U utorak godišnjica devetomartovskih demonstracija

09.03.1991 SM je zaista bio uzdrman, ali se potpuno rehabilitovao marta 04.

Demonstracije su toliko ozbiljno uzdrmale rezim Slobodana Milosevica, da je posle toga sa teskom mukom opstao jos devet godina. To je bio jedan impresivan dogadjaj koji je pokazao narodu da moze da izrazi svoje misljenje ali isto tako nije doslo do bitnije promene jer, nazalost, sve sto se zapocne u ovoj zemlji obicno izgubi na pocetnom entuzijazmu. Mi smo narod koji voli da trpi i da pati i u tome je, izgleda, vecina naseg zadovoljstvo

Da li neko od novinara moze da pita Borislava Jovica i Radmila Bogdanovica da li ih je sramota zbog naredjenja koja su tada davali. Hteo bih da vidim , da li u njima i dalje zivi taj ukleti komunisticki dux (anarhija) ili ce moci da se isfoliraju i ipak kazu da su tu i tamo , tada gresili.

Sigurno ce Vuk Draskovic pozvati koalicione partnere i podupirace Vlade na apero. Sada ce Voja Kostunica i Velja Ilic da pomire Dacica i SPS sa Vukom i SPO, pa ce onda nastaviti mirno da vladaju ceo mandat. Kako ljudi mogu tako brzo da svo zlo koje je dolazilo od Milosevica i njegovih partijskih drugova, zamene za funkcije,zaista velika sramota.

Eh, da barem taj nesrecni Vuk moze da se osvrne pa da sa bratijom proslavi taj datum... Ovako, kada se osvrne, videce da je u vladi sa julovcima, nestasnim decacima, opet julovcima, komunistickim aparatcicima... Gde si bio Vuce 14 godina? Nigde. Sta si radio Vuce 14 godina? Nista. Da li si ovo zamisljao Vuce na terasi pozorista te davne 1991.?

Nismo, ako se dobro secam, trazili samo pustanje uhapsenih opozicionih lidera, vec svih onih (za mene licno je to bio prioritet) koji su hapseni po gradu tog i sledeceg dana tek da bi se demonstrirala sila.
Kako smo dozvolili da nam se ti isti ljudi protiv kojih smo stajali na ulici, prvenstveno kao gradjani, ne samo do 1991, vec i kasnije 1992. (zar smo zaboravili veliki studentski protest protiv rezima i rata, i Srbiju koja se tada digla na noge; mislili smo: gotov je!) - dakle, kako smo dozvolili da nam se sada ponovo ti isti batinasi, mastiljari, novokomponovane patriote, sta li? namecu kao faktor koji aktivno definise sadasnjost i buducnost nase dece?

Bilo je to bas jedno znacajno iskustvo. Tada smo mislili da cemo uspeti da ako ne tog 9. (10, 11...) marta, a ono vrlo uskoro srusimo zlocinancki rezim. Ali sta se desava? Eno tog rezima ponovo u vlasti a evo nas daleko od Srbije. Borili smo se za promene ali nije nas bilo dovoljno. Vecina ipak ne zeli promene i bolji zivot. Mi koji to nismo mogli da razumemo i smatramo normalnim, otisli smo. Neka se sad neki drugi bore, ako ih jos uvek ima tamo.

Koliki je domet tih demonstracija bio najbolje mi govori cinjenica sto ovo citam iz Kanade, sa Pacifika. Ipak mi je milo prisetiti se tih dana, kada se u opstem beznadju nadjoh okruzen ljudima koji slicno misle i osecaju, i koji su bili za nekakvu drugaciju Srbiju. Proteklih se godina desilo sta se desilo, Srbija je bojim se danas jos uvek ispod nivoa na kom je onda bila, utesno je jedino sto se krece nabolje. Sporo, bolno, mnogi misle moglo bi brze, ali to vise govori o tome koliko malo ljudi shvata u kakvom smo ponoru bili. Vladavina primitivizma, populistickih morona i drskih otimaca koji su srpski nacionalizam koristili samo kao pokrice i danas ima uticaja na nacin razmisljanja. Kao ucesnik tih dogadjaja, s'bolom priznajem da se osecam porazenim, uteha mi jedino sto na vreme shvatih da je bitka izgubljena, te ako se vec drzava nije mogla spasti, bar moja porodica i ja mozemo ziveti normalno.

Borislav Jovic je napisao da komunisti dolaze na vlast u krvi i da samo na taj nacin mogu otstupiti sa vlasti!

... i Sloba nam je poslao na Terazije Radovana Karadzica, ne bi li i nas, kao i one pacenike iz Rakovice, "vratio kuci kao Srbe", ali smo ga mi povicima "BANDO CRVENA" sprecili da govori. Bilo nam je jasno da je ta spodoba samo produzena ruka komunistickog vodje i da je sasvim slucajno Srbin. Zato sada imam srecu da se ne osecam kao neko ko izdaje narodnog heroja zato sto ce isti zavrsiti u Hagu.
Naravno, sada je jasno da nam je nedostajalo odlucnosti i 1991. i 2000, ali mi ipak nismo srpske ubice, nego srpska inteligencija. Apsurdno, zar ne? Ubice pobedjuju.

Toga dana sam bio u novoj radionici i nisam znao sta se dogadja u gradu sve dok nije zvala mama jednog od mojih tadasnjih ortaka, galameci o kontrarevoluciji. Na povratku kuci videli smo tenkove i sve o stalo... Posle se dogodilo...
Boze, koliko je sve bilo blizu, na dohvat ruke, PRE nego sto su Slovenci definitivno donelo odluku o "napustanju" Juge.
Ja sam 12.000 km daleko, moj sin je trenutno u Bgd. I dalje nista nije reseno. Ko je kriv?

Sto se mene tice, tog dana sam prestao da sanjam o demokratiji. Nikada vise nisam izasao na ulicu da protestujem. Ne zato sto sam bio kukavica, nego sto je postalo jasno da politika najmanje zavisi od naroda, i da je demokratija koja nam se nudi daleko od idealne gotovo isto onoliko koliko je socijalizam daleko od komunizma. Postalo mi je jasno i da ce "socijalisti" lako obuci odela "demokrata" ako je to uslov da se ostane na vlasti.
Tog dana sam poceo da kopam tunel ispod gvozdene ograde koja nas je okruzivala. Morao sam da pobegnem, iako sam tada, a i kasnije, u doba inflacije (iskopavanje tunela je potrajalo) zaradjivao VISE nego sto sada zaradjujem na zapadu.
Svoju slobodu nisam ni tada mogao da kupim.
Moglo bi se reci da sam tog dana isplakao sve suze koje sam imao za moj Beograd. I ne samo zbog suzavca. Bio sam u neposrednoj blizini "Delija" kada je policija otvorila vatru na njih. Dugo sam cuvao kaput koji je metak pocepao. Voleo bih da su poslednje uspomene iz Beograda lepse ali to je sve sto sam sa sobom poneo. Znam da je to pateticno, ali kad god pomislim na taj dan, pomislim na sve ono sto je moglo da se desi da je ishod bio drugaciji.

Hvala Vuku na 9. martu, ali ja ne mogu da zaboravim pesmu Indexovog pozorista: "Lepa li je, Dano, vlast u krugu dvojke, ako se saberu finansijske brojke...."

Bila je to poslednja sansa da se zaustave kola koja su krenula nizbrdo.

E tada, odmah posle 9 marta Vuk je izdao. Ja sam uvek tvrdio da je on najveci krivac sto je SM onako dugo bio na vlasti. Da se razumemo, nije to Vuk svesno radio. Ne. Samo nije bio dorastao protivniku. A bio je broj jedan opozicije, i svi smo se nadali uzaludno.
Necu uopste da komentarisem cinjenicu da se sada nada fotelji mistra inostranih poslova SCG uz pomoc glasova Soc. partije (lista Slobodan Milosevic!). To je vec bljutavo.

E Vuce,Vuce! I tada si bio kukavica! Popeo se on na balkon, koga briga za narod! Sad neka te Slobisti podrze, da budes ministar inostranih poslova, laknuce i narodu kad te vidi u fotelji! Citav politicki zivot se samo za to i boris!

09.03.1991 SM je zaista bio uzdrman, ali se potpuno rehabilitovao marta 04.

Demonstracije su toliko ozbiljno uzdrmale rezim Slobodana Milosevica, da je posle toga sa teskom mukom opstao jos devet godina. To je bio jedan impresivan dogadjaj koji je pokazao narodu da moze da izrazi svoje misljenje ali isto tako nije doslo do bitnije promene jer, nazalost, sve sto se zapocne u ovoj zemlji obicno izgubi na pocetnom entuzijazmu. Mi smo narod koji voli da trpi i da pati i u tome je, izgleda, vecina naseg zadovoljstvo

Da li neko od novinara moze da pita Borislava Jovica i Radmila Bogdanovica da li ih je sramota zbog naredjenja koja su tada davali. Hteo bih da vidim , da li u njima i dalje zivi taj ukleti komunisticki dux (anarhija) ili ce moci da se isfoliraju i ipak kazu da su tu i tamo , tada gresili.

Sigurno ce Vuk Draskovic pozvati koalicione partnere i podupirace Vlade na apero. Sada ce Voja Kostunica i Velja Ilic da pomire Dacica i SPS sa Vukom i SPO, pa ce onda nastaviti mirno da vladaju ceo mandat. Kako ljudi mogu tako brzo da svo zlo koje je dolazilo od Milosevica i njegovih partijskih drugova, zamene za funkcije,zaista velika sramota.

Eh, da barem taj nesrecni Vuk moze da se osvrne pa da sa bratijom proslavi taj datum... Ovako, kada se osvrne, videce da je u vladi sa julovcima, nestasnim decacima, opet julovcima, komunistickim aparatcicima... Gde si bio Vuce 14 godina? Nigde. Sta si radio Vuce 14 godina? Nista. Da li si ovo zamisljao Vuce na terasi pozorista te davne 1991.?

Nismo, ako se dobro secam, trazili samo pustanje uhapsenih opozicionih lidera, vec svih onih (za mene licno je to bio prioritet) koji su hapseni po gradu tog i sledeceg dana tek da bi se demonstrirala sila.
Kako smo dozvolili da nam se ti isti ljudi protiv kojih smo stajali na ulici, prvenstveno kao gradjani, ne samo do 1991, vec i kasnije 1992. (zar smo zaboravili veliki studentski protest protiv rezima i rata, i Srbiju koja se tada digla na noge; mislili smo: gotov je!) - dakle, kako smo dozvolili da nam se sada ponovo ti isti batinasi, mastiljari, novokomponovane patriote, sta li? namecu kao faktor koji aktivno definise sadasnjost i buducnost nase dece?

Bilo je to bas jedno znacajno iskustvo. Tada smo mislili da cemo uspeti da ako ne tog 9. (10, 11...) marta, a ono vrlo uskoro srusimo zlocinancki rezim. Ali sta se desava? Eno tog rezima ponovo u vlasti a evo nas daleko od Srbije. Borili smo se za promene ali nije nas bilo dovoljno. Vecina ipak ne zeli promene i bolji zivot. Mi koji to nismo mogli da razumemo i smatramo normalnim, otisli smo. Neka se sad neki drugi bore, ako ih jos uvek ima tamo.

Koliki je domet tih demonstracija bio najbolje mi govori cinjenica sto ovo citam iz Kanade, sa Pacifika. Ipak mi je milo prisetiti se tih dana, kada se u opstem beznadju nadjoh okruzen ljudima koji slicno misle i osecaju, i koji su bili za nekakvu drugaciju Srbiju. Proteklih se godina desilo sta se desilo, Srbija je bojim se danas jos uvek ispod nivoa na kom je onda bila, utesno je jedino sto se krece nabolje. Sporo, bolno, mnogi misle moglo bi brze, ali to vise govori o tome koliko malo ljudi shvata u kakvom smo ponoru bili. Vladavina primitivizma, populistickih morona i drskih otimaca koji su srpski nacionalizam koristili samo kao pokrice i danas ima uticaja na nacin razmisljanja. Kao ucesnik tih dogadjaja, s'bolom priznajem da se osecam porazenim, uteha mi jedino sto na vreme shvatih da je bitka izgubljena, te ako se vec drzava nije mogla spasti, bar moja porodica i ja mozemo ziveti normalno.

Borislav Jovic je napisao da komunisti dolaze na vlast u krvi i da samo na taj nacin mogu otstupiti sa vlasti!

... i Sloba nam je poslao na Terazije Radovana Karadzica, ne bi li i nas, kao i one pacenike iz Rakovice, "vratio kuci kao Srbe", ali smo ga mi povicima "BANDO CRVENA" sprecili da govori. Bilo nam je jasno da je ta spodoba samo produzena ruka komunistickog vodje i da je sasvim slucajno Srbin. Zato sada imam srecu da se ne osecam kao neko ko izdaje narodnog heroja zato sto ce isti zavrsiti u Hagu.
Naravno, sada je jasno da nam je nedostajalo odlucnosti i 1991. i 2000, ali mi ipak nismo srpske ubice, nego srpska inteligencija. Apsurdno, zar ne? Ubice pobedjuju.

Toga dana sam bio u novoj radionici i nisam znao sta se dogadja u gradu sve dok nije zvala mama jednog od mojih tadasnjih ortaka, galameci o kontrarevoluciji. Na povratku kuci videli smo tenkove i sve o stalo... Posle se dogodilo...
Boze, koliko je sve bilo blizu, na dohvat ruke, PRE nego sto su Slovenci definitivno donelo odluku o "napustanju" Juge.
Ja sam 12.000 km daleko, moj sin je trenutno u Bgd. I dalje nista nije reseno. Ko je kriv?

Sto se mene tice, tog dana sam prestao da sanjam o demokratiji. Nikada vise nisam izasao na ulicu da protestujem. Ne zato sto sam bio kukavica, nego sto je postalo jasno da politika najmanje zavisi od naroda, i da je demokratija koja nam se nudi daleko od idealne gotovo isto onoliko koliko je socijalizam daleko od komunizma. Postalo mi je jasno i da ce "socijalisti" lako obuci odela "demokrata" ako je to uslov da se ostane na vlasti.
Tog dana sam poceo da kopam tunel ispod gvozdene ograde koja nas je okruzivala. Morao sam da pobegnem, iako sam tada, a i kasnije, u doba inflacije (iskopavanje tunela je potrajalo) zaradjivao VISE nego sto sada zaradjujem na zapadu.
Svoju slobodu nisam ni tada mogao da kupim.
Moglo bi se reci da sam tog dana isplakao sve suze koje sam imao za moj Beograd. I ne samo zbog suzavca. Bio sam u neposrednoj blizini "Delija" kada je policija otvorila vatru na njih. Dugo sam cuvao kaput koji je metak pocepao. Voleo bih da su poslednje uspomene iz Beograda lepse ali to je sve sto sam sa sobom poneo. Znam da je to pateticno, ali kad god pomislim na taj dan, pomislim na sve ono sto je moglo da se desi da je ishod bio drugaciji.

Hvala Vuku na 9. martu, ali ja ne mogu da zaboravim pesmu Indexovog pozorista: "Lepa li je, Dano, vlast u krugu dvojke, ako se saberu finansijske brojke...."

Bila je to poslednja sansa da se zaustave kola koja su krenula nizbrdo.

E tada, odmah posle 9 marta Vuk je izdao. Ja sam uvek tvrdio da je on najveci krivac sto je SM onako dugo bio na vlasti. Da se razumemo, nije to Vuk svesno radio. Ne. Samo nije bio dorastao protivniku. A bio je broj jedan opozicije, i svi smo se nadali uzaludno.
Necu uopste da komentarisem cinjenicu da se sada nada fotelji mistra inostranih poslova SCG uz pomoc glasova Soc. partije (lista Slobodan Milosevic!). To je vec bljutavo.

E Vuce,Vuce! I tada si bio kukavica! Popeo se on na balkon, koga briga za narod! Sad neka te Slobisti podrze, da budes ministar inostranih poslova, laknuce i narodu kad te vidi u fotelji! Citav politicki zivot se samo za to i boris!