Prodato svih 10.000 kalendara sa fotografijama Tita

"I posle Tita Tito!"

Srecna Nova 1953!

Ne bi bio stos?
A ja sam bio prvo pomislio da narucim jedan iz Juge ko' god da prvi od tamo stigne.
Stos je ono sto se prodaje, a ne ono sto se misli da je stos.
A ja sam vec zamislio da imam 1.vrijednog metalskog radnika za strugom, 2.sa kubanskom cigarom u radnoj (koji li je ovo moj?) sobi, 3.okruzenog pionirima sa crvenim maramama 4. preciznog (nepogresivog?) lovca sa nogom na vepru kapitalcu, 5.na palubi broda Galeb...itd.

Kasno smo shvatili da smo za vreme Titove vladavine svi mi i ziveli. Zar je trebalo da prodjemo kroz tolike strahote i sramote da bi to shvatili? Uzivao je ali je i nama pruzao. Vi koji ne mislite ovako, sedite pa detaljno prelistajte dnevnik vase mladosti.
Mi smo je imali a danasnja omladina je nema, oni su slusali o ratovima ili bili u njima.
Nazalost i ja sam jedna od onih koji su otisli pre vise od trideset godina upravo radi Tita i Socijalizma.

Cobane, vrati se, ovce tvo'e ne mogu bez tebe!

"Od sveg toga nista ne nauci pacurlija ta nego sto je i pre znala, ga-ga-ga".

Oni koji veruju da se za vreme Tita dobro zivelo, zaboravljaju da su tada krsena najelementarnija ljudska prava, ukljucujuci i pravo na slobodno misljenje. Ako neko tvrdi da je tada bilo super ("ma sta o tome drugi pricali"), onda svrstava sebe u kategoriju ljudi kojima ni misao ni sloboda nisu bitni. Podseticu vas, rec je o robovima.

U Titovo doba jednoumlja ziveli smo nekako srecnije jer je rezim zabranio svako vodjenje politike mimo linije CK. Narod je bio jedinstven u gundjanju protiv te jedne jedine partije.

Od 1990 pa naovamo prosto je nemoguce zaceti iole ikakav razgovor, a da se za kratko vreme ne predje u mutne tokove politike. I dok ne shvatite na kakvim je pozicijama sagovornik, digne se tenzija, krvni pritisak i bezmalo dodje do fizickog obracuna. Svaka spodoba, frustrirana svojim ekonomskim polozajem, a takvih ce biti sve vise s obzirom na trend siromasenja, moze vam zacas nadenuti bilo kakav epitet, i covek se nehotice povlaci u sebe. Medju ljudima je nastala takva mrznja, koja moze lako da se vidi i u visokim politickim krugovima. Pogledajmo samo medjusobno vredjanje DS i DSS-a. U poredjenju sa Titovim jednoumljem je u strasnom kontrastu trijumf u zakljucku sa nedavne sednice GO DS, kada su trojica visoka lidera te partije skocila jedan drugom za gusu. Zakljucak je bio optimisticki da je pobedjeno nekadasnje jednoumlje i da su izrazene razlike u gledanju trojice lidera. A gde nas sve to vodi i kada cemo dobiti vladu to niko jos ne zna.

Srecna Nova 1953!

"I posle Tita Tito!"

Ne bi bio stos?
A ja sam bio prvo pomislio da narucim jedan iz Juge ko' god da prvi od tamo stigne.
Stos je ono sto se prodaje, a ne ono sto se misli da je stos.
A ja sam vec zamislio da imam 1.vrijednog metalskog radnika za strugom, 2.sa kubanskom cigarom u radnoj (koji li je ovo moj?) sobi, 3.okruzenog pionirima sa crvenim maramama 4. preciznog (nepogresivog?) lovca sa nogom na vepru kapitalcu, 5.na palubi broda Galeb...itd.

Kasno smo shvatili da smo za vreme Titove vladavine svi mi i ziveli. Zar je trebalo da prodjemo kroz tolike strahote i sramote da bi to shvatili? Uzivao je ali je i nama pruzao. Vi koji ne mislite ovako, sedite pa detaljno prelistajte dnevnik vase mladosti.
Mi smo je imali a danasnja omladina je nema, oni su slusali o ratovima ili bili u njima.
Nazalost i ja sam jedna od onih koji su otisli pre vise od trideset godina upravo radi Tita i Socijalizma.

Cobane, vrati se, ovce tvo'e ne mogu bez tebe!

"Od sveg toga nista ne nauci pacurlija ta nego sto je i pre znala, ga-ga-ga".

Oni koji veruju da se za vreme Tita dobro zivelo, zaboravljaju da su tada krsena najelementarnija ljudska prava, ukljucujuci i pravo na slobodno misljenje. Ako neko tvrdi da je tada bilo super ("ma sta o tome drugi pricali"), onda svrstava sebe u kategoriju ljudi kojima ni misao ni sloboda nisu bitni. Podseticu vas, rec je o robovima.

U Titovo doba jednoumlja ziveli smo nekako srecnije jer je rezim zabranio svako vodjenje politike mimo linije CK. Narod je bio jedinstven u gundjanju protiv te jedne jedine partije.

Od 1990 pa naovamo prosto je nemoguce zaceti iole ikakav razgovor, a da se za kratko vreme ne predje u mutne tokove politike. I dok ne shvatite na kakvim je pozicijama sagovornik, digne se tenzija, krvni pritisak i bezmalo dodje do fizickog obracuna. Svaka spodoba, frustrirana svojim ekonomskim polozajem, a takvih ce biti sve vise s obzirom na trend siromasenja, moze vam zacas nadenuti bilo kakav epitet, i covek se nehotice povlaci u sebe. Medju ljudima je nastala takva mrznja, koja moze lako da se vidi i u visokim politickim krugovima. Pogledajmo samo medjusobno vredjanje DS i DSS-a. U poredjenju sa Titovim jednoumljem je u strasnom kontrastu trijumf u zakljucku sa nedavne sednice GO DS, kada su trojica visoka lidera te partije skocila jedan drugom za gusu. Zakljucak je bio optimisticki da je pobedjeno nekadasnje jednoumlje i da su izrazene razlike u gledanju trojice lidera. A gde nas sve to vodi i kada cemo dobiti vladu to niko jos ne zna.