Sveti Sava, "školska slava"

Nisam vernik, ali se radujem vracanju "skolske slave". Prva skolska slava mi je ostala u secanju kad mi je bilo nepune tri godine: 1947. u zlatiborskom selu Jablanici, moja majka, majka troje dece i zena jedinog seoskog ucitelja, mog oca, skuvala je za sve djake griz, sto je bilo ravno najboljoj torti na svetu! Cak je dosao i fotograf da nas sve slika, a ja, sa ovecom glavom, htednem sa gornjeg i jedinog skolskog sprata da pogledam kroz prozor, pa ne videvsi staklo koje se caklilo od vrednih ruku moje majke, glavom razbijem staklo i komadici odlete dole i padnu cak i na fotografa. Moja zalost i suze mi ipak nisu pokvarile veoma lepo secanje na prvu "skolsku slavu."

Не разумем зашто је школска слава под наводницима? Је ли то нешто нетачно, нешто што се лажно приказује или искривљује? Некада ми стварно није јасно чему такав однос према ретким стварима на које можемо бити поносни. То је лепа традиција, то је нешто што се неговало вековима и најбитније: нема апсолутно никакву негативну, чак ни злоупотребљену улогу. Коначно, ако је проблем што је то истовремено и црквени празник онда је Европа са прославом Божића добрано застранила... Немојмо се брукати. Поздрав мом омиљеном медију.

Nisam vernik, ali se radujem vracanju "skolske slave". Prva skolska slava mi je ostala u secanju kad mi je bilo nepune tri godine: 1947. u zlatiborskom selu Jablanici, moja majka, majka troje dece i zena jedinog seoskog ucitelja, mog oca, skuvala je za sve djake griz, sto je bilo ravno najboljoj torti na svetu! Cak je dosao i fotograf da nas sve slika, a ja, sa ovecom glavom, htednem sa gornjeg i jedinog skolskog sprata da pogledam kroz prozor, pa ne videvsi staklo koje se caklilo od vrednih ruku moje majke, glavom razbijem staklo i komadici odlete dole i padnu cak i na fotografa. Moja zalost i suze mi ipak nisu pokvarile veoma lepo secanje na prvu "skolsku slavu."

Не разумем зашто је школска слава под наводницима? Је ли то нешто нетачно, нешто што се лажно приказује или искривљује? Некада ми стварно није јасно чему такав однос према ретким стварима на које можемо бити поносни. То је лепа традиција, то је нешто што се неговало вековима и најбитније: нема апсолутно никакву негативну, чак ни злоупотребљену улогу. Коначно, ако је проблем што је то истовремено и црквени празник онда је Европа са прославом Божића добрано застранила... Немојмо се брукати. Поздрав мом омиљеном медију.