Nastavljene predizborne kampanje

Duboko su me dirnule reči našeg bivšeg predsednika. Iz stanja relativnog duševnog mira, tih par redaka bilo je dovoljno da u meni rasplamsa sav onaj emotivni naboj koji sam godinam s njim na čelu osećao. "Mržnju, srdžbu, strah, neizvesnost". Biće da patim od "Miloševićevskog sindroma".

Srećom smislio sam i "antiserum". Zamislim Cobija iza rešetaka, vezanog, nemoćnog i bezveznog kako što je oduvek u mojoj glavi i bio --- i eto --- opet sam miran i spokojno i optimistično gledam u budućnost i poručujem svim sadašnjim i budućim državnim funcionerima: ne šal'te se glavom da postanete "sindromi".

Trebalo je ranije da ga posaljemo u svet da bi mogao da zakljuci kako Srbija moze bolje da zivi. Impresivno kako ga je ovih par godina u normalnoj drzavi kao sto je Holandija promenilo. Ko zna kakav ce on covek da postane posle jos kojih par vise koje bude proveo tamo gde mu je i mesto. Sad mi je tak jasan termin "kazneno popravni dom" - Milosevic u zatvoru cini dobro svima ukljucujuci i samom sebi.

Ponudjeno resenje jeste zanimljivo ali nije za ozbiljno razmatranje. Blo bi lepo da kad vec ima vremena gospodin Milosevic saopsti: ko je ubio Curuviju, gde je mali Marko i mama Mira gde su pokradeni novci i koliko gospodin Mrkonic moze u tome da nam, kao priveden na informativni razgovor, pomogne.

Da je srece g-din Milosevic bi vodio unuka kroz Knez Mihajlovu i pio jutarnju kaficu sav drustvom u nekom finom kafeu.Umesto toga covek je sebi odredio put krvi i stradanja,zajedno sa svojim hrvatskim,muslimanskim,albanskim i drugim kolegama.Igrajuci saha,gde su figure bile ljudi od krvi i mesa,Slobo je svoj put zasuo i kumoubistvom,ubijanjem nevinih ljudi po drumovima,stanovima... U najmanju ruku Slobo bi trebao da se pospe pepelom po glavi,i da od Boga trazi oprostaj za sve zlocine u kojima je svesno i nesvesno ucestvovao.
Svojim stavljanjem na listu SPS-a u meni budi osecaj gorcine i gadljivosti.Ne mogu da razumem kako ljudska izopacenost moze da ide daleko.

Duboko su me dirnule reči našeg bivšeg predsednika. Iz stanja relativnog duševnog mira, tih par redaka bilo je dovoljno da u meni rasplamsa sav onaj emotivni naboj koji sam godinam s njim na čelu osećao. "Mržnju, srdžbu, strah, neizvesnost". Biće da patim od "Miloševićevskog sindroma".

Srećom smislio sam i "antiserum". Zamislim Cobija iza rešetaka, vezanog, nemoćnog i bezveznog kako što je oduvek u mojoj glavi i bio --- i eto --- opet sam miran i spokojno i optimistično gledam u budućnost i poručujem svim sadašnjim i budućim državnim funcionerima: ne šal'te se glavom da postanete "sindromi".

Trebalo je ranije da ga posaljemo u svet da bi mogao da zakljuci kako Srbija moze bolje da zivi. Impresivno kako ga je ovih par godina u normalnoj drzavi kao sto je Holandija promenilo. Ko zna kakav ce on covek da postane posle jos kojih par vise koje bude proveo tamo gde mu je i mesto. Sad mi je tak jasan termin "kazneno popravni dom" - Milosevic u zatvoru cini dobro svima ukljucujuci i samom sebi.

Ponudjeno resenje jeste zanimljivo ali nije za ozbiljno razmatranje. Blo bi lepo da kad vec ima vremena gospodin Milosevic saopsti: ko je ubio Curuviju, gde je mali Marko i mama Mira gde su pokradeni novci i koliko gospodin Mrkonic moze u tome da nam, kao priveden na informativni razgovor, pomogne.

Da je srece g-din Milosevic bi vodio unuka kroz Knez Mihajlovu i pio jutarnju kaficu sav drustvom u nekom finom kafeu.Umesto toga covek je sebi odredio put krvi i stradanja,zajedno sa svojim hrvatskim,muslimanskim,albanskim i drugim kolegama.Igrajuci saha,gde su figure bile ljudi od krvi i mesa,Slobo je svoj put zasuo i kumoubistvom,ubijanjem nevinih ljudi po drumovima,stanovima... U najmanju ruku Slobo bi trebao da se pospe pepelom po glavi,i da od Boga trazi oprostaj za sve zlocine u kojima je svesno i nesvesno ucestvovao.
Svojim stavljanjem na listu SPS-a u meni budi osecaj gorcine i gadljivosti.Ne mogu da razumem kako ljudska izopacenost moze da ide daleko.