljudima koji danas ulaze u mracne, prljave dilove s Milosevicevim zlocincima (Kostunica, Labus, Vuk i Velja), nego pre svega da odamo postovanje Zoranu Djindjicu za trud, napor i energiju koju je upotrebio da od jedne prljave, prostacke kasabe (tacnije: od zlikovacke jazbine) u blatu do kolena, napravi normalnu i civilizovanu zemlju. Moguce je da smo izgubili bitku, ali boricemo se do kraja.

Moje ucesce podrazumeva postovanje prema licnosti pokojnog premijera Zorana Djindjica i vrednostima za koje se borio.

Žao mi je što ne mogu lično prisustvovati ovom skupu s tužnim povodom. Samo posle godinu dana svima je jasno šta nam je Zoran značio. Večna mu slava i hvala za viziju!

Ne, nije Djindjic mrtav. Zar ne vidite koliko se Kostunica plasi?

O pokojniciima sve najbolje, no ne upadajte u zamku i ne pravite od pokojnika sveca.

Pocivaj u miru, nece ovi dugo. Procice kao i 2000.

Zao mi je sto necu moci da budem tamo. Ne pravim od Djindjica sveca, pa ni politicara bez mane i greske. Ali on jeste bio najbolje sto je Srbija imala. Srbija i Srbi ga nisu ni zasluzili.
A ovi Kostunicini talibani brisu li, brisu sajtove o Zoranu. Ne pada sneg da pokrije breg... Kostunica, Cavoski, Rade Bulatovic, AcO Tomic, Legija... dopunite niz.